Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
kroz glave im sevaju zlatne livade Argolide, međ nogama se otkriva zrno pšenice, ali junaka nema, ni njihovih lađa pred Nauplionom nema! Te učenice liče na cveće, to cveće bi moglo rađati bogove, kad bi se našli pravi ljudi!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
aprila), a njegove dve lađe uza Savu Nemačkom do Brčkoga, a jedna mu se lađa sa prtljagom potopila. Sad kad ona moja dva Turčina iz Šapca poslata dođu u Lešnicu, u vojsku, skoče na nji̓ Bošnjaci i
Mi što brže od pošte do pošte teramo. Dođemo na Dnjestr prema Mogiljevu, a tamo stoji lađa; mi hoćemo naš piton u skelu da uvučemo, no jedan činovnik reče: „Pojdite vi, a koljasku potom budem prevesti”.
Mi đoja ne̓otice upustimo lađu s broda niz Moravu, i vičem na vozare: „Držite lađu, držite, ode lađa!” do jednoga vrbljaka, i tu je svežemo u vrbljak, onda Turcima odgovorim: da ne smemo dati lađe, dok ne dođe binbaša
” Sutra pođemo preko Drine u veliku ordiju. Uđe Čupić, lađa prepuna; ja kažem da ne smem, ali đavo navr lađe sedi, Kulin kapetan, čovek oko 30 godina, odeven, prikladan, povika:
, lekar HOTJA, rus., makar, iako HRANITI, slov., čuvati ČAUŠ, tur., pandur ČETOKAIK, tur., vojni čamac, mala ratna lađa ČINOVNO, Rus. slov., pristojno ČITLUK SAJBIJA (SAHIBIJA), tur.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Pa ti si lud! — zagrme glas iznutra. — Dom je — dom. On je na zemlji, a nije na vodi!... Na vodi stoji samo lađa i vodenica... Ja nisam domaćin nego vodeničar... — Pa što si se zakapijao?... Otvori vrata! - reče Stanko.
Dučić, Jovan - PESME
Ti si kao lađa s krupnim jedrilama, Što nosi podneblja drugih kopna; o, ti, Što se, neumitna, javi među nama Da daš svoj dah zemlji
Znaj, samo iz krvi heroja se rađa Zvezda putovođa za daleke pute... Vetrom neba ide mučenička lađa, Suze su nevinih do neba dignute... 1943. („Amerikanski Srbobran“, 27.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Lice mu beše okrenuto strani s koje lađa dolazi, a oči umorno i nestalno bludiše oko toga mesta, kao ono sasvim izdubena glavčina oko ojedene osovine.
— Što li, bože? — reče opet kazandžija. — Valjda... ta da... ovde i nema Turaka... A lađa se valjda i ne može bobandirati? Kapetan ćuti. — A koga vi čekate? — upita opet Blagoje. — Ženu! — A ja sina!
Da li je to još kadgod bilo? Je li ti? Ej, momče! Hodi ovamo! Ono prljavo stvorenje pomoli se opet. — Je li se lađa još kad ovako zdravo zadocnila? — Ne znam — reče stvorenje. — Ne znaš? Smetenjače! Pa šta ti onda znaš?
Pi, pi! Pošto istrese polić, kao da mu oči malo oživeše, i ceo izgled dobi mirne odsudnosti. — Ala mi je i to lađa! Sanćim onda ide brže od kola! Da je čovek seo na kaku mu drago mrcinu — gde bi bio dosada! Piha!
Ali evo baš u ovaj par učini mu se da ni sama lađa neće više doći. On postade nestrpljiv kao i Blagoje. Prevrtaše misli da prosije iz njih ono što je crno.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Ta jeste! — upade gđa Persa. — Eto baš odonomad čita mi Melanija kako je jedna lađa propala na moru i svi se podavili, a samo jedan se spas’o na jednoj dasci, pa se i on posle jednog dana udavio.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Zvali su ih: Burchio. U njima je bilo i ovaca, i konja, a, u svojoj utrobi, imali su i dva‑tri kreveca. Sva je ta lađa bila isfarbana slikama Oseka.
Beču, Nefimov, još za vreme patrijarha Čarnojeviča, koji je kukao da je njegov nacion, na burnom moru, u mračnoj noći, lađa, koju oluja ljulja. Starac je, videv kako nacion luta, a Gospod ne pomaže, posumnjao bio, u svojim pismima, u Boga.
Teodosije - ŽITIJA
I tako svima zapovedi da uzmu jela i da se Dobivši pogodno vreme, Bogom upravljani dođoše u grad Akr, gde je lađa imala da istovari teret.
