Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
prastara tu celu pometnju stvara joj stani reci nemoj gle pticu kako se obara u suncem obrubljen plamen u glavu cara lazara stanoje od dva meseca spava u kolevci od zemlje njega niko ne pamti rodio se krajem jeseni umro početkom zime
prastara tu celu pometnju stvara iz ovog mirisnog neba gle pticu kako se obara u suncem obrubljen plamen u lobanju cara lazara koviljka ćerka milisava i stojanke požive šesnes godina umre na ivanjdan venci ptica rasturaju se u nebu jedan
jutro tu celu pometnju stvara joj stani krikni nemoj gle pticu kako se obara u suncem obrubljen plamen u grob cara lazara 1957. ĐAVO NA SELU 1.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ali su se pazili. Od milosti zvahu jedan drugog „jaranom”. Bili su najbolji momci u Crnoj Bari. Ko obori Lazara, neće Stanka; ko nadskoči Stanku, neće Lazaru; ko odbaci kamena Lazaru, neće Stanku; a već sva je Crna Bara znala da
Zagleda se cura u njih, a njihov sjaj pomuti joj pamet... Stade radije gledati Stanka nego Lazara... Ono, istina, ona to ne reče nikome, ali Lazar opazi. I ne da se to sakriti od oka koje motri!...
– Skloni se! — viknu on. — Aha!... Ček’ sad Lazara! — viknu mladež sklanjajući se. Lazar priđe meti. Sve stalo, ne diše. Lazar skoči na belegu. — To vredi!...
— Oboriće Stanko! — Neće! — Hoće! — Neće!... Pašće „pokoške” (oba zajedno) — reče Popović. Stanko se smeška, a Lazara znoj probija. – Oboriće Stanko — Lazar malaksava! — reče Ivanković. Kad to ču Lazar, on navali svom snagom na Stanka.
On je rastao naglo kao kvasac, i... ispuni ga svega... I duša, i srce, i... svaki damar njegov postade gnevan na Lazara... Da je to njemu Lazar kazao, da je bar on ma šta opazio — on bi i oprostio. Ali...
I on oseti mržnju, silnu, strašnu mržnju prema Lazaru... Ona beše velika. On nije hteo samo da ubije Lazara, on je hteo da ga uništi, da nijedna ljuljka od njega ne ostane!... I ta ga mržnja poče preobražavati.
Nikakvi razlozi više ne mogoše njime ovladati; ništa na svetu ne bi ga moglo zadržati da ne ubije Lazara... On je bio čovek svoga doba. Juče mleko majčino, danas ljuti ris; juče miran ratar, a danas veliki vojvoda!...
Ona mu je govorila: — Ubij Lazara!... — Jest, ubiću ga... kao muvu!... Da pirnem, nestaće ga!... Sad mi je manji od mrava, a lakši od paperka!
I pogleda u nebo, pa se stade zaklinjati bogu, zvezdama i plavom nebu da će ubiti Lazara... Hodao je nemirno po voću; kapu zabacio na zatiljak, te mu vetrić hladi vrelo čelo. — Jest!...
?... Znaš li: ko ubije, i njega ubiju? — šaputaše mu jedan glas. On ce trže. Zaista, tako je. Ako on ubije Lazara, ubiće i njega. I onda, Jelica opet neće biti njegova. To ga zaprepasti i gotovo pokoleba... Zar da se odrekne Jelice?
Zar da se odrekne Jelice? Pa kako će proživeti one dane do smrti?... E, ali kako da ostavi Lazara? Zar da ne kazni greha njegovog?... I zar neće Lazar — ako u životu ostane — opet mučki pokušati da mu život uzme?...
Lazar i on ne mogu živeti pod nebom, jedan mora biti mrtav! On se reši u goru, ali najpre da ubije Lazara... I, čudnovato! Od toga časa on beše drugi čovek. Niko više nije mogao raskvarti nameru njegovu.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Oh, bože, ti koji si svemogući; ti koji si vaskrsnuo Lazara i koji si čak od vode načinio vino! Ti! Ti mi odreši jezik! Nećeš? E, hvala ti bar što si mi poslao pomoćnika!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ali da neko postane viđen, slavan, poštovan, zato, što je, celog svog života, prodavao sveće, ukrašene likom, cara Lazara, od voska, tom se oficiru, to, činilo ne samo ludo, nego i sramota.
