Jakšić, Đura - PROZA
“ I ja sam videla kako mu krupne suze teku niz blede obraze. „Al’ valjda će još jedanput doći oni lepi, oni veseli dani“, tešio me je on... Ja sam uzdahnula... a duša mi je očajno slutila: nikad više!...
Ja pogledam bolje i vidim kapetana, a za njim tri-četiri do zuba naoružana pandura za koje se moglo kazati da su odista lepi ljudi! Ali g. kapetan? „Da ne bješe pod onim imenom, ne šćaše se bojat’ od uroka“.
Sa Nikolom Belićem dođoše neki gosti iz Knića: lepi, visoki ljudi, čisto obučeni, sa crvenim jelecima, a za pojasom lepi srebrnjaci.
Sa Nikolom Belićem dođoše neki gosti iz Knića: lepi, visoki ljudi, čisto obučeni, sa crvenim jelecima, a za pojasom lepi srebrnjaci.
Obradović, Dositej - BASNE
” Ove stihe upamtio sam iz detinjstva odnekud; lepi su, neka ih pridodam ovde: Čto libo djejem, zlo ili blago; Mnogocjeno li ili zjelo drago, Vsja djela naša, dobra i
Vi ste oboje lepi ako budete blagonaravni i dobri”. Naravoučenije Sve žene na svetu, kako Evropejke i Azijatkinje, tako i crne
| 130 Slavuj i paun U jedan lepi proljetni dan slatko pojaše slavuj. Ostale ptice, neke iz zavisti a neke iz prostote i nedostatka osećanja, niti se
” Na ovi način i naš lepi Tamiš iz raja izvire. Zdravo i prekrasno mudrovanije ovoga učitelja! Kako se čovek svake naravne zloće izbavi; um
Za preživiti jošt koji dan dok bude božija volja, s ovi jezici što mi je bog dao te sam naučio, mogu u mnogi lepi mesti i gradovi u Evropi pošteno i spokojno živiti.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Pođemo; od Černeca pola sata odmaknemo; dok u naši̓ lepi̓ karuca jedan točak, sa svima paocima slomi se, samo glavčina ostade! Eto ti nam sad veselja! Šta ćemo sad?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ele, kao što vidite, retko gde ima tako lepo i zgodno kapetansko pleme... I taj lepi kapetan opremio se jedno jutro da ide po srezu. — Jesi li spremio, Đuko? — upita svog pandura, svog ljubimca.
Ti samo gledaj sehira dok dođemo u Vučevicu. Tu ćemo učiniti sevte, pa elbet budu batli Vučevčani... I tako naš lepi kapetan pusti se u dug razgovor sa svojim vernim Đukom.
Hoće republiku, komunu?!... Virgaz njima treba — virgaz! I tako dok se čast spremi, naš se lepi kapetan sit narazgovara otprilike ovakvih razgovora.
Čitavu nedelju dana začamao je naš lepi kapetan, putujući po srezu »po zvaničnoj dužnosti« svojoj. Kad se već vratio i bio nadomak Vladimircima, gde je
— A'de, daj meni taj vosak. — More, batali! Nećeš ti da platiš. — Što ne platim, ne platim; će ti platim sos lepi pari. Što išteš za oka? — Pa rekoh ti, dvadeset i pet groša. — Hm! dvadset i pet! Ne se pravi budala...
Upoznao se sa mnom lane još u Požezi, pa se jednako lepi uza me kad me vidi. Došlo je već krajnje vreme. Pupavcu ostalo vrlo malo para u kesi.
Sava i Nikola drž' rukama za lotre, pa se uzveraju na koju će stranu poiskakati, jer su časom mogli da se načine lepi kao oni ćerpičari što povazdan mese blato i suše ćerpič kraj Kolubare. — E, e, lakše, more! — Šta to radiš?
Odevena su kao iz najbolje gazdinske kuće. Mioni je puno srce kad ih pogleda. — Tići moji lepi!... — šaputala bi često, uzdahnuvši.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
prolomi nad njim, nešto što mu odjeknu u duši kao grom nebesni; nešto što ga zaprepasti i prenerazi, što mu prekide taj lepi nit snova njegovih... Učini mu se da se svet sruši. A to beše sovuljaga na hrastu više njega!...
i sinovice — što ih je on na svom kolenu cucao, pa oni vedri i veseli dani, radni dani što su šalom začinjeni, pa oni lepi svečanici, pa kolo, pa prelo, pa drugovi... Svega, zar svega da se odreče?... Živi plamen goreo je u duši njegovoj...
A nad razbojištem počeše šestariti tice grabljivice... 14. PROKLETA KUĆA Juri vreme, prolaze lepi dani; nekome kao časak, a nekome kao večnost. Najviše oseća roditelj, jer je njegovo srce puno osećanja.
Ove blage reči, onaj čudni pogled. Je li mogućno da je to otac Stankov?... Pa, onda, kako ga sve opomenu na onaj lepi život kojim te dve kuće živeše. Ta to je još juče bilo... Još juče je ta kuća bila kao i njegova... — Uđi, uđi!
Dučić, Jovan - PESME
Ti pred čijim duhom padne svaka varka, I o štit čiji se razbiju svi besi! Lepi, silni, grozni! željan sam te i ja, Da baneš pod maskom druga ili gosta; Da takav, polu-bog, polovinu zmija, Vrebaš
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
I Tima kol’ko je pre voleo Julu, toliko je sad više omrznu. Pa kako je bio darovit za stihove (oni mnogi lepi stihovi na srcima, to jest na lecederskim medenim kolačima, najbolji su dokaz jake pesničke žice Time šrajbera), a
Prođoše lepi letnji dani, dani nesnosne dnevne žege i vrućine, ali i prijatne večernje i noćne hladovine. Dan je za danom sve kraći
Sve, sve se promenilo; samo domaći pet’o posred njih ostao još onaj lepi, stari, letošnji petao. Pokisao, istina, malo i on, i kresta mu, k’o rek’o bi, pomodrila, ali je ipak ponosit; ne da
se gospodin nataroš kretao u amt, otvorila se širom kapija Pere Tocilova, a na kapiju izađoše kola i konji; na kolima lepi arnjevi, a pod arnjevima sedi pera Tocilov. Iskrivio se i ispružio šiju, pa naređuje iz kola nešto svojima tamo u avliji.
Bili su lepi svatovi. Sav nobles toga mesta bio je zastupljen. Bila je čak i varoška muzika za okretne igre, a ni Sovra gajdaš nije
Dođe i dan svadbe i venčanja. Osvanuo je lepi Đurđevdan. Cela pop-Spirina avlija miriše od silna jorgovana, a sve selo okićeno selenom, jorgovanima i vrbovim
— A što mi ne hofirate? — zapita frau-Gabriela odjedared one oko sebe kad joj se dosadilo ćutanje. — No, i vi ste mi lepi štuceri, kad puštate damu da zadrema pokraj vas!... Kakvi ste mi vi tenceri! Ta govor’te štogođ! — Pa,...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Nemecke i francuske knjige sve pišu o šarmant ljudima, galant damama, pa kakvi’ lepi’ abentajera ima u njima. — Šta su ti abentajeri? — Šta, još ni to ne znate? Dakle, vi još niste nikad imali abentajer?
— Oprostite, nisam hteo čitati, no samo da vi— dim kakav je to lep papir; na njemu su lepi golubići namalani! — To ne sme niko viditi! Sad i Čekmedžijić sedne, pa frajlicu zbog pisma zadirkuje.
