Obradović, Dositej - BASNE
A da što bi činio? Ako je nerazuman, ništa nego: „Jao, lele, i pomagaj!” Ako li je razuman, a on bi upotrebio ta dva ili tri dna da najlepše, najblagorodnije i najslavnije svoje
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ikonija da se uguši od suza, pa ne pušta dijete iz ruku. Žènâ puna kuća, pa se samo vajkaju: „Lele mene, kako je dijete islabilo!” — A da, vesela drugo, gladno i žedno u tuđem svijetu!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Tugo, Mito, domaćine! — Lele, sinko! Tugo čedo! Pa što mi se čedo u snu češće ne javljaš, ne dolaziš? Dođi, sinko, javi mi se, te majka bar češće da
A ona, mameći ga sebi da ga izbije, pretila mu je iznutra: — Odi, odi da ti dam tvoje... — Oh lele! Oh lele! — Uzmicao bi Taja uplašen i obilazio oko ulaza. I tako cele noći dreždao.
A ona, mameći ga sebi da ga izbije, pretila mu je iznutra: — Odi, odi da ti dam tvoje... — Oh lele! Oh lele! — Uzmicao bi Taja uplašen i obilazio oko ulaza. I tako cele noći dreždao.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ta kako da ne znaš! Bratanica je popadije Živke, sestričina naše babe Milke, lele mene, Trifune!“ Međutim, Trifun pogleda, ozbiljno, brata, i reče da ne valja sprdati se sa sirotinjom i da je tu ženu u
Matavulj, Simo - USKOK
Prva zaleleka kneževica: — Lele, đeco, moj očinji vide! Za njom ciknu Milica: — Kuku, braćo, dobro moje! Za njom Joke: — Jao, bane, moj đevere!
šjo, malo! ovamo ti je majka!“ Kad zeca nesta ispred očiju, zaleleka Ćeklić: „Lele mene danas i dovijeka, kakvu mazgu izgubih! Kad ono nedonošče onako trči, a da kakvo bi bilo poslije!?“...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
još užurbanije pali mu sveće, pa, kao da bi se što pre svega toga otresla — ne klekne, već pada na grob i zajeca: — Lele, Mito!
Ono njeno „lele, Mito!“ ko zna zašto je bilo. Da li je taj plač bio za njega ili za nju, samu sebe. I kad se posle otresla straha od
groblje i oseti iza sebe zid, kapiju grobljansku, čisto joj lakše, a još više joj odlakne kad padne na grob i zajeca: — Lele, Mito!...
Kostić, Laza - PESME
»Gospođice, dobro veče!« Želja moja curi reče: »Na toj zimi, lele meni, Tako lako odeveni! »Evo moje šube crne, »da vas malo zaogrne!
čelebija, oko Tebe što se vija, pa da me se, u toj četi, Tvoje srce samo seti kad inamo kud odleti, — tad bi bilo kuku-lele! sve bi muke na me sele.
” Selim-paša mirno pije žuti ćilibar, — sve se gušće staklom vije čudnovati šar. ,,Lele meni, žalosnici sad je baš odja'o!” Tek što reče, na ložnici škripnu vrata — jao!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
NIKOLA: Idi, ne dangubi. MAGA: Eto mrzi me. NIKOLA: Ta idi, drtino, ej, kuku lele! 10. JEVREM, PREĐAŠNjI JEVREM: Kakav je to alarm na sokaku? MAKSIM: Kakav alarm?
Ona zemlja koja nema teatra drži se da je poslednja zemlja. STANIJA: Lele, majko, kako se iskvari svet! Ona je zemlja nesrećna, gde se ne uči kako treba momak da miluje devojku, i devojka momka.
“ ka vaše. LjUBA: Nama su opet vaše ružne. STANIJA: Što? Ružne? Što je tvoja majka pevala, to je ružno? Ej, lele Stano! LjUBA: Kaži mi, majka, zašto ste i vi pevale ljubovne pesme? STANIJA: Ti to ne znaš ništa.
Imaš li ti pamet, kjerko? LjUBA: To je izišlo iz običaja. STANIJA: I to je izišlo iz običaja, i sve će izići. Lele si ga mene! Devojka se stidi od rod, kad je isprošena, a vi oćete da vas gleda svet. Idi te vikaj:„Ja sam isprošena.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
) Jovanović je li Paja ona zvezda iznad gaja? ІІ Polijelej. Suho ulje. Strgnut pečat s hrisovulje. Iznad lele tuži jao. U močvari mrak zaspao. A sećanjem, valovito, uz bregove krene žito. A Ljeviška, a Ljeviška...
