Dučić, Jovan - PESME
No pogled umrlih ljubavi kud gleda? Moru idu reke, zemlji gore lisne, A ljubav ćutanju s usnama od leda. Mru u jednoj reči što se nije rekla, A u kojoj beše sto vrela života...
Moje srce drži prstima od leda, I moj duh napaja kajanjem bez mere; Moj pogled u nebo da očajno gleda, Da mrzim bez snage i ljubim bez vere.
stvari ravnodušno motre, I duša pred sobom prestravljena stane; I sopstvena povest kad se cela potre; I kad je od leda suza koja kane. Ni seme u brazdi, ni stopa na putu, I kako je teška sena koju vučem!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Al' kad ga zabode u neku krčevinu, a plug puče na dvije pole kao da je od leda. Psuje Jerotije što mu na usta dođe, i kad se on dade da ga uči kojeko ko nije ni orao, ni kopao.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ili, možda, nisu strasti nego sve same sante leda. Ili kao da se hiljade liftova, onih čudnih kutija u kojima ljudi stoje, sa onim svojstvenom šumom, penju i spuštaju svud
Afrika
Koliko bih dao za jedan komad njinog leda! Prelazimo selo Bugunji; to je drugo selo na koje nailazimo. Kako nam kažu da je sedamdeset kilometara dale izvrstan
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Iz tih formacija, Kostjurin je video padine pod snegom, razliveni Dnjepar, koji je nosio sante otopljenog leda, a preko reke, beskrajnu ravan, još belu, izukrštanu dugim redovima vrba i jablanova.
Vaše Visokoblagorodije!“ Iza te šumice, kaže, čekao bi, da se štab ukrca u skele, i da skele oslobodi santi leda. Našao bi tada i pobio prateće husare, a oficire štaba, trudio bi se da dobije žive.
Isakovič nije znao je li ona na Nevi, ili na moru, video je samo da je sva na vodi. Pričali su mu da je od leda, i na ledu, zimi.
Teodosije - ŽITIJA
palila žestoka vrućina, hteo je sveti da žeđ od, posta ugasi sa malo viva I studenom vodom, i javi kralju da mu pošalje leda da se rashladi. A kralj sa svakom radošću posla svoga služitelja da da što traži onaj koji je došao od svetoga.
napunivši veliku srebrnu zdelu časnoga grumena od grada, dade kralju govoreći: — Pošto sam molio od Kraljevstva ti leda, i zbog vremena ne nađe se da mi se da, bio sam prisiljen da molim od tvorca vremena i od svebogatoga Boga, i dade mi
Nušić, Branislav - POKOJNIK
I odjedanput me svega obli znoj, pa onda, kao da mi je neko tako oznojenom spustio krišku leda u košulju, poduhvati me jeza u leđima i počnem da dršćem. SPASOJE: Ne znam šta imaš ti kog đavola da dršćeš?
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
kradljivaca i požara, rezervnih guma, stolica na rasklapanje, pomada za negu vaše kože i losiona za negu kose, više leda u piću i u srcu, šminke u tašni, sve tamnija stakla naočara protiv sunca...
« – O, baš divno što ste ovde! Moramo da se nađemo, važi? – Svakako, svakako.. – Molim vas još malo leda! – Jutros! – Tu blizu... Ne znam. Možda do jeseni?
Žena je stavila tri kocke leda u čašu i usula votku. Čekala je da se piće ohladi, zbacila cipele s nogu i legla u duboku fotelju.
Radičević, Branko - PESME
ne bija evovde tice; Kroz granje sunce slobodno uleće, U oko meni dole ono gleda, No zrak mi s' njegov činja kao od leda. 38.
“ Al' ne zbori ćerka njena, Ukočenim okom gleda. Bleda kao bleda stena, Ledna kao gruda leda, Ni što čula, ni videla, I krv joj se uledela. VIII Veće tako jošte sada, Što će biti još zamalo?