Započne joj kurisati: — Al’ ste još i sad lepi, gospođa-Makro! — Molim vas! — Više vredite nego ma kakva devojka! — Nemojte mi baš tako laskati!
ČikaGavra ne može više da odole. — Ta nema vam para, gospođo! Hajd’ što ste lepi, al’ kad pevate — e, onda mi sve srce igra! — To mi je baš milo kad mogu svoje mile goste veseliti.
Gospođa Sofija, Micina mati, u „rokoko” obučena, velikom se lepezom hladi, mada joj nije vrućina, pa žmirka na lepi par; dopada joj se što takav jurat Micu obleće. Oko Alke obleće Jefta Ćirković, trgovački kalfa, sin bogatog trgovca.
Afrika
Neobično lepi, neobično lepo izrasli. Žene oblih okruglih ramena. Mnogo prolaznika sasvim golih sa malenom maramicom između nogu.
ispred visokih crvenih mravinjaka, sasvim goli, bez ijedne odeće bez kolajni, grivni, gri–gria, nagi kao životinje i lepi kao one, probijaju se ratnici.
On sok od voćke meša sa zemljom i lepi na rane. Onda imam želju da mu i drugi ananas poklonim, a zatim i sve naredne, jer ne vidimi kako ću ih više okusiti.
Nailazimo na tamne lovce na hipopotame koji spremaju piroge za lov. Poklanjaju mi zube koji su lepi ali, valjda zbog rđavog lova, dosta oštećeni. Prolazimo pored gustih tropskih šumica punih lijana.
Žena koja se Negru naročito dopala sedi na svojoj asuri dok joj neka starica lepi po rukama i nogama, po noktima člancima od prstiju, nadlanicama i tabanima komadiće vlažne ilovače.
Mladići i stariji ljudi u tihom žagoru, koso osvetljeni lampama. Lepi mladi derani, odviše lepi, ispruženi po slami, nepomični, zamišljeni.
Mladići i stariji ljudi u tihom žagoru, koso osvetljeni lampama. Lepi mladi derani, odviše lepi, ispruženi po slami, nepomični, zamišljeni.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
) Moi krasni život! (Premeće novce, pa posle ustane i protegli se malo.) Kako mi rasti srcu kad vidim moi lepi dukati, kad gledim moi krasni taliri i kad pazim veliki pakli sos banku! Što ću da mu dam?
Šta fali moju Jucu? MIŠIĆ: E, šta vi uzimate vas? Vi ste čovek jošt mlad, osobito u snagi, i lepi. Ko može kir Dimu s vami sravniti? Vi i on... znate, kako kažu Grci... kao Apolo i Vulkan! JANjA: Pi, pi, pi, pi!
Sad da sakriim ključ, da niko ne uzmi moji lepi novci. (Čuje se lupa na vrati.) JANjA: Ko-j to? JUCA (iza scene): Otvorite! JANjA: Što ćiš?
Anatemate! Oh, moji lepi deset hiljada! Oh, moj beli deset hiljada! MIŠIĆ: Vidite, lepo kaže srpska poslovica: „Skup više plaća.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
„Palavičini“, dovikivao je svog oficira u idućim kolima, „vidite li one ljude pred nama? Kakvi lepi ljudi, kakvi lepi, stasiti ljudi! Možete li da ih zamislite, kad budu orali, na onim poljanama, iza barutana?
„Palavičini“, dovikivao je svog oficira u idućim kolima, „vidite li one ljude pred nama? Kakvi lepi ljudi, kakvi lepi, stasiti ljudi! Možete li da ih zamislite, kad budu orali, na onim poljanama, iza barutana?
Otpust je iz vojske dobio! Trandafil je Isakoviča posmatrao začuđeno i sažaljivo. Taj visoki, stasiti, lepi, oficir bio mu je smešan i čudnovat, kao što su bili čudnovati i kaluđeri, sa kojima je Trandafil neke črezvičajne
Morao je da primeti, ne samo te njene cipelice, iz prestonice, nego i komad, beli, lepi, njenog buta. Pela se uzbrdo kao kozle.
Činilo mu se da je daleko, u proleće, u neki lepi proletni dan, otrčala. Bila je lepa. Ona je, međutim, kad stiže do nekog jarka, gore, legla u travu i zadihano, teško,
A pitao ga je, mnogo štošta, i o Trandafilu. Pitao ga je i kako je noćio u Rabu. Jesu li mu snovi bili lepi? Tek pred zalazak Sunca, kad su se na nebu pojavili oblaci, i kad je bilo zahladnilo, kola su zašla u neki predeo pun
Ona ga, međutim, pozva da sedne, kraj nje, pa reče da lepo putuju. Ovakvi lepi dani su jedina sreća, u ljudskom životu. Ne traju dugo. Prolaze brzo. Trajne sreće i nema, u ljudskom životu.
Kao učini mu se, u snu, da sa Garsulijem, na kolima, ulaze u Mahalu, ali ti sni nisu bili čisti i lepi, kao prve visibabe u snegu, ni zvoncad na jagnjetu, ni voda na izvoru.
On je, posle nedelju, dve dana, bio zaboravljen, kao što se zaboravlja, brzo, kad se stigne doma, neki lepi izgled sa puta, neki prijatan doživljaj na putu. Neka udobna klupa.
Tekla je stajala nepomično, zagledana u njega. U svojoj lakoj haljini, i šeširu, činila se kao neki letnji lepi dan, koji je ušao u tu rugobu, u taj birt, koji su Slavonci zvali Engel. Bila je prebledela, jako.
Pavle je ručavao sa svog, turskog, vojenog, tanjira, a nije pivo pio. To, da taj stasiti, lepi, oficir, ne pije pivo, nego prilazi, svako podne, buretu, koje je, kao na nekom jarmu, na nogarima, nasred kujne
da Isakoviči, ruski, još ne znaju – kaže, Ševiču: „Kažite im, da je zadovoljstvo videti takvu pojavu, kao oni što su. Lepi ljudi! A sve je na njima čisto i uredno!“ Kostjurin, lično, popravi Petru poponu, koja mu se bila nakrivila.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Rukavi i zadnji delovi košulje pri dnu imaju osobite geometrijske šare vezene crvenom vunicom. Takođe su vrlo lepi „prevezi“ od lanenog platna sa crvenim šarama i dugačkim vunenim resama.
Osobito su lepi položaji ljubotinskih sela: Globočine, Rogačeva, Jažinca i Gornjeg Sela, koja su na supodini Ljubotina, u ljubotinskom
Možda su se ova načela primenjivala sa manje surovosti u pravoj Austriji, naročito u Beču, gde su blagi i lepi običaji naroda već odavno civilizovanog, pored svega, ipak bili od uticaja.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
(Vadi iz portmonea i odbrojava pet stotinarki, ia ih stavlja u jedan koverat, koji lepi.) Na, daj mu odgovor kad već moram odgovoriti. SOFIJA (primi pismo i odlazi, ali na vratima zastaje): Jedan gospodin!
iz kovertića koji mu je doneo Anta, zatim vadi iz fioke bočicu gumiarabike i maže poleđinu slike, a zatim je lepi na Švarcov pasoš i presuje šakom). XII SOFIJA, SPASOJE SOFIJA (dolazi): Jedan gospodin od policije.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ni najmanje, iako je stvari kao što su mišići i celuloidne face očigledno ne privlače bogzna kako. Vesna se na to lepi kao muve na med.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Nije ni čudo: Šamika, takav dandy, pokraj finih Talijankinja! Naučio je brzo i Talijanski, jer talijanski se jezik lepi. Gotovo svaki dan je išao u pozorište, i to najviše u „Fenіce”, i to kroz „vodenu” kapiju.