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Pričaću i to. Poslušaj! Krvnika vuka, jadna mu majka, umlati brzo seljačka hajka. Trapavog medu, oh, kuku, lele, do same smrti izbole pčele. I divlja svinja pade ko kruška, smače je zimus lovačka puška.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Jer, zamislite da je na onoj obali bio, recimo, puk pešadije neprijateljske... Lele... Kačamak bi se napravio od nas.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Evo idem kukavica u dom kuku! Kada dođem u dom tamni, tamnoj mene! Šta ću đeci kaživati, đeci lele! Kad me sretnu đeca u put, srećo moja! E su đeca mila tebe, diko mila? Često plaču, sporo rastu, čest moj jade!
192. Dostano, Dostano, ćeri majkina, Lele, majkina: “Čija je ono devojka, Što rano rani na voda, I nosi voda stuena?
“ Sedeli su u gorici, Dok se jasno sunce rodi. Pišti Rada kako zmija: “Jao, lele, men’ do Boga, Kako li ću majci ići?“ Al’ govori mlad Nemija: “Ako ne smeš majci d’ ideš Ajd’ d’ idemo mojem domu.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
polaska gunđa po budžacima: ,,Prokopala negde voda pa, tek, samo dok se omakne u ambis, hajd', pa posle da bude kuku lele, al' dockan! Huuu!... Voda je gora od vatre. Povuče dubina, pa udavi začas.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Na vjeru te posjekoše, nevjernici! Divno l' Travnik okitiše, to platili! sa lijepom glavom tvojom, kuku, lele! Ko će čete sakupljati, četovođa, ko l' krajini branit krilo, bratsko krilo, ko će turske glave sjeći, ostra sabljo?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Kuku! Lele, majčice moja! Lele, slatka kućo moja! Ali to za njega ovamo, pred vratima, do samih Sofkinih nogu, više ništa nije
Kuku! Lele, majčice moja! Lele, slatka kućo moja! Ali to za njega ovamo, pred vratima, do samih Sofkinih nogu, više ništa nije bilo.
— Lele, bato! Kuku, bato! Ko će, bato, da nas čuva i da brani, bato? Od ljudi kako bi koji dojurio s konjem, sišao, ulazio bi t
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Tri Nike, Nikole) 8 — Ja se zovem kuku i ruz, bez mene vam kuku i lele? (Kukuruz) 9 — Jas ti kažem, jas ti pokazujem?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ „Jok“, veli, „more ko j' te pita ženjen li si, ajde sas nas.“ Da ti dugo ne pričam — nagrabusim ti ja. Lele, šta ću sad? Misli, misli, okreni, obrni, sednem si na voz, pa kući.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Ali samo što pre, što je moguće pre, jer gorim od nestrpljenja; ugušiću se od nestrpljenja dok ne saznam. A kad saznam, lele majci, taj će me zapamtiti. 'Ajde, 'ajde, požurite, gospodine Pero! PERA: Molim! (Ode.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
One prilike se uzmuvaše. Mnogi padoše. Ostali nagrnuše u stranu, a zatim se slomataše u svoje rovove. „Ah, bratko... lele, majko... sanitet!“ — čuju se uzvici ranjenika, koji su ostali između naših i njihovih rovova.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Najpre je estradan i odveć retoričan. Zatim u poemama Reče mi jedan čoek (1970), Međa Vuka Manitoga (1976), Lele i kuku (1978) daje nove obrasce dijalekatske poezije, pune frazeologizma, koji čuvaju ostatke jednog vida
Stanković, Borisav - TAŠANA
KAFEDžIJA Saroš li? Eli sam, eli sas begovi? SAROŠ Sad će i begovi i svirači. Otvori. KAFEDžIJA Lele, Saroš, rode sladak! Kako na teb da ne otvorem? Zar na teb da ne otvorem? Zar na teb, seftedžiju?
SAROŠ (pokazuje joj da sedne): Sedi. Hoću veselje. Sahranjujem se, iza moj parastos ovo poslednje veselje! NAZA Lele! Da te opet kod kakve bule ili hrišćanke ne uhvatiše? SAROŠ Još gore. NAZA Pa šta je, za Boga, to tako strašno?
— sve što se noćas potroši, ja plaćam. Hajde, čočeci, ovamo! Igru! Igra se: »Čoček avasi«. Vraća se Naza. NAZA Lele! REŠID BEG (spazivši Nazu): Ja, a gde si do sad, moja stara đuvendijo?
