Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On napreže svu snagu, ali ne može doskočiti. Skoči dvaput u mesto, ali treći put udari nazad. — Ostav’ se, Lazare, ne možeš! — povika momčadija. — Ovo nije čisto skočeno. On je prekoračio metu! — reče zlobno. — Nisam, japane!
On pođe, zausti da ga vikne, a Lazar pade... Lazare!... Lazo!... viknu ga. Ali Lazar beše onesvespuo od silna straha, pa ne ču viku njegovu.
I sad jadaju i kukaju. Niko živi ne čuje tugu njihovu; niko ne veruje da oni nisu ništa krivi. — Oh, Lazare!... Lazare!... Valjda ima živa boga!... Zeku to ganu do dna duše, on priđe, uhvati Stanka za ruku, pa reče: — Brate!
I sad jadaju i kukaju. Niko živi ne čuje tugu njihovu; niko ne veruje da oni nisu ništa krivi. — Oh, Lazare!... Lazare!... Valjda ima živa boga!... Zeku to ganu do dna duše, on priđe, uhvati Stanka za ruku, pa reče: — Brate!
A jedan čovek iđaše za stopama konjskim... Kad stiže i vide ga kako spava, on samo odmahnu glavom: — Teško tebi, moj Lazare!... Ti u šumu od hajduka bežiš!... Pa okrete glavu, razgleda oko sebe i prikri se u jedan šušnjar... To je bio Deva.
Odmara konja; hoće da mu nakosi malo trave, pa da ide pravo k Šapcu da opet dovede Turke!... Evo ti se kunem, Lazare! Ako te moje oko danas vidi — nećeš više videti ćelavog temena!... Neću ja tebe više ostavljati!...
Pruži opet pušku — ruka mu beše mirna. On izide na livadu i posmatraše Lazara kako odbija otkose... I viknu: — Lazare Miraždžiću! Glas mu se razleže, a dubrava mu vrati njegove reči. Lazar se okrete i ukoči. Stanko mu priđe sasvim.
— zagrme Stanko, a oči mu senuše. — Tako mora proći svaki onaj koji vodi nekrst na krst! I tebi je samrtna nalivena, Lazare Miraždžiću!... Lazaru se podsekoše noge. — Nemoj, tako ti... — Umukni! Zar si mislio da sam se smilostivio?...
Teodosije - ŽITIJA
“ „Devojko, ustani“; „Lazare, iziđi van“, — reče Gospod, i reč izvršavaše. Takođe i mnogi od svetih, po reči njegovoj, mnoga dela iznad prirode
Kostić, Laza - PESME
Tu su mnoge dike stare, tu je mnogi srpski tić, do Dušana car Lazare, a do Marka Obilić. Trepetljike zvekom zveče uz tamburin udaraj, po poljani bude cveće uz mirisan uzdisaj.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
LAZARIČKE PESME 24. Lazi, lazi, Lazare, Te dolazi do mene, Privataj se za mene, Za svilene rukave, Za svilene marame, Za klečane kecelje. 25.
“ “Ja ću tebe jedro dati — B’jele skute đevojčine.“ 165. Oj, Lazare, na vodi vozare, Čuvaj dobro na vodi brodove, Pazi dobro koga noću voziš, Noćas mi je odbegla devojka, I odnela
“ 212. Vila se loza ninova, Okolo grada Budima; Budila cara Lazara: “Ustani, care Lazare! Odvede drugi đevojku, Na tvome konju alatu, U tvome žutu kaftanu, I svilnu purli duaku!
Odvede drugi đevojku, Na tvome konju alatu, U tvome žutu kaftanu, I svilnu purli duaku!“ Govori care Lazare: “Neka je, nek se udaje, Kad prvo jutro ustala, Za Lazom teško uzdahla.“ 213.
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
POHVALA SVETOM KNEZU LAZARU Va krasnih mira sego vaspital se jesi ot junosti tvojeje, o novi mučeniče kneže Lazare, i krepka ruka Gospodnja va vaseh gospodah zemaljnih krepka i slavna pokaza te.
POHVALA SVETOM KNEZU LAZARU U krasotama ovoga sveta vaspitao si se od mladosti svoje, o novi mučeniče kneže Lazare, i krepka ruka Gospodnja među svom zemaljskom gospodom krepkog i slavnog pokaza te.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
“ Ovaj veli: „Šta će, šta će?“ Ovaj veli: „Siki, siki!“ 4 (Detetu, kad lazi): Lazi, lazi, Lazare, Te dolazi do mene, Pri’vataj se za mene, Za svilene rukave, Za svilene marame, Za klečane kecelje. 2.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Jest, ali je onda drugi glas u meni progovorio: „Vredi, Lazare, vredi živeti te još kako, ali ne u ovoj zemlji u kojoj niko nikad po zasluzi nije ocenjen.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Da grozna serpskom duhu pozorišta! O mati bede, večero kneževa! Uvi, Lazare, što ti reče! Podiže neveru pored sebe, A blagorodnu nizvrže dušu, ah, Na večno Serbom žalosnu pagubu! On reče.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Pretvaraš vino u vodu i vodu u vino; crno zamazuješ belim, a belo crnim; dižeš mrtve Lazare iz groba, a žive Lazare sahranjuješ. Kadar si izmiti bez sapuna, obrijati bez brijača i oprati veš bez ceđa. Glumac?
