Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Na to mu alaj-beg reče: „Ja sam ti kazao i s moje duše skidam, a dosta smo ̓̓leba i soli zajedno pojeli!” (Baš sam ovo sve slušao, kad mome ocu govori.
Oni su bili tako okovani, da nisu svojim rukama ni ̓leba do usta doneti mogli, nego su i̓ drugi za̓ranjivali. Čujemo mi u Brankovini taj nesrećni glas.
Dođemo u Smederevo, gde izađemo i ja i Čardaklija, oba da što kupimo za jelo. Šta ćemo naći? — Sira, ̓leba i grožđa. Kad sednemo opet u čamac, onda se setimo kako smo pametni: idemo u Rusiju, a izađosmo među Turke!
” Ja kažem: „Gospodaru, u Kosiriću kod moji vodenica, onde ima za konje trave, u vodenici brašna, mogu momci ̓leba namesiti”.
Odatle se vratim i odem u Brgule, mojoj vodenici, uzeti brašna i ̓leba umesiti, i onde ostavim moje konje i proče momke, a sa šest momaka peške odemo u selo Konatice, gde vidimo Turke paleće
dođemo u Takovo Živanu popa-Petrovu, kome je kuća u lugu, gde smo pređe još naručili, da on svagda gotova za nas ̓leba u prepravnosti drži. Al̓ to sve Turci popalili. Odemo u jednu livadu i noćimo. Rano ustanemo.
A on odgovori: „Ja sam i sam pošao, i ovo žito hoću da nosim jerbo u našemu kraju nema leba. A što je Aleksi za tim stalo? I tako ga pozdravite”. Ode preko Kolubare.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
! — I slanine donesi — naređuje domaćin — i malo suva jezika i jednu okrajku ’leba. I dokle Đuka sprema za Niću, ovaj se razgovara s ukućanima i domaćinom.
Afrika
„Na fala nu iga be a aha katasfi. Jiha nima ne pa riju noi je Sa hajiva maju laila tanake leba Badira sa haji uaje mani niju si Rejaje!...
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
— isključitelno na knjigopisanije otvažio, i zvanije svoje prenebregao, lako bi (da ne kažem „izvjesno“) do nužde i leba željkati došao, O čem nas ne samo naši, nego i kod sami Engleza spisatelji, kao Butler, koji je, pri svem klasicitetu
Da si voziš na četiri konji, da ti služi katanu? Suči rukavu, kukavico, pa čuvaj tvoja kuća, ako misliš da imaš leba i sol. JUCA: Kad ste me prosili, vi niste tako govorili. JANjA: Što sum govorio?
JANjA: O škilji! Ne vodim briga za tebe! Što ti fali kod kir Janja? Imaš dosta leba, lepo kako zemička? JUCA: (A baš!) JANjA: Mumliš? Oćiš da mumliš? Što je ovo? (Donese lebac.) Ton djavolon!
O, siromah kir Janja, moraš da propadniš kroz nevaljalo svet! JUCA: Sad da propadne kroz malo leba što se u kući pojelo! JANjA: Kučko prokleto, što mi dajš vatra u moju srcu? Esmo ručali kako firšt?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Pa kako su mirni ti konji! Šetaju se mirno po sokacima, gladni, naiđu na decu, koja im milosrđa nešto pruže, parče leba. Tako jedared baš je Pera ušao kod Profita u dućan.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Lolastije lole nema ispod neba: pojeo je više batina neg' leba. Krečio je pero, propise je dero, Knjige nije čuvo, već se njima grudo.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Zimno doba, a drva nema, leba nema...« Tek kada je 1826. dobio od ruske vlade penziju od 100 dukata godišnje, »za zasluge za slovensku književnost«,
Radičević, Branko - PESME
Malko gladan, a malko i žudan, Pa se setim krasni pečenica, Namastirski krasni poslastica, Vina rujna i prebela leba, I ostala što gr'ocu treba, Pa namislim u namastir, pobro, Te se onde proveselit dobro, Naslagat se, dobro se
(1847, mart) NATPISI I Al' se .. ša tuđa leba sladi, I prija mu — da kljuseta tovna! Ali kljuse oće i da radi, Radi, stenje, a sve lete .....!
24. U jednoga u dućana Oči mu se pooteše, Kad al' jedna tu mlađana, Pa još sama dekla beše; On povika: „Eto leba! Taka meni baš i treba!“ 25.