Polaček mlađi zapovedi da sviraju. Tu su već i kasapski momci u špencerima sa srebrnim pucetima; zdravi, lepi ljudi. Sviraju „polonesmarš”.
— Vrlo dobro. Pa baš trinaest stihova — nesrećna numera! Sasvim je pogođeno. I nemački su vrlo lepi. Šamika vadi svilenu kesicu i vadi dukate. — Evo, amice, trinaest, nek bude za svaki stih dukat.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kad je kiša malo prestala i kad počeše lepi jesenji dani, nad praznim, žutim poljima, nad vrbacima, u kojima se pojaviše beskrajne, zelene žabokrečine, noću, kad je
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
I u našem narodu postoji veliki strah od urokljivih očiju, koje posebno vrebaju mladence koji su lepi, mladi, a nalaze se u jednoj prelaznoj fazi, pa su stoga veoma podložni njihovom uticaju.
“⁶⁰ Da bi detetu rasli zdravi, jaki i lepi zubi, osim ovih pozitivnih magijskih propisa, ljudi su morali poštovati i izvesne zabrane, tabue.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
ŽUŽI Dobili smo sto do stola u peštanskoj »Hungariji«, tako da sam cele večeri mogao da gledam taj lepi par. Devojka je bila jedna od onih otmenih, tamnokosih lepotica u beloj haljini širokih nabora, koji više obećavaju
u kome je počela da vlada platoom za igru, i doba kada je ceo grad pitao za koga će da se uda, ko će odvesti taj lepi tamnoputi i svetlooki cvet sa Straduna, koga li čekaju ona i njena majka?
Više nikada nećemo biti lepi, mladi i ludi kao ovoga leta; ne, ne, krajnje je vreme, zaista je krajnje vreme da se pakujem.
Bili su tu: Pupa Hava, Hozn, Aladin, Kalauz, Hapac, Kilo, Lepi, Coka, Baćko, Maki, Cimer, Buraz, Vito, Ciga, Bel Ami i još neki momci iz mlađih razreda.
Sve neki klinci, uostalom, vrlo lepi klinci. Vrlo.« Jedan je primetio i značajno pogledao. Osmehnula mu se. Kazao je svom drugaru: – Može da me ima ako
redosledu… Bilo je već tri sata ujutru, a on je usred haosa koji su iza sebe ostavili gosti i dalje vozio svoj lepi sobni bicikl — njen poklon za četrdeset i peti rođendan.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MLADOŽENjA: Vrlo lepo (Počivatelna.) Kako se unterhaltujete ovde? DEVOJKA: Dosta rđavo. MLADOŽENjA: Imate li lepi balova? DEVOJKA: Ne baš; znate, muzika nam ne valja, a društvo bi prilično bilo.
DEVOJKA: Kakvi su kod vas balovi? MLADOŽENjA: Vrlo lepi. DEVOJKA: A vi imate i muziku lepu? MLADOŽENjA: Vrlo lepu. Nego nam je sala malena. DEVOJKA: O, to ja mrzim!
Tako sam i ja ludovala kad sam se prstenovala, pak posle, krasno zadovoljna. DEVOJKA: Dabom’!, kad niste bili lepi! MATI: Ajd bestraga; ja nisam bila lepa, nego ti s tom nogom! DEVOJKA (plače): Sad mi se još podsmevajte.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
pravog bogatstva iskonski svežih, mirisnih i zvučnih slika, Erić vešto iskiva medaljone čija je jedina svrha: da budu lepi, da svetle, da nas taknu u sam živac ludog prepoznavanja, da nas ushite.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ZELENIĆKA: Dakle jošt i to ne znate? Lepi Srblji! Al tako mora biti kad ljudi ne čitaju narodne knjige. ŠERBULIĆ: Zar vi znate?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Rajić, učitelj »dolno-osječke junosti«, preštampao je crkvenim ćirilovskim slovima Satіra, ali pokvarivši čisti i lepi jezik Reljkovićev, udešavajući na hibridni i nakazni slavenosrpski jezik.
U taj lepi list Zmaj je uložio mnogo truda i talenta, i uspeo da stvori najbolji dečji list na Slovenskom jugu i da razvije celu
Sremac, Stevan - PROZA
Bio je pešadijski narednik, a da se zvao »Lepi Mika« držim da je izlišno bilo i spominjati. Nekoliko nedelja posle begstva Kajina, narednika Miku zadesi nesreća.
Radičević, Branko - PESME
Još od njega leže crepi, Ali de je onaj lepi? Kad bi sada opet došô, Ma i ovaj drugi prošô! (1843, jul) PUTNIK NA URANKU Tama dolom, tama gorom, Naokolo
1843, 5. dek. VRAGOLIJE Momak ide vragolan, Po gori se širi, Lep je kâno lepi dan Što kroz goru viri. A sa gore kraj potoka Stazica se dala, Jedna moma milooka Tu je rublje prala.
doveka Da se jadu nije našlo leka, — Nit' izvora, ni vodice ladne Da se usne ponakvase jadne, Ni tičica, ni pesama lepi Da umorno srce se ukrepi, Oh mlogi je ovuda se verô, Dok se nije jadan i poderô, Al' dopr'o nije još nijedan
Tako s' ime do imena blista, Di je tvoje, brate, dušo čista? Žiće lepo kâno lepi sanak, Dobar beše ti kô dobar danak, Umiljato kâno vrule jek, Ka izvora što je bistri tek Potekao pa zapao bedno,
16. O lepi vi iz usta njeni baji, Kad sedismo mi vako obadvoje! O njenog onda oka kra(s)ni sjaji, U srce kad si padô moje!
26. I tako ja sam veće putovao, Baš premaleća sijao je kras, Kroz lepi predjel put se meni dao; Planine strme, drva lišćan vlas I orao što je na oblak stao: To malo tuge tišalo je glas;
vrletak, Di lepa tica moga srca gnjezdi, Već kućâ znani ugleda početak, I gore digo oka dana zvezdi: U mračnost lepi zraci ti tonedu, U srcu meni sjati počinjedu. 43. Kod kuće nađo lice materino, I oca milog i ljubezne braće.
To beše svima, što bijau, žao. Al' jad je grdni deklice spopao! Ta lep bijaše kano danak lepi, Lepota ova sve i za nj zaslepi; Još oko ono, munjevito oko, Kroz srce njima što sevnu duboko, U oku jošte ona tija
3. Tu ćeš naći okićeni Lepi moma, lepi snaša, Ima nešto i pošteni, Al' najviše seka-daša: Il' za novce, il' onako, Al' su daše svakojako. 4.
3. Tu ćeš naći okićeni Lepi moma, lepi snaša, Ima nešto i pošteni, Al' najviše seka-daša: Il' za novce, il' onako, Al' su daše svakojako. 4.
70. Beše zbora i od sreće, Ona zače, on pridade: „Kud će, gospo, kud će veće Nego vaša, s neba pade: Lepi, zdravi, tako mladi, A sveg dosta što ste radi.“ 71. „Al' muž starac, moje zlato!
