Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Još malo pa će se dići Katica i Šamika, i, poljubivši svima ruku, udalje se na spavanje. Sad otac oslovi Lenku da i ona sedne, i dâ doneti „auspruha”. Donesu ga. „Auspruh” od deset godina, miris, slast, snaga osobita.
nadmašili, dok ne bude prinuđena pre svršetka umuknuti, i pred starcima kapitulirati, koji su, opet, zaboravili na Lenku, pa svaki po svom ćefu tera i glas menja. Kako su to bili divni prelasci iz jednog glasa u drugi!
Tako je pevala, kao slavuj pri kraju leta. Ta kad je čovek pogledao na Lenku, Pelagiju i pevajuće starce, tako je izgledalo kao kad čovek vidi u jedan mah kišu i dugu.
To gospodaru Sofri veliku brigu zadaje. Promišlja šta da radi. Da uda Lenku za kakvog siromašnog ali valjanog momka, trgovca, pa da ga u kuću, u dućan primi?
Kad Pera nije za to, moram se za drugog pobrinuti. Imamo devojku na udaju, Lenku, pa kako bi bilo da je udamo, tojest da zeta u dućan dovedemo, kakvog dobrog momka? Gospođa Soka ćuti kao obneznanjena.
Na javi nikad ništa neće biti. Ma ko dobio frajla-Lenku, ali Profit nikad, baš zato što je Profit, — tako misli i Lenka i njena mati.