Nosi jela, te od svake ruke, Nosi piva, ljute šljivovice, Pa je toči u zlatne čašice, Nosi bela leba šeničnoga, Nosi mlada sira mekanoga, Sira, brate, od svoje kravice, Koju rane njezine ručice, Sama ga je mlađana
Bog Srbinje pogledao s neba. Beše za nji dosta pusta leba, Povratiše blago sirotinje, Da junake jadna ne proklinje, Dinu puste salomiše roge, Sakraše i glavu i noge, A što
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Dakle da kuvaš. SOFIJA: Mora se kuvati, kad je tolika kuća. MAKSIM: Nema luka i leba. SOFIJA: Ćuti, ćuti, boga ti; tako te po varoši i zovu: „leb i luk“. MAKSIM: Šta marim ja za svet?
MAGA: Eto, šta ću da im dam? NIKOLA: Načini im štogod. Zar oćeš da im ja kuvam? MAGA: Pa dala sam im eto leba. Šta ću drugo? NIKOLA: Što i nisi očešljala i umila, nego izgledaju kao Cigančad. MAGA: Eto, kad ne mogu da stignem.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Kad god vidi nekoga sa psom, matori škrguće zubima i kaže da „ljudi nemaju leba, a ovi ovde vuku džukce !“ Znaš li šta je jedanput napravio?
Prvi Suletov zakon glasi: „Svaki komad leba namazan mašću i posut alevom paprikom, kada se ispusti iz ruke, pada obavezno na namazanu stranu, ma u kom se položaju
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Ne bi l mi mogo koji grošić dati, da kupim potajno leba i da ga malo umirim? ALEKSA: Bogami, ne mogu, Mito. MITA: Eto ti mi prijatelja! A zašto?
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
uzvijaj obrvama, Ne zadaji jad momcima; I meni si jad zadala: Konja vodim, peške odim; Čizme nosim, a bos odim; Leba nosim, a gladan sam; Vodu gazim, a žedan sam. 117.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— He, he — smeje se ćir Đorđe — svaka komendija u svet. A oni pa što pisuju novine, iskaju leba bez motiku, pa si svašto pisuju. — Slušajte dalje. Ima još! — veli Sreta i nastavlja čitanje: »Iz Londona javlja 4.
— E što si zborim ja?! Neće svet da radi, iska leba bez motiku, pa laže. E ubiše go, e ne go ubiše! He, he! — Pa de ti sad!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Svi nuglovi punani praznovah; mučahu se, da im oči prsnu, da oderu koru leba suha. Gledao sam po dva među sobom đe uprte kakvu ženetinu tjelesine mrtve i lijene (potegla bi po stotinu okah!
KNEZ ROGAN A kako te ranjahu, vojvoda? Bjehu li im lijepa jestiva? VOJVODA DRAŠKO Tu ne bješe jela izvan leba, no donesi nekakve preslačke, po tri ure liži dokle ručaj.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
odgovori mi domaćin. — Jede li se ovo? — Te kako! Gospodar je nabavio sjeme s mora. To je dobro, jâ ništa manje od leba!“ „Dobro je rekao, bogami!“ umiješa se serdar, smijući se. „E, te ja jedi od onoga. Šta ćeš!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
). Šaljivi blagoslovi daju se obično sa zluradom željom (Sinove ženio, ’leba želio; kćeri udavô — zemlju prodavô). U blagoslovima nalaze se i molbeni i molitveni elementi (Duša mu carovala gdje
2. TAŠUNjALjKE 1 Tašun, tašun, tašana I svilena marama. Ko tašuni ’leba da, Rodila mu šenica I vinova lozica. 2 Tašun, tašun, tanana I svilena marama, U marami šećera, Da mi dete
stoka jalovila; u kući ti se rađalo ženskinje, u toru muškinje; iz tora prodav’o, iz kuće udav’o; sinove ženio, ’leba želio; sva ti stoka kusa bila, samo ti im’o rep; sve ti kukalo, pop ti po kući pev’o; sve ti hukalo, a bureta
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
(Izlazi) MILE: Jesi vido kako pravi grimase dupetom? CMILjA: Crnoga li joj leba, bogo moj! MILE: Zovu te neki napolju, oće da naruče! IKONIJA: Fala Bogu! Spremde mi to za kutnjak, oću dizludim!
Tebi ću ja da naspem! MILE: Ču li je, leba ti? Komplet večera za šaku glista i muva! Je l ona blesava? STAVRA: Nije žena blesava, nego varuje!