Kao i Isakovič, i Božič je sumnjao da će se Mucule, Malenice, Monastirli, brinuti da se ruka kneza Lazara sačuva i zlatom ukrasi.
Kazaće mu kad ostanu sami. Prema mišljenju Božiča, bio je došao kraj njima, oficirima, koji su ruku cara Lazara u Srem preneli. Sad je carstvo komersanata serbskih i u Vijeni. On se ne meša među njih.
Gospodin Nikolaj Černjev, premijer‑sekretar, ne može više oka da, zbog njih, sklopi. Počeo je da sanja Murata i cara Lazara, na Kosovu. To su već čuli. Nego, neka mu kapetan kaže, iskreno, šta je, njega, nateralo da ide.
Odnekuda se bio rasprostro glas da u Rosiju nose ruku cara Lazara, koji je, za sve nas, dao glavu, na Kosovu, pa su serbski komersanti u Budimu rešili da Šterbu finansiraju.
Ispod Pešte, pre nego što je skrenuo ka Tokaju, Šterba je ugošćen carski, iako ruku cara Lazara nije imao. Dobio je na poklon čadore za svoje ljude, koji su uživali u tim pokrovcima, što ne propuštaju kišu.
jer nisu znali, ni jedan rodoslov evropskih prinčeva, i grofova, nego su stalno pričali o familiji nekog kneza Lazara. Niko, međutim – ni ti obesni knezovi – nije mislio da ih vređa.
Za Pavla Isakoviča, gubitak konjice, njihovih zastava, crkava, ukrepljenih mesta, bili su kao ponovno usekovanje cara Lazara. Silazak sa konja, u pehotu. Propast!
Doseljenici su tražili svoju zemlju, zasebnu teritoriju, u toj tuđoj zemlji. Oni su ne samo ruku cara Lazara hteli da sele, nego su mislili da se i zemlja cara Lazara može seliti.
Oni su ne samo ruku cara Lazara hteli da sele, nego su mislili da se i zemlja cara Lazara može seliti. To iseljavanje urođenika, da bi se naselili Horvatovi ljudi, docnije, prestade, kad su i tamo turski ratovi
Te crkve na bregu, čiji su tornjevi sećali manastira, koje su bili preneli iz Servije, u Frušku goru, kao i ruku cara Lazara, bile su toliko pune zlatnih ikona, dragog kamenja, boja, šara, da su ličile na bajku.
Nego su se tiskali, ko će biti prvi, da carici ponudi, ruku cara Lazara, koju su u Frušku goru bili preneli, i u Rosiju da prenesu, želeli. To je hteo i Isakovič da ponudi carici.
Teodosije - ŽITIJA
tobom snage; koji si udovičina sina na pogreb nošena, ulazeći u grad Nain, sa odra vaskrnuo; koji si četvorodevnog Lazara u Vitaniji svemoćnom ti rečju adu iz čeljusti istrgao, — Ti sada, mnogomilostivi, premilosrdni Gospode, i ovoga ovde
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Stariji ljudi znaju za kosovsku pogibiju i za „cara Lazara“ i o službama (slavama) Još se pevaju pesme kojima se slavi ovo doba.
Ali imaju u Podgoru manastir Lešak, o kome pričaju da je zadužbina „cara Lazara“. Dalje ima u pomenutoj Derventi Vardarevoj (u hataru sela Rogačeva) Savin kamen, oko koga Vardar nečujno i potajno
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Oni behu došli iz Serbije za patrijarhom, tek pre sedam godina. Oca Aranđelovog, Lazara Isakoviča, dobro su znali, terajući mu stada i prodavajući mu goveda, svud tragom austrijske vojske što je nadirala za
telo svoje snahe ne da grčkim popovima, već da ga prenese i sahrani na bregu, više sela, iza kuće Vukove, kraj groba Lazara Isakoviča, koji beše vidan, izdaleka, sa ravni.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
On je upoznat sa suvremenom ruskom teologijom, i naročito ceni i prevodi Lazara Baranoviča, černigovskog arhiepiskopa iz XVII veka i plodnog ruskog bogoslovskog pisca i polemičara protiv katolika.
