Obradović, Dositej - BASNE
Ko nije kovač, čudi se kako kovači u leto na velikoj vrućini u kovačnici povazdan lupaju. A oni se tome nimalo ne čude.
59 Dve žabe Dve žabe prebivahu ujednoj barici, a kad im se ova u leto osuši, pođu dalje tražiti vodu. Nađu jedan dubok bunar. Onda mlada žaba |rekne staroj: „O, prekrasne voue!
Čovek prirodno rado gleda bezdušno no listovito drevo koje ga u leto osenjava, i rado se spominje svih onih mesta u kojima se je u detinjstvu igrao, i potoka u kojima se je kupao, — a šta je
se mnogo dalo besediti; no prvo, što pametnu je malo dosta, a drugo, nameravajući, ako mi bog daruje život, na iduće leto velikih i znamenitih ljudi nakratko istorije izdavati, onde će se u sami primeri o podobnoj materiji više viditi, zato
Na jedan praznik, ne dajući lekcije, u leto, sedim među crkvom i mojom školicom, pod hrastom u hladu s mojim ljubimim drugom, popom Danilom Moraitskim, i slušam (s
” — „E, moj starče, samo si polak mojega sovjeta primio, a valjalo bi da sav primiš. Mrav se trudi u leto, ali u zimu počiva i trud svoj uživa.
Mrav se trudi u leto, ali u zimu počiva i trud svoj uživa. Ta i ti trudio si se i mučio u leto snage i kreposti, zašto sad dakle u zimu starosti i slabosti ne počivaš i ne uživaš?“ To izrekavši, iščezne.
Dakle, kad su oni onde zadovoljni, mi, koji imamo i proleće i leto i jesen, po svakoj pravici valjalo bi da mislimo da smo u raju.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Fince i Rumune, krčmara sa Volge s pijancem iz Brisla, kraj trulog Španca Norvežanin trune, - ta gomila je celo leto kisla na buđavom polju, bez groba i popa, u rasutom žitu i lokvama krvi I dok trune jesen i kiša ih kopa na zemlji
b. Tebi, leto zagušljivo puno žita i munja, vama, brezo i šljivo, jeseni puna plotuna, vama, hlebe i vino, vama, mudra iskustva,
Na ovoj stranici, pun riba, vri bakrenjak, sa ove mi se u lice unese som! A na ovoj, na ušću Tise u Dunav, leto miriše ko biljna apoteka!
sveti Joanikije Devički, sakrij Devič u bradu, vatru u pepeo, trag u sneg, sakrij pčele u osice, ptice u miševe, leto u jesen, i bos po putevima, sveti Joanikije, Gospodnjim, kroz bežanije, kroz požare i glad, zaustavljaj nas, i
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ja sam onaj pismeni odgovor sačuvao, i kad smo, 1805. leto, Srpski Sovet ustanovili, najpre u manastiru Voljavči, nahiji rudničkoj, a posle premestili zbog nedostatka ̓rane nama
(Zapretimo, te i Bega Novljanin, koji je kneza Ranka, Lukina brata, 1800. leto, ubio, pošalje svoga hata Luki.) Eto sad je mirna krajina! — Novce i konje podelimo.
Kola nikako doći ne mogu. Gdikoji se ponamešta po doksatu, gdi spavamo. Naša je sreća što je bilo leto, kako smo pravi isposnici sa ̓ranom, jošte da je zima, onda bogzna šta bi bilo.
(A Turci bili su svi u gradu i kako su jošte bili 1804. leto. Kada je Karađorđe predao požarevačke Turke, udari na Smederevo, da i njega tuče.
maja 1805. leto. A i g. Vuk [Karadžić] piše u svojoj „Danici” da je vladika u Smederevu u sinodu bio, no to nije pogodio: bio bi, al da
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kancelarija mu uvek zagojaćena, neprovetrena, zaudara na ona akta; osim što se u leto izuvao u kancelariji i držao na polici među aktima uvek bocu surutke, što je »pio od grudi«...
— Tako se svi hvale njime! — potvrdi i pisar. — Znam ja sâm — reče pop — bio je i kod mene jedno leto, i ja nisam imao boljeg momka od njega. — Hm, hm! — učini Milun i malo se zamisli.
— Što ne bih? — odgovori Sreja. — Ako je dobra kuća, najmio bih se još ovo leto. — A zar ne bi više? — Vala i ne bih više! Gotovo mi dodijalo potucati se po tuđim kućama.
Uzeću gde malo zgradice pod kiriju pa raditi. Valjda će se moći životariti. — E lepo, lepo! A ti barem za ovo leto da staneš kod tog čoveka. Gazda je prvi u ovom kraju. Jamačno se sećaše ko je. — Da ne bude to gazda Milun?
Večera beše davno prošla. Neko je doba noći. Gosti se vesele pred kućom. Mesečina kao dan, leto, milina ljudma sedeti. Neki htedoše da idu. Purko ih ustavlja: — Sedite, ljudi!... Sedi, Mirko, Ćebo! Dela još po jednu!
Dučić, Jovan - PESME
PASTEL 27 PODNE 28 RIMSKI SONET 30 SAMOĆA 31 JADRANSKI SONETI 32 PORED VODE 33 KRAJ MORA 34 SELO 35 LETO 36 SLUŠANjE 37 DUBROVAČKI REQUІEM 38 DALMACIJA 39 NOĆNI STIHOVI 40 JUTRENjI
Sve je utonulo u tišinu večnu. Ni šuma, ni glasa; samo jednoliko Izbija časovnik kog ne čuje niko. LETO Iz dubrovačke Župe Okićenu lozom i cvećem od maka, Sreo sam je jednom, jednog vrelog dneva.
Na pučini magla providna i laka, U vrućome žitu prepelica peva. Iz vode i kopna odisaše leto Mirisom i vatrom. Tesne staze behu Pune kosovaca. Veselo je cvetô Turčinak u njenom govoru i smehu.
Veselo je cvetô Turčinak u njenom govoru i smehu. Ona je kraj mene tada koračala, Strasna kao leto, pored mirnih vala, Polivenih toplim bojama i sjajem. Vaj! I mladost prođe, kô sunce nad gajem!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ne znam kako, opet se nađem s njom u istoj šumi. Bilo je kao leto. Mi smo išli kroz nekake orahe, i ona je kupila u kecelju one spoljašnje ljuske što otpadaju kad orah uzri. Bio je sutonj.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Dok je leto, oni hoće nešto i da otrpe, pa ćute, ali tuve sve, i čekaju zimu, jer su, kažu, leti mlitavi, a kad zasvira severac i
Metla davno počupana i povezana i u šupu odneta, i duž tarabe, koja se pređe u leto sva zelenila i šarenila od ladoleža i vreže koja se uz nju puzala, i od zelene metle suncokreta i rodina kljuna, — duž
Najpre neosetno kraći, »za jedan kokošiji korak«, što rekle iskusne babe, a posle osetno kraći. »Prođe leto«, rekla bi tek vredna domaćica, »okrać’o dan.
Ne zna čovek kad mu prođe dan, a ono se tek smrkne!« Prošlo i »sirotinjsko leto« i nastade pozna, vlažna i močarna jesen. I Mitrovdan je tu, tek što nije svan’o.
— A jesi l’ se postar’o za kola? — Sutra ću da gledam u selu. — Gledaj bo’me, zimnje je vreme... nije k’o u leto... a znaš obešenjake paorske! — Kad ćeš na put, Spiro? — zapita gđa Sida. — Sutra, u ime boga — uzdahnu upitani.
— Pa rek’o sam: šesnajst srebra. — Osam... Petre. — A pa malo je, malo, gospodin-popo, nije sad leto. — Pa prolepšaće se! Mora se prolepšati. Eto onaj moj mi žabac kaže da će biti promjene, promjene nabolje.
letnje vreme — veli gđa Sida, sva srećna, sklanjajući posuće i tumarajući još po sobi — a ne znam šta bi’ dala da je sad leto, pa da smo izveli gajdaša u avliju ili pred kuću!
Uf, ne znam šta bi dala da mi je samo znati zna li! Što nije leto, što nije! — reče mećući šlofkapu na glavu. Uostalom, ta joj je želja sasvim izlišna bila, jer gospođa Persa je još to
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
LUDI STEVAN 40 XIX DEDA VESA 42 XX 43 XXI 45 BOŽJI LjUDI I ZADUŠNICA Jedna pada u zimu, druga u leto, pred letnjeg sv. Nikolu.