A on ih, kao da su glupo govorili, ukorevaše, rekavši: — Nerasudno je vaše traženje. Vidite more uzburkano, i da lađa ne stoji nego je vali brzo nose, i na beskrajnoj pučini tražite da dobijete sveže ulovljenu ribu, koju nije lako i ne
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Osim ovih i mnogi drugi Bokelji su kao mornari imali znatnih zarada. Kad je sa uvođenjem parnih lađa propalo bokeljsko mornarstvo, nastao je težak život jer je Boka morala živeti gotovo jedino od svojih skučenih
Mnogi su Dubrovčani bili u službi Španije; dvanaest njihovih najboljih lađa, koje su ulazile u sastav Nepobedne armade, uništeno je 1588. godine.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
RINA: Znate kako je, gospodin-Blagojeviću, kad lađa tone, svako sebe najpre spasava. SPASOJE: A, tako vi smatrate stvar? Svako sebe?
NOVAKOVIĆ: To vi kao da nešto pretite, gazdaSpasoje? SPASOJE: Ne pretim, ali eto, vi kažete kad lađa tone, a zaboravljate da će sa tom lađom potonuti i vaših pola miliona gotovog novca.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Tu je video kako lađarski konji vuku triest i više lađa. Žalosni konji. Ovaj prvi koji se obično zvao „ledingeš”, njemu je lako bilo, on nije ništa vukao, samo je prethodio i
viju se oko ušiju, konji teško dišu, sustaju, a onaj poslednji od vodene strane sve klizi i pada niz bajir, katkad ga lađa trgne natrag, pa se izvrne. Strašno mučenje. To je Pera već u svom detinjstvu gledao svaki dan, i srce mu otvrdlo.
Otisnu li se lađari, dođe opet druga lađa, pa sve to tako ide svaki dan, svaku noć. Pa Peri nedavno prošlo tek sedamnaest godina.
blâmage) — sramota, bruka, ukor, kuđenje bolozanka — lađa kojom se prevozi žito bon-vіvant (fr.) — veseljak, čovek koji prvenstveno voli uživanje i razonodu brazletna (lat.
legatum) — zaveštanje, ostavljanje jednog dela ostavštine u nasledstvo ledingeš — prvi konj u vuči lađa ili dereglija rekama lenger (tur. lenger, ital. l’ancora, fr. l’ancre) — sidro, kotva lendler (nem.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
velike žitarice, nabijena zemljom, nadvisila je bila sve staje i obore u okolini, pa se činjaše kao neka prepotopska lađa. Iz nje je dopirao mukli rik volova i krava, topot konja i kamila, glas jaraca i ovnova, blejanje ovaca i jaganjaca.
Pred noć, kada bi oko nje pošli čamci i zapalile se mnoge vatre, činila se zbilja lađa, velika i zastala u blatu. U tu kuću bratovljevu sklonio je bio Vuk Isakovič ženu i dve svoje devojčice, koje su
Na vetru, koji povija kišu, po rekama, lađa Aranđela Isakoviča, puna konja, što beše na putu, preko, k Turcima, bi zahvaćena vodom i prevrnuta.
Zatim, jedan tren, proticala mu je pod očima reka, ali neverovatno široka, kakvu je nikad ne vide sa lađa, sa obalama što mu se učiniše skoro na dva‑tri sata hoda.
Ćutala je uporno, provodeći dan za danom kod prozora, nad vodom. Tu, sem retkih, šarenih lađa što su odlazile i dolazile, nije se ništa menjalo i sem rogova lađarskih dubokog, potmulog glasa, nije se ništa čulo.
Sve mu je trčalo u susret, očekujući ga da priđe bliže, kao lađa. Sluge koje su jahale pred njim, i sluge koje su sedele na intovu iskrivljene, pokušavajući da sede nepomično i pravo,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Sa slavonskim i bosanskim. Pričalo se da je bolje ukrcati se na bosanski brod, jer je veća lađa i brža od slavonske. Ali tamo gde su prešli vodu nije bilo nikakvih brodova.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
prizorima, monolozima, slikama: Zar svaka seljačka kuća u ovom oskudnom potplaninskom kraju nije jedna mala brodolomna lađa koja odnekud uzalud očekuje svog spasioca-čudotvorca, pita se, u priči Dvije ustaljene ruke, slabašna učiteljica
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
srpskog naroda u Ugarskoj: »Bežeći dan i noć sa svojim osirotelim narodom od mesta do mesta, bacan tamo-amo kao lađa na pučini velikoga okeana, očekujem kada će da grane sunce i pokaže se dan, da uzmakne tamna noć i hladna beda naše
Sremac, Stevan - PROZA
o reparaciji državnog broda »Deligrada«, za koji su nam, kako je Jova čitao u nikim novinama, sami Englezi davali pet lađa i deset šlepova, ali naši nisu hteli ni da čuju za to. »A Jenglezima merak na »Deligrad« zbog žestoke japije njegove!
Radičević, Branko - PESME
Dalje pođo pa vide Avalu, I poita Savi na obalu, Kada tamo, čuda neviđena! Uz obalu lađa priturena, A u lađi vozari laguni, Ta sve oni ubavi majmuni, Vesla njima drvo odabrano, Pobratime, to jerje tanano,
za njom poše, Ma bijau sreće loše, Premetnuše dolu, goru, I siđoše dole k moru, Ma s' od brega tu nikaka Ne otište lađa laka. Svak bi rado kazat teo Ma niko je ni nazreo. I nojca se već primače, I svak u dom svoj zamače.
