Radičević, Branko - PESME
I sunce jarko već oće da sedne, No gledni tamo ukraj reke ledne, Tu neko sedi, i baš ona sedi, Pa tužnim okom u vodicu gledi.
2. Miltn, Klopštok, zle im sreće, Doše otud promrznuti, O nosevi, ledne sveće — Straota i i glednuti! Niže, niže, čedo moje, Zemljica je carstvo tvoje! 3.
Kakav dosle još ne bio, Kô najlepši kakav sanak, Ma se brzo izgubio; Učas nesta luče medne, Pritiskoše tmine ledne. IV On je manu iznenada, Da jaduje dokle živi; Pa opeta jadna mlada, Ni ga kune, ni ga krivi.
Oh moj Bože, tako krasna gora Da li more biti bez izvora? Mileta nam od lova ožedne I požele malko vode ledne; Od svog često išâ zavičaja, Al' do ovog još ne došâ kraja; Zato junak eto i ne znade De studenca u gori imade.
Kostić, Laza - PESME
I Zej već Vidi slobodan svoj plen, razneto nebo, Olimp potopljen, i sebe sama milost proseća, već ledne vale kô da oseća, — potreslo ga je, zadrhtô je kroz, u kolenih mu čisto zimogroz!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
- Šta je vidik? - Čun teskobe ledne, šumne jeze žbun, u obruč-stanju sjaktav val i sled od žurnih mena - njihov sjaj i žuč: gde vidimo se kao plamsav
Rakić, Milan - PESME
čas ljubavi večne, Čas ljubavi prave, željene i čedne, I sve što u duši mojoj beše časno, I dobro, i nežno, ispod kore ledne Prenu se i živnu i zaklikta glasno.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Što to trese moje ledne grudi? - Trošni pep'o lako se ne budi. Kanda bruje topovi sa strane Gde sam mlade proživov'o dane.
Čas ljubavi prave, željene i čedne. I sve što u duši mojoj beše časno, I dobro, i nežno ispod kore ledne, Prenu se, i živnu, i zaklikta glasno!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Našu sferu da noć ne polazi, bi l' ovako lice neba sjalo? Bez ostrijeh zubah ledne zime, bi l' toplote blagost poznavali? Bez budalah tupoga pogleda, bi l' umovi mogli blistat sv'jetli?
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
bojnom polju, kao ovo Turci na Šumatovcu, ti osetiš kao da ti je jedan od ovih strašnih kostura usred srca udubio svoje ledne zube, i ti zaista osećaš da te nešto grize pravo za srce, a te ugrize prati neiskazan bol...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
E je mene care opravio da ja vodim tebe i Aliju“. Hajduku je muka odoljela, kail bješe izgubiti glavu, pa izide iz ledne tamnice.