Pa pored toga da im još iznesu jelo, piće. I to opet mnogo. Jer će im to biti dosta za celo leto. Ono, istina, da se onima što su sad skoro umrli, iznosi na grob i razdaje još i svake subote i praznika, ali onima,
Zato da bi ugušio smeh on joj rukom odobrio i otpustio je. Ali od vladike nikako ne dolazilo odobrenje. Dok bilo leto Naza i ne dosađivala popu toliko. Stid je bilo.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Drago mi je! Koliko mu je godina? Nešto je slab. — Sad mu je druga godina. Slabačak je, al’ će ga tata na leto u ilidže voditi. Dete ima svoj grunt, a tata mu je tutor, pa neka troši. — Verujte, nije vredno trošiti!
Afrika
Odjednom svet, opravljen, izlazi da se baci na jela sa larmom i veseljem dece. Jednodnevno proleće pretvorilo se u leto. Vuije mi priča o kamenom dobu Afrike, o njenim plemenima, jeziku, biljkama, fauni i fosilima.
U hrvatskim Fužinama, gde smo Deroko i ja proveli jedno leto, potoci su bili studeni; sada su svakako pokriveni ledom. Koliko bih dao za jedan komad njinog leda!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Jedna je bila za zimu, a jedna za leto. Gornja, sa zaklopcima na pendžerima, sva u zelenilu, bila je za leto. A donja, ukopana u zemlju, za zimu.
Jedna je bila za zimu, a jedna za leto. Gornja, sa zaklopcima na pendžerima, sva u zelenilu, bila je za leto. A donja, ukopana u zemlju, za zimu. Pred njenim pendžerima, ispod dva reda lipa, sve je bilo u žbunju jasmina, i jorgovana.
Ne treba misliti na sutra. Život ljudski liči na godišnja doba: kratko proleće, varljivo leto, jesen koja prolazi brzo, a zatim dolazi zima. Žene, naročito, retko nalaze sreću u životu.
Po austrijskim forpostima, oko Beča, znalo se, to leto, za nemire, kojih je na turskoj granici, u Horvatskoj, bilo. Oficiri karaula u Beču znali su i čuli o pobuni Banovaca
Nacion esklabonski, to leto, nije hteo ni da čuje, u tom pograničnom kraju, u carstvu, da se pokori novim naredbama o vojnom muštranju, na nemeckom
Prolaznici, po ulicama, iako je bilo leto, bili su, noću, retki, pa je kapetan svega dva‑tri zapitkivao. A drzak, kakav je u opasnosti uvek bio, pitao je, ne za
Ponudio je Pavla da sedne. Isakovič onda započe da priča, naširoko, kako je dobio apšit iz austrijske vojske ovo leto i kako se oni, Isakoviči, spremaju, odselitsja u Rosiju.
Njeni stanovnici hodali su ulicama samo dok je leto, proleće, početak jeseni – i to, kad je mesečina. Kad je noć mračna, kišovita, ili kad dođe zima, na ulicama Vijene,
Uđoše da se prevezu. A voda je bila mala. Vreme toplo kao da je leto. Skeledžija, terajući skelu, ne mož da je pritera uz obalu, pa dohvati konopac, kojim vezuje skelu, i skoči u vodu, da
Ona je, međutim, sve dok nije svanulo, uživala i ponavljala da je u njenoj kući sve spremno da sa njim provede ovo leto. Takva je prilika, u životu, kaže, retka! Hoće da ga ima u svojoj kući, makar samo mesec dana, da ga se nauživa.
Hoće da uživa još malo u svojoj mladosti. Ćerka joj je dorasla, uskoro će je morati udati. Ovo malo vremena, ovo leto, želi da provede sa Isakovičem. Nju, i Isakoviča, više ništa ne može rastaviti. Ni Božič. Samo smert!
Isakovič treba Božiča da zaboravi. Neka samo na nju misli. Neka misli samo na ovo leto, koje će zajedno provesti. Ona je to zaželela od prvog trenutka, kad su se ugledali, kad je Isakovič ušao u karuce,
Teodosije - ŽITIJA
A sveti, uzdajući se u Boga, Ne poboja se gordoga hvalisanja Ugrinova, koje u pad ruši. Pošto je tada bilo leto I pošto je veoma palila žestoka vrućina, hteo je sveti da žeđ od, posta ugasi sa malo viva I studenom vodom, i javi
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
se od pečalbe: svi idu, počevši sa decom od 12 godina pa do ljudi od 50 do 60 godina, u zaradu, i to ne samo na jedno leto ili na kraće vreme, kao što to čine ostali Sloveni, već na više godina.
Oni su provodili leto na suvatima, a zimi su se spuštali na jug Balkanskog poluostrva, u jegejsko ili jadransko primorje.
Vrlo često su seljaci ostajali kod jednoga bega i u jednom selu samo po jednu zimu i leto, pa se dalje kao čergari selili tražeći milostivijeg i jačeg gospodara koji bi ih mogao zaštititi.
Voda tih izvora je razvedena po ravnima, čije je dno od serpentina, i usled toga je ovde i u pozno leto sve zeleno kao u najplodnijim pećkim krajevima Metohije.
Vrlo su osetne promene u temperaturi. Zima je oštra i sa maglama koje traju nedeljama. Leto je toplo i povoljno za gajenje žita.
Osim tresetišta, skoro je celo dno kotline obrađeno: 30,5% njene površine je zasejano raži i pšenicom, a docnije, u leto heljdom i prosom.* Stočarstvo je vrlo razvijeno. Industrija se sve više razvija, naročito u Kamniku i u Kranju.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
nisam bio baš sasvim siguran da je to bio on i nisam rekao ništa, a onda ga više nisam video, iako sam se čitavo jedno leto pentrao na drveće oko bolnice. Pred Novu godinu je umro.
Ako ne budem pazio, provešću leto bubajući. Ili: da zaradim još jednog keca? Onda u sledećoj godini ne bih morao da učim i pišem sve one referate?
su, svejedno, šašave za Vladom i s nestrpljenjem očekuju povratak studenata raspitujući se o Vladinim planovima za ovo leto.
Rašida i ja sigurno ne bismo imali takva lica da smo na njihovom mestu. - Ipak ćemo kad počne leto, i mi krenuti, Rašida! - rekao sam, a ona me uhvati za ruku. Sada mi se ni ostrva Južnoga mora nisu činila nedostižna.
Kad završimo razred, naravno. - Ako završimo? - rekla je. - Ako ja ne ostanem da bubam fiziku čitavo leto? - Rekla si da je pismo Melaniji upalilo. Rekla si da je popravila sve kečeve onog dana! - Sve koje je pitala.
Prilog vremena prošlog! Gospode, zar ću zbog nečeg takvog morati da provedem čitavo leto nad knjigom? Osećao sam se kao tele određeno za žrtvovanje, a onda odlučio da se, ako me Bagricki ne prozove, sam javim.
me sačekuje na ulaznim vratima s pričom o popravnom ispitu, o njegovom svakodnevnom konjosanju, o perspektivi da čitavo leto provedem nad algebrom i trigonometrijom. To me je, konačno, izbacilo iz kože, svi ti dani koje ću provesti kao idiot.
- A keca? - Zašto bih baš njega morala da imam, Slobodane? Nisam valjda magarac da upropastim čitavo leto. Što buljiš tako u mene? - pomakla se i uhvatila me za ruku.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Dalje opet slike, figure, obligatne u svakoj čestitoj kući: „proleće“, „leto“, „jesen“, „zima“. Na stolu opet leži „zbornik“, taj isti naslikani, i lepeza, pa onda „Večiti kalendar“.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Tako je bilo i kad se selio sa čitavom kućom. Ponegde, uz vodu, bilo je tiho, toplo leto, sazrelo voće, dobri ljudi, ali tek što prođe zima, opet su išli dalje. Kad mu je umro otac, hteo je da se smiri.