Kostić, Laza - PESME
Sprovedimo mu samo bisage do male one lađe zemljane! Nepomična je lađa mala ta, nepomična, al' svoje putnike najstrašnijom brzinom odvozi. Sprovedimo mu prtljag, braćo, taj.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
U devojke će biti tica na ramenu što je uvek kod sebe ima, pa kad vidi da lađa ide, ona će pustiti onu ticu s ramena svoga da obznani u dvoru šta je i kako je.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Sve se završilo tako što nam je sa šoljicom kafe, podignutom visoko u ruci, otpevao pesmu „Kreće se lađa francuska, iz pristaništa solunska...“ Bio je maksimalan, na časnu reč!
U redu, jasno mi je kako se to farba na kopnu, ali na moru? Mora da odvajaju za taj posao priličan broj lađa, mislim, zbog toga što se boja stalno razliva? Bilo mi je krivo što to nisam mogla da vidim. Stvarno mi je bilo.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
BREG 83 PRVA GROBNA PESMA 85 SENTANDREJA, ІRІЅ FLORENTІNA 87 KRUG RAČANSKI, DUNAVOM 90 I 91 PUT PANONIJE 92 KAO LAĐA PO PUČINI 99 II 103 VISARION RAČANIN: RAČOM O POSTU ČASNOM 104 PROHOR RAČANIN: LIPA RAČANSKA 105 KIRIJAK RAČANIN: SAN
Razroko svjetlost s bunike grije a bratstvo hita put Panonije. KAO LAĐA PO PUČINI Den že i nošt begajušte... ot mesta na mesto, aki korablj v pučinah velikago okeana begstvujemo.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U njenoj sjeni oporo se rađa čudesna sprava, čarobna lađa. Na njoj će ljudi jednom da jezde visoko gore gdje trepte zvijezde i kud se dječak, po poslu svom, penjȏ po stablu
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Ja sam bio taj kamen i razbojnik na kladencu i lađa na moru i onaj ko te celu pokazao suncu kao grudu rođene zemlje.
Ona mi prikazuje jutro iako nije prošlo ni veče ulazi zemlja kao jato lađa u luku bez gneva narod jede samo laku hranu i pije rakiju hladnu iz bunara na vrhuncu svetskog doba nastaje
dosta je slovenske krvi dosta si se odevala u razne kože Mongola i Rima i severnih lađa sad će se moje dete popeti na nebo da sudi sopstvene vatre ćeš dobiti natrag u krljušti lica kad podigneš svoja
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
SOFIJA: Iza ove zavese, plav, večernji vetar bora more po kome plovi lađa veća od mora! VASILIJE: Ova zavesa deli svet na mora ognja i leda, na pozornicu i crnu rupu koja je gleda!
Za mene je riba veće čudo nego lađa! I lastavica je veće čudo nego avion! SOFIJA: Ne pravi se predstava ni iz čega!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U toj pesmi, u prvoj strofi, polazi na pučinu jedna lađa. U drugoj strofi diže se bura. U trećoj plove na pučini samo olupine broda. Danas mi se čini da bi to bilo dosta.
Mreža se čini ogromna, a spušta se na dno mora, jer je riba dole, u tišini. Motori obeju lađa hukte po istom taktu. Pogrešiti u tome znači izvrnuti mrežu i lov. Pred nama se posle mrači i motor stoji.
Novi Sad nikad nije bio veseliji nego uoči prvog svetskog rata. Salajka se orila od bećaraca, a u restoranu „Bela lađa“ pevale su se komitske pesme i pesme iz srbijanskog rata.
Poslednji je dan u ovoj godini. Pred veče je stigla mala, crna lađa, koja obilazi ostrva. Rekoše mi da će zanoćiti kod nas, jer će, noćas, biti čuda.
što sam nekad, odlazeći bezbrižno iz gradova gde me ne zadržaše ni znanci, ni tuče, ni sahrane, ni dragane, sa kljunova lađa bez tuge rastanka, veza, savesti, gledao u zoru širom otvorenih očiju, tako odlazim od svega ovoga; stojim na životu i
Sav je kraj zasađen kupusom. Po blatu, drvene, grdne obuće ljudi ostavljaju trag, koji je kao mala lađa od blata. A nad zelenim poljima, beo povez žena, koje se vraćaju u sela, lebdi po mraku, kao daleka, mala jedra.
Nebesa Crne Gore. Nebesa Makedonije. Nebesa. Nebesa. PESME SUDBA Na sinjem moru Lađa jedna brodi; Da mogu samo znati: Kuda je sudba vodi? Vetar talasa more, Valovi liče gori.
Vetar talasa more, Valovi liče gori. Nemoćno, teškom mukom se Sa njima lađa bori. Prešla je bura; More pokoja nađe. A pena talasa grli Poslednji deo lađe. 1908.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Dokle je to došlo, videće se iz ovog događaja. Jednog dana išao sam na stanicu gde staje jedna strana lađa. Prispe lađa i počeše izlaziti putnici.