Vladimir Dukljanin, Vojislav Travunjanin, Veliki župan Vlastimir, Mutimir i braća mu, Rastko, Kralj Dragutin, Smrt cara Lazara, Zaboravljeni Obilići, itd.). On u prozi opeva i veliča herojsku prošlost, staru slavu i viteštvo srpsko.
Sremac, Stevan - PROZA
Spomenuo je posle i sjajnu krunu Dušanovu i Carigrad, i junačkoga Miloša Obilića, mučenika cara Lazara i prokletoga Vuka Brankovića, a završio je svoju malo podužu izjavu tim: da će i on svojim slabim silama raditi da se
Radičević, Branko - PESME
17. Ali tebe, oj Joksime, Spomenuti ovde moram, Jera tvoje pusto ime Po srpskima puče goram'; Tvoja pesma od Lazara Taknu srce sred nedara. 18.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
29. USUD: Od dve verzije ove pripovetke, Gruje Mehandžića i Lazara Marjanovića, V. Karadžić se odlučio za prvu i objavio je u svom izdanju od 1853. 30.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
STANIJA: A što je to, sinko? VUČKO: Teator. STANIJA: Što je to teator? VUČKO: Igradu kako je kći kneza Lazara pošla za turska cara. Tu sam već bio. E, kad poginu onaj starac, baš sum se smejao.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
od tačke i sunce je manje od svog sjaja velika javljanja tek slede Knez Lazar se po gorama šeta Možeš li poznati kneza Lazara Mogla bih seko poznati i da mi nisi kazala po dugoj haljini i zlatnom pervazu Paunovo pero pada mu do peta poznala
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— To je baš dobro, i podrži, Bože, još malo ovako. Jer ovo je naše domaće blato koje mi gazimo još od cara Lazara. A tek kako je njima, koji dolaze ovamo sa bečke kaldrme. Razdanilo se kada smo krenuli u jednu oranicu.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
25. Koj Lazara dariva’: Sve mu zdravo u kuću, Krave mu se telile, Ovce mu se jagnjile, Kokoške mu nosile, Pčele mu se rojile. 26.
nema, Pod njom Mara da je lepše nema, Car je prosi, Mara se ponosi: “Neću, care, života mi moga, Neću, care, za Lazara tvoga, U Lazara do tri mane kažu: Prva mana: Lazar brata nema, Druga mana: Lazar sestru nema, Treća mana: Lazar
Mara da je lepše nema, Car je prosi, Mara se ponosi: “Neću, care, života mi moga, Neću, care, za Lazara tvoga, U Lazara do tri mane kažu: Prva mana: Lazar brata nema, Druga mana: Lazar sestru nema, Treća mana: Lazar majku nema; Brata
“ 212. Vila se loza ninova, Okolo grada Budima; Budila cara Lazara: “Ustani, care Lazare! Odvede drugi đevojku, Na tvome konju alatu, U tvome žutu kaftanu, I svilnu purli duaku!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
NIJE VIDEO GODINAMA 355 MAGDA KALABA SIKĆE 358 GOVOR VUKE MAŽDRUKE 360 TUŽBALICA BABA-JOŠE 363 NEGODOVANjE PRAVEDNOG LAZARA 365 BABA-JOŠA OTPOVRĆE PRAVEDNOM LAZARU 368 TRENUTAK PREDAHA: DEDA SANjARI 371 TRENUCI OČAJANjA 373 I O ČEMU JOŠ
Da bismo bar tako od našeg Avde Videle kakve-takve vajde...” NEGODOVANjE PRAVEDNOG LAZARA Babama pristupa visok prolaznik, Kršan — oko njega se širi harizma!