XXIV Na bregu je ona bleda, Na susret mu ruku dade, A ta ruka — gruda leda, Kad je uze, drktat stade, Kroz srce mu prođe zima — „Bože, Bože“, pa nazade, Al' ga ona tvrdo prima: „Srce,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
evo, ima neko doba kako me, za mojim radnim stolom, osvoji crna slutnja: vidim neku noć, prohladnu, sa zvijezdama od leda, kroz koju me odvode neznano kud. Ko su ti tamni dželati u ljudskom liku? Jesu li slični onima koji su tebe odveli?
Kostić, Laza - PESME
Samo na vršku brega visoka, neznana soja, neznana roka, jedno se drvo golemo gleda, i sunca, i posred, leda vekove traje, pobratim kama, od smrti živeć, od jada sama, ogromnim granjem u nebo niče, kô preklinjući
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
LjUBA: Ali šta je? STANIJA: Opeko se. LjUBA (smeje se): Ta to nije vrelo, majka, nego je od leda. STANIJA: Aratos ti Beograda i kad dojdo ovamo! LjUBA: Ne boj se, majka, to je vrlo dobro. Uzmi samo.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Eto nam naše razuđenosti! Klopamo sleđenu ribu iz Japana, koja je mnogo bolja kada se upotrebljava umesto leda za piće!
pićem, odluče da ga izleče u Švajcarskoj nekom sanatorijumu, gde je glavni štos da čoveka iznenada bace u bazen pun leda.
— pita se matori. — Molim? — kaže rasejano maman. — Mislim, ko će biti taj njen muž? Maman izigrava kockicu leda: — Baš me briga: biće to njen muž i gotovo! — Onda, ostaje još jedna stvar... nastavlja matori. — Kako će me zvati?
Serija pitanja zbog kojih bih ubijala bližnje: — Imate li stereo? — Gde je kupatilo? — Ja bih malo leda! — Sladak vam je stančić! — Mogu li da telefoniram prijateljici u Milano?
Bile su sasvim od leda, te grudve, mislim, i s još po jednom kamenčugom iznutra. Solidna stvar, keve mi! Za svaki slučaj, oću da kažem, ako
— Povlačite se, pobeđeni ste! — urlao je lažni Makartur držeći se za levo uvce puno leda, a mi smo odgovarali da nema ni blagog govora ni o kakvom povlačenju, jer se osećamo bolje nego ikada u životu i sve što
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Marko: Pak šta ste vidili u Mesecu? Mita: A šta se ne daje tu viditi: sokaci od sami kobasica načinjeni, zidovi od leda, ljudi s jednom nogom, veliki od pedalj i po.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Dalek je Sever od leda čista, na Jugu pesak užaren blista. Veselo momci, dignite glave, vedar sam, evo, i ja, ako su ovde magla i tuga,
cakle se okca neravna druma, biserom blista nevesta šuma, pa čak i mesec odozgo gleda, okružen poljem prozirna leda. Od čuda Žuća da siđe s uma: „Gledajte čuda, cvetala šuma!“ A Toša češe sanjivo rebro: „Eno i polja zasuta srebrom!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Bilo mi je žao ujaka i ujne, i htela sam doći, ali sam se strašno bojala da pređem tih nekoliko kilometara preko leda. Ne smeta vam što ćete jesti sa svima nama? — Naprotiv, biće mi vrlo prijatno.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Onda u planine! Do divovskih čaša punih leda i studenih čardaka magle. Tad se obazri i pogledaj dole te trke ludih šuma i zveri bešnje od vetra, na pustošnom
ni za Prekobrđa ne žive duže od jedne sedmice ali imaju pretke koji su počeli da svetle još pre potopa i pre leda treba hvaliti to kratko žiće pesmom tamnom kao noćna voda što u ponore siđe ujutru se crvena izlije preko njive
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Stade munja dare dijeliti: Dade Bogu nebesne visine, Svetom Petru Petrovske vrućine, A Jovanu leda i snijega, A Nikoli na vodi slobodu, A Iliji munje i strijele. 6. Aj đevojko, dušo moja!
