Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
« – Znam! — reče devojčica. — Tako se rodila Snežana! – Pa, kad znaš, zašto onda lepo ne zaspiš? – Hoću da legneš pokraj mene!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
STANIJA: A, kuku! LjUBA: Ti nešto ne možeš. STANIJA (opet stenje). LjUBA (ustane): Oćeš li u drugu sobu, pa da legneš? STANIJA: Neću, neću! LjUBA: Ti si se od puta razbolela. STANIJA: Od jed, od čudo.
STANIJA: Neću, neću! LjUBA: Ti si se od puta razbolela. STANIJA: Od jed, od čudo. LjUBA: Ajde da ti namestim, pa da legneš. STANIJA: Mani se, kjerko, da si mi po bogu sestra. LjUBA: Ali kad ti je zlo. STANIJA: Nije, nije.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A ti se premeštaš iz hlada u hlad, sa rudine na rudinu, biraš najlepši plod, okusiš ga, pa si sit. Probaš da legneš i zažmuriš, al' ti ne daju veseli kupioci, koji te napadaju kišom od šljiva.... I tako — ceo dan.....
I tako — ceo dan..... A u veče mrzi te da legneš. Čuješ žagor kod pušnice, koja je uz kuću i ideš tamo. Sve se stišalo i zaspalo umornim snom, a mesec obasjao tamno
— Pero, — zovnu ga nežan i blag glas njegove majke. On se trže i probudi se. — Što ne legneš, moje dete, nego se tako mučiš. Već je pola noći, bolan brajko, a sutra treba da poraniš. I on leže.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Zašta, mori, nano? Zašta ne legneš, ne raskomotiš se? Nazepšćeš, razbolećeš se — počela bi je tada Sofka na sav glas koreti, ne mogući od | žalosti već
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
»Ala bi lepo bilo, kad bih imao krila« — pomisli on u sebi. — »Ih, kako bi se letelo. Legneš ’vako, a ono ide, ide, ide... a ti samo lezi, maši krilima i uživaj...
Stanković, Borisav - TAŠANA
Evo i ja ću da uzmem. Kakav kuršum, kakav svet! Nego eto, već nisi mlad. Kada se razboliš, legneš, kuda ćeš i šta ćeš? SAROŠ Oh, bre, Tašana, koliko si dobra! Oh, šta ću, kuda? Pa dobro: kuda? »Digni se!« »Stani!