(Visoka, drusna i zamašna: Grudi su joj kao dva doboša, Senka joj se proteže do Dragaša) Kori uljeza i dođoša Lazara, pravednika i pravaša: „Za mene je najveća nekultura Kad neko u svašta nos svoj tura! Prijatelju, mnogo pričaš!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
3 Pobratim se pobratimu ’vali: — Imam žita više nego lani: Dva košića — do svetog Božića, Dva ambara — do svetog Lazara; Šarka mi se koka opilila, A riđa se koza okozila; I žena mi dosta vredna bila, Pa je dosta mrsa nakupila: Lulu
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
strani[h] ili domaći[h], podalje od grada velika zdanija za lazaret i oko po milja dalje drugi [h]ospital, zovomi Svetoga Lazara, za prokažene. Putujući k Carigradu bio sam u lepom društvu trgovaca hiotski[h].
Ćosić, Dobrica - KORENI
Onda su ga skinuli i odgurali oko plota, pored jasenova. — i jatagan moga dede Lazara oštrio se na njemu — šapuće Čađević, na tri koraka su, a oči jedan drugome ne vide. Aćim ćuti.
su Turci nekada skele vezivali, jer tada je brest bio na obali Morave, pa kasnije konje, a još kasnije, Vasilije je Lazara obesio o taj isti brest, a njegov sin pod Milošem Obrenovićem cerovim mladarima tukao je Prerovce po krstima i turu, i
Gde god bi se našao neki kamen u polju ili šumi, verovalo se da je tu nekada manastir bio koji su Turci porušili, kad Lazara posekoše na Kosovu. Srbijicu je našu tada treslo zlatno ludilo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
PRIČA O LAZARU PARDONU, ČOVEKU KOJI NIJE GOSPODIN Ja sam izvršilac testamenta izvesnoga moga ratnoga druga Lazara Pardona.
Neka je laka zemlja i Bog da prosti Lazara Pardona. POGIBIJA JAĆIMA MEDENICE Ovih dana kad je najavljivana mnogo pripremana i retka svetkovina sveslovenskoga
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
pisci i proučavaoci književnosti, da pomenem samo najstarijega Vuka Filipovića, kosovskog starosedeoca, i pesnika Lazara Vučkovića, metohijskog starosedeoca.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
OD Sereza do Vasjata, n od Debra do Ćustendila spominjano je njegovo ime i pronošena hajdučka slava. Sinovac čuvenoga Lazara Ćaje, svoga oca je sahranio u pravoslavnom groblju, a muslimanstvo prigrljavao utoliko ukoliko mu je rasla mržnja na one,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ne odbijam ništa — smeje se Tasa, pokazujući svoje bele zube. Zapitao sam ga za komandira, kapetana Lazara. Reče mi da je sada dobro. Bio je bolestan od malarije. Na osmatračnici se smenjuje s potporučnikom Ćirićem.
Ali sada ću videti svoga bivšeg komandira, kapetana Lazara, i poznate vojnike. Pogledao sam na časovnik. Bilo je osam časova... Krenuću tek u jedanaest.
— Hoćemo li? — zapitao sam kapetana Lazara da bih mu odstranio misli od tog svog neprijatnog slučaja. — Odmah! — on se okrete jednome vojniku: — Reci
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Predstavite sebi da gledite pred sobom kartinu živopisnu, predstavljajuću poslednju večeru kneza Lazara, i sve zbitije sutrašnjeg dana.
Da je pesma prevod s mađarskog, tvrdio je već A. Arnot; u vezi s ovim pitanjem v. članak Lazara Čurčića, Oko autorstva jedne pesme iz građanske lirike, Prilozi za književnost XXV, 1959, 107—9.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Da me mušketa?... Je li to Ivan-begov sin... taj Đurđe?... Je li to ona krv, ona kosovska, Što je još i za Lazara kneza, Najmanju korist srpskog naroda Svojima grud’ma verno hranila? VL. VAVILA: Oprosti, Radošu!
sobi možeš poznati Po sedoj kosi salik Baošev — Tu ćeš na suhoj videt desnici Ispisan prsten veštom kičicom — Lazara svetog poklon poslednji — Taj prsten samo jednim dodirom Otvara dvora tajne svodove, — Onde se skloni...
