Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
’ Ja tako i učinim i odma pošljem po jednog čoveka Lazaru Iliću u Jabučje, Petru Jeremiću u Rakare, Malom Janku u Oglađenovcu i Milisavu Miloševiću u Orašac, i poručim im: da
Iz Kupinova povratim se posle opet u Ašanju proti Lazaru Georgijeviću, te sam kod njega izučio crkveno pjenije i proče bogoslovske nauke, osim njega tu sam imao dobrog učitelja
Nedobi poslati i dalje kuda nadleži. 16. januara odem Pavkoviću g. Lazaru, i pitam je li sveršio pisma. Kaže: „Sveršio sam i g. Nedobi poslao.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ivan je imao tri cina i jednu kćer, Aleksa samo četiri sina. Podesilo se nekako te je Aleksin Stanko parnjak Ivanovom Lazaru. Rasli u ljubavi, pa se zapazili; rasli u dobru, pa odrasli ojačani, viti i stasiti. Dika ti je bilo pogledati!...
Bili su najbolji momci u Crnoj Bari. Ko obori Lazara, neće Stanka; ko nadskoči Stanku, neće Lazaru; ko odbaci kamena Lazaru, neće Stanku; a već sva je Crna Bara znala da je Stanko najbolji nišaidžija. Ali...
Bili su najbolji momci u Crnoj Bari. Ko obori Lazara, neće Stanka; ko nadskoči Stanku, neće Lazaru; ko odbaci kamena Lazaru, neće Stanku; a već sva je Crna Bara znala da je Stanko najbolji nišaidžija. Ali... đavo ga znao!...
I naumi da sve kaže Lazaru. I, baš na Ilijindan, oko velike ručanice, srete se s njim u šumi. — Jarane! — reče. Lazaru pade mraz na obraz, ali
I naumi da sve kaže Lazaru. I, baš na Ilijindan, oko velike ručanice, srete se s njim u šumi. — Jarane! — reče. Lazaru pade mraz na obraz, ali mu ne bi na ino. On se odazva. — Akobogda? — U šumu! — Da ti kažem nešto! Lazar stade.
— Ha!... ha!... ha!... Znam!... Jelica Miloševa!... Lazar sagao glavu i ćuti. — Nego, tu i tvoj jaran obleće, a? U Lazaru poče da vri... — Bogami, sinko, ne daj mu da te izbije iz sedla!... Upustiti onaku priliku — grehota je!
U Lazaru poče da vri... — Bogami, sinko, ne daj mu da te izbije iz sedla!... Upustiti onaku priliku — grehota je! Lazaru već nabrekle žile na slepim očima. — i, kao bajagi, šta je on bolji od tebe!...
U gazdaluku — nije, lepši — nije, stasitiji — nije!... Što baš on da je uzme?... Lazaru se svrteše suze u očima. Stari lisac smotri to, pa kao pas kad trag nanjuši...
A znaš li Ti Šta bih ja ovako sed uradio? — Šta? — Ja... ja bih ga ubio!... Lazaru senuše oči... Marinko je darnuo gde treba. I to smotri oštro oko njegovo. – Ubio? - upita Lazar. — Ubio! – A sud?
— A!... Pepo!... — zagraja momčadija. — Ded jako!... Pera nadskoči Lazaru. Lazar skoči i doskoči mu. Pera skoči opet na belegu. Otpoče nadmetanje. Ali nabrzo ubarabariše.
— Dalje ne može niko! — reče Lazar. — Skačem stopu više! — viknu Stanko Aleksić. — Manj ti? — povika momčadija. Lazaru pisnuše oba uva. — Da vidimo! — viknuše devojke. Stanko priđe i stade na metu.
— Aih! — začu se uzvik. Sve živo pogleda u Stanka s nekim poštovanjem; Jelica je gledala ispod oka, ali tako da Lazaru - koji to smotri - nabreknuše žile na čelu i slepim očima. – Skloni se! — viknu on. — Aha!... Ček’ sad Lazara!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Naročito ima priča — pesme su ređe — o Kosovskom boju, o vremenu Nemanjića i osobito o „caru Lazaru“, o „silen Dušan“ i o „Kral Marko“.
Oni su sačuvali predanja o staroj srpskoj državi, mahom u pričama o bici na Kosovu, o caru Lazaru, o „silen-Dušanu“ itd. Tu je očuvana stara ženska nošnja i mnogi stari običaji i verovanja. Posle 1878.
Na primer u Lukovu drimkolskom pevaju „kralske“ pesme o Kosovu i o „car-Lazaru“ i znaju da je sa njima hrišćanstvo potpalo pod Turke.