9. decembra ujutru VRAGOLIJE Momak ide vragolan, Po gori se širi, Lep je kâno lepi dan, Što kroz grane viri. A sa gore kraj potoka Stazica se dala, Jedna moma crnooka Tuje rublje prala.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A kad ubriše čelo, on i kosu ponese u prstima. Poče da savija cigaru. Papir mu se lepi, cepa, a duvan se prosipa. Odoh u kujnu, da mu iznesem žar u mašicama.
ona nikako njemu ne okreće, počne na sav glas da rida, i kad bi od njegovih krupnih suza već počela zemlja da se vlaži i lepi po njegovim obraščićima, tek onda bi se ona osvešćivala, trzala, dizala ga gotovo onesveslo od plača, čisteći mu zemlju
A opet, kad se osvesti i vidi više sebe majku kako ona steže čelo, glavu, lepi joj oko slepoočnjačâ crni luk s kafom, opet je tera od sebe: — Idi, ostavi me.
Kostić, Laza - PESME
— Al' tamo dole ispod samostana, u studeni snežnoj zimnoga dana, neprestano čeka begunac lepi, nadom se greje, verom se krepi, greje je nada od glave do stope, pod stopom se njenom snegovi tope.
Jest, al' sada, bože sveti! kad od mene tuđin strepi, sada me se svaka lepi! Sad me ljube, sad me mare, sad mi nude Sare, Mare, — poneare!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
A on reče babi: — Ta što ću birati, daj mi onoga iz budžaka, gubavog, za mene nisu lepi. Onda ga baba stane odvraćati: — Kako bi ti uzeo onog gubavog kod tako krasnih konja!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MANOJLO: O, da lepi reči! Kad bi samo smisao njiov znao. DOKTOR: Znaćeš, dragi moj, jer svašta ima svoje klipe koje treba preći.
— Šta? Šta naopako? Šta? (Ustane.) Je li moguće? Moji novci? Tako brzo? No, to niko nije, nego moj lepi komša. Sad da nije istina što sam kazao da su novci kao žena, dok je kod tebe, tu se psuješ s njome, tu se teraš po
Zbogom, komšo! Ne mogu se dalje zadržati. (Otide.) KUZMAN: Zbogom!.. Da vidim, oće li mi ovo pomoći. Moj lepi komša, kako je i on svoje novce zakopao, pak jošt oće da mi na savest poveri; zato je valjda i on moje uzeo.
DAMJAN (za sebe): Aha, ovaj se već zabunio. Čisto ne mogu da dočekam čas. (Ukloni se.) KUZMAN: Ha, evo i, evo moji lepi novaca! (Ustane.) E, komšo, osramotili smo se! Sad bi valjalo da mu se osvetim. (Misli se): Ne, to mora biti.
MILAN: Ja ću poslati, pa vi posle gustirajte, kako znate. LjUBA: Samo da budu lepi svatovi. MILAN: Biće ponajviše činovnici. PIJADA (Ljubi): Oces li i mene zvati u svatove? LjUBA: Zar jošt pitaš?
Lepota, to je sve što se na račun uzeti može. Vi ste u mojim estetičeskim očima lepi, a o meni — o meni jošt nije niko dubitirao. (ANICA se ukaže na prendžeru).
FEMA: Kako ste uredili, gospodine, za moju stvar? ADVOKAT: A, to je ništa; da ovaj objekt produžimo. Vi ste lepi, a i ja nisam ružan. Kako bi dobro bilo kad bi bili udovica, razumete li me? ANICA: A, vile mi te s fiškalom!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
za tvoj kraj i posle se prevrćeš u krevetu, jer ti svi oni prizori ne daju mira, sve ono bogatstvo i sav onaj lepi svet, svi oni izlozi, a još ti nije jasno da si najskupocenija ogrlica u varoši, ribica u gradskom akvarijumu,
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Zaplamsaj, smreko, modpim bobicama. Iz drinske magle jabuke mi sinu, te bojom lečim pustu razdaljinu, kud, lepi Bože, pečal lučem plama, u lanen-platno uvijena čaša, vrh koje krunim romor Očenaša.
Otvori krunu, Lepi suncokrete, i ogrej decu, anđele u zbegu, kroz čiji strah se ugarci razlete kad sumrak pusti veštice po snegu, a
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
došao sam da zajazim trbu pak oću da se okućim. Na moju dušu, moram iskati dopuštenje da otvorim školu od lagala. Moj lepi trbuve, nećeš ti meni više muzike praviti! MARKO (vrati se): Evo ovde imate dve hiljade forinti.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Samo još ne mogu da pođem za drugoga. — Naći ćete lako kakvoga krasnog momka koji će vas obožavati. Vi ste toliko lepi. — Kad budem rešila zaprosiće me, jer zarađujem svojim rukama. — Želim najiskrenije da imate mnogo sreće.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
još izlet na Mitilenu radost iz ruke grčke i post gospojinski Nad Manasijom Čardaci kule gnezda na vlast su došli ljudi lepi novi će život da počne i biće kratak u jeku mača pojanja i završnog speva prva smrt je bila kosovski teška druga nas
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Kaži ti đacima nek ti donesu po torbicu oraja (sad se baš krljuštaju i mnogo su lepi za jelo), pa računaj sa njima koliko god hoćeš.
A kako je to sve moglo biti drukčije !... Mogli su se ostvariti svi oni lepi snovi, mogla sam saviti gnezdo, u kome bih dušu odmorila i poznala pravu sreću. A ovo... zar je ovo gnezdo!...
Još nije mogla verovati da je to sve u istini svršeno, da je onaj otresiti, pametni i lepi čovek njen muž, da su sve ove zgodne i lepe stvari u sobama, — njene stvari, da je to njeno gnezdo !
Sad nastaje život, pravi život!... A ovo se dosad lutalo nekud po mraku... Dalje, dalje crna prošlosti !... Zdravo lepi, srećni živote!...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 56. Oblak se vije po vedrom nebu, I lepi Ranko po belom dvoru, Oproštaj ište od svoje majke, Od svoje majke, od svoga oca: “Oprosti meni, mila majčice!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
On od mene nije ništa krio. Njegovi sinovi, Miloš i Ranko, vrlo lepi muškarci, isto su tako skinuli sa mojih očiju veo. Upoznao sam selo.
To je bio onaj lepi episkop Bogdanović koga je čitalac upoznao u početku ovih komentara, u Temišvaru. Bio je izvršio samoubistvo.
Ipak nisam izdahnuo. Posle tri nedelje, sedeo sam kraj prozora i po ceo dan gledao taj čudni, lepi, zavejani gradić. Žute boje na čarapama žena, plave ćupe na prozorima, i crveni crepovi razveselili bi me.
TI, PROŠLOST, i moj svet, mladost, ljubavi, gondole, i, na nebu, Mljeci, priviđate mi se još, kao san, talas, lepi cvet, u društvu maski, koje je po mene došlo.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Tu beše vazda: nekakav „Stručak” — uzbrao ga taj i taj, te „Kitica cveća” — nabrao je miloj deci taj i taj. Sve lepi naslovi i lepa poučna sadržina: „Bilo jedno nestašno dete, pa se popelo na drvo i s drveta se omakne, padne i slomi
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
SRETA: A ovo? Pa to je ono. JEVREM: Koje ono? SRETA: Ono što je sastavio Sekulić, štampao sam i već se lepi po ulicama. JEVREM (uplaši se): Ama, da nije to za onoga? (Pokazuje na Ivkovićevu sobu.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
živih stvorova gamižu ili se prevrće na mokrom podu broda, ili plivaju u sudu u koji je lov izručen; tu se nađu i lepi, kao karmin crveni račići, i ljubičaste meduze, i providne kao staklo životinjice koje su u moru nevidljive, i mnoštvo
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
On, onako u čalmi, suv, ide s alatom nogu uz nogu svirajući u grnetu. Marko, od radosti, svaki čas mu lepi dukate po čelu i čalmi.
