Obradović, Dositej - BASNE
Začinju i rađaju neke glave premnoge stvari svaki dan, no čemuje sve to podobno? Lukavim lisičićem, ili onim malenim letnjim mušicama koje u isti dan kad postanu — u taj ih i nestane.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
i dućan i čizme, pa zapao u jednu birtiju već blizu vašarišta, pa već treći dan sedi uz gajdaša, a Šaca ostao u letnjim cipelama, pa ne sme nikud preko blata.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Nikolu. A to je onda kad počnu prve trešnje da zru, i kad zemlja onako već uveliko zelena, počne da diše novim, letnjim životom.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Umesto letnje svežine osećaju se mediteranski klimski uticaji sa nesnosnim letnjim vrućinama i silnim vetrovima koji, nesprečeni, duvaju preko ogolićenog zemljišta.
U velikoj davnini ovo je bila oblast naseljena aromunskim stočarima, koji su živeli u privremenim letnjim naseljima. U srednjem veku su u nju prodrli Sloveni i izmešali se s ovim starincima, osnivajući po svoj prilici svoja
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Iznad nje — zelena brda sa stepenasto naslaganim trošnim kućercima u sokacima zvučnih orijentalnih imena. U letnjim noćima iskradali smo se iz postelja i stizali čak do Sinanove tekije, tamo gore, na brdu.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
I bez lovijanovića, one umeju da budu maksimalno otmene. U tihim letnjim večerima prolaze bludeći kao da su se bogzna kuda uputile, a šta?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Znao je da nisu ušli u sobu. Noć je presedeo na svom ležaju, ogrnut velikim kožuhom, jedinim i letnjim i zimskim pokrivačem.
Bojić, Milutin - PESME
DAVID 20 SALOMA 26 BAJKA O ŽENI 32 GRIFOS 34 HIMNA 37 POLjUBAC 38 MOLITVA 40 RAZVEJANE VATRE 42 HEROSTRATI 44 POD LETNjIM SUNCEM 46 ZEMLjA OLUJE 48 VERA 50 DEUS DEORUM 52 SVAKIDAŠNjA PESMA 56 STRAH 57 SEVERNI BOGOVI 59 JESEN NA
(1912) POD LETNjIM SUNCEM Kako opojno miriše lipa I tihe noćne seni mru, Dok crven bakar zrake sipa I teško diše vlat u snu.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
predaka i praznicima iz domaćeg kulta (slavi = velikom prazniku mitskoga pretka; Badnjem večeru; Mladencima, svadbi; letnjim procesijama), i na mestima gde se nalaze duše pokojnika i predaka (grob; izvor ili reka; raskršće; bunjište; drvljanik;
SKG, 60, 1940, 113›). Pod takvim hrastovima, o letnjim praznicima (Spasovdan ‹v. npr. ŽSS, 128; SEZ, 61, 138; 70, 2Z5; 84, 91›), održavane su molitve i prinošene žrtve (‹v.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Istina, u letnjim danima, Marsovo tle, pa i donji slojevi njegove atmosfere, mogu se mestimično zagrejati do iznad deset gradi nad nulom,