Dokle je to došlo, videće se iz ovog događaja. Jednog dana išao sam na stanicu gde staje jedna strana lađa. Prispe lađa i počeše izlaziti putnici.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Duva vetar, a zora se Na konopcu suši. Zemlja škripi kao lađa, Zaglunuše uši: Ne znaš da li sve se rađa, Ili se sve ruši.
PIJACA NA KRAJU GRADA To nije pijaca, to je lađa, zora što dan crveni rađa, u lišću, kad vetar dune bešnje, otkrije se minđuša trešnje, i nestane je, odmah posle, u
dune bešnje, otkrije se minđuša trešnje, i nestane je, odmah posle, u kapljicama kiše i rose; to nije pijaca, to je lađa, barjak razvijen sred predgrađa, paluba stare dereglije što vuče četiri sreza Srbije, sa svim što u dugoj godini
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Živinom se svakom promećemo; vozimo se na srebrna vesla, lađa nam je kora od jajeta. Zla mrznome činit ne možemo; a ko nam je mio ali svojta, trag po tragu njegov iskopamo.
guvno, jahati se može na vratilo, ma za lađu i vesla srebrna, to ti niko vjerovati neće, er je sasma preništava lađa. BABA Istina je, moj mile, duše mi! A kako bih danas pridizala kada visim nogama u grobu?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Svirala) 95 — Jedno na dvoje ide? (Gaće) 96 — Konj bez glave, put bez trave? (Lađa) 97 — Korice ima — nož nije; listove ima — drvo nije? (Knjiga) 98 — Krivo drvo zemlju drži?
(Rukavica) 320 — Koja je batina najteža? (Prosjačka) 321 — Koja kuća nema pi komšija ni ulice, a puna je sveta? (Lađa na moru) 322 — Koja sveća više gori: voštana ili lojana? (Ni jedna više, već obe niže) 323 — Koja su krila bez perja?
(kopčama) mahom srebrnim ili zlatnim koliban — siromašak, koji ima samo kolibu komostre — verige korab — brod, lađa korać — čekić za potkivanje konja kordona — fino učinjena koža, koja se izrađivala u Kordoni (Španija) korizma —
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
104. Lonac. 105. Mravinjak. 106. Sise u krave. 107. Lula. 108. Mjesec. 109. Ovca u toru, i kurjak i pas. 110. Lađa. 111. Kokoš na gnijezdu. 112. Repa. 113. Vatra i dim. 114. Zubi i jezik. 115. Varnica. 116. Mlada pod vijencima.
U devojke će biti tica na ramenu što je uvek kod sebe ima, pa kad vidi da lađa ide, ona će pustiti onu ticu s ramena svoga da obznani u dvoru šta je i kako je.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Te muzike opet, i toga zavijanja ko nije čuo, nek ne želi čuti. Da nas srećom jaka ne održa lađa, mišljasmo se svi zajedno utopiti kao miševi. S ovakim društvom uteći, to se zove Haronu reći: mac!
većnik konrektor — najstariji učitelj do upravnika kont — grof, knez konfeti — sitni kolači korabalj, korablja — lađa korabljenik — putnik na lađi korespodent — dopisnik korfiotski — s ostrva Krfa kost — hrana koštovati — stajati (u
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
„Koji mu je vrag jutros!?“ — veli fra-Brne. Najposlije vesla udariše i lađa se otisnu. Stipan stao nasred nje, držeći jednom rukom konja za uzdu, a drugom zaklanjajući oči od sunca.
Nepoznati krajevi, seljaci na putu, stari gospodin sijede brade i njegov suhi drug, burmut, rijeka, galebovi, paunovi, lađa, vozari, manastir, crkva, orgulje, mlin, vinjag, dobro jelo, paprika u vinu...
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
U olujnim nebesima i besnom moru, na primer, onda kod Korinta u proleće 1768, kad se lađa kojom je putovao, dvadeset dana i noći, bez prestanka, ljuljala i nikako nije mogla da isplovi za Krf.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Pitagora upre svoj pogled na pučinu mora. Onde se više ne viđaše lađa koja je otplovila ka jugoistoku, no njegove misli odnesoše ga onamo.
„Opremite odmah šest velikih lađa da prvim povoljnim vetrom otplove onamo, da se natovare, kolikogod mogu da nose, korenom te biljke.
Platon nije ovde“. „Šta veliš? Nije ovde. - Pa gde je?“ „Nedavno doplovi ovamo kraljevska jedna lađa sa tri reda vesala i odveze našeg Platona na Siciliju“. Aristoteles zinu, Nikija pričaše dalje.
Sproleća godine 257 uplovi u glavno pristanište u Sirakuzi velika lađa sa tri katarke. Zvala se „Izis“, doplovila je iz Aleksandrije i dovela izaslanstvo egipatskog kralja Ptolemaja
Kako mu Euristenes beše saopštio, lađa „Izis“ trebalo je da pođe za osam dana u Aleksandriju; do tog doba morade Arhimedes svršiti svoj naučni rad.
