Radičević, Branko - PESME
On okom planu divno gledeć drusto, Al' srce njemu opet osta pusto, Na njega zvezda do zvezde s' osmeva, Srdašce ledno samo sunce zgreva.
110. Strašan žubor amo savi, Munja sevnu, a grom grunu, Bura s' diže, vijar zavi, A kroz izbu ledno dunu; A ta vrata zaškripiše — Naše momče jedva diše! 111.
111. I napolju vijar dunu, Dom kô da se s mesta kreće, A kroz izbu ledno dunu, Utrnuše s' obe sveće. Glenu vrati — za čas tili Kô mravi ga sveg promili. 112.
XVI Sunce zađe: „Tamo, tamo, Makar kako, sve je jedno!“ To proslovi jadna samo, Spusti dole oko ledno, Okrete se, te polako, Uputi se domu svome, Pa gledeć je mirnu tako, Ko b' po licu rekô tome Da de mir se taj
“ „Grlo ti je, devo, medno, Oko sjajno — za me ne; Za te mi je srce ledno, Jer za drugu, drugu vre.“ DOLAZAK DRAGOGA — 6/1. ujutru Dragi je obećao, za godinu se vratiti.
Pandurović, Sima - PESME
Sad izgleda da ta zima bledi Mrzne život svih bića od reda, Da sve tužno mre. Samo jedno uverenje ledno K’o da sine, k’o inje: Svejedno, Docnije il’ pre.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ta da smo Srbi - ta da smo ljudi Ta da smo braća - oh, Bože moj! Ta zar bi tako s Avale plave Gledali ledno u ognjen čas? Ta zar bi tako - oh, braćo draga! Ta zar bi tako prezreli vas?...
I osećam k'o da sam s hrastom jedno: Kroz žile k'o da sišem podmlađenje, I kao da mi kravi srce ledno Života mladog, sočnog, jedrog vrenje; Da puštam žile sve dublje, sve šire, Kroz mnoge sloje prostora i doba, Kroz život
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
bez primjese predstavnoga, već uvijek i jedino kao predstavu svjetlosti; i obratno, sve tužno i ružno, sve mrtvo i ledno, kao zakriljeno sjenom. Po tome, i naše misli mogu da budu osunčane ili sjenovite.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Uvek jedno isto, uvek isto, jedno!... Odvratnost se širi životom i smrću, Odvratnost se širi jezivo i ledno I pada, pritiska, a magle se zgrću.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Oh, opros’te strani ljudi, Oprosti mi, ledno doba, Evo skidam s mojih grudi Rosno cveće s — njena groba. Ja se neću kitit’ cvećem, Već ga kidam na odelke, U
Jakšić, Đura - PESME
Ta da smo Srbi, ta da smo ljudi — Ta da smo braća — oh, bože moj!... Ta zar bi tako s Avale plave Gledali ledno u ognjen čas? Ta zar bi tako, oh, braćo draga, Ta zar bi tako prezreli vas?...
Ilić, Vojislav J. - PESME
čudna pesma horila se iz daljine, Horila se tako bolno, molila se tako čedno, Da je često umekšala pobedničko srce ledno. Ah, koliko siročadi nad mojim se grobom mole, Kojima je moja pesma ublažila teške bole!