Proleće je bilo granulo svom snagom i toplo leto na pragu. Noćivajući u travi, koja više nije bila mokra, mada je zorom uvek bilo divne, proletne magle nad rascvetanim
Zapita za muža i odmah zatim seti se, hotimice, prve godine svoga braka. Učini joj se opet da je samo ono leto bilo istinsko, sa svojim travama i lišćem, sitnim bubama i mravima, noću srebrnim šumama.
ga na gornjem Dunavu, u Beču i Budimu, gde je imao velikih naslaga izrađenih koža i oprema za konje, uzalud očekivahu to leto, do u poznu jesen.
nizbrdo, praćen gomilom radoznalih kroz prekopane vinograde i trnovito žbunje, do kuće u kojoj se beše smestio, to leto, mitropolit.
okovana, batrgala među jarugama i drvećem, praćena iznemoglim psima, do voćnjaka episkopa Nenadoviča, koji je to leto bio podigao malu, drvenu crkvicu, kraj svoje kuće i okupio oko sebe nekoliko kaluđera, koji behu dragovoljno pristali
I sama zemlja u kojoj se tražilo da se smire i skrase i koja se to leto činila plodna i pitoma, tako da se baruštine sasvim isušiše, terala ih je te jeseni opet u seobe i bežanje, do urlika
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
u proleće na dan prvog marta koji, se u okolini Skoplja naziva „letnik“, jer se ranije smatralo da tada započinje novo leto.
Oni se najčešće izvode na Đurđevdan, Cvete i Mladence, dakle, za vreme prolećnih praznika, kada počinje „novo leto“. Obredi za fizički napredak deteta vrše se često u vreme mladog meseca, tj. kada on „raste“.
„Kako radiš onako ćeš i proći“; „Vinograd ne ište molitve nego motike“; „Ranoranilac i docnolegalac kuću teče“; „Ko u leto ne radi, u zimu gladuje“; „U radiše svega više“.
102. ⁵⁹ Nikolić, V., „Privremeno raskidanje kumstva u užičkom kraju“, Raskovnik, 47—48, Beograd leto 1987, s. 49—51. ⁶⁰ Opačić, S., „Narodni običaji Srba na Kordunu“, Raskovnik, 37, jesen 1983, s. 55. ⁶¹ Vuksanović, T.
Hatidža, „Kletva“, u: Rečnik književnih termina, Nolit, Beograd 1986; Peković, Slobodanka, „O kletvi“, Raskovnik, leto 1970; Đorđević, T. R., „Kletve“, Karadžić, 1, Aleksinac 1899. ²⁴ Prodanović, J.
Krstić, B., „Narodna verovanja Srba Dunavske klisure u Rumuniji“, Raskovnik, 48, Beograd proleće—leto 1987. Kreč, D., Kračfild, R. S. i I. L. Balaki, Pojedinac u društvu, Zavod za udžbenike, Beograd 1972. Krikmann, A.
Nikolić, V., „Privremeno raskidanje kumstva u užičkom kraju“, Raskovnik, 47— 48, Beograd proleće—leto 1987. Nikolić, V., „Nekrštenci“, Karadžić, 12, Aleksinac 1901. Nikolić, R.
Nikolić, R., „Predstava žene na nadgrobnim spomenicima“, Raskovnik, 20, Beograd leto 1975. Nikolić-Stojančević, Viždosava, Vranjsko Pomoravlje, SEZ, 86, SANU, Beograd 1974.
Peković, Slobodanka, „O kletvi“, Raskovnik, Beograd, leto 1970. Permяkov, G. L. (red.), Paremiologičeskie issledovaniя, Moskva 1984. Petrović, A.
žene u Vukovim poslovicama i njeni koreni u srpskoj patrijarhalnoj kulturi“, Raskovnik, 51—52, Beograd proleće—leto 1988. Trebješanin, Ž., „Značaj kosovskog mita za socijalizaciju u srpskoj patrijarhalnoj kulturi“, ES, 10, 1989.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Da se gladni čak u selu devetom koji se potucaju i prose, kad čuju da stižu sudije od cara, osete kao kad dolazi leto, kad ptice polažu jaja u otkose, i peći za hleb zagreva junska jara.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Da sam samo znao! 1950. U moje vreme četrnaestogodišnjaci su imali samo dva para pantalona: jedne kratke, za leto, i jedne, koje su se zvale »pumparice« — za zimu.
Najradije biste spustili šalone i prespavali leto, baš kao što beli medvedi prespavaju zimu, ali, kao i svi drugi s kojima se družite, vi jednostavno morate letovati —
na Pilama pred agencijom, a da nije osetio ništa sem nekog ponavljanja, zbog kojeg uopšte nije mogao da se seti koje je leto posredi: leto 1962, leto 1965, leto 1972, leto 1986? Koje leto? — To treba proslaviti!
agencijom, a da nije osetio ništa sem nekog ponavljanja, zbog kojeg uopšte nije mogao da se seti koje je leto posredi: leto 1962, leto 1965, leto 1972, leto 1986? Koje leto? — To treba proslaviti!
a da nije osetio ništa sem nekog ponavljanja, zbog kojeg uopšte nije mogao da se seti koje je leto posredi: leto 1962, leto 1965, leto 1972, leto 1986? Koje leto? — To treba proslaviti!
osetio ništa sem nekog ponavljanja, zbog kojeg uopšte nije mogao da se seti koje je leto posredi: leto 1962, leto 1965, leto 1972, leto 1986? Koje leto? — To treba proslaviti!
sem nekog ponavljanja, zbog kojeg uopšte nije mogao da se seti koje je leto posredi: leto 1962, leto 1965, leto 1972, leto 1986? Koje leto? — To treba proslaviti!
Koje leto? — To treba proslaviti! — reče sam sebi i otpi dobar gutljaj lozovače, stresavši se reda radi, baš kao što je činio i
more sličan letu pljosnatog kamena kada se odbija od površine vode; njen prvi izlazak na Terasu u pratnji majke, i ono leto kada je prvi put došla u baštu »Jadrana«...
ali šta mi ostaje da strpam u torbu kad su mi se farmerke izlizale, majice isprale i pocepale, kad su knjige za leto pročitane, sandale pokidane, a stari žileti tupi?
Potrošio sam, dakle, nerazumno još jedno leto, a mogao sam da ga pažljivije koristim, da mi duže traje. Ispratio sam desetak generacija kupača i osetio se starim
SEZONA LOVA NA ZEČEVE ČUDNOVATI PROLAZAK KROZ GRAD SARAJEVO, BEZ ZAUSTAVLjANjA U leto 1970. imali smo mnogo nevolja s akumulatorom. Bio je izgleda potpuno istrošen.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
toj rebrastoj čašici čitava jedna godina, radna, marljivo urađena i sklonjena pod krov, u suvo, miriše iz nje pregrijano leto i naša oznojena zrela jesen, trud i sloga naše čeljadi.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Iste godine, u naročitoj misiji Pravitelstvujuščeg sovjeta, išao je u Bukurešt, u stan ruske vojske. U leto 1807. prešao je u Srbiju, i sav se stavio u službu njoj. 1808.
Radičević, Branko - PESME
) DRAGI Petli poju, eto zore, Zbogom, draga, ja odlazim, Tuđe dole, tuđe gore Valja meni da polazim, Ta za leto, za čitavo Odo, zlato, ostaj zdravo!
Ode leto i omara, Lišće žuti, pada magla, Sever duše, list obara, Već i zima silno nagla. Al' i zima ode ljuta, Smeju s'
86. Iz grada se on iseli, Doseli se u podgrađe, Kao što ste već videli, Jer u leto tu je slađe: Mirnije je, bolja voda, I svakako lepša zgoda. 87.
Na Uskrs, posle 11 noći pevao. RANE II Evo nema pramaleća Sa svojimi krasi, Evo leto dade pleća Sa zlaćani klasi. Vinovni su već obrani Evo svuda brezi, Evo zime da sarani Sve sa svoji snezi.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I svi se tome zaradovaše. Ali evo, opet, otkad nastade leto — ko zna šta mu bi? — on otpoče ponovo da ide kao i pre po polju, selu, i tamo da ostaje duže i — što je najvažnije i
Radio je, cepao drva, klao, kopao grobove, i sve što god bi mu se naredilo. Leto, zima, njemu je bilo sve jedno. U iscepanim čakširama, nekim pojasima i krpama od ko šulje provođaše dane.
More, i zemlja je tamo druga! Ležite i pružate se slobodno i poverljivo po njoj kao pored majke. Pukne li leto, u kuću se ne zaviruje. Sem što se iznose ili unose spavaće haljine i gotovi jelo, ostalo sve u dvorištu, u bašti.
Kostić, Laza - PESME
Prileteše zefiri, zapojaše joj svi: „preobrazil sja jesi, o Bože milosti!” OBJESEN Ostarelo leto bolno, opada mu kosa gusta, drvlje suho i nevoljno, i što osta lišća pusta sve je velo, neveselo.