“ 30. Kamen moste, drž se, ne nišaj se, Sam da prođem i konja provedem, Da razbijem leda devet peda, Da izvadim vodu ispod leda, Da zapojim lenjive devojke, Da zapojim mladu momčadiju, Koj’ ne može kamen
moste, drž se, ne nišaj se, Sam da prođem i konja provedem, Da razbijem leda devet peda, Da izvadim vodu ispod leda, Da zapojim lenjive devojke, Da zapojim mladu momčadiju, Koj’ ne može kamen da bacaju, Koj’ ne može tanac da
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
VASILIJE: Ova zavesa deli svet na mora ognja i leda, na pozornicu i crnu rupu koja je gleda! FILIP: Ova zavesa ne deli zlatno na crno i belo, iza nje se crni i beli
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I, tako, bez reda, mladost uvijam mirom, snegova i leda. I, tako, bez puta, moje milovanje, po umiranju luta. A mir, svud je mir, kad raspnem šta je bilo i priklonim glavu na
Sve je ovde njegovo i niko još nije uspeo da ode dalje od njega. Možda, malo, Pikaso. Na zadnjoj izložbi bila je njegova Leda sa labudom. Ona nema sjaj njegove vodene, tanke tehnike iz zadnjeg doba, ali blešti od razuma.
tu, da se zagledam u more i prošapućem strasno imena rodnih polja, azijskih ostrva, i dalekih reka, da pomislim na boju leda i snega, oko zemlje, i mesečine na nebesima.
Sva crkva huji. Zar zbilja plavetnilo i zelenilo snegova i leda oko zemlje, ljubičaste magle nebesa, koje su van života, ne opijaju slađe neto vino?
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Ustani! Ozepšćeš... Siroče: Nije mi zima... Radnik: (odlazeći) Nije joj zima... ne oseća! Parče leda ne oseća studen, jer je i samo studeno... (prođe). Gospodin: (u prolazu) A šta ti tu radiš? Siroče: Obuvam se...
Rakić, Milan - PESME
Tu tuguje ona čekajući mene, I sa svojih gora od snega i leda Uzdišući za mnom bolećivo gleda, I u slatkoj čežnji neosetno vene...
Obmana hladna kao santa leda; Ja znam: životom buja svaka tvarka, I hiljadama očiju me gleda Iz gustog žbunja, iz cveća i trave — To stari gresi u
Pandurović, Sima - PESME
— Kobni zvuk smrti života i cveća. SEVERNA NOĆ Nedogled pukla večitoga leda U vedroj noći svetlucavo siva; Zamrznut mesec ukočeno gleda Na sante, suve šibljike bez bola; Studeni vetar širom
Ali odjednom, kraj napukla leda, Mirno, k’o zvezda sa nebeska svoda, Ona se siđe u talase neme... Ja gledam žudno, začuđenim okom, Neslućen
A mesec mirno, zaleđeno gleda. Na snežna polja i urvine leda. Studeni vetar nemilosno šiba. ZABORAV Jedan spomen tiho još u meni tinja Na prošlu radost ovog mutnog dana, Kad
Ili će uvek sve biti tek plen Surove smrti; a večno roblje Života neće stresti lanac njen, K’o sante leda ni Sever ni Jug? Jer svet je tužno, preorano groblje, Zaborav večit, neželjen i dug.
BARKE Neznano kud su otplovile barke Davnašnjih nada, preko okeana, U maglu sivih, neizvesnih dana, Predele leda il’ krajeve žarke, U zemlju snova, istine il’ varke.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
— Pripeci ja zle tabane, a ja, ne čuju ognja bolje no da sam upr’o u plasu leda. Obrnuh pleći. Studen te studen!... Odjednom, prigrija mi pa i dogorje, bogme.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Zlatu će se kujundžija naći. Zrno po zrno pogača, Kamen po kamen palača. Kad lisica preko leda prijeđe, Onda možeš topove voziti. Kakvo gnizdo, takva tica, Kakav otac, takva dica.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Šta o klinu visiti ne može. 165. Šta u gori bez mozga laje. 166. Šuto june kroz goru gudi. ODGONETLjAJI. 1. Preko leda. 2. Ljeb u peć. 3. Zubi. 4. Pismo. 5. Rotkva. 6. Ovca i jagnje. 7. Most preko vode. 8. Žito. 9.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
U pristaništu sam lutao po kafanama punim mornara. Slušao — glas od leda. Gledao — oči od žara. Budio se u nekoj sobi uz škripu starog ormara. Na peronima sam čekao: crn od samoće i gara.
