Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŠERBULIĆ: To nije nužno; samo srpske boje, pa mir. Ja mislim, to je dosta, gospodine Lepršiću. LEPRŠIĆ: Vidite, gospodo moja, kako je žalosno naše stanje bilo u Madžarskoj.
LEPRŠIĆ: A mi? dokle ćemo trpiti da nam deca budu Pište i Janoši? GAVRILOVIĆ: Molim, gospodine Lepršiću, ovi madžarski protokoli uvedeni su od nekoliko godina, jelte? LEPRŠIĆ: da su mogli, oni bi i uveli pre potopa.
LEPRŠIĆ: Pravo, gospoja ujna! Ovaj izražaj zaslužuje da dođe u novine. GAVRILOVIĆ: Šta znači to, gospodine Lepršiću? LEPRŠIĆ: Zar ne čujete da su se u Dištriktu pobunili? ZELENIĆKA: I potukli sve koji su protiv narodnosti.
SMRDIĆ: Dok se malo dodamo, gospodine Lepršiću, dokle se malo naviknemo. Vidite, i Serbijanci ne bi bili junaci da nemaju često bune. LEPRŠIĆ: I to je istina. 4.
ŠERBULIĆ: Ja tri akova vina. SMRDIĆ: Ja dva. NAĐ: To je lepo. ŠERBULIĆ: A šta vi dajete, gospodine Lepršiću? LEPRŠIĆ: Ja ću im sastaviti odu, kad održe pobjedu. ŠERBULIĆ: A vi, gospodine Gavriloviću? GAVRILOVIĆ: Vidiću.
5. LEPRŠIĆ, PREĐAŠNjI ŽUTILOV: Evo i gospodina sekretara. Zašto tako snuždeni, gospodine Lepršiću? LEPRŠIĆ: Nije dobro; kvare nam odbore. ŽUTILOV: Ko sme dirnuti u narodnu zenicu? LEPRŠIĆ: Naši prijatelji.
Ali evo naši zemljaka. Nešto je Lepršić veseo. 7. ŽUTILOV, NANČIKA, MILIČIKA I LEPRŠIĆ STUPE, PREĐAŠNjI NANČIKA (Lepršiću): Pa zašto nam ne kažete šta je novo? LEPRŠIĆ: Šta vam imam kazivati? Madžari će biti pobeđeni, pa mir.
Sramota! ŠERBULIĆ: I ja kažem da je sramota. LEPRŠIĆ: Ne, to mora doći u novine; sve zabadava. GAVRILOVIĆ (Lepršiću): Oćete li staviti kako ste i vi dobili službu izvan vojvodine? ŽUTILOV: Kakvu službu?