— To staro leto, stara godina! Kakva je strašna bila u životu, da kakva bi tek bila, žalostan, da još jedared ustane iz groba, da se
Lalić, Ivan V. - PISMO
(3. VI 1989) OKTAVE O LETU Kad već početkom leta senka čvrsne i protka juni kao žila mramor, Tad znaš da leto rano će da prsne Iznutra, i da predvoji se samo O Ilindanu; snage istovrsne Napete nekad tvoje konce drže; Sad puštaju
Od svega toga sazri jedno leto, Kad bestrasno ga suđaje dosude, Kad buduće i bivše, kad se sve to Smiri u ravan spojene posude — A srce motri za
što lizne Ivicu lista jesenjeg platana, Il možda duh zalutao u sobu Kroz zaključana vrata praznog stana, Il davno leto maknu se u grobu — A možda je to bila ona Ana; I zvuk i slika, malo asinhrono Na pozadini avgustovskog zlata; Glas iz
Blaѕ De Otero Uporne kiše, blage kiseline, Bože moj, evo nagrizaju leto; Danima tek po lišaj pavedrine, Sunce u mrli, jedva započeto; Kao da neki oslepeli zograf Ikonu hoće prstima da
U mome zavičaju, koji stvaram Poraz po poraz, sad počinje leto; Bolesne kavge plaminjaju svetom — Vek plod je, juče zreo, danas kvaran.
A u tvom veku moje ubrzanje Usklađuje se s tvojim nepokretom, U aporiji koju ne zna Zenon. A leto brojim pedeset i peto, U čilenju, u ovom ostrašćenom, Dok bivam jači, a sve me je manje. (22.
sporo Taj vlažni sever vetrova i kula Krilatih, koji seku nokte plima; Taj okeanski sever, gde je zima Blaga, a leto u stanju rasula. Da li je ova zemlja obećana Amfibijama i tumačima dvojstva?
A o bogovima, bogami, samo dobro: Istina tu je izlišna, sumnjiva, opasna čak. Zato i pevam to leto nejasnih bogova puno, Metaforama ga kitim i pozlatu mu stavljam Od istanjenih reči.
Zato i pevam to leto nejasnih bogova puno, Metaforama ga kitim i pozlatu mu stavljam Od istanjenih reči. A bolesno je leto, I bolesno je more i vazduh što ga dišem, Bušan je plašt planete.
(8. VII 1989) RAVNODNEVICA Dva kljuna vage u poljupcu skoro, A leto kao da okleva, cedi Još kap, onda još jednu, tako sporo, Kao da meri svojom metaforom Koliko bivše vredi i ne vredi.
zborim; preobilje tvari Čini da trulež biva zalog zrenja u vidljivom, gde razum gospodari — Pa će i svetlost da razjede leto Na naše oči, dok tromo ga zari U avgustu, iznutra, nepokretom; A raspadanje tek svedoči umor Neprevladanog, što zovemo
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Jednostavno, što je leto više odmicalo, njegov visoki niveau (u flašama!) bivao je sve niži i niži! I najzad, jedne tihe avgustovske večeri,
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
ІІ Minulo je s lampom leto. (Jedno smrkne - svane peto.) Razapeta o čudima stara kuća kraj Budima. Zlatna čaša sklizne s ruba iznad stola
KRUG RAČANSKI, DUNAVOM I PUT PANONIJE Priždilo leto bulke nevene a sliku slutim kroz oči žita: ikonocrven, s međe plemene, ponire Osat u splet rakita.
DOROTEJ RAČANIN: SLOVO U PČELINjAKU Uz trmke trajem, molitven u bruju. Uljanik brunda. Stoto mi je leto: od sedme pojem romor-aliluju i s brega čitam nebesko rešeto, dok slušam psalam pčelinji sa čička i duhom palim
GAVRIL SGEFANOVIĆ VENCLOVIĆ: POLIJELEJ, VINjETA Ne dršći, ruko - hartijo, ne vej: s ljubavnih boja već curi leto. Streperi, žbuko, u polijelej svetlost s prisoja, koje, raspeto o nemir sna mi, tmušom kelije izgoni rumen iz
Iz srca Oca kroz srce Sina cvati mi, cvati Roѕa canіna. LjUBOVIĐA Gde je leto, gde li zrenje? Što saberem - bude manje. Nevid-žicu kroz mršenje ja uvodim u sećanje.
S Krstovog puta skrunjuj se u me, svetrajem kružnim, Svevišnji ume. BLAGO BOŽIJE BLAGO BOŽIJE Miholjsko leto. Melanholija.
pile u pletivu, u dušin ponor utreperi ivu: da ivik živne kud je sjao trenak jeleja njenog s nenačetog stola dok leto drobi vršalica bola. Septémbar grize avgustu svršetak.
To žar bi bio anđela što trunu, Četvrtak njihov, letorast iz kraha, iz tmurnog Petka Utorkova vatra, što može dići leto uvrh marta!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
TRN 126 U PRVOM SNIJEGU 136 PUT NA KILIMANDžARO 141 DEDA TRŠIN MLIN 145 KOD STAROG MLINA 146 GVOZDENI SAVEZ 152 VEČITO LETO 159 OGNjENA VILA 166 ZIMA 173 NOĆNA STRAŽA 179 DEDA TRIŠIN SAN 187 MLIN JE STAO 193 ČUDA U MAGLI 200 ŽUĆIN
Šumori Japra, šibaju ribe, sunčani teče dan, pod vrbom Žuća, na vrbi Toša, smišljaju ratni plan. VEČITO LETO Visoke trske zelena ćuba njiše se pokraj reke. Močvara tu je, zavičaj dragi grlatog žapca Kreke.
Negde u svetu sve je zeleno, a sutra k vama proleća eno. Kad vaša polja zavije zima, negde je leto, znaj, mislite onda na cvetne dalji, na sunčan južni kraj. Večito radost po svetu jedri, uvek se dani vraćaju vedri.
Jeseni svake ždralovi, eto, putuju na jug da traže leto.“ Od ždrala osta pod nebom tačka, zalud je oči traže. A Žuća svrnu na Tošu oči: „Čuješ li šta nam kaže?
Od toga dana nemir me snađe, večiti putnik postah, ždralovim putem po svetu tražim, leto, neverna gosta. Nikad ga stići, premda sam vredan, izmiče uvek — za korak jedan.
SKREĆE SE PAŽNjA Voćke mi krasno cvetaju, eto, krušaka biće čitavo leto. Đacima javljam da imam pseto. Čuvaj se dobro, nestašna četo!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Samo ja nisam sa ostrva. Moja mati je bila ali se zatim udala u Saragosi. Ja samo provodim leto kod ujaka i ujne. — Vaša ujna je iz Saragose? — Da, to je jedinstvena ujna.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
PESMA 85 NA DNU REKE 87 DEČJA ZBIRKA PESAMA I ŠKOLSKO ZVONCE Već se gubi žarko leto, I proleća vene kras — Jošte malo zime eto, Da pozdravi mrazom nas.
Već se gubi žarko leto, I proleća vene kras — Jošte malo zime eto, Da pozdravi mrazom nas. Čuj! Na školi razleže se Našeg zvona mili
SRPKINjICA — Srpkinjice sele, Srpkinjice mlada, Gde si do sad bila? Kuda misliš sada? — U igri, u polju provela sam leto, Pa veselo sada u školu me eto. Ah, kako je lepo, kad bi mog'o znati, Ravnim poljem ići, šarno cveće brati!
Rosno tamo cveta cveće, Ne odlazi premaleće. Tamo, gde se lasta sprema, Nema zime, mraza nema. Al' kad leto sijne samo, Doći ćemo i mi amo, ZADOCNjENI PUTNIK Ne dižu se više sa šarenih polja Lagani lepiri i svilena stada; Sve
POSLEDNjA RUŽA Odbeglo je krasno leto, Ogoleo dô i breg Mila polja i vrtove Zavejao beli sneg. A poslednja rujna ruža, U pustome vrtu mom, Povila se tako
Za molitvom Neka ide trud i rad, Da u vama starost nađe Napredniju unučad. NA NOVU GODINU Srećno nek je novo leto, Srećan praznik svima vama.