Najzad, crni svete, evo tvoga belca! Međ rebrima smet mi snežno granje zida. Iz mozga niz ždrelo usov leda klizi. Pun snega, naheren ko toranj u Pizi: Čkiljim kroz zamrzlo okno moga vida.
Krvna bulko, što si cvetala u žili, Kud to cvet svoj rasu u ljuspice leda? Noga bi da krene — al joj santa ne da. U belu me neku pustinju sakrili.
Ima za mene uvek reč nemuštu. On prvi šane onu miso suštu Od koje bežim ko od vatre, leda. Kad pođem za njim — osvanem sred blata. Strašno me drži, a neima šake.
O miso rije Moj duh i kao smrt me gleda: Sve to što biva — da san nije Zaspalog nečeg usred leda? Taj mrak — da nije bolest sjaja? O sjaj su samo vrata kraja.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Moram napred jer, rekoh, za mnom i sneg gori. Polazim, a meni, dugonji, korak je kratak. Brzo se širi cvokot leda. Sporije koračam; nisam znao daje brada tako teška, i nisam znao da se sve toliko plaši noža.
Još istog dana utvrdiše za mene koji sam noću prvi prešao preko mladog leda na Moravi, davio se i spasao, da nisam iz Prerova. Ja ne krijem da nisam.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Gle, to ona leti k nama! — srećno uzviknu car Ferfelin i potrča za zlatnim odsjajem iznad leda. — Uhvatićemo je i biti najmoćniji na svetu!
Ko zna koliko je spavao! Kada je otvorio oči, oko njega je sve bleštalo. Činilo se da u svakom komadiću leda gori po jedna mala sveća. »Verovatno sanjam?
Činilo se da u svakom komadiću leda gori po jedna mala sveća. »Verovatno sanjam?« — pomisli princ ugledavši u kocki leda crvenu žabu, i zbog nečeg se seti crvene zvezde. »Kako li je ovamo stigla? Sirotica!
»Kako li je ovamo stigla? Sirotica!« Iz kocke leda netremice ga je gledala crvena žaba. Za trenutak mu se učini da joj u oku vidi suzu, uze ledenu kocku u ruku i svojim
Za trenutak mu se učini da joj u oku vidi suzu, uze ledenu kocku u ruku i svojim dahom poče skidati naslage leda sa zarobljene životinje. Već se i nebo osipalo zvezdama, a on nikako da je oslobodi.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Budi k'o ptica sa sjevernih mora, Stanovnik magle i ostrva leda, Što pjeva žudno izmeđ' ledenih gora, Ne pitajući da l' je kogod gleda, I da l' je sluša; i sred mrtvog dola C'jeloga
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
“ To izusti, reče: „Sljeduj za mnom!“ Odvede me u carstvo svjetovah. Kako kaplja rose sa cvijeta ili zrnce leda prozračnoga pri pogledu svijetloga sunca što u nebo dignu slabe zrake, i ja, plamteć veličestvom neba, podobno sam
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Sive magle što su gmizale u mraku, nagomilani i ogromni masivi tamnoga stenja i leda, činili su se elementima svemirskog haosa što se u neravnoj međusobnoj borbi i u svemirskom pokretu unapred čas
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Pokuša da razgleda dvorište kroz prozor, ali se na stakletu uhvatio debeo sloj leda, kroz koji jedva prodiraše slaba svetlost zimnje zore. — Vidi-de ko je to — reče on Stanki, oblačeći se žurno.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Njegoša, najvećeg srpskog pesnika koji kažu: ”Odvede me u carstvo svjetovah, Kako kaplja rose sa Cvijeta Ili zrnce leda prozračnoga Pri pogledu svijetloga sunca Što u nebo dignu slabe zrake.
uvek izgledala tako blistava i pitoma, a onda mi je ispričala kako ona izgleda u sred zime kada je pokrivena komadima leda, koji, nošeni razbesnelim talasima, gotovo onemogućavaju prelaz preko reke. Ali januara 1777.