Danas samo starci znaju pesme o Kraljeviću Marku, „car-Lazaru“ i Mandušiću Vuku, ali ih pevaju bez pratnje uz gusle ili uz kakvu drugu svirku. Lirske pesme imaju znatnu vrednost.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Taj novac je razdelio vojnicima, uz prikladan govor o Velikomučeniku Caru Lazaru. Kroz nekoliko dana bio je u opsadnoj vojsci, pred tvrđavom Sv.
Opijahu se, poskakujući od hladnoće, okupljeni oko vatre, lelečući uz gusle o caru Lazaru. Posle je u ceo puk udarilo neko spavanje, neki nezdrav san, težak do bezumlja.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
SIKĆE 358 GOVOR VUKE MAŽDRUKE 360 TUŽBALICA BABA-JOŠE 363 NEGODOVANjE PRAVEDNOG LAZARA 365 BABA-JOŠA OTPOVRĆE PRAVEDNOM LAZARU 368 TRENUTAK PREDAHA: DEDA SANjARI 371 TRENUCI OČAJANjA 373 I O ČEMU JOŠ RAZMIŠLjA DEDA 375 KOLEBANjE VUKE
Al danas se ne ceni naše herojstvo: Ko beše Don Kihot, sad je idiot!” Uvek spremna da se svađa i koška, Lazaru odgovara baba-Joška: „Ne probijaj mi ušni kanal! Ne mekeći, ko koza iz Nikozije!
Ne, nemam reči: moje moralno čulo Ono ne može da izdrži!” BABA-JOŠA OTPOVRĆE PRAVEDNOM LAZARU A baba-Joša iz Horgoša (Visoka, drusna i zamašna: Grudi su joj kao dva doboša, Senka joj se proteže do Dragaša)
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
Jefimija KNjIŽEVNI RADOVI Sadržaj TUGA ZA MLADENCEM UGLjEŠOM 2 MOLjENjE GOSPODU ISUSU HRISTU 4 POHVALA SVETOM KNEZU LAZARU 6 KNjIŽEVNI RADOVI TUGA ZA MLADENCEM UGLjEŠOM Malije ikoni, i velik dar, imušti i presveti obraz Vladičnji i
Amin. POHVALA SVETOM KNEZU LAZARU Va krasnih mira sego vaspital se jesi ot junosti tvojeje, o novi mučeniče kneže Lazare, i krepka ruka Gospodnja va
Jefimija usrdno prinosi sija tebe, sveti. POHVALA SVETOM KNEZU LAZARU U krasotama ovoga sveta vaspitao si se od mladosti svoje, o novi mučeniče kneže Lazare, i krepka ruka Gospodnja među
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Pripovijedaju da je nekakav vojvoda Vuk iz Ercegovine išao s vojskom na Kosovo u pomoć knezu Lazaru, pa ga tu sreli vojnici, kazali mu da je vojska razbijena i knez Lazar poginuo.
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Lazaru ništa“, rekao je Vasilije, a svi su pogledali u kolena. „Nije pravda“, rekao je Lazar, a jabučica samo što mu ne pukne
I dokle ćeš?“ viknuo je Lazar. Svi pogledaše u njega i huknuše. Vasilije prebaci maramu preko ramena, ustade, priđe Lazaru: „Diži se!“ — „Beži!“ povikaše ostali.
A Lazar potegnu kuburu i opali. „Iscepa mi zubun“, rekao je Vasilije i pošao ka Lazaru. — On je bacio pištolj I, pošten, stajao uspravno.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
JEDNOG SMETENjAKA 140 SUMNjIVA PRIČA 154 NAPAST 157 PAD SA GRAĐEVINE 166 PAD SA GRAĐEVINE 167 PRIČA O LAZARU PARDONU, ČOVEKU KOJI NIJE GOSPODIN 171 POGIBIJA JAĆIMA MEDENICE 176 OSLOBOĐENjE 186 IVAN — ILIJA
Videlo se jasno da će mu se još sutra podati. PRIČA O LAZARU PARDONU, ČOVEKU KOJI NIJE GOSPODIN Ja sam izvršilac testamenta izvesnoga moga ratnoga druga Lazara Pardona.
