Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
A potom išli su četnici te dogonili turska goveda vojsci za ’ranu, i ugovorili smo međutim sa Malim Jankom, Rakarcem i Lazarom iz Jabučja u koji ćemo dan na Valjevo udariti.
Rano ujutru posla gospodar Đorđe Milana sa njegovom vojskom i njegovim bratom Milošem Obrenovićem, Lazarom Mutapom, Jovanom Kursulom, i odoše u indat Kediću, Grboviću i knezu Peji.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ja kad stanem lagati, i sam mislim da je istina! — E, tako, vidiš! — nasmeje se Kruška. — A sad idi s Lazarom do kuće, neka dijete nije samo. – Hoću, efendija, kako ne bih!... Hajde, Lazo! Hajde, rode!...
— Ja od ovog nemam nikakve hasne, ali mreti mi valja, brate... Elem, vidim ja to... ništa!... Kao velim, on se sa Lazarom pazi, Ivan se pazi sa Aleksom... zar je tu što čudno kad je to kao jedna kuća?!... Ali ne lezi đavole!...
Stigoše pred han. Kruška beše u odaji s Lazarom. Čim ču da su Ivan i Marinko tu, on čisto radostan potrča pred njih. — A... došli ste!... Ja malo sjedoh ovdje s Lazom.
Jok!... Zašto da se bojim?... Valjda će mi biti žao onoga života što ga neću provesti s Lazarom? (Ona reče otvoreno: „s Lazarom”.) Ne, majko!... Ja se volim i u paklu peći nego biti žena onome odljudu!
Zašto da se bojim?... Valjda će mi biti žao onoga života što ga neću provesti s Lazarom? (Ona reče otvoreno: „s Lazarom”.) Ne, majko!... Ja se volim i u paklu peći nego biti žena onome odljudu! Krunija zaneme.
— Polazi! — zapovedi Turčin. I kad biše blizu kuće Aleksine, onda Kruška naredi te opkoliše kuću, a on sa Ivanom, Lazarom i Marinkom pravo na prag. — Nijedno da se nije maklo! — prodera se on.
— Znam! — reče Ivan. — Znaš?! — Znam. Lazar mi reče! I on ispriča sve šta je sa Lazarom bilo. — Pa šta sad misliš? — Dođoh da tebe pitam. Turčin se zamisli.
I onda stade pričati sve što znamo. Svaki dogovor s Marinkom, Ivanom i Lazarom, svaku rečcu, svaku nameru njihovu... Noge zaklecaše pod Turčinom.
Ali noć već pade, a Lazara nema. Njega poče obuzimati neki strah. Šta li je moglo biti s Lazarom? Da li se odista krenuo iz Šapca? Možda Turci nisu pošli danas?...
Teodosije - ŽITIJA
se i rodivši se sugubo na zemlji — kao Bog i kao čovek sa nama poživeo jesi; ti i po ljudskoj prirodi zaplakavši nad Lazarom, po prirodi božastva sa vlašću adu iz utrobe ovog istrgavši i četvorodnevna podigavši iz groba i predstavivši ga živa,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
S upaljenom voštanicom Nad Lazarom genij stoji, Skorbnim licem k tronu sudbe On upravlja pogled svoj. „O, ukloni, svemoguća, Ovo od tvog naroda; Nije
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tu i on sam padne od Turaka. I u Prvi mah pokažu se jači oni što su bili s Lazarom, i pobeda se privi na njihovu stranu. Ali ne beše to vreme izbavljenja.
Brda (1454) kao mladića zarobili i u janičare odveli, priča uglavnome ovako isto, samo dodaje da se na Kosovu s knezom Lazarom nisu borili svi podjednako, nego da su neki „gledali kroz prste“, te da je „zbog te nevere, zavisti i nesloge
Po njemu, božja vonja je jedini uzrok tragediji: „I u prvi mah pokažu se jači oni što su bili s Lazarom, i pobeda se privi na njihovu stranu. Ali ne beše to vreme izbavljenja.