SRPČIĆIMA NA NOVU GODINU Godine stare brzi let U burnu večnost streme, I novo leto zdravi svet, Dolazi novo vreme. Pa kakva želja, kakav san Zanosi naše grudi, Kad novo doba, novi dan, Godinu novu budi?
Ah, kakva sreća! Rad i trud, Što duh i razum krepe, Bogatom rukom šalju svud Nagrade svoje lepe. I novo leto, novi god, Sa tron a rujnih ruža, Ljubeći mirni ljudski rod, Prosvete mač mu pruža.
Godine stare brzi let U burnu večnost streme, I novo leto zdravi svet, Novo nam ide vreme — O, mila deco, takav san Nek snaži vaše grudi, Kad novo doba, novi dan Godinu novu
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Oboje se samo upoznavahu sa decom, raspitivahu ih o njihovim kućama, o roditeljima, o tome kako su proveli leto. Ljubičini đaci većinom su dosad čuvali ovce i goveda, a među Gojkovim bilo ih je koji su i kopali, plastili, nalagali
očekivao taj dan, kad će se naći sam, sa svojim vernim Stojanom, u onoj čistoj sobici, pa živeti tako bezbrižno celo leto... ležati na krevetu i misliti, ne bojati se ničijega hladna pogleda, ne strahovati od iznenadnih događaja...
A ovo... zar je ovo gnezdo!... On leži tu celo leto... sa njegovim odvratnim čičom, i ne razbira za mene... A i ja... tako isto. To nije kuća!... O, ala se grdno prevarih!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
ĐURĐEVSKE PESME 29. Đurđevo leto, proleto, Đurđa mi cveće beraše, Majka ga u skut bacaše, “Ni moja Đurđa, ni cveće!
Đurđevo leto, proleto, Đurđa mi cveće beraše, Majka ga u skut bacaše, “Ni moja Đurđa, ni cveće!“ Đurđevo leto, proleto, Đurđa mi cveće beraše, Ocu ga u skut mećaše. “Ni Đurđa moja, ni cveće!
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Usijano leto. PRVI DEO I SLIKA HAPŠENjE GLUMACA NA RAKIJSKOJ PIJACI U UŽICU (Rakijska pijaca, na kojoj se, uokrug, nalazi neka od
(Vasiliju) Jesam li vam pokazala onaj hrastov astal ispod lipe? Tamo možete da ručavate i večeravate, dok je leto! VASILIJE: Šta da ručavamo? Goveđu supu s rezancima i rinflajš sa renom? Jagnjetinu sa zelenom salatom? Prženu ribu?
SOFIJA: Kao da se sámo zlato talasa! JELISAVETA: Meni trepte neki svetlaci od umora! SOFIJA: Obožavam leto! Dani puni pčela, večeri svitaca! I kako je samo divna tišina ovde! Slušaj!... JELISAVETA: Šta da slušam?
Ali kad dođe ona crna zima... odeš na pijacu, a po tezgama sneg! SOFIJA: Sveto je leto! SIMKA: Ja više volim jesen. SOFIJA: Jesen? SIMKA: Jesen unese mir u kuću.
SIMKA: Ja se ne zovem Simona, nego Simka! JELISAVETA: A Filip je govorio Simoni, udovici iz komedije Poslednje leto! SIMKA: On se sve vreme meni obraćao! VASILIJE: On u vama nije video vas! SIMKA: I ono se na moju kuću odnosilo!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
TI, I SVI SAVREMENI PAROVI 100 EPILOG 102 SUMATRA 104 STENjE 106 POSLANICA IZ PARIZA 107 STRAŽILOVO 109 SERBIA 120 LETO U DUBROVNIKU GODINE 1927.
Zato su frulom planini svirali pastiri i duši mojoj Serbia bilo što i zora? Na Krfu, 1925. LETO U DUBROVNIKU GODINE 1927. Tla davno nestaje. I već trne, u telu mom, bezbrižnost mladosti, pre vanredna.
Tandara, mandara. Pred odlazak iz Temišvara, u leto 1912, bio sam napravio jednu zbirku od tih pesama i poslao sam je uredniku Bosanske vile, Kašikoviću.
Sadržaj je bio takozvano pravo prve noći (ius primae noctis). Nimalo mi toga nije žao. To leto poslao sam svome bratu i jedan roman za Brankovo kolo, časopis koji je izlazio u Sremskim Karlovcima.
On je tražio da već tog leta (1912) dođem kod njega. Da bih pobegao od ujaka, ja sam to leto otišao na more, u Opatiju – koja se tada zvala Abacija – a u kojoj su bile čuvene utakmice mačevalaca.
Pri svom povratku iz Pariza, godine 1921. u leto, stanovao sam kod Miličića na Hvaru, u njegovoj ribarskoj kući, u Lučišću. Sa nama je bio i Petar Dobrović.
To leto bilo je lepo, toplo, sa noćima punim zvezda, a varoši su vrvele od velikih, belih, slamnih šešira žena i crvenih suncob
Bili smo se dogovorili da provedemo leto na moru, kod Trsta (Miramare). Pre toga, hteo sam da provedem nekoliko dana u Novom Sadu, kod brata.
Šantić je ostao u Mostaru; nikad se nije ženio. Ja nikad nisam video tišeg čoveka od Šantića. Puk, dakle, vežba to leto u onom strašnom kamenjaru, a sunce nas obara i tražimo hladovinu. Hladovine nema.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
I oni bi se zajedno radovali cveću i radovali se životu, hvaleći Boga. Na zemlji u ono vreme beše večito leto. Nebo je bilo uvek plavo i vedro, pa i kad bi nailazili oblaci, u njima ne beše ni munja ni gromova, iz njih se izlivale
Kose joj davno sede... — — — — — — — — — — — — — Leto je. Žega, Kada se znoji I u hlad bega— Ali na gumnu vršaj stoji!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Hm... dobro, dobro... samo pazi: ako ne položiš, presešće ti ovo leto. Mesto da se provodiš u banji, okapaćeš mi nad knjigom.
Ali i ti ljudi mišljahu, k’o i čiča Pera, da je to sve mladićska vatra i da će proći. Nastupi leto. Divno, toplo, blagosloveno leto na selu.
Nastupi leto. Divno, toplo, blagosloveno leto na selu. Zeleni se i šareni mirisna cvetna trava po ravnim dubravama, viju se po njoj rojevi pčela radenica, fijuču
Na duši mu beše teško, a na srce legla nekakva studen koja mu izazivaše mučno osećanje. Beše mu zima, kao da nije leto. Obuzela ga nekakva nepojmljiva zebnja i neraspoloženje, čemu i sam ne zna uzroka.
E, snašo, nisi pogodila! To ne dam. Ja hoću s mojom decom da dočekam novo leto.« »Ha, šta je ovo — deset minuta prošlo, a beogradskog voza nema ?
a ovaj kapetan ko zna dokle će tu sedeti, možda će na leto dobiti premeštaj i tako suma sumarum ostade sve po starom da se čeka do boljih vremena...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
SE PEPO KRSTA 4 RAZBOLEO SE PEPO KRSTA 6 KRSTA PEPO POSLE BOLESTI 8 KAKO ŠETA STARI PROFESOR 9 GDE JE CICA 12 STARCI U LETO 16 PESMA O BABI KOJA PLIVA POSRED SAVE 17 DOGAĐAJ NA ULICI 19 U OPERI 21 U ŠKRIPCU 23 JEDAN AFRIČKI
KRAJ REKE 237 OKLOPNICI 239 POSLE KIŠE 240 NOĆ POSLE KIŠE 241 U LETO I U ZIMU 242 ZEMLjA U PONOĆ 243 ŽIVETI KRAJ DOBRE PIJACE 244 OGLAS 245 JESEN NA PIJACI 246 PIJACA NA KRAJU
jedno četiri minuta. STARCI U LETO U vreme godišnjih odmora Planduju, al daleko od mora: Zasednu, svako pred kućom U društvu sa dosadom tekućom I
U zimu i u leto, uvek isti je Veseli Beograđanin Dimitrije. Stopala mu kao dve mistrije Koje ukršta hitro, sve hitrije; Do podne
RASPRAVA U PARKU U leto ustajem u cik zore Da čujem kako se čavke spore: Iz svih krošnji, u parku, odzvanja Rasprava o smislu postojanja; Iz
U mraku se sakrila kiša, Dok kroz tišinu pljuskovi reči Povremeno, s vetrom, na sluh naleću. U LETO I U ZIMU U leto, kad se poplaste otkosi, U vazduhu zavlada svesvejednost i besciljnost.