„Izis“ beše u ono doba najveća lađa celoga sveta; imala je dužinu 180 stopa, širinu 45, a dubinu 43 stope. Iz tih njenih dimenzija može se izračunati i
Odmah posle toga vrati se svom poslu. Osmog dana bila je lađa spremna za polazak. Izaslanstvo egipatskog kralja, primljeno kod Hijerona u oproštajnoj audijenciji, vratilo se na lađu
Kada se redom oprostiše od aleksandrijaca i iziđoše na kopno, a lađa podiže svoje kotve i otplovi iz luke, reče riđokosa plavojci: „Nisam li imala pravo?
A lađa, kakvu je Hijeron zamišljao, trebalo je da daleko natkrili sve što je na tom polju bilo dotle stvoreno. To ostvariti moga
Sa Etne je oboreno toliko stabala koliko bi, inače, bilo dovoljno za izgradnju 60 lađa sa po tri reda vesala. Radilo je 300 dunđera, ne uračunavajući njihove pomoćnike.
Za šest meseci bio je trup lađe sagrađen i pušten u more. Potpuno dovršenje lađe trajalo je još daljih šest meseci. Lađa je imala tri sprata, najdonji služio je za utovar robe, srednji za smeštaj putnika, gornji za borce.
Oko palube obavijao se jak grudobran sa prorezima, mazgalama. Lađa je imala tri katarke; i na njima se nalazile lake ubojne mašine za bacanje tanadi.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
pretežitija: u nju se slijevao sav kućni život i sva kućna čeljad, onako kao što se putnici slijevaju na bok kojim lađa pristaje uz obalu. Lijeva strana kuće bila je sumračna, prelivena plavkastosivim osvijetljenjem, sjenovita.
razreda do bolnica i od dvorane za razgovore u kaznionama do mjesta tužnog razvrata, na licima iseljenika u čas kad se lađa otkida od obale, na licima robijaša na suncu, na licima umirućih; kad sam gledao kako ih ozaruje kratkim bljeskom ko
Pomorački sin, nijednom nije poduzeo kakvo dulje putovanje morem. Ali je zato sa živim interesom pratio kretanje lađa. — O! Danas je Liburnia uranila čitav četvrt sata! — uskliknuo bi s dogledom na očima.
Sjedili su na svojim svježnjevima i kovčezima, dok se pred njihovim očima lađa, s upaljenim svijetlima na palubama, sva u potreskivanju i cilikanju komandnog zvonca, odbijala natraške od mola
sad već staloženog, sazrelog vina, i silazili prečacima i nogostupima dolje prema moru, gdje je u malom zaljevu čekala lađa koja je čitavu sedmicu punila svoju utrobu tim bućkavim teretom.
Ponude mi ulaznicu. Davala se dobrotvorna priredba za porodice rudara postradalih u obližnjem rudniku. Hladna crkvena lađa bila je slabo osvijetljena. Uz duvare strujao je vlažan dašak i prožimao do kostiju.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
U devojke će biti tica na ramenu što je uvek kod sebe ima, pa kad vidi da lađa ide, ona će pustiti onu ticu s ramena svoga da obznani u dvoru šta je i kako je.
Ali rob, ne mareći ništa za to, odgovori mu: — I to će proći. ŠTO ZOVETE MRTVE? Prevozila se preko jedne vode lađa punana svakoga naroda, pa uždi žestoki vjetar da su svi u riziku života bili, pa u onom strahu svaki se počne po svome
— drvodelja dušak jedan seći — seći koliko se može bez prekida ili odmora dura — stani đeđerna — zgodna đemija — lađa đerdek — ložnica đerđev, đerđef — drvena sparava u koju se, kao u okvir stavlja platno na kome se veze đik — skoči
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
More je još uskolebano, premda je vjetar pao, pa lađa grabi i ljulja se na valovima, a mjesečeva svjetlost poigrava po pučini i, u odmacima, zahvaća veslačeve glave.
A lađa odmiče; čuju se zamašaji veslača i pokoja nabačena riječ iz društva. Kad se lađa primače Propadu, žene umukoše posvema
A lađa odmiče; čuju se zamašaji veslača i pokoja nabačena riječ iz društva. Kad se lađa primače Propadu, žene umukoše posvema; još se čuje samo hitro udaranje vesala, a čim su bliže, jeziva ih zebnja u životu
Ispred njih, kao ispred morske strahotinje, ustavi se lađa; čeljad se do tri puta prekrsti, i stari ribar podiže s glave svoju kapu.
