Dučić, Jovan - PESME
Da samo s visina za ponore znadnem, Bacivši u prostor konce svojih žila; I letim večito, i letim dok padnem Samo pod teretom ozarenih krila.
Da samo s visina za ponore znadnem, Bacivši u prostor konce svojih žila; I letim večito, i letim dok padnem Samo pod teretom ozarenih krila.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Nema ljudi, samo drveće, osećam u sebi drugi razum, druge moći, ništa me ne steže, dišem punim plućima, slobodno letim preko vode, sijam, ko da sam s mesečinom u braku! Sve se oslobodilo, sve se preobrazilo, u mraku!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Sine šajkaš - pukne šarka: Đur, Ostrogon, Baja, Kovin, pa Komoran - brodi šajka. Ne mirujem niti plovim. Letim s vilom brodaricom, uz Dunavo, niz Dunavo a dan lebdi, senčen pticom, i modri se posustalo.
- Stojim a letim nâjlepšoj među zmijama lepim. Treće pevanje Rajska blagota: zverje treperi, pirinač vuče mravinja vojska; zapad je
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Penje se deda do prvog sprata, do advokata. „Testament piši — šapće ko duh — s đavolom pravim posao, uh, u petak letim u vazduh!“ Posle toga u grad ode, i ne proće čak ni sat, a on spravu čudnu vuče: vatrogasni aparat!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Digoh se, pa mi se učini kao da letim. A pred očima mi sve ružičasto i nasmejano. — Čujmo, čujmo! — viče narod. — Braćo...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Doneću iz oblaka, u senku i penu, devojku drvenim mačem osvojenu! Nošen jaucima, kuknjavom i plačem, u požare letim sa drvenim mačem! (Zatamnjenje) VII SLIKA VIDOVA TRAVA ili ŠIŠANjE SOFIJE (Obala reke. Mesečina.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Ali takvi snovi nisu ni korisni ni zdravi. Šta bi bilo kad bih, recimo, jednog dana ja uvrtela sebi u glavu da letim? Joj! Misliš li da bi mi izrasla krila?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Tada mi se učini da letim nad zemljom i da s vrtoglave visine, dole ispod mojih nogu, osećam beskrajnu, nedoglednu daljinu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
“ Tek što sam to izgovorio a doleće opet ona velika tičurina, zgrabi me i ovđe me kod džamije donese; te sad sve letim uz munaru za dan stotinu puta, ne bi li ona tičurina doletila, pa me na adu ženi odnijela.
Miljković, Branko - PESME
vatrom gonjen o šta ću sa onim Što sam video i čuo kada nenađen ronim U prostor pre reči gde trune moja glava Kada letim i ne mičem se ko čovek koji spava Ružo bez straha, suzo, odbegli ždrale, Žalbo crnih ptica i tužne pohvale?
Krakov, Stanislav - KRILA
Zagnjurila je njegovu čupavu glavu među otkrivene grudi. — Cherі, nosićeš me na svome aparatu, je li? Ja hoću da letim. Sve je obećao. Mala Zizi je imala čedne plave oči. Za usta se to već nije moglo reći. Voleo je zbog njenih zagrljaja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Preda mnom iz magle dopiru povici: „Živela Srbija!“ Osetio sam se kao da letim. Ali nešto snažno lupi me u ruku, da mi je prosto zanese unazad. Hteo bih da zastanem da se opipam.
Zemlja me nije držala. Izgledalo mi je kao da sam duševnim zamahom ponesen i da letim. Pred očima mi je stalno lik Arletin. Ispotaje čudio sam se Tomi kako se nije zainteresovao mlađom sestrom.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
želje m’ ispolniti, Milo sve mi dati pak čini se, To što ne smem budan pomisliti, Što i tajno želim, ispolni se. Letim u snu, igram po vozduhu, Sviram, pevam, klikćem od veselja, Čujem Ljube pjesne mile sluhu: Nemam, plovjašč, u radosti
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Najzad u svemu tome otkrivam jednu posve novu sanjariju. Letim raširenih ruku s glavom nadole, mantija mi leprša, dišem svež vazduh, ne zaptiva me, ne gušim se, nutrina mi je čista
Ilić, Vojislav J. - PESME
Što da plačem ja? Kad mi srce tako lepo Uživati zna! Ja sam kao leptir mali, Bašta mi je svet Pevajući kroz nju letim Sa cveta na cvet! 1883. POD LjUPKIM NEBOM...
2. Sad ne žalim obmanute nade, Niti letim u nebeske strane; Ja ne tražim prijatelje mlade, Moje davno pogubljene dane! Ja ne ištem nežnog sažaljenja Od ledenih i
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ja posmatram tu Zemljinu loptu čudnim očima, kao orao svoje gnezdo, iz kojega je uzleteo nebu pod oblake. Letim, letim, a moje gnezdo biva sve manje. Čini mi se da bih mogao sa njime poigrati se. U meni se budi snaga Titana.
Ja posmatram tu Zemljinu loptu čudnim očima, kao orao svoje gnezdo, iz kojega je uzleteo nebu pod oblake. Letim, letim, a moje gnezdo biva sve manje. Čini mi se da bih mogao sa njime poigrati se. U meni se budi snaga Titana.
Šantić, Aleksa - PESME
Ja jurim uz zavoj skala uz oštrih mamuza zvek. U sobi, sagovi gde su, Toplota, miris i sjaj, Draga me čeka, ja letim U njezin zagrljaj. Hrastovi šume i zbore uz vetar studen i hud: ''Šta ćeš s tom ludom klapnjom, Ti konjaniče lud?