U mraku se sakrila kiša, Dok kroz tišinu pljuskovi reči Povremeno, s vetrom, na sluh naleću. U LETO I U ZIMU U leto, kad se poplaste otkosi, U vazduhu zavlada svesvejednost i besciljnost.
U LETO I U ZIMU U leto, kad se poplaste otkosi, U vazduhu zavlada svesvejednost i besciljnost. Leto je pomalo neodgovorno, dok jaka zima donosi Mraz, a s njim usmerenost i ozbiljnost.
Leto je pomalo neodgovorno, dok jaka zima donosi Mraz, a s njim usmerenost i ozbiljnost. U leto se posećuje selo u kojem je rođen Don Kihot, I jednim okom, na plaži, čita se Moma Kapor.
A zima nam otkriva istinu da je život Odricanje, naprezanje, skomračenje i napor. U leto se i siromah oseća kao Pol Geti, Dok skitnica skuplja dokaze za plemenito svoje poreklo.
U avgustu beskraju opipavamo bilo, U decembru se nabijemo u jednu sobu, kao za vreme uzbune! U leto nam se čini da bismo mogli spavati gde bilo, A u zimu nam je hladno i kraj furune...
Gde god legao, svud je u kući! ŠTA JE ŽIVOT Život je jedan Života Što stoji iza plota. Spaziš ga u leto, iz voza, I pomisliš: divota! Ne pitaj zašto stoji, Ni o čem misli Života!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Od francuske obale do svetskog plodišta jegulje 68 PETI ODELjAK: OKO AZORSKIH OSTRVA (leto 1939 god.) 74 XIX. Azorska ostrva i njihova okolina 75 XX. Šta se radilo i saznalo u okolini Azorskih ostrva 80 XXI.
Slika V je otolit jeguljice koja je provela jedno leto i jednu zimu u slatkoj vodi (starost 4 godine). Slika S je otolit posle 41/2 godine starosti; D označuje otolit posle
U leto 1932 godine uspeo je da siđe u dubinu od 700 metara, kod malog Bermudskog ostrva Nonzeč, na kome se nalazi poznata amer
Od tada se više ništa o njemu nije saznalo. U leto 1931. godine otišla je na Grenland jedna ekspedicija koju je vodio brat istraživačev, profesor Kurt Vegener, sa
XVIII. Od francuske obale do svetskog plodišta jegulje (leto 1938 god.) Za vreme leta 1932. godine bila mi je data neočekivana i rado prihvaćena prilika da preplovim Atlantski
PETI ODELjAK: OKO AZORSKIH OSTRVA (leto 1939 god.) XIX. Azorska ostrva i njihova okolina Kao što je napred kazano, prateći pri njihovom svadbenom putovanju
Lovački pohod bio je time završen i očekivani uspeh za ovo leto osejućen. To se nije desilo ničijom greškom. Čelični kabl, koji je imao osam hiljada metara dužine (jer pri vučenju
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
I priloži se sije katapetazmo hramu presvetije Bogorodice hilandarskije va leto 6000 i 907, indiktion 8. I kto ga će otneti ot hrama presvetije Bogorodice hilandarskije, da je otlučen jedinosuštnije
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A ona je znala da je to sve zbog nje. Kao da se nje boji. Prođe po čitavo leto, jesen, zima, pa se od njega ništa ne bi čulo, niti bi kakvog glasnika poslao.
Pandurović, Sima - PESME
Pastiri su svoja dogonili stada U žarko leto, da umorne primi On, u svežinu svog prostranog hlada. I oni su ga napuštali zimi.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Zima je, Vladiko sveti!“ reče đakon klečeći jednako i pošto je plamen raspirio. „A, da, nije leto!“ primjeti starac nasmijavši se.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Izricanje uslovne zakletve ima veze sa kletvom, — postaje kletva (Ko izdao, izdalo ga leto). Naročito je poznata uslovna zakletva bukovičkog prote Atanasija Antonijevića, kojom je, 1803 godine, na jednom
Kad se zubima za zatiljak ujede. Kad se otopi lanjski sneg. Kad se rodi na zapadu sunce. Na kukovo leto. Na sveto Nigdarevo. O svetom Nikad. O kukovu dne. Onoga sveta, prvog vašara.
— Protrči sad, zeče! — Po zveku se vrijeme pozna. — Propušteno leto dve zime vodi. — Vrijeme sve napravlja. — Dan za noćim’ hodi, a noć za danom hrli. — Dan za danom, a iza dana dan.
Jedan sinak cvijeće nosi, drugi žito vuče; šćerca vince toči, a majka vodu lijeva? (Četiri godišnja doba: proleće, leto, jesen i zima) 225 — Krava riče iza Dubrovnika, tele riče iza Šibenika?
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
IKONIJA: Mora da ste nešto imali, kad je toliko falite na sva usta! SKITNICA: Leto u jeku, putevi prašnjavi, za oblakom se rasprslo sunce! Do podne Petrovdan, od podne Pavlovdan!
Rasprodaja kupaćih kostima! U izlozima ponovo kišni mantili! Prošlo leto! IKONIJA: Dok trepneš, sve te mimoiđe! ANĐELKO: A posle malo navratim i „Kod konja”...
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
u očima da mi dâ savet kako bi[h] ja mogao koliko pre u one blažene gore doći, gdi se čovek može popustinjičiti. Leto, za putovanje dobro vreme.
sa svim šta se na njoj vidi, vozduh, oblaci, vetrovi, molnije i grmljavina, voda i sve što se u njoj dviže, proleće, leto, jesen i zima, svako dihanije i svako stvorenje do najmanjeg mravka i mušice.
Neka govori ko što [h]oće, ja ću postiti te postiti. Prođe to leto i zima. Na proleće postrigu me i dadu mi moje poželjeno ime Dositej. Kako sam taj post proveo, mučno će ko verovati.
Ftoro leto, budući kužni pomor u Smirni, proveli smo u školski prekrasni domovi poljski, okruženi s predivnim baščama, preispolnjeni
Prođe to leto i sve se to više o Stefanu Malom počnu tuda glasovi raznositi. Ja sam već mogao dosta dobro albaneski govoriti.
Na drugo leto, ono isto što sam ja predrekao, zbude se; dignu iz Plavna rečene kapelane, a na nji[h]ovo mesto dođu neki, s kojima mi
Ovde je najveća zima, kao kod nas u Banatu drugda u oktomvru. U leto, tu za šest meseci nema kiše, a vrućina bi bila vrlo velika da svaki dan morski vetrovi ne ras[h]lađuju vozduh.
Ovaj mi kaže da su tu dve škole, u kojima se jelinski predaje, i da u leto učitelji predaju u svoji domovi sadovnimi, od kojih je jedan blizu grada. Sutradan pođem k bližnjemu.
„Za toliko vremena”, reče mi, „izvesno ti ćeš morati ovde prebivati, ibo kad god kužni mor kasno u leto u Carigradu počne, črez svu zimu inogda ne prestaje.
Na drugo proleće pređem s učenici moji k njemu u Roman. Kako sam ovde ono blaženo proleće i leto proveo, opisati nije mi vozmožno. K jeseni polaze trgovci za Lajpsik, a ja imam blizu trista dukata!
Činjaše mi se da nisam iz Beča ni izlazio, kao da sam se tu rodio i naumio život provesti. Na iduće leto imao sam neskazanu radost viditi u Beču ljubimoga gospodina Luzinjana, koji se tada vospraštavaše iz Carigrada za London.
pomoći, koje uzdam se da će Do voskresenskoga pazara učiniti; na kojega nadeždu polagajući, obeštao sam se na leto istorije neki[h] znameniti[h] ljudi izdati, za predstaviti naciji našej u primeru slavni[h] i veliki[h] lica onu istu
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
JEDNO SIGURNO VEČE U jedno sigurno leto Toplo kao kap plača Hodaćeš tuđ niz sve to Zaklonjen zidom šetača. I gluv već za reč što lupa U sluh o teška
O znamo i još šta nas čeka Na putu kroz ovo leto: Prah, neko zaspalo pseto. I — možda: bulka daleka. O znamo mi, znamo, znamo, Al ipak koračamo.
Ni senke više nema da crta po tlu. Da l su svi tu, il još neko — ne? Ko će prvi ugasiti leto? Ko sme? Kuda vodi trulo lišće — taj bakarni most? KUDA POTONU PEK Gorčinom zar već obuzet? Beznađe ti je dno?