Pa oprezno primiče se lađa ka hridinama: čeljad uprto gleda u dubinu ispod njih, a kad iz gudura iznenada što zacvili, ježnja ih podilazi po svemu
Ali ga čeljad u sebi lijepo osjeti, a kad lađa uđe u tjesnac između Propada i Medvjeda, svježi lahor dotače im se lica i sobom donese što ih osvijesti od strahive
Čeljad u lađi, dižući se s mjesta, zadržaše dah. — Je! — potvrdi stari ribar. Sama lađa doplovi do mrtve lješine. Mrtvac nauznačice leži između škrapa: kosa mu se rasula, na po otvorene oči uprte su u
Neki u lađi trnu od straha: htjeli bi da ne gledaju u lešinu, no oči im bježe na nju, kao da su zatravljeni. Eno, sad lađa prolazi pored lješine, sada će je dotaći veslo. U taj čas mladi ribar podiže veslo iz mora.
Izišavši na otvoreno, doploviše do u uvalicu Medvjed, gdje je lađa mogla pristati. Prvi stari ribar stavi nogu na kraj, za njim iskaču ostali, samo ostade mladi ribar; otle do na žalo
— Je li bilo moru onoliko vjerovati! — nastavi kao za se. I lađa krene, i, izišavši iz tijesne uvalice na otvoreno more, veselo zaplovi u pučinu suncem obasjanu. . .
Eno je malo dalje od nas: ribarima pomaže soliti srdijele što su ih noćas, pomoću lađa „svjećarica”, uhvatili; sada ih u barilo slažu. Ona sjedi na kamenu do barila i na redove sipa so.
Neka lađa žutih jedara pojavi se na pučini. Ivo Polić u ovoj tišini osećaše se kao neko usamljeno biće, odelito od onoga što žive
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
I vidi ga, molim te, čim ču za ostavku, a on opra ruke. ČEDA: Tako je to, moj ujka-Vaso. Pacovi se razbegavaju čim lađa počne da tone. Nije ovaj ni prvi ni poslednji. VASA: More, nek ide do đavola!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
VUKA ISAKOVIČA O pesničkoj strukturi Seoba Dan i noć bežeći sa svojim osirotelim narodom od mesta do mesta, kao lađa na pučini velikoga okeana brzamo, čekajući kada će zaći sunce i prisloniti se dan i proći tamna noć i zimska beda što
Aranđelovu lađu dok je natovarena konjima plovila rekom u turske krajeve: „Na vetru, koji povija kišu, po rekama, lađa Aranđela Isakoviča, puna konja, što beše na putu, preko, k Turcima, bi zahvaćena vodom i prevrnuta”.
I odmah se dodaje: „Zatim, jedan tren, proticala mu je pod očima reka, ali neverovatno široka, kakvu nikad ne vide sa lađa, sa obalama što mu se učiniše skoro na dva-tri sata hoda”.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Đuka, Šuka, Ćira, Spira Mogu stat’ na glavi — Bez poziva na pretplatu Lađa im se davi. Svaka pesma može biti Od pedeset grama — Ipak poziv na pretplatu Pesma j’ nad pesmama.
kàmivao, najviši vrh na strmoj planini. Kliona, muza zaštitnica istorije. korab, lađa. korotan, ožalošćen. kosmički (grč.), vaseljenski, što se odnosi na vaseljenu. krenchen (nem.) zabava s igrankom.
Miljković, Branko - PESME
koraci su teški spavaj ljubav ide gradom na štakama spavaj al im glas ne sanjaj IV Noć je puna mračnih anđela ukleta lađa nosi teret izgubljenog vremena i naše mrtve prijatelje u šumu bez ptica trebalo je preći more vreme i prostor koji su
Krakov, Stanislav - KRILA
Po nebu se poklizali zraci reflektora, sevali su ljutito šrapneli, i grmeli topovi sa lađa. Čula se neka huka, brujanje. Sirene su plašljivo pištale. — Cepelini, budili se ranjenici.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Kako lepo zora rudi; — Kako s’ divno sunce rađa; — A na mora mirnih grudi Kako sretno plovi lađa. Kako u vis ševa leta; — Kako nevu grli sreća; — Kako krasno ruža cveta; Kako j’ život pun proleća.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Naprotiv! Posle ovoga slučaja, uveren sam da će naša mornarica pojačati kontrolu. Čuo sam da lađa što su je torpedovali nije bila praćena. Sad će nas sigurno štititi torpiljeri.
Dragiša nastavi. — U pet časova bili smo na pristaništu i odmah ušli u lađu. Bila je to neka mala lađa. „Jonija“ se zvala. Nas nije bilo mnogo. Do pedeset. Posle četvrt časa digli su sidra i krenuli smo odmah.
Nas dva srpska oficira, jedan naš, jedan francuski i dva italijanska vojnika. Lađa je plovila pored prvog reda buradi, ispod kojih je visila mreža od žica.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
1852. Jovan St. Popović GROBLjE Sladak je zaklon, kada vetar ljuti Mora tišinu pakosno uzmuti, I trošna lađa u najvećoj bedi Gibelj pobedi.
Ćipiko, Ivo - Pauci
kapci se rastvaraju, pijevac negdje na mahove se javlja, a uz odmjereno udaranje vesala žurno u luku plovi ribarska lađa. A na mostu, usred mora mirno je!