A pošto se navršilo tačno pet godina od prijema, i bez ijedne vesti o Lazaru, otvorio sam ga. Dakle, ja kažem zaveštanje zato što ga je on tako imenovao, a to je upravo jedna ispovest, a ima u
Dakle, kao izvršilac ovoga, božem, testamenta, šta bih mogao ja da kažem o ovome Lazaru Pardonu doli to: da, zbilja, i nije nikakav gospodin, kad je sa mnom, ni krivim ni dužnim, mogao nešto ovako da uradi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
ZAŠTO KRALjEVIĆ MARKO NIJE BIO NA KOSOVU U vreme Kosovske bitke pošao je i Marko da pomogne knezu Lazaru u borbi s Turcima. Uzeo je najkraći put za Kosovo.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Spisi o knezu Lazaru pišu se u obliku pohvale, epsko-lirskim postupkom i povišenim emotivnim nabojem. Umesto veličanstvenosti starih
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— On pogleda u časovnik. — Sad možemo. Poterasmo kasom. Uz put sam objasnio kapetanju Lazaru situaciju onoliko koliko sam i ja to čuo od drugih. Baterija je za sobom ostavljala oblak prašine.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
koji se i sam sa svojim odredom morao priključiti Turcima, izbio je Murat na Kosovo u oblast Vuka Brankovića“. Lazaru je poslao u pomoć bosanski ban Tvrtko svoju vojsku pod vojvodom Vlatkom Vukovićem.
i vjerodostojnih izvora izlazi da je Vuk sa svojom vojskom bio na Kosovu i borio se s Turcima vjerno pomažući knezu Lazaru: najviše što se može dopustiti jest to da je prije potpunoga svršetka bitke ostavio s ostacima svoje vojske bojište,
crnogorska, „udari na ovce“, smrt i osveta junaka; tu se peva o Vuku Tomanoviću, koji je „slavni junak crnogorski“, o Lazaru Pecirepu, Batriću Peroviću (Osveta Batrića Perovića je izvor sceni pokajnica u Gorskom vijencu) i drugim junacima i
takvi su u Ženidbi kneza Lazara ovi ponovljeni stihovi kojima se bolje nego na ikoji drugi način izražava koliko je Lazaru teško da pomene caru za ženidbu: Voljan budi, care, na besjedi!
Pošto je naveo stihove iz bugarštice koji sadrže Miloševu izjavu o tome da će biti Lazaru sluga i u grobu kao i za života, Kravcov izvodi ovakav zaključak: „To je najjasnije mesto takozvanog „Vassalepen““.
A ta ličnost je Miloš Obilić, po pesmi čovek prostoga roda, nepravedno uvređen, i nepokolebljivo odan ne Lazaru kao sizerenu, nego Lazaru koji stoji na čelu sudbonosne borbe, Lazaru koji u tom trenutku oličava zemlju i narod.
je Miloš Obilić, po pesmi čovek prostoga roda, nepravedno uvređen, i nepokolebljivo odan ne Lazaru kao sizerenu, nego Lazaru koji stoji na čelu sudbonosne borbe, Lazaru koji u tom trenutku oličava zemlju i narod.
nepravedno uvređen, i nepokolebljivo odan ne Lazaru kao sizerenu, nego Lazaru koji stoji na čelu sudbonosne borbe, Lazaru koji u tom trenutku oličava zemlju i narod. Teško oklevetan od samog Lazara, on zadaje reč da će ubiti turskog cara.
Takav Miloš, u punom skladu sa svim svojim postupcima, mogao je da izjavi i to da će biti i u grobu veran Lazaru — borcu poginulom od osvajača zemlje.
perišana, povrh toga kruna pozlaćena, a u njojzi tri kamena draga: sjaje noćom kako danjom sunce; pa besjedi slavnome Lazaru: „Gospodine, slavni knez-Lazare, zazor mene u te pogledati, a kamoli s tobom govoriti, bit ne može, govoriti hoću: što
Miloš sjede sitnu knjigu pisat svome tastu, srpskom knez-Lazaru; ne piše je čim se knjige pišu, već je piše krvi od obraza; sve mu kaza što je i kako je.
Kad Lazaru sitna knjiga dođe, i on viđe što mu knjiga kaže, onu gleda, drugu sitnu piše, te je šalje gospodi latinskoj, u knjizi im
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Od snažna pucnja iznenađenom Lazaru Mačku odletje iz ruku zavitlan ugarak i pade na krov kolibe. Zapucketa i planu lišće i sasušena paprat, diže se uvis
— Ostalo svega po metak-dva na borca. — Ih, da im je sad ona tamo municija! — ote se Lazaru Mačku. — Koja municija? — načulji Nikoletina uši.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I ostaše manja gospoda, jerno po knezu Lazaru i zemlju već svoju s gradovi pogubiše. I taj otac Maksimov Stefan vrli na glasu vitez bijaše osvestan, mudar i junačan