Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
zaklinjanja u decu očito je koliko narod voli decu i koliko je porod vrednost visoko uzdignuta na aksiološkoj lestvici. O tome nam govori i činjenica da je zakletva u dete najsvečanija i najteža zakletva.
Stav prema deci, odnosno stepen vrednovanja dece na aksiološkoj lestvici ispituje se pomoću šest tvrdnji (npr. „Deca su bolja od odraslih“, „Dete je najveća sreća“ itd.).
Reč starijih je zakon (Rep glavi ne zapovede, U mlađega pogovora nema). Dete je na najnižoj lestvici u hijerarhiji (što se vidi po oblačenju, sedenju za stolom, komunikaciji sa starijima itd.
), ono je marginalizovano da bi se sa višim uzrastom pelo na lestvici moći, ali i odgovornosti. Malo dete je slabo, nemoćno ali zaštićeno biće koje se vaspitava da bude bespogovorno
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
način volim, mislim, svi mi u razredu vas volimo, to jest onaj deo razreda koji je najbalje odmakao na Darvinovoj lestvici od majmuna prema čoveku... i... i... vi se, naravno, nećete ljutiti ako ja...
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
stvarima koje su mi najdalje od pameti ti snovi što se javljaju u boji i traju dugo kao dopuna davnih dijaloga i na lestvici slatkog bruja zatrepti neka zaboravljena žica izlišno je mislim što u snu bežim u neke dublje tame kad se i na tim
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
samo svedočanstva o tome kako je njihovo vreme prihvatalo nove pesnikove tekstove, koje je mesto na vrednosnoj lestvici dodeljivalo savremenim pesnicima, nego skupa sa savremenim pesnicima, malne kao ravnopravni saučesnici, oni vojšte za
da upotrebi u skladu sa osobenim karakteristikama maternjeg jezika i time ostvari vrednosti koje na domaćoj književnoj lestvici mogu da zauzmu visoko mesto. Vremenski prioritet ovde nije presudan.
I ovde nismo nimalo slučajno sve vreme govorili o lestvici vrednosti, o izmenjenome sistemu vrednosti: u pitanju je sama sintaktika književna, opet po analogiji sa sintaktikom u
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
S druge strane, razumljivo je što je Jovan Skerlić mogao, digavši sintaksu visoko na lestvici vrednosti, tvrditi da je ona zapravo „geometrija misli”.