— Kako da ne, kako da ne? — čuje Sofka kako im odgovara, i sigurno ponova Alilu lepi novac. Ispred crkve od prosjaka, dece i zaludna sveta ne može da se priđe.
Pandurović, Sima - PESME
Oblaci idu preko moje glave. TIŠINA Visine blede ćute, Jesenji sumrak râni; Listovi sveli žute. Lepi, nesrećni dani. Providan sumor pao Na moje dane lako. Sad mije na sve žao, I teško, teško tako!
Visine blede ćute, Jesenji sumrak râni; Listovi sveli žute. Lepi, nesrećni dani. BOLESNO PROLEĆE Nestalo, najednom, zime daha zloga, Prolistale grane svakog mladog šiba; Cvet
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
iz Starih Paraga, (na drugog): Ćoravi Nića iz RacMiletića, (na trećeg): Egavi Toša iz Divoša, (na četvrtog): I lepi Joca iz Obrovca. Bogme, oni se tu sastaše i mene jako izbiše, te ja ostah bez besa, crna garova i zelena zeljova.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” A on reče babi: „Ta šta ću birati, daj mi onoga iz budžaka, gubavog, za mene nisu lepi.” Onda ga baba stane odvraćati: „Kako bi ti uzeo onoga gubavog kod takih krasnih konja!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Kad bi gdi po lepi mesti pešice [h]odili, išla bi ova žena kao da je vetar nosi. No namesto pića, jela čorbovita, zelje i voće jeđaše.
Iz ovoga, zar, uzroka i meni dođu na pamet neki lepi latinski stihovi, no nipošto ne pamtim ni gdi sam i[h] čitao, niti ko je njihov spisatelj; dosta — oni mene uteše.
Ljubezno su me i rado nastavljali i učili i često bi se otimali ko će mi što bolje i lakše kazati. Kad bi god lepi dni bivali, i domaćin moj, master Lârd | zovomi, kad ne bi lekcije davao, vsegda bi me vodio kad po jednoj strani
Gospodin Guljelm Fordajs naloži Mg. Livi da mi kupi knjiga lepi[h] i da se izvesti koliko se [h]oće troška po moru do Hamburga i, odavde, do Lajpsika, i da mi to dâ.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Iz stajskog đubrišta: perunike bele. Umoran od posla — već, a tek — sviće! Od rose — zemlja se za noge lepi, puši. Ja dižem pali list: u ruci — puca! Sunce o vrata brda sjajem kuca. (Stid mu u mlad ruj boji čelo, uši.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Da znaš: ja ću da rodim!“ Aćim se prisloni uz ogradu tora. Igraju se dva šarena bikčića. Kako su mladi i lepi! pomisli zavideći im. Dugo stoji, gleda kako se koškaju i skaču, žali što im se ne raduje kao nekada.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ko zna koliko je vremena prošlo dok nije zapazio kako se jedan maleni oblak prosto lepi uz njegov prozor. — Ej, ti! — mahnu dečak oblaku. — Zaustavi se! — Pa, zaustavio sam se. Šta hoćeš?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Očigledno je održao obećanje. Možda i zbog toga što je lepi, suvonjavi mladić izišao iz Nebojše sa neizlečivom kostoboljom, i malko hrom.
Pripreman da zameni oca na kneževskom prestolu, taj lepi dvadesetogodišnji mladić nije ni znao da je vlast nad Srbijom preneta u njegove ruke.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Br. Radičević VIII VRAGOLIJE Momak ide vragolan, Po gori se širi, Lep je ka'no lepi dan, Što kroz goru viri. A sa gore, kraj potoka, Stazica se dala; Jedna moma milooka Tu je rublje prala.
“ J. Jovanović Zmaj XIV NA NOĆIŠTU Studena me kiša šiba Već vasceli dan; Oj, primi me, krčmarice, U tvoj lepi stan. Savu, Mlavu, i Moravu Prelazeći ja, Tebe sam se zaželeo, i lakoga sna.
Moje tice male, jadni sirotani, Prošli su me davno moji lepi dani Uvelo je cveće, odbeg'o me maj; A na duši osta, k'o skrhana biljka, Il' ko tužan miris uvela bosiljka, Jedna teška
V. Rajić CXLIX NA DAN NjENOG VENČANjA I srušiše se lepi snovi moji, Jer glavu tvoju venac sad pokriva, Kraj tebe drugi pred oltarom stoji Prosta ti bila moja ljubav živa!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Pitagora poče da priča. „Moje rodno ostrvo Samos nalazi se pred maloazijskom obalom nedaleko od onog mesta gde leži lepi grad Milet, sa kojim je moj otac Mnesarhos vodio živu trgovinu.
Kad dođoh, zatekoh ovde taj lepi astronomski instrument i poslužih se njime pri svojim posmatranjima neba“. „Kad stigoše Arabljani u južnu Italiju,
Treba samo da preskočim dva i po veka od svog bečkog boravka unazad. Jedan lepi bakrorez pokazuje mi jasno i tačno kako je Beč izgledao u doba cara Ferdinanda III.
Preduzeh da tu faunu razbudim iz hiljadugodišnjeg sna“. „Kao onaj lepi kraljević iz bajke!“ Kivije, sa kojim sam se već pomalo sprijateljio, nije se naljutio na ovu moju upadicu, već je,
„Ovaj lepi aparat“, reče Faradej, „poslao mi je gospodin Arago. I on ima jednu okruglu bakarnu ploču koja se oko svoje horizontaln
To su nam pokazali lepi opiti Šebekovi o pretvaranju toplote u elektricitet i opiti Erstedovi i moji o međusobnom pretvaranju elektriciteta i
očima priroda se vedro smeši, cveće klikće svojim šarenilom, ptičice bezbrižno cvkuću, a vi veselo gledate u taj lepi svet“. On me pogleda dobrodušno, očinskim pogledom. „Ali - ne daj Bože da na sebi iskusite - život je teška borba.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Samo ti srce igra, a u grudima osećaš neopisanu toplinu i zadovoljstvo; gotov si da odjednom zagrliš sav taj lepi i veseli svet, koji je isto tako razdragan i raspoložen... A ko se u takvu veselju nađe uvređen, nije mu lako.
Zar nije sve jedno: zar me nije i dosad prezirala! Sve je propalo, i mladost, i oni lepi snovi o budućnosti, sve, sve!... Šta da se radi?...
« — poče da misli. »A mladost ?... a budućnost?... Sve se ruši, svega nestade ; odoše, kâ prah i pepeo, oni lepi snovi mladosti.« Kako je on lepo zamišljao svoju budućnost!... Ali na što se sad sećati svega toga, kad je sve prošlo...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A on reče babi: — Ta šta ćy birati, daj mi onoga iz budžaka, gubavog, za mene nisu lepi. Onda ga baba stane odvraćati: — Kako bi ti uzeo onoga gubavog kod takih krasnih konja!
Petković, Vladislav Dis - PESME
Gledeći kako izumire vreme Slepome telu, što ga instinkt krepi, Za ogledalo se pogled naglo lepi: Da vidi usta što će da zaneme, Mada još žedna poljubaca, nege, A ne pokrova, ne mrtvačke pege.