Sunce je opet tu. Odnekud mislimo: leto. To znači: život! Opet smo nagi kraj vode. Ali stojimo dugo, a niko da kaže — dosta I uđe u vodu.
(Gledali smo je, u mantilu, sa mosta!) Pokraj nas: grana s načetim lišćem nekud ode. Smišljamo da nam se vraća leto. Ali: varka! Sa nevidljivih brda osluškujemo nešto drugo: Oslobađa se vetar i pada žir, šišarka...
RASKRŠĆE Zalutah, tajno, gde gomile jedu Pod nebom, na neki svetac, paganski, u leto. Čerečili su meso, hitro, ko oteto I zalivali ga vinom, sličnim medu. Dimila se vatra, s travnjaka, u drvoredu.
Možda i nisam moro stati: Jer zrakom to tek puče svila Da me u kasno leto vrati? ČAS Kao šećer u voću Ili na stablu smola: Javi se senka bola U neki svoj čas, noću.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
U rano leto i pred jesen, kada su noći prozračne i pune zvezda, taj zlatni trag postaje naročito vidan. Stišavajući glas, stanovnic
Već. je proleće izvlačilo travke iz zemlje kad je prvi put zalepršao krilima. Ali tek kad leto zatabana dvorištem, devojčica otvori prozor, stade u stranu da bi ptica mogla da izleti, i prošaputa: — Leti, jadniče!
Sam i tmuran, stajao je na zapadnom rubu neba i tako stoji još i sada... Ali u leto i pred jesen, kada se zvezde spuste sasvim nisko i nebo postane puno njihova sjaja, dve zvezde se naročito dugo
— Gle letača! — kikotali su se podrugljivo, ali ptić nije obraćao pažnju na njihove reči. Samo je jeo i vežbao. Tako i leto dođe. Titrala je nad morem jara kao zlatna maglica, a trave ispuštale jake i omamljive mirise.
Tako su ribari znali da ih mali svirači nisu napustili. Naročito u leto, kada su zvezde niske a talasi od srebra, njihova pesma je čujna: svu noć putuje granama bora i uspavljuje trave i
Iz leta u leto deca očekuju viline leptire, ali iz godine u godinu dece je sve manje. Onoga leta kad su se na ostrvu pojavili vilini
Onoga leta kad su se na ostrvu pojavili vilini glasnici, u selu su bila samo tri dečaka. Bilo je to vruće leto. Titrala je od žege morska plavet, a u njoj sjalo usamljeno belo ostrvo s predvečernjom pesmom ribara i kamenitim, tihim
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Prva je opomena, shvatio je to tek u onoj tamnici, u Zvorniku, došla u leto pred boj na Mišaru. U uverenju da je dobro ispitao stvar, Stojan Čupić, u junu 1806, nagovori Protu Mateju Nenadovića
A turska je vojska, u leto 1806, na levoj obali Drine bila silna: Turci su se pripremali da skrše srpski ustanak. U tim pregovorima, koje je
Riga od Fere nije slušao Rigu Velestinca. U leto 1796. godine krenuo je, uz pomoć kneza Mavrogenija, u Beč da dovrši svoju mrežu.
i Jovana, Gospodareve braće, čije je ulice i sada opkoljavaju kao da je štite, ulazi u dugu, manastirsku trpezariju. Leto je, traje 1819. godina, meseci su prošli kako je utekla iz svoga doma.
Jedan od stranih izveštača koji je, u leto 1839, viđao Kneginju kako hoda, pod jarom, savskom padinom, pored Ičkove kuće, zabeležio je da je „sa crnom šamijom,
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
K'o starog leta mrtvo telo, ispucano, crno, Što spaljuju da vampir ne bude... To staro leto, stara godina! Kakva je strašna bila u životu, Da kakva bi tek bila, žalostan, Da još jedared ustane iz groba, Da se
Prošlo je leto! Mutna jesen vlada. U srcu našem ni jednog slavulja. Tu hladan vjetar svele ruže ljulja, I mrtvo lišće po humkama pada...
Al' kad žarko leto dođe, I mladost ružu prođe, Povije glavu cvet; Ljubavi leptir se mane, I malakše mu let, Poći ćemo na razne strane -
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ja sam ih izvršio i našao da će posle 26000 godina nastupiti onaj klimatski optimum za vreme kojega će leto Garoninog sliva biti toliko žarko kao što je sada leto na Douru.
godina nastupiti onaj klimatski optimum za vreme kojega će leto Garoninog sliva biti toliko žarko kao što je sada leto na Douru. Zbog toga će bordoska vina biti isto toliko vatrena kao što su vina iz Oporta“. „Ala je to interesantno!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
što nam kaže razdire nam dušu: „Nisam se nadao da ću vas videti, nikako se nisam nadao, jedva sam se izvukao, još ovo leto, još samo ovo leto.“ Crno nam leto. Crno nam leto.
nam dušu: „Nisam se nadao da ću vas videti, nikako se nisam nadao, jedva sam se izvukao, još ovo leto, još samo ovo leto.“ Crno nam leto. Crno nam leto.
“ Crno nam leto. Crno nam leto. Mi smo sve vreme u dućanu, od jutra do mraka, i pomažemo, prodajemo, merimo, pakujemo, služimo ga.
“ Crno nam leto. Crno nam leto. Mi smo sve vreme u dućanu, od jutra do mraka, i pomažemo, prodajemo, merimo, pakujemo, služimo ga.
Bogami, sunca mi, tebe mi, ode sve. PRIČA O SRBIMA Od vojnika čuo i zabeležio na Krfu Bilo je to u leto i na žarkoj vrućini. Gospod beše zauzet preteškim brigama.
I opet bijaše leto i Gospod svejednako a sa sv. Petrom baktaše se i znojaše između bezbrojnih i zamršenih računa što Mu ih čitava vojska
Bejaše opet leto i računi svetaca zauzimahu svu pažnju njihovu, kad se namah, i opet sa Zemlje, zaori i zatrese jedna nova, ali nezapamćena
Petković, Vladislav Dis - PESME
I ja žalim sebe. Meni nije dano Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi, Oči plave, tople kao leto rano, Život u svetlosti bez mraka i studi.
ONA, I NjOJ Tamo gde zima i leto, proleće i jesen vlada, Gde čovek živi u borbi sa ljudima i samim sobom, Gde bezazlena nevinost večito pati i
Ti i danas voliš, kao nekad što si, Nosiš svoju ljubav — tvoje mesto sveto, K'o u mlade dane, k'o u prvo leto. Ti i danas voliš kao nekad što si.
Uvek jedno isto ponavlja se, eto, Monotono, tromo, bez ikakva cilja; I otkuda, zašto, čemu zima, leto, Dani, zvezde, zemlja, čovek, kamen, bilja. Uvek jedno isto, uvek isto, jedno!...
I dok imam ruke, grudi, usne tvoje, I te oči pune sreće i neznanja, Ja osećam kako diše leto moje I moj suton u kome se toplo sanja.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Posle toga svaki dečak je mogao učiniti to isto, pa je sledeće leto bilo katastrofalno za žabe. U svom sledećem pokušaju činilo se da sledim svoj prirodni instinkt, koji me je kasnije
Takav poduhvat se činio beznadežnim, ali ja sam se odlučio da pokušam i odmah po povratku u Sjedinjene Države u leto 1892.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Bilo je na hiljade nezaposlenih, iako je bilo leto. Jedno jutro Kristijan mi se javio sa vešću da mi je našao posao i odveo me je na jedan mali brod ukotvljen nedaleko
To leto bilo je moje najbogatije leto u pogledu rezultata, iako me je stajalo samo trideset dolara. Ostalo je plaćeno testerisa
To leto bilo je moje najbogatije leto u pogledu rezultata, iako me je stajalo samo trideset dolara. Ostalo je plaćeno testerisanjem i cepanjem drva za potpalu.
Sa svojom porodicom imao je nameru da leto 1882. godine provede u Evropi, pa nam je predložio da Vintrop i ja pođemo u njegov letnjikovac, gde ćemo biti sami celog
Pismo je pisala moja najstarija sestra i u njemu izrazila majčino zadovoljstvo što sam odlučio da leto provedem u Škotskoj da bih razmišljao o životu i radu jednog od ”najvećih svetaca nauke.