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Ta raspoloženja će dati osnovni ton i literaturi kosovskog podviga. Podvig kneza Lazara i kosovskih junaka (1389) izazvaće čitav ciklus poetskih sastava.
Sve su to razlozi da se ne opisuje ceo Lazarev život, nego samo taj jedan jedini podvig. Hrišćanski podvig kneza Lazara i kosovskih junaka dovoljan je za njihovo proslavljanje. Traži se nova forma i nov uzor.
Klevetnik (Vuk Branković, istorijski i epski zet kneza Lazara) po istim zakonitostima epske sheme postaće izdajnik, kao poslednja karika u lancu da bi se na psihološko-istorijskom
Tako su po nizu varijanata ptice kukavice postale od sestara kneza Lazara, koje su posle kosovske pogibije neutešno kukale za njim.
Jakšić, Đura - PESME
U Podgoricu 1857. Gornjak je manastir, zadužbina cara Lazara, leži u najdivljem predelu pored Mlave, na granici između Homoljskog i Mlavskog sreza u Požarevačkom okružju.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
koji je ponikao iz grančice koju je carica Milica pobola u zemlju na dan rođenja svoga sina Lazara (Milićević, Kneževina Srbija, 767). Naročito je interesantan b. kralja Milutina.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Perčinova krv. Pisala je sestri: „Pošalji mi neko slušče, ako ko htedne na ovu nesreću doći, i negovaćemo Lazara i trpeti ga dokle god se može. Od tebe sam, Nano, naučila da se tako radi u nesreći.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— pitao je nestrpljivo kapetan Lazar. — Vidite! — potpukovnik stavi jednu ruku na rame kapetana Lazara, a drugu opruži. — Vidite li onu crvenu zemlju... Ispred nje je jedno gumasto drvo... — Vidim...
Takav je rat. Ljudi su postali bezdušni. Lice kapetana Lazara je ustreptalo, oči usplamtele. Kao da mu još uvek lebdi pred očima vizija kada su ovi isti neprijateljski vojnici
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
STARIJIH VREMENA 103 1 ŽENIDBA DUŠANOVA 104 2 ŽENIDBA KRALjA VUKAŠINA 133 3 ZIDANjE SKADRA 146 4 ŽENIDBA KNEZA LAZARA 157 5 UROŠ I MRNjAVČEVIĆI 165 6 ZIDANjE RAVANICE 176 7 MILOŠ U LATINIMA 182 8 MARKO KRALjEVIĆ I VILA 187 10
One pevaju, na primer, kneza Lazara, Miloša Obilića, Jugoviće i druge kosovske junake i poznatu katastrofu od 1389; one to čine sa mnogim detaljima i
3 Kosovske pesme Prirodan prelaz od pretkosovskog ka kosovskom ciklusu predstavljaju one pesme koje prikazuju Lazara u službi Dušanovoj i kao naslednika Dušanovog carstva. U njima se nalazi i jedan od elemenata kosovske legende, tj.
Lazar je, odista, bio u Dušanovoj službi (kao što je kod ovoga bio ugledna ličnost i Lazarev otac Pribac). Dušan je Lazara „postavio za stavioca i oženio Milicom, ćerkom vojvode Vratka, potomka Nemanjinog sina Vukana“.
Od srpskih feudalaca koji su pomogli Lazara najvažniji je bio Vuk Branković,1 na čijoj se teritoriji boj i odigrao. Uz Lazara su bili i njegovi sestrići Stefan i
Uz Lazara su bili i njegovi sestrići Stefan i Lazar Musići. Nije poznato da li je i drugi njegov zet Đurađ Stracimirović Balšić sud
Sasvim su fantastične docnije turske vesti po kojima su kneza Lazara pomagali i Bugari, Arbanasi, Vlasi, Mađari, Nemci i Česi: trebalo je prikazati tursku pobedu što težom i značajnijom.