Ilić, Vojislav J. - PESME
U moru kandila sjajnih blista se sveštena reka... Sa lađa, s obala, s kula iz bliza i daleka Šareni fenjeri svetle i rujne mašale s njima, A sa žrtvenih mesta dižu se stubovi
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Jedan nepoznat čovek popeo se na govornicu, pa viče okupljenoj svetini: „Neka se odmah pošalje jedna lađa na Aiginu da dovede Demostena iz izgnanstva; on će nam odavde reći šta da činimo i šta nam naša čast zapoveda.
Ako se sme verovati opisima koji su se o njoj sačuvali, ta lađa je bila izvanredno lepa i udobna. Sagrađena od gorskog drveta koje je raslo na trusnim padinama vulkana Etne, imala je
Ta lađa je bila došla u posetu i trgovačkim poslom u Sirakuzu, i spremala se sada na povratak u Aleksandriju. Nakrcana robom,
na katarkama i na tornjevima lađinim; i sami veslači su zadremali, pa u polusnu miču leno i nepravilno svoja vesla. Lađa se skoro ne miče s mesta.
Oni razapinju sva jedra lađe, a i veslači, razbuđeni, naprežu svoje mišiće, i naša lađa juri kao strela ka Aleksandriji. Čudna je to varoš!
imade ostrvo neko Baš pred Egiptom samim, a Faros zovu ga ljudi, Tako daleko od Nila, koliko za dan preplovi Prostrana lađa, kad za njom zuji i duva vetar; Ima i zgodna luka, iz koje potiskuju plovci Širokih bokova lađe, kad sveže zgrabe vode.
Eno, ono je veliki medved, ono je Orion, ono Kasiopeja. Sada vidimo i sva jata južnoga neba; onde je Južni Krst, onde Lađa Argo sa njenim jedrilima, ono je Centaur, a ono Južna Kruna.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
„Ja sam se vozio na Tisi, i išli smo polako, kao da nismo išli ni mi ni voda. Naša lađa je bila vrlo ružna, i vukli smo deregliju punu kukuruza, i Paja Šeširlija, u deregliji, jednako je pevao...
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
gonenijem neprijatelja na more ići morao, tu od pustaija uvaćen bio, koji noseći ga u ropstvo, najužasniju buru iskuse, lađa im se potopi baš kad su blizu nekog ostrova bili, svi se podave, samo jedan Svetomir talasom na breg izbačen bude.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Nema sumnje da u tome dokazu ima nepokolebljive logike, ali je nama deci to izgledalo kao kad bi nam ko rekao: pošto su lađa, čamac i kriška od lubenice duguljastog oblika, to i cipela na nozi mora biti duguljastog oblika.
— Dim, dobro... recimo, videćeš dim, — nastavlja profesor pomalo zbunjen. — Videćeš, recimo, dim kad se lađa dimi, ali šta ćeš da vidiš ako se lađa ne dimi?
— Videćeš, recimo, dim kad se lađa dimi, ali šta ćeš da vidiš ako se lađa ne dimi? 'Ajde reci ti meni, kad se tako iz daljine lađa približava a ne dimi se, čime će se prvo javiti? — Zviždanjem!
'Ajde reci ti meni, kad se tako iz daljine lađa približava a ne dimi se, čime će se prvo javiti? — Zviždanjem! — odgovara Milan još uvek pouzdano.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Plovili smo u tom pravcu. Naša skela bila je kao ljuska prema onome crnom ogromnom džinu. Lađa nam trupinom svojom zakloni vidik. Privedoše nas uz bok, pokraj visokih stepenica.
Oko ponoći mornari se uzmuvaše. Čuje se lupa i zveket lanaca. Lađa poče da se njiše. Neko reče da ćemo sada poći. Vidimo kako pored nas promiče crna silueta velikog ratnog broda...
— Potporučnik Jovča — ispriča nam on — iz nekog pešačkog puka, onako umoran legao pored ograde i zaspao. A lađa malopre kratkim zvukom objavila polazak. I Jovči se u snu pričinilo kao da je nešto puklo, i to baš pored njega...
Svetlost se najednom ugasi i utonusmo u neproziran mrak... Lađa je izlazila na pučinu... SAN ILI JAVA Sunce je odskočilo uveliko i kao da nas miluje svojim toplim zracima.
Deca su gledala prestrašena i nema. Naiđe jedan od naših, ali on zavrte glavom. — Sumnjam, bogami, da će lađa doći. Talasi su prilični. Zapitah ga šta da radim sa decom. — Nije ih trebalo ni voditi po ovakvom vremenu.
Naredi samo da deca posedaju, kako se koje ne bi prevrnulo usled ljuljanja lađe. Ja Miću stavih na svoje koleno. Lađa se zanija, potom kao da se strese kad proradiše motori, i odmah zaplovi.
Ali to kao da nije kamenje. A ko bi sada go ležao na obali... Međutim, liče na ljudske prilike. Opet talas preko broda. Lađa brekće. A ostrvo Vido naraste i deca se najednom ukočiše od nekog straha. Okretoh se.