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Tako je, na primer, onaj Živko, inače Užičanin, saznavši da mora ponavljati treći razred, ovako zacvilio: Lele mene odsad pa doveka Đe pogibo', za boga miloga, Ni u boju niti na megdanu, Nit' od puške, niti ljuta noža, Već od
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Izgore me, Šano, mori, tvoja lepotinja, Tvoja lepotinja, tvoja krasotinja, — Oh lele, lele, izgoreh za tebe. VASKA (zadržava Kocanu, golicajući je i štipajući): Ovamo ti!
Izgore me, Šano, mori, tvoja lepotinja, Tvoja lepotinja, tvoja krasotinja, — Oh lele, lele, izgoreh za tebe. VASKA (zadržava Kocanu, golicajući je i štipajući): Ovamo ti!
Ne znajem ništa za sebe, Bre, lele, lele momiče, Momiče, zumbul devojče, Pogiboh dušo za tebe! TOMA (uzbuđen, uzrujan): da jest... Jest...
Ne znajem ništa za sebe, Bre, lele, lele momiče, Momiče, zumbul devojče, Pogiboh dušo za tebe! TOMA (uzbuđen, uzrujan): da jest... Jest...
te vodim za sebe, Pa kud mi majka živuje, Da mi te ona miluje, Da živiš kako gidija, Da gučeš kako kumrija, Bre, lele, džanum, Stojanke, Stojanke, bela, vranjanke! TOMA (grčevito čupa koleno): Ne tako, ne toliko silno... Dosta, dosta...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tad se kralje bio pokajao, Te je riječ bio govorio: „Lele mene do boga jednoga, đe pogubih svoga sina Marka!“ Al' iz crkve nešto progovara: „A čuješ li, Vukašine kralje!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Devojka Jaoh, lele meni, sad me zla sreća sukobi i belaj me snađe te napade me opak daudžija ka ljuti dušman, a moj bližnji drug
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
zvižduće nešto, a šegrt Pote se zaneo u posao, pa se u jedan mah zaboravi, pa zapeva, onako kao za sebe: Sinoćke te, lele, vido’, Zone, gde se premenjuvaš... Kalfa Kote ostavi rad pa ga samo pogleda.
A Pote se zaneo kao tetreb pa produži onim svojim tankim srebrnim glasom: Gde se premenjuvaš, lele, Zone, u nova gradina. Oj, hoj-hoj, lele, Zo...
Oj, hoj-hoj, lele, Zo... ali ne dovrši jer puče šamar, i Pote ispusti onu zečju nogu i minđuše i pogleda začuđeno u kalfa-Kotu.
kad ujutru ustane i potraži papuče, opet mu se ti isti stihovi otmu s usana, i on pevuši tu pesmu: „Sinoćke te, lele, vido’, Zone...“ Svaki ju je znao i pevušio, i ženjeni i neženjeni, i mladi čapkuni i stari dilberi pevuše je.
On bi se umio, obrisao ruke i lice, i malo — ali samo običaja radi — stenjao bi i ječao počešće. „Oj lele, — stenje i mazi se čorbadži-Zamfir — kude je taj smrt da me uzme u Goricu da se ne mučim... pšeško živenje moje?! ...
Ona je ta na koju je svaki mislio kad je zapevao onu pesmu „Sinoćke te, lele, vido’, Zone“. More, pa ne samo tu pesmu, nego i ma koju drugu pesmu, svaku pesmu u kojoj se samo spominje devojka i
— A koj znaje! Ama ništo, strinke, naprajiše odi momče!... I čočeci i čengije turiše na kup sas njega u novine. Lele-e! Sram da me izede; em što sam sal komšika, pa iska sram i rezilak da me izede! Četi si svet, pa se smeje!
t’nku snagu, pa one njojne puste kose, pa one bele, cvrste grudi, kako dva fildžana, pa ono njojno devojačko sramuvanje! Lele, tugoo!
Šta sve nije pomislila. Branila se od tih mnogih i svakojakih misli. — Lele tugooo! Istin’ rekoše koji kazaše: „Da ne dava Gospod na dete što mu majka pomisli!
— na vrata?! Ta si uznem onoj sikirče, pa i po katanci, pa i po sandaci! Kad si podigo’ kapci, — lele majke, što će da vidim u sandaci! Sram me i da ti kažem; a njeg’, reče, ne bilo sram da zbere i skuta sve toj!
“ — Eh, tugo! Neje trebalo baš tol’ko da je... Sin mu je... Lele, jedinac spored tri kerke!... Pa što je sag sas Mitanču — njeknja ga vido’! Ništo ne napraji odi momče...
Koj gu znaje kude je sag!... U cirkus niki zar... — Lele, da ne dava Gospod nikomu takav sram i rezilak! — uzviknu Jevda kada Tasko završi Petrakijevu priču.