BOL I SLAVA MNOGIH NEĆE BITI Kada nam sinovi dođu sa bojišta, Zapojeni slavom, k'o mirisom cveće, Umorni i lepi i željni ognjišta — Mnogi što odoše na ratna vojišta, Vratiti se nama, vratiti se neće.
Deset meseci od mene moji su daleko. Pre tol'ko ja sam ostavio nju, Zavičaj, decu i dom svoj lepi. Tad zima beše, sad žita zru. A ona ne piše, a duša strepi.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
su bili većinom stranci-doseljenici i veoma neprijatni, bilo je suviše turobno za srpskog mladića koji je poznavao ovaj lepi svet onako kako gaje video sa pašnjaka svog rodnog mesta i sa obala zlatnog Delavera.
Zbog toga su im roditelji bili veoma srećni. Kuća i pokućstvo bili su im neobično lepi, mešavina američke i slovenačke kulture. Jednom su me pozvali na proslavu neke godišnjice.
Udobnost broda i lepi izgledi da će putovanje biti prijatno, ogledali su se na nasmejanim licima putnika. Grupa živahnih učenica iz
- Tako nešto ste. po svoj prilici, pričali u Karlovcima na onom narodnom zboru? - upitao me je ovaj lepi i vedri ”inkvizitor” - a na to sam mu ja odgovorio: - Ne, nisam imao vremena za to jer sam bio zauzet prenosom zemnih
- Tako nešto ste. po svoj prilici, pričali u Karlovcima na onom narodnom zboru? - upitao me je ovaj lepi i vedri ”inkvizitor” - a na to sam mu ja odgovorio: - Ne, nisam imao vremena za to jer sam bio zauzet prenosom zemnih
dovedite ga - primetila je jedna zajedljiva mlada gospođica, - kad je on ovde i vi ličite na čoveka i skoro pa da ste lepi. Bilo je dosta istine u njenim rečima jer otrov rasne mržnje nije delovao tako snažno kada je on bio prisutan.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Kamen zastruga, mašina, previjena, zacvili i stade. Radnici odahnuše; odbacuju rukom topal znoj što im se lepi oko kose i kaplje im niz čelo. Doba je da se odmore. Muško i žensko spustilo se na vruće paštice do ognjišta.
Slušao je razgovore starijih đaka o nepravdi; slušao je priče drskijih kako profesor veronauke, lepi, mladi fratar, služi se sa tuđom ženom dobrotvora manastira, i profesor matematike boluje od želuca zbog halapljivosti.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
napolju mrak, i to gust, težak , i njoj upravo „tada sve iziđe”, pa je „čisto oči zabole od toga” i „brzo, zanoseći se, lepi kolute crna luka na slepoočnjače i čelo, celu glavu steže jako, svom snagom, učkurima i to unakrst, da bi joj mozak
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Zimi uči šta anđeli kažu: Da bogati sirotne pomažu. Zima nosi Božić, danak lepi, Koji svakog novom nadom krepi. — Draga zimo, Bog nam te je dao! Ko te ne bi silno poštovao! 1893.
Zasuzićeš, brate, suzom od miline. Pokušaj jedared to u svome veku, U svetinji badnjoj zapaliti jelku; Taj običaj lepi, kô san neke vile, U tvome će domu opružiti žile, Primiće se taki, bez ikake sile, Na najveću radost dece tvoje
— Kad ’no su nam rukovanja Najtoplija bila. Iz našega doba U starije bežim I pomenak, lepi cvetak, Uzdisajem svȅžim.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
S tebe mnoge devojke Za starkelje polaze, S tebe lepi mladići Babuskere uzimau. SARA: Kažite vi meni pravo, ali samo pravo, mon frer, kako vam se dopada gospoja ot Mirič.
RUŽIČIĆ: Dafno moja, zri moje lice, nedostojno tože burmutice. VASILIJE: Ah, moji lepi dvanaest hiljada! EVICA: Ujo slatki, nemojte ga puštati, nije mala suma.
Miljković, Branko - PESME
S čime da te združim kad ti izgubih vid Lepi moj dane s dušom elegije! V POČETAK TRAGANjA ZA BIĆEM Lepi moj dane s dušom elegije Kad od Bića senka biva
S čime da te združim kad ti izgubih vid Lepi moj dane s dušom elegije! V POČETAK TRAGANjA ZA BIĆEM Lepi moj dane s dušom elegije Kad od Bića senka biva predelima Lutam u suzama strah me obuzima Zvezdani uticaj nada mnom —
vetar obavije Žalbo crnih ptica i tužne pohvale Nekoga sveta teške sene pale Šta je to što se u dnu pesme krije? Lepi moj dane s dušom elegije Tražim početak sjaj i sate stale Kad su ti dve tužne ptice večnost dale Pred vratima iza
Petrović, Rastko - AFRIKA
Neobično lepi, neobično lepo izrasli. Žene oblih okruglih ramena. Mnogo prolaznika sasvim golih sa malenom maramicom između nogu.
ispred visokih crvenih mravinjaka, sasvim goli, bez ijedne odeće bez kolajni, grivni, gri–gria, nagi kao životinje i lepi kao one, probijaju se ratnici.
On sok od voćke meša sa zemljom i lepi na rane. Onda imam želju da mu i drugi ananas poklonim, a zatim i sve naredne, jer ne vidimi kako ću ih više okusiti.
Nailazimo na tamne lovce na hipopotame koji spremaju piroge za lov. Poklanjaju mi zube koji su lepi ali, valjda zbog rđavog lova, dosta oštećeni. Prolazimo pored gustih tropskih šumica punih lijana.
Žena koja se Negru naročito dopala sedi na svojoj asuri dok joj neka starica lepi po rukama i nogama, po noktima člancima od prstiju, nadlanicama i tabanima komadiće vlažne ilovače.
Mladići i stariji ljudi u tihom žagoru, koso osvetljeni lampama. Lepi mladi derani, odviše lepi, ispruženi po slami, nepomični, zamišljeni.
Mladići i stariji ljudi u tihom žagoru, koso osvetljeni lampama. Lepi mladi derani, odviše lepi, ispruženi po slami, nepomični, zamišljeni.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Ako i jedan ovud prebegne, Sa svojom plaćaš glavu njegovu!“ A Stanoje me lepo pozdravlja, A taj će lepi pozdrav značiti: „Sa nožem ću te svega iseći Ako ti čamac spreman ne bude Da ove mrazne noći prevoziš — Danju se
Ti si ga zaklô oštrim zubima! Ili poricat misliš istinu? Ta, eno, pena krvi njegove Po ust’ma ti se lepi poganim! SULEJMAN: U pamet, babo! Ili se smeješ vlasti pašinoj?
GLAVAŠ: Meni trebaju, Od dolame je preča košulja. HASAN: Preča, Ali su tuđi — lepi pusati... GLAVAŠ: Moji su sad! ĆERIM (opet se maša noža, a gunđa): Ana sana, pezevenk!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Našli su ih gde spavaju po vinogradima oko Šumatovca. Svi su zarobljenici bili azijatski nizami; krupni, zdravi, lepi ljudi, sa dobrodušnim, poštenim licem.