— Oh-la-la... Quelle tgagédіe. Pauvreѕ hommeѕ, rauvreѕ hommeѕ!1 — Klima tužno glavom vođa tendera. Lađa odmah tu pristade. Jedan mornar iznese Miću. Na obali uhvatih dete za ruku. — A zašto oni spavaju? — pita dete.
Sada ih bacaju na obalu, uveče dođe jedna lađa, natovari ih i onda noću bace u more. Slučajno zvecnuh mamuzama, pa mi najednom pade na pamet kako sam ja živ dok
Došla je i komisija, te po spisku predadoh decu. Odmah zatim stiže i lađa. Prođosmo opet pored onih mrtvih i ukrcasmo se na brod.
Ako treba, uzjahaću ja njega... — I onda, pobratime, uobraziš da si parna lađa. — Kipislcauf! — Ja, bogati, kažu... tri dana i tri noći — već se zabrinuo Dušan. U logorima je uzavrelo.
Sunce je već bilo daleko poodmaklo, kada stigosmo na onaj rt, i tada ugledasmo množinu lađa, ratnih, putničkih i teretnih. Veliki broj splavova i malih brodova prenosio je vojnike. Dosad je već hiljadama ukrcano.
Petrović, Rastko - PESME
Opojnim obamrlostima, ljubav, nadmela me opora. O, nek raspukne se ova već lađa! o, neka odem u more! Ali, zaista, dosta sam plako.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Car im je jedva malo iznad stopala dopirao. Veća od prekomorskih lađa bila su ta stopala. Kako im umaći ako reše da se pomere? Sravniće te sa zemljom, a da ne primete ni da si postojao!
Šantić, Aleksa - PESME
Prostrlo se more kô svileno platno, I u noći spava providno i zlatno. Jedna lađa sporo površinu reže. Stari ribar tegli za krajeve mreže; I na mekom sjaju, kao srma čista, u širokoj pređi lov
Negdje krasna bije i motika zveči, I čuje se stado i žamor riječi, Galebovi kruže, bleska perje meko; Pogdjekoja lađa izbija daleko. I sve više jedra kao vatra gore; U nebu se čuje melodija zore. 1911.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Od svih ovih optužaba Ivan je uspeo da se odbrani, „samo od jedne nije mogao: da je samovlasno uzimao hranu iz carskih lađa i stovarišta. To ga je stalo glave.
bio zapovednik tvrđave Zadvarja (u klisuri kod donje Cetine) i da je iste godine poginuo bolozan — lađa boni — bolestan bora tebi — boga ti borije — truba Borogovo — planina u Bosni boščaluk — dar koji se sastoji od
reke Bosne Vučitrn — varošica na desnoj obali Sitnice všenica — pšenica gairet — srčanost, plemenitost galija — lađa Gacko — varošica u Hercegovini, glavno mesto u Gatačkom polju gdi — gde gdo — ko (gdo sad samo kod čakavaca) gendar
(gdjegod), negde (đegođi je zbog stiha) đem — žvale, gvožđe na uzdi što stoji konju u zubima i oko usta đemija — lađa đeno — gde đerdan — ogrlica đerđev, đerđef — drvena sprava u koju se, kao u okvir, stavlja platno na kome se veze
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
80 BOG SEOBU SREĆNU OBRIČE 81 ZDRAVICA II 82 MOLITVA ZA SLUŠAOCE 84 DAR VODE 85 DAR VODE 86 DRVEĆE I VETAR 87 LAĐA, ORAO I ZMIJA 88 PROLEĆE 89 GODIŠNjA DOBA 90 CARICA PROLEĆA 91 OSVAJANjE UNUTRAŠNjIH ŽITNICA 93 POZIV NA
Lepozgledne finike i mirišljive kiparise, Prevrće dubove vasanske i borje livansko... LAĐA, ORAO I ZMIJA Na moru kuda prođe lađa trag joj se ne zna. Ni orlu puta leteći ispod neba.
LAĐA, ORAO I ZMIJA Na moru kuda prođe lađa trag joj se ne zna. Ni orlu puta leteći ispod neba. Ni pak zmijinje staze kad se prevuče preko kamena.
IZ POTAJE TRČANjEM PRIBLIŽAVA SE SMRT Kakono kad u lađi vozeći se dumendžija i vozari spavaju lađa samovoljno plava, — kud je vetar okreće, tuda i hodi, ama gdegod u kraj i sama se pribije ako i ševrda tamo ovamo po
I jedanput, idući mu vodom, potopi se lađa i sve mu do novca ode iz ruke i njegovo i što je tuđe bilo kod njega. Pak sade leži zatvoren u tamnici radi ono tuđega
Kratka je reč, ama na mnogo izlazi. Temelj bez zida i koren bez pronikla nizašto je. Na vodi lađa i na suhu kuća bez unutrašnje mnoge sprave i dajaka nije cela. Koliko je ljudi toliko je ćudi.