Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Od Zmaja cvetnu obrsti leju, ponešto štrpnu i Dositeju. A jedne noći potera stiže, pred njom Dositej s Hopova, starinski poklič ori sve bliže:
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Korača zatim obalom. Bira mesto gde da je spusti. Spušta je na okruglu leju od sitnoga svetlucavog peska i leže kraj nje na bok. Otire joj dlanom lice. Odavde ne vidim ništa.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Hop, sad je vrijeme! Lunja sunu prema širom otvorenom prozoru, pope se na prozorsku dasku i — duć! — skoči u meku leju, pored bokora perunika. — O, pa ovo nije baš tako strašno. Samo se zemlja malo zatresla.