Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Svi oni, Leonardo, Bramante i Mikelanđelo, išli su u školu kod tvojih slavljenih Grka, pa slikaju sada po zidovima Vatikana Sibile, muze
Jakšić, Đura - JELISAVETA
kneginja crnogorska MIRA, kći Radoševa, a verenica Stanišina MILKA, njena drugarica MARTA, žena Đuraškova LEONARDO, poslanik venecijanski OMER, sluga Arslan-pašin Prvi, drugi, treći, četvrti i peti CRNOGORAC Prvi, drugi, treći,
(Leonardo ulazi.) A, Leonardo!... LEONARDO: Svetlosti! I milo mi je, — Što te na ovom kršnom prestolu, Kao gospođu gora slob
(Leonardo ulazi.) A, Leonardo!... LEONARDO: Svetlosti! I milo mi je, — Što te na ovom kršnom prestolu, Kao gospođu gora slobodnih, Sa
(Leonardo ulazi.) A, Leonardo!... LEONARDO: Svetlosti! I milo mi je, — Što te na ovom kršnom prestolu, Kao gospođu gora slobodnih, Sa strahopoštovanjem i
JELISAVETA: I nije — i milo mi je. To znači: i žao mi je Što te onako crna sudbina Iz Venecije zlobno otište. LEONARDO: Možda i tako mislim. Ali se danas čisto radujem Što bolju sreću nisi imala. — Nesreća tvoja, svetla gospođo!...
De, osmehni se; I zaboravila sam, nećeš verovat, Na krotkom licu kako izgleda Uglađenosti učtiv osmejak. (Leonardo se klanja.) Je l’ dobar glas?... Šta nosiš? Reci!
I dokle ona stoji na moru, More će bola srce kidati... LEONARDO: Do tebe stoji, svetla gospođo! Ako nam tvoje nema pomoći, Detinjstva tvoga ljuljku zlaćenu Lubardama će dušman
JELISAVETA: Šta reče?... Zbilju?... Il’ šalu zbijaš s mojim teretom. LEONARDO: Oprosti, gospo! Glasnik sam samo dužda, oca tvog, A otac ti se bogme ne šali.
I za najmanjim onim kamenom Što sam ga nekad — već nekad, da!... U palači mu holo gazila!... LEONARDO: Evo ti pisma — Čitaj, Svetlosti!
“ Razumela sam sve, — Leonardo, sve! I ovako ćeš dužda pozdravit: „Kći tvoja, dužde, kći krvi tvoje, Venecijanski vazduh sisajuć Upoznata je s
— I Venecija će biti spasena! Od kostiju ću ovog naroda Bezbedi vašoj bedem stvoriti...“ LEONARDO: Još nešto, Svetlosti. — Da bi naklonost ovog naroda Za naše celji mogla dobiti, Republika ti daje načina.
JELISAVETA: Ako je kao namera, Način će biti podlo načinjen! LEONARDO: Prostota j’ lakoma; — To poznavajuć, Republika je Za nužno našla zlatom tražiti Toliko nužno prijateljstvo joj.