Namah opet obuzima te crna misao: ovo su poslednji trenutci... Uspomene iz detinjstva, lepi mladićski snovi, nade, planovi, prijatelji, sva mila i draga stvorenja, ceo prošli život — sve ti to sad navali i
u tihu noć, čini mi se kao da mi otud iz mraka svetle ona dva sjajna oka maloga Stojana, a u glavi mi se ponavljaju ovi lepi stihovi iz Dragaševićevoga »HajdukVeljka«: Svi spavaju, i Srbi i Turci, Sve je nemo i ponoć je nema, Čadori se
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Buji, paji, moj sokole lepi, Neka ti se mišica okrepi, Tvoj babajko drugog čeda nema, Pa jedinca već na boj otprema, Da s’ vratite, -— il’ da
Pa će možda smrtnim stegom Razdrobiti svu tegotu, — Vi’š, kako su lepi nadi, Što me drže u životu! X Zar ja ljubit’ više ne smem?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Dira ga potporučnik Ratomir, koji još ide na štakama: — Ah, prođoše oni tvoji lepi dani, kad sestra Žer-men sedne na krevet, pa ti prinosi svojim lepim prstićima cigaretu, a ti pušiš.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kad vojnika primer stari’ Bodrost, hrabrost u nam’ žari, Vid je lepi, vzor je drag Gromom glasnih kad pušaka K’o što molnom iz oblaka Pobije se mnogi vrag.
puzećem bratu, Pali i njega iskrom nebesnoga plamena, I on da oseti u sebi nebo da ima, I on da pozna šta j’ ovaj lepi život! Nije vidno sreću i nije slast tu uživao, Satani samo predan Švarc nađe pakleni prah...
O, slatko ime od kog’ srce strepi U srpskoj grudi, kad mu spomen čuje, O, primeru veličestveno lepi, Kog’ ista slava slavno odlikuje Kad visprenosti sedmom nebu leti Besmertija da praznik toržestvuje, Gdi Klio širi
Misli bujne i goleme Zelen mozak u vam’ roji, Vas štapići vode slepi U spasenja stan taj lepi, Putem punim crne jame, Punim večne šumske tame, Putem glatkim i klizavim, Punim cvećem mirisavim!
Ovo je važno utvrditi već i stoga što su se kadikad Luki Milovanovu pripisivali i stihovi, često lepi, koji nisu njegovi: tako je Andra Gavrilović (v.
Bojić, Milutin - PESME
Nek nađe tvoje oko koje spava! I nek tvoj lepi lik mu tutanj smiri, Da stane, da te pomiluje meko I da othuji daleko, daleko.
Jakšić, Đura - PESME
sebi domami umorne bećare; Pa doklen ti vila lakog sanka bira, Hlađan potok slabe noge ti ispira, Vetrovi ti tihi lepi miris daju, Zaslađene hrane gorkom uzdisaju... Sa dalekog puta umoran sam seo, Ne bi’ l’ sanka našô, setan, neveseo.
7 Podgorcu 1857. NA NOĆIŠTU Studena me kiša šiba Već vasceli dan; Oj, primi me, krčmarice, U tvoj lepi stan! Savu, Mlavu i Moravu Prelazeći ja, Tebe sam se zaželeo I lakoga sna.
Moje tice male, jadni sirotani! Prošli su me davno moji lepi dani — Uvelo je cveće, odbegô me maj; A na duši osta, kô skrhana biljka, Il’ kô tužan miris uvelog bosiljka, Jedna
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Prohor Izgleda da je naš lepi brat zauzdao još jednu bolest, zadobio najvažniju pobedu i utvrdio za sva vremena svoj dobar glas u ovom kraju.
Raja? Ima li ljudi tamo u tome raju, Gospode? Kakvi su oni koje si tamo smestio? Jesu li lepi ili su osušeni i ispijeni kao ja?
Kad više ne mogu da izdržim i kad prema njemu za trenutak dižem oči, to više nije onaj lepi mladić u dolami od tamnoplave čoje s bogatim ukrasima od zlatnih niti i dragog kamenja.
da nekakav bogalj poput mene šepesa među onim divotnim obiljem koje je Gospod stvorio za uživanje pravednika i da kvari lepi prizor svekolike sreće i spokoja. To bi smanjilo lepotu mesta.
Da se Dadara kojom nesrećom založio za Doroteja, gavrani bi već razvlačili drob sirotom kaluđeru! I tako su lepi mlađani crnorizac izvukao. Kažu da će mu suditi u manastiru. Dole, ipak, ne skidaju glave.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Nit potok teče tuda, nit slavuj pesmice poje, Priroda divlja sumorna krila širi; A lepi cvetak ne svija lisje svoje, Već diže stablo i cveta, i slatko miri.
I suza mrači pogled moj, I duša moja strepi, I sav bih život dao svoj Za časak onaj lepi! Koliko puta pade noć, Koliko dana prođe, I još je silna ona moć, U snove što mi dođe!
Srce se stvara u kam, duša ledi, A na usnama izumire glas I samo suze teku... Tavna prošlost Ponova sine, kao lepi san, Nebo se, možda, grozi, zemlja stresa, Al' roblje svoje ne ispušta van. 1883.
Odjednom zabruja pesma, pa tiho kroz noć se krade, I Lada s čuđenjem zasta i pesmu slušati stade: Lakokrila ljubavi, Lepi Ljeljo, nestašni!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
- Stvorih se naprasno ovde. Pravo blaženstvo su samo oni lepi časovi koji nam neočekivano dođu. Ako ih sagledamo kako dolaze, mi ih proživimo pre no što stignu, a tim stvarni
U istoj zgradi u kojoj je preduzeće zauzelo gornji sprat imao sam, dole u mecaninu, i svoj lepi udobni stan. Tu sam se spremao za večernji izlaz u varoš i onamo pošao; kući sam se vraćao kasno u noć da, ležeći u
No, taj lepi osećaj nije bio sasvim nepomućen. Sa visine do koje su se oni vinuli, izgledaše im njihov dotadanji rad uzan i skučen.
One govore suviše rečito o prolaznosti svega na ovome svetu i prisiljavaju me da o tome mislim. Ovaj lepi grad Grka i Makedonaca, koji su ga zvali Stoboj, koji je 325 godine poslao svog izaslanika na prvi vaseljenski sabor u
Kad još obesite o uši Vaše velike biserne kaplje, Vi ćete biti bar toliko lepi kao Ticijanova Venera koja se odmara u Drezdenskoj galeriji. Vi se još predomišljate?
jezeru, penjem na Gajsberg, razgledam njegovu okolinu i sva njena jezera, putujem u Išl i pokazujem Vam onde jedan lepi betonski mostić koji vodi u staru carsku vilu, a koji sam nekada projektovao. Brine me samo jedno.
svojoj obali novim nasipom, kida u svome besu nemilosrdno moj vrt, kapije, tarabe i šalukatre moga očinskog doma, pa i lepi paviljon, trunu, napušteni i neodržavani.
No ona ne gubi tim ništa od svoje ženske gracije, a njen lepi kostim postaje, kao što vidimo, sve moderniji. Žena ostaje uvek ukras prirode i cilj naših želja u svim podnebljima i
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Pa i ševa već te zove Da razgoniš lake snove. Prepelica u glas viče Na uranku pućpuriče. Zora zori, eno sviće Lepi danas danak biće! Haj, urani pa ustani, Sve već čeka – na tebeka! Sunce granu pa zasvetli Po dvorištu poje petli.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ipak, na odjek pucnja skočio je u kafani mladi, neobično lepi Stanoje, starešina poglavarstvene straže, i bez šinjela potrčao prema kasarni.
Kad govori, šapće; usta otvori, lepi zubi zasvetle, nešto je rekla, i ako ste čuli što je rekla, dobro i jest, a ako niste, i nećete.