Pretvaraš vino u vodu i vodu u vino; crno zamazuješ belim, a belo crnim; dižeš mrtve Lazare iz groba, a žive Lazare sahranjuješ. Kadar si izmiti bez sapuna, obrijati bez brijača i oprati veš bez ceđa. Glumac? Odista primamljiv poziv.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Što su rekli, tako mu se steklo. 6 ZIDANjE RAVANICE Službu služi slavni knez Lazare u Kruševcu, šancu šarenome, službu služi svetog Amosija. Svu gospodu zove na svetoga sa knjigama i sa zdravicama.
Skupi mu se sva srpska gospoda, pa je redom u sovri posadi po gospostvu i po starješinstvu; uvrh sovre slavni knez Lazare. Tu sjedoše piti vino ladno.
u njojzi tri kamena draga: sjaje noćom kako danjom sunce; pa besjedi slavnome Lazaru: „Gospodine, slavni knez-Lazare, zazor mene u te pogledati, a kamoli s tobom govoriti, bit ne može, govoriti hoću: što bijahu Nemanjići
Tad govori slavni knez Lazare: „Čujete li, sva srpska gospodo, šta govori gospođa Milica, jer ne gradim nigđe zadužbine?
No tu sjedi Obilić Milošu, sjedi Miloš dolje udno sovre, Miloš sjedi, ništa ne besjedi. Al' to viđe slavni knez Lazare đe mu Miloš ništa ne besjedi; nazdravi mu zlatnu kupu vina: „Zdrav da si mi, vojvoda Milošu!
Već me ču li, slavni knez-Lazare! Da kopamo mermera kamena, da gradimo crkvu od kamena, i Turci će carstvo preuzeti i naše će zadužbine služit od
Kad to začu slavni knez Lazare, tad Milošu bio govorio: „Vala tebe, vojvoda Milošu! Vala tebe na tvojoj besjedi, istina je kako što govoriš“.
7 MILOŠ U LATINIMA Bože mili, čuda velikoga! Kada slavni srpski knez Lazare posla zeta Miloš-Obilića u Latine da kupi harače, Latini ga divno dočekaše, i gosposkom časti ugostiše, pa ga vode
Murate u Kosovo pade; kako pade, sitnu knjigu piše, te je šale ka Kruševcu gradu, na koljeno srpskom knez-Lazaru: „Oj Lazare, od Srbije glavo, nit je bilo, niti može biti: jedna zemlja, a dva gospodara; jedna raja, dva harača daje.
“ 14 CAR LAZAR I CARICA MILICA Car Lazare sjede za večeru, pokraj njega carica Milica; veli njemu carica Milica: „Car-Lazare, srpska kruno zlatna, ti polaziš
“ 14 CAR LAZAR I CARICA MILICA Car Lazare sjede za večeru, pokraj njega carica Milica; veli njemu carica Milica: „Car-Lazare, srpska kruno zlatna, ti polaziš sjutra u Kosovo, s sobom vodiš sluge i vojvode, a kod dvora nikog ne ostavljaš, care
Njoj govori srpski knez Lazare: „Gospo moja, carice Milice, koga bi ti brata najvoljela da t' ostavim u bijelu dvoru?“ „Ostavi mi Boška Jugovića.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Sve je to drveće. Pa da bi se još bolje ohrabrio, on glasno zovnu: — Lazare! Odmah zatim odazva se sam sebi izmijenjenim glasom: — Šta je? — Bojiš li se? — pitao je debeli glas. — Ne bojim.
— Šta da sad radim s ovim čudom? — zabrinu se dječak. — Lazare, ti si majstor, daj pomozi. Kad si znao popraviti zemaljsku kuglu, umjećeš i ovaj šešir za moj „globus“.
(Dobro je!) Kad se povede riječ o kolibi za dječake, Stric povika: — Lazare, načini i nama istu kao Žuji! To će biti najljepša koliba na svijetu. — Istu, istu! — zagrajaše dječaci.
U istom trenutku ispod stijene se začu ljutit glas: — Čedo ti je drekavac! Ej, ko se to baca? — Jesi li ti to, Lazare? — Ja sam, ja. Ej, ne bacaj se! Iza stijene, sa strane, pomoli se oznojeno lice Lazara Mačka. — Šta to radiš dolje?
— Lazare, brzo u pećinu dok ostali nisu stigli. Nosiš li bateriju? Mačak izvadi iz njedara električnu lampu i svečano je podiže
Pred njim se otkriše žućkasti zidovi neke dosta prostrane pećine, nešto malo manje od njihovog razreda u školi. — Lazare, ideš li? — zovnu on šapatom. — Tu sam — isto tako šapatom odazva se Mačak. — Pogledaj ovo!
Kad Lunja ispriča sve šta joj se toga jutra dogodilo u školi, Jovanče ozbiljno reče: — Lazare, sad joj možemo vjerovati, i ona je naša. — Hajde, de! — složi se Mačak.
— objasni Nikolica uplašeno trepćući. — To je sigurno onaj prokleti uhoda, opet je došao — namršti se Jovanče. — Lazare, daj-der tu kuburu. — Bogami je mene otac jutros nekako čudno gledao — zabrinuto reče Đoko Potrk.
Jovanče je netremice gledao za njim, a onda reče svom društvu: — Lazare, Striče, hajdemo gore pod naš Gaj. Tamo još nijesu izlijepljeni ničiji oglasi.