Budala, jedan panj upamtio ko šumu... ANĐELKO: Ljuta ti ova mesečarka, prosto me oprži! IKONIJA: Uzmi više leba! SKITNICA: Nije ona bila sasvim crna, ko zift, nego smeđa, proseda, a i prilično gojazna.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— reče on opet. — Hoćemo — zagrmi ceo zbor. — Teraj dalje! — viknu neko nestrpljivo. — Narod hoće ’leba, hoće para, hoće zemlju! — A ko to neće? — prekida ga neko.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Bačvanin pristane i na to, pak legnu spavati. Pošto Grk zaspi, Bačvanin ustane, pak uzevši leba iz svoje torbe, metne gvozdenjak s kuvanim jagnjetom preda se, i pojede sve; pa onda ostavivši gvozdenjak prazan na svoje
Petrović, Rastko - AFRIKA
„Na fala nu iga be a aha katasfi. Jiha nima ne pa riju noi je Sa hajiva maju laila tanake leba Badira sa haji uaje mani niju si Rejaje!...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Onda otpočne razgovor među njima. „Bratko... Neka je časno Voskresenije!“ „Vaistinu voskrese!“ „Frlaj malko leba, ako imaš.“ — Uzme ovaj naš pola hleba i zavrljači preko bedema.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
prozni tekst, bez ikakvih strofa, a koje ja ovde pokušavam rekonstruisati, glasi: Nemam duvana, Novaca nemam, Nemam leba, nemam sira, Nemam slanine. Pivo je skupo, Vino još skuplje, Za rakiju mnogo ištu, Vode ne mogu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— I Nola uze da govori načinom i naglaskom verenika njena. — Ta mani, molim te lepo! Ima kod mene i leba i pečenja i za đavola. Vodićeš ti moju sermiju. Ta i vrapci su kod mene besni što su siti.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
»Je l’ poneo Roman što novaca na put? Ima li u torbi leba, sira, pečenja i malo vina?« — Ovo pitanje voprositelju ni najmanje čest ne čini, ono pokazuje njegovo nevježestvo i
Kuda, vozrazi sad Roman, kom je i trbu nešto dosađivati počeo. U Egiptu, među nepoznatim ljudma, bez leba, bez novaca, bez kuma, bez prijatelja. Na koju gođ stranu pogledi, sve je strano i njemu nepoznato.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Posle uzaludnih pokušaja, jedan, posmatrajući peksimit, kaže: — Slavu im njinu, mesto leba, dali nam daščice. Objašnjeno im je da se peksimit ne grize kao hleb, već ga treba u čaju ili vodi pokvasiti, ili ga
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
svoje mučenje u šumi: Hodih mlada po gori zelenoj, pasoh travu za petnaest dana, pasoh travu kakono i srna, i ne viđeh leba zalogaja. Hajduke je — kako kazuju mnoge pesme — krasila najlešpa drugarska ljubav.
rano u nedelu, u nedelju prije jarka sunca; zasukala bijele rukave, zasukala do beli lakata, na plećima nosi leba bela, u rukama dva kondira zlatna: u jednome lađane vodice, u drugome rumenoga vina.
za koplje svezô bedeviju, pak razape bijela čadora, i na Stambol on nametnu namet: sve na noćcu po jalovu ovcu i furunu leba bijeloga, jedan čabar žežene rakije, po dva čabra crvenoga vina, i po jednu lijepu đevojku, te mu služi crveniku
Namjesti me đegođ u mehanu, primakni mi vina i rakije, i debela mesa ovnujskoga, i beškota leba bijeloga; da posjedim nekoliko dana, kazaću ti kad sam za mejdana“.
treći mu nokte sarezuje; namjesti ga u novu mehanu, primače mu vina i rakije, i debela mesa ovnujskoga, i beškota leba bijeloga.
“ Veli njemu Kraljeviću Marko: „Prvo ti je, brate, nečoveštvo: dođoše ti do dve sirotice da j’ naraniš leba bijeloga i napojiš vina crvenoga, a ti veliš dvema sirotama: „Id’t’ odatle, jedan ljudski gade!
“ A meni je žao, beže, bilo, žao bilo dveju sirotica, pa ja uze do dve sirotice, odvedo i dole na čaršiju, narani i leba bijeloga i napoji vina crvenoga, pa pokroji na nji čisti skerlet, čisti skerlet i zelenu svilu, pa i onda posla dvoru
Pustiću te međ' Madžare, sine, al' tako ti uleve od kralja i tako ti leba carevoga, nemoj, sine, zametati kavge! Nas je malo, a mlogo Madžara: što nas ima? dvanaest vojvoda!
Kajica besedio kralju: „Kralju Đurđu, roditelju krasni, neću, babo, zametati kavge, a tako mi uleve kraljeve, i tako mi leba carevoga!“ Kralj ga ne sme otpraviti sama, već s njim posla Oblačića Rada; obe ljute zmije od krajine.
kako se ukazuje počast, kako se gosti dočekuju. Da j’ naraniš leba bijeloga, tj. da ih nahraniš (j’ mesto ih). Azna (tj. hazna) znači ovde: blago i moć.