zna za izdajnika; naziva ga Dragosavo Probiscio (Dragoslav Probić ili Probiš), i govori da se od svoga gospodara kneza Lazara odmetnuo i oružje okrenuo protiv svoje braće hrišćana.
zna za izdajnika; naziva ga Dragosavo Probiscio (Dragoslav Probić ili Probiš), i govori da se od svoga gospodara kneza Lazara odmetnuo i oružje okrenuo protiv svoje braće hrišćana.
sinovima Stefanom i Vukom radeći im o zlu kao i oni njemu, a sve zato jer je Vuk Branković htio poslije smrti kneza Lazara da postane gospodar čitave zemlje kojom je Lazar vladao.
naše južne oblasti potpale su pod Turke, ostaci države pomerili su se na sever: despot Stefan Lazarević, sin kneza Lazara, imao je prestonicu u Beogradu, a njegov naslednik Đurađ Branković u Smederevu.
čestiti i bezazleni Gojko i njegova lukava braća u Zidanju Skadra, sluga Lazar i gospoda Jugovići u Ženidbi kneza Lazara, Uroš koji ćuteći čeka pravdu i tri brata Mrnjavčevića koji se bezobzirno zalažu za sebe u pesmi Uroš i Mrnjavčevići,
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— E baš ti neću kazati! — Ne znaš, pa zato nećeš. Ne znaš, ne znaš, baš, baš! — Znam, baš znam: Đoku Potrka i Lazara Mačka, eto ti! Obojicu je danas istuko. Eno ih, ostali su u zatvoru.
se neki divovi visoki deset metara, zamahaše dugim rukama avetinjske babe, umesto trnova žbuna čučao je crn medvjed. Lazara Mačka podiđe jeza. Čvrsto zatvori oči i poče da šapuće: — Znam ja, znam, nijeste vi ni babe, ni divovi, ni medvjedi.
IX Za malu družinu sad je nastao najzanimljiviji posao: uređivanje logora Tepsije. Na predlog Lazara Mačka najprije se pristupilo izgradnji kolibe.
poklopac od kutije za cipele na kome je stajao natpis od krupnih štampanih slova ispisan širokom majstorskom olovkom Lazara Mačka: „Ovdje živi hrabra četa harambaše Jovančeta.“ IX Nastavljalo se uređivanje logora.
— Jesi li ti to, Lazare? — Ja sam, ja. Ej, ne bacaj se! Iza stijene, sa strane, pomoli se oznojeno lice Lazara Mačka. — Šta to radiš dolje? — začudi se Jovanče. — Doći da vidiš. Jovanče se spusti u Jarugu.
Neki ljutit glas dreknu visoko iz krošnje drveta, na desetak metara ispred njih: — Ako to bude istina, oderaću živa Lazara Mačka! — Opet nešto po mojim leđima! — prepade se Mačak. — Šta je ovo jutros, ljudi moji?! — Ono je Stričev glas!
Od bjegunaca opet ni traga. Našao je samo staru vršku za ribolov, rad Lazara Mačka, i zlovoljno povirio u nju. — Puna je lišća, odavna nijesu lovili. Znači — ne dolaze ovamo.
— Moramo još danas nešto smisliti — zabrinuto reče mali harambaša i zovnu na stranu Lazara Mačka. — Šta misliš, majstore, bi l sada valjalo kazati za pećinu, pa da se svi tamo sakrijemo?
— A zašto je zovu Mačkova? — začudi se komandant. — Zbog nekog dječaka, Lazara Mačka, koji je prvi pronašao ulaz u nju. Zovnuše u štab Jovančeta.
Jedan stari mehaničar iz varoši, poznat majstor, već prvih dana zapazio je Lazara Mačka. — Čim je uzeo u ruke prvu alatku, ja sam odmah vidio da je to stvoreno za majstora — pričao je on s
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Imaše jošte dva brata svoja, Lazara i Grgura, i ovi ponajhubaviji mu sin bijaše stasit, visok i vrlo krasan licem svojim.
što o tom izjavljuje božestavni Zlatoust o jevanđeljskoj pripovesti dovodeći od onoga nemilokrvna bogatoga i bolestna Lazara.