”Kako kaplja rose sa Cvijeta Ili zrnce leda prozračnoga Pri pogledu svijetloga sunca Što u nebo dignu slabe zračke” Pogled u daljinu, sa visine na kojoj sam se
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
FEMA: Ovo nije čovek, ovo je vilozov; ovako slagati reči. SARA: Mon frer! RUŽIČIĆ: Tako je Leda pred Jovišem u strahopočitaniju klečala kad je njegovu silu iskusila. SARA: Gospoja ot Mirič, molim na jednu reč.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Koliko bih dao za jedan komad njinog leda! Prelazimo selo Bugunji; to je drugo selo na koje nailazimo. Kako nam kažu da je sedamdeset kilometara dale izvrstan
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Al’ meni se to trzanje Čini, da su — pesme njene. XXXVI Na studeni srca moga, Kâ dva zraka povrh leda, Ostala mi dva sokolka, Dva pupoljna bratučeda. „Ne vara li sve na svetu — Branko će mi melem biti!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
koja onda beda”, Car Lazar tako Jug Bogdanu reče, „Jer srce kad je ladnije od leda, Ne čuvstvuje što opšte dobro peče, Već samo svoju podlu korist gleda, K’o krtina kad ispod zemlje rije, Da svaki
Bojić, Milutin - PESME
Prokleti predaci! Umom punim leda Sahraniste srce, što sav život znači. Sad iz mene samo Um sluša i gleda; Do nagote gadne svaki Idol svlači. Da.
jeza i severac svira Kroz nedra, gde čama na zgarište seda, Jer hramovi sveti našega svemira Ostali su iza urvina i leda. Opraštajte zato naše reči grube. Opraštajte kletve i pirujte dalje.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Pecite, žege — plamena ne spekoste plam; ledite, ciče — leda ne slediste led. 2 I neka shore se sve zlosti — smešak im odoli bled.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U planini, na mestu gde je kralj Vukašin ubio cara Uroša, nikao je usred zime i leda b., i vrlo jako mirisao (Nar. pesme, zbirka N. Kašikovića, rkp. SKA, kut. II). BOSTAN Melone (cucumіѕ melo). Bostan.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Za hlađenje vode i vina postaralo se zimi, smeštajući tridesetak kola dunavskog leda u ledenjak, duboku jamu prekrivenu kolibom, a podignut u bašti, u debelom hladu.
današnja Engleska, Danska, delovi Nemačke i Rusije i velik deo Severne Amerike bili su zatrpani pod slojem snega i leda, debelog barem hiljadu metara. Izgledalo je da će cela Zemlja da promrzne.
svojim nekadanjim krajevima ostavili navaljano kamenje, da te glečerske morene posvedoče dokle se rasprostiralo carstvo leda.
ledeno doba Evrope i Severne Amerike, kada su veliki delovi ovih kontinenata ležali pod kilometarskim naslagama leda.
Nekoliko puta se to ponavljalo, i ta vremena snega i leda, bila su ono što se u nauci zove „ledenim dobima.“ Čovečji rod je nekoliko takvih hladnih talasa preživeo, a godine
termometra približava se već nuli, tački smrzavanja, vazdušni slojevi kroz koje prolazimo puni su sićušnih kristala leda. Temperatura je prekoračila nulu, mi ulazimo u sve gušće i gušće oblake Zemljine atmosfere i u tminu.
Zemlja bi, opkoljena korom leda debelom dve hiljade metara, produžila svoj put po vasioni kao ogromno zrno grada, a da se na njoj ne probudi nikada dah
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Teško je za konje, jer nisu pojeni ceo dan. Na celom putu nigde vode. A i da je ima na išli bismo samo na sante leda. Nalazimo se na visini preko hiljadu sedam stotina metara. I da je leto, bilo bi nam hladno.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Je li čudo što se za lednik zakačio? Što Kapljica ostade da čami u prozirnoj santi leda? Ko bi znao da li bi iz nje ikada i izašla da nema ljudi koji osvajaju vrhove planina.
Šantić, Aleksa - PESME
No tebe nema... Umrla si nama... A narod?... Ćuti u tralji i ljesi. Vaj, nigdje ništa do leda i kama!... ... Hladno je, hladno... Otadžbino, gdje si? 1911.