Popijen od one skrivene tuberkuloze koju, tipično, dobijaju lepi, vitki brđani, još je držao svoju divnu glavu, i očarao njom advokata.
] Ali je zato vrlo malo jeo. Čuvao lepi svoj stas. Držao je mnogo do svog, odista, finog stasa, i do svoje bujne kose koja je prosto igrala mu na glavi pri
” — „Otuda, gospodin Joksime,” odgovorila bih mu, „što nisam lepa ja, nije bio lep Todor, i niste lepi ni vi...” Siromah Todor. Bio je sušta dobrota i mrtva spavalica.
— U bolnicu je išao, tvrdio je, da uhodi kako se boluje. Marko je imao tri sina. Sva trojica lepi kao mati, ali razmaženi u onoj udobnoj kući, i samovoljni.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Kakvi su lepi ogrižaji kad ko drugom čest zagrize, ili kad drugog umešno ogovara, ili prijatelja s prijateljem omrazi?
« No, gospože, oćete li mali trud na sebe primiti, da ovu zagonetku u prisustviju ovi počitanija dostojni matrona i lepi frajlica razrešite, dok popušim pri čaši vina jednu lulu duvana? — O, vi ste vesma dobri.
nego drvenom motikom kopati, jer prvo treba da sam znam, pa onda drugima da dokažem jesu li ti bogovi i bogice bili lepi i lepe; potom, kad bi i to prejurio, opet se ne bi mlogo pomogao, jer su sva ova sravnenija pređašnje romandžije
»Ne kažete li sami da su ružne?« Ružne? To ja nisam rekao. »Ta da su plavetne.« Pak zato, gospože, ima vrlo lepi plavetni i zeleni dama u mesecu, tako lepi kao što su kod nas najbelje gospoje i devojke.
To ja nisam rekao. »Ta da su plavetne.« Pak zato, gospože, ima vrlo lepi plavetni i zeleni dama u mesecu, tako lepi kao što su kod nas najbelje gospoje i devojke.
« »O, molim, kakav može lep bal u ovom mestu biti?« (»Pametno govori«.) »No čujem da su u Vršcu lepi balovi?« »O, prekrasni, imamo lepu muziku.« (Dugačka počivatelna; jer nesrećom nema kiše ni vetra.
Posle ovakovi lepi svadba, da pogledimo šta naš Roman radi. Vidili smo da mu je neki svrab pod kožu ušao, a to iz uzroka što se, kao što
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
zaborava Tuđe senke ne daju Munju tvoga mača U korice da vratim Boje zru Na lakoj grani vremena Otuda tvoj inat lepi U uglu usana mojih Anđele brate Boje gore Mladošću u mojoj krvi ŽIČA Crvena gospođo Žičo Iz moga srca
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
U to doba, kada sam prohodao, najvažniji je događaj bio: postupaonica. To je onaj lepi naš običaj da se detetu kad prohoda lomi pogača nad glavom.
To priznajem, to je dobra struka, a dobro je i poštar. — Oh, to nije ništa, — primećuje Hezis — po ceo dan lepi marke pa mu se jezik uštirka kao kragna.
— Oh, to nije ništa, — primećuje Hezis — po ceo dan lepi marke pa mu se jezik uštirka kao kragna. — To jeste, lepi marke i guta tutkalo, — brani svoje mišljenje bakalin — priznajem, ali mu, brate, prolaze kroz ruke tolika novčana pisma.
Petrović, Rastko - PESME
Popine se sapi rascvetale, U tom džbunju slavlje ptice zapevale. Pa divni i lepi kaplar, koji strasno voli svoju ženu, Odleteće na vrancu da položi život u čast njenu; Zaustaviće se baš na ivici
Zašto, ko prepotopski pauk, lepi se za zastor mog prozora, Nikada ga, nikada ga neće moći probiti, Ja sam najmračnije sunce iza onog zastora; Ni On sam
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Mek, pun glas. Sladak glas kao prvo devojačko milovanje i celivanje. Pa taj glas ide, s’s mesečinu se lepi, treperi i na men’ kao melem na srce mi pada. (Koštani): I Koštan, tuj pesmu, toj vreme da mi poješ...
Šantić, Aleksa - PESME
Sve tako, kraj reke, greje me i krepi, A kad bela zora s pesmama se javi, Kući nosim punu pregršt zvezda lepi'. 1912.
Mesec je ljubavnik njeni, On sjajem budi je i krepi, I pred njim otkriva ona Sve tajne nedara lepi'. I cveta, i gori, i blista, i u vis gleda iz dola; Miriše, plače i drhti S ljubavi žarke i bola.
lepšeg nije, Stvaram stance najdivnije; A da moja draga ima Jedno srce u grudima, Ja bih njemu, sretan ceo, Jedan lepi sonet spleo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ i za njih — mada i oni na svoj način ističu značaj onoga o čemu pesma govori — ne može se reći da su lepi. Drugi imaju veze sa sadržinom; takvi su: „Još zorica nije zabelila“, „Česte knjige idu za knjigama“; zatim oni koji
slovenska antiteza. Mnogi od ovakvih početaka nisu neprijatni kad se ponavljaju, a neki su čak i veoma lepi. Slovenska antiteza, na primer, ne ustupa ni pred takvim originalnim početkom kao što je: „Netko bješe Strahiniću bane!
godine opet obladaju Srbijom, i on s familijom svojom prebegne u Srem, i namesti se u selu Grku. Čujući ja da on zna lepi pesama, osobito od Karađorđina vremena, dobavim ga u Šišatovac 1815.
Sami za sebe, odvojeni od ostalog teksta, ovi — lepi i snažni — stihovi dokazuju da je Marko predstavnik feudalaca a Musa predstavnik seljaka, tj. naroda.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Od toga su pored velikih voda i po moru postala zamerna i mesta u zavetriju otišna, ade i svidno lepi krajevi za pristanak lađarski. Da se i dumendžije ujedno s veslovozari s počinkom odmaraju s vremenom.
Kosa smrtna ne probira trave; znajte, slepa je! Ništa nije imao, nego je opao i kroz grane propao. Povećma se lepi smola negoli vosak; pre se mladić svikne zlu negoli kome dobru.
Koliko se u polju hunta i radi, koliko li u trgovini bodom, suhom hodi se i brodi po zli i lepi vremeni, a kamo morski gnjurci u kolike dubine morske spuštaju se i za svoj život im ne hajući, da koji dole na dnu
Kamo sokaci i zurnice, konji i druga stoka, psi i hrti sa zecovi? Kamo li žalostiva lepa deca i čoveči hubavi lepi stasi?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Došao je i neizostavni narednik Perica, narednik i pisar u štabu, nazvan „lepi Perica“ zbog onog belog lica i zbog ona dva mladeža na obrazu ispod desnog brka.
da se posatru, devojke na avlijska vrata; poneka se zabatrga, pa joj izleti papuča ili nanula čak preko sokaka, a lepi Perica samo gladi svoje brčiće i pusti izveštačenim basom (a govorio je obično sa pola usta): „A joj, pobratime, pusti
(Onomad su se čak i slikali tako sa šahom kako, zadubljeni u igru, igraju njih dvojica šaha, a treći, lepi Perica, pravi im cigare i kibicuje, iako se on i ne razume u šahu.) Dolazi najzad i davno izgledani Nacko.
je već poznat kao čovek koji lako sudeluje u takvim avanturama, pa zato je jednako na epitimiji po manastirima, gde lepi balegom košnice ili trebi pasulj od mehuna).