Na kraju prvog semestra, a na predlog Vebstera, nas dvojica smo u leto 1887. godine otišli u kratku posetu Parizu. Hteli smo da vidimo šta se dešava sa fizičkim naukama na Sorboni i u
Ali, na svu sreću, električna vuča je došla u pravi čas da spase Kolumbovu aveniju. U leto 1893. godine imao sam retku sreću da se često sastajem sa Vilijemom Berkli Parsonsom, poznatim inženjerom, budućim
Kada je u leto 1891. godine umro profesor tehnike, deo njegovog posla (teorija toplote i hidraulika), bio je dodeljen meni, Malo
A sada da vidimo kakvo je to otkriće o kome sam prvi put počeo da razmišljam šetajući prevojem Furka u Švajcarskoj u leto 1894. godine? S tim izumom je u tesnoj vezi delić istorije nauke, pa ću prvo da kažem nešto o tome.
Da, biće medenog ploda u pozno leto. Vredna pčela to zna kada siše med sa razigranih cvetova blagoslovene neveste. Ona zna da je ovaj med prvi znak poruke
sunca, i njegove neveste na zemlji, bezbrojnih cvetova, biti blagosloven mnogim nebeskim čedom, medenim plodom u pozno leto. Priznajem da je ovakav način izražavanja neobičan za jednog naučnika.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Prvo, iza Pavlova venčanja, lepo i raspasano leto, kada se spava u komšiluku i po poljima, gde koga dan ili noć zateče, navuče Pavla i Cvetu na šalu.
Ako je leto presušilo, nestaje i nje, a tada treba je nositi na leđima čak iz trećeg komšiluka. Jutros se živo namoliše kad nalegoš
Ali on je već otvoreno govorio svojim učiteljima da će da ode; nije tu njemu mesto. A toplo leto požuri tu njegovu odluku. Nemiran, razdražen lutao je po prostorijama setminarija, dvorištu i bašti.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
U jednoj mitološkoj ruskoj pesmi čovek se pčeli obraća molbeno da zaključa zimu i otključa leto, leto plodonosno. Čovek se ne može dovoljno naradovati kad nađe da se o toj istoj drevnoj slovenskoj pčeli, koja je po
U jednoj mitološkoj ruskoj pesmi čovek se pčeli obraća molbeno da zaključa zimu i otključa leto, leto plodonosno. Čovek se ne može dovoljno naradovati kad nađe da se o toj istoj drevnoj slovenskoj pčeli, koja je po
Lepa pesma koja se o Veligdanu u kolu peva ovako glasi: Dolete čelka od Boga, Kazuje leto bogato: Veligdan šaren, prešaren, Đurđevdan travkom i šumom, Petrovdan belim ječmenom.
Paganske slike mogu se spojiti s hrišćanskima, i stopiti u nove, raskošnije. Pčela koja „kazuje leto bogato“ paganska je, prilično je paganska i jela kao crkva, ali je sasvim jasno da se i pčela kao i jela može
sa nove strane priđemo, našoj pažnji neće promaći da se u četiri navedena stiha san na rubu proleća, pre no što novo leto nastane, uzajamno preslikava sa snom čovečijim pre no što izađe iz majčine utrobe.
Pod brezom gde je leto svuklo zelenu košulju. U toploj senci zvezdanih kola, kao u sanatorijumu, zaspao sam na travi.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Pri tom su ga pratile pokorne tevabije, te je ogrnut u zlatom izvezen kratak binjiš, bilo leto, bilo zima — vaistinu ličio na kojega znamenitijega rimskoga senatora... Za Srbe je imao samo prezrenje.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Zemlja stara zimi se odmara, Snagu zbira u zaklonu mira: Sprema novo premaleće, cveće, Toplo leto, hladovno drveće, Jesen zrelu s punim krilom dara Da obdari vrednoga ratara.
»Javor« 1887. HOP! svršetkom 1886 godine Najpre skoči pa onda reci: hop! Narodna poslovica. Sahranismo staro leto, — Nije pukô top, I u novo preskočismo: Smemo l’ reći: hop! Molim, molim da se malo Bolje razumemo.
Možda ćemo krvlju pisat’ — I tim Srbin sme — Samo kavgom međusobnom Ne, za Boga, ne! Kad se svrši ovo leto Zapitaće — haj! Šta je rekô, šta je stekô Bratski zagrljaj.
antipod (grč.), stanovnik koji živi na suprotnoj tački zemlje; kad je jednima podne i leto, njihovim antipodima je ponoć i zima. apsentirati (po Franc.), odsustvovati, ne biti tu.
Miljković, Branko - PESME
uma i plava slovenska nežnost Nagrizaju pluća bubreg i jetru Crna milovanja umesto uralskih snegova Opominju nas da je leto na izmaku 3aluđeni vatrom očarani alhemijom Precenjujemo pesmu potcenjujemo čast Bolesti pevaju iz vazduha Preklinjem da
Ode a opet sve je tu. Orač širokim zamahom ruke počinje godinu. Leto: laste se kupaju ribe lete anđeli pevaju nad vodama.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Odjednom svet, opravljen, izlazi da se baci na jela sa larmom i veseljem dece. Jednodnevno proleće pretvorilo se u leto. Vuije mi priča o kamenom dobu Afrike, o njenim plemenima, jeziku, biljkama, fauni i fosilima.
U hrvatskim Fužinama, gde smo Deroko i ja proveli jedno leto, potoci su bili studeni; sada su svakako pokriveni ledom. Koliko bih dao za jedan komad njinog leda!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
“ Tako bilo cela leta, Suzne kapi sunce suši; Leto prođe, jesen dođe, I zima se zapenuši. I severci na suhoru Ružinome suze glede; Kamen puca, oni vele: „Ovako se
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Jovan Rajić JOVAN AVAKUMOVIĆ PAŠHALIJA NOVAJA Hiljada sedam sto sedamdeset peto Hristova roždestva začinjajet leto, Koje vama, drage, sada privetstvuju I čto po njem sledujet zdje proročestvuju: Sirječ, da jest bilo i posle će biti Da
joj danas, sutra nije po volji, Što je jučer klela danas dovolji; Ne dopušta nova moda ljubiti jedno Ni svršiti jedno leto s mužem zajedno, Javno vele: jednog ljubit jest bedno.
3. novembra 1821. Lukijan Mušicki GLAS HARFE ŠIŠATOVAČKE Liro-didaktičeska pesma, dar na Novo leto narodnoj serpskoj junosti. I, bone, quo vіrtuѕ tua te vocat: i pede fauѕto, Grandіo laturuѕ merіtorum proemіa.
Jovan Pačić PRI KONCU LETA 1825 Skorbno kopčam staro doba leto. Jošt skorbnije će mi novo biti: Štogod upov’o sam — ništa, eto, Ne polučih, nit ću pribaviti. Sreća mi se, hudom, ah!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Ponesi, Mićane, po Bogu brate, ako iđe kap imaš! Nastaviše jope' piti. Ardović po ardović — leto dođe; ardović po ardović — ljeto prođe, jesen dođe. Niđe kapi rakije! Šjede oni mamurni.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Jad jadani me, jagoda zri; rudi već leto livadom; travka se travci nagnula, ja sâm; pomeni, vodo, za mene. Tvoj žubor, vodo, srmeni frulom ću tužan u
Zaludu stazi te krivuda, plavetnoj zaludu meti te obriče čuda; hod ovaj samo će doneti, bez jeseni zimu, leto bez proleti. 6 I znam, i ledi me znanje — šturo je ovo, stopa u stopu tkanje.
2 Leto i vesnu Gospod sazda, što i psalmopevac kaza, krasote u njima mnoge, pticama brzo, veselja puno preletanje, i gorama
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Do njih brat im. On onako slabunjav, obučen u novo odelo, pa mada je i leto, utopljen po dvema pamuklijama, i tako naguntan, debeo, izgleda još suvlji, tanji.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Radi zaštite u Gornjoj Pčinji ljudi se vrbom i opasuju: »da ih ne bole leđa kad u leto budu žnjeli« (ibіd.). U Leskovačkoj Moravi v.
idu žile (»ako idu pravo dole, biće sušno leto, a ako idu ustranu, biće kišovito«, SEZ, 65, 1952, 262); »u Kniću kad se okopa njiva sa k.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Možda će ipak biti žita, sa zalihama koje postoje u Kuli, ako bog htedne da podari sunčano leto i blagu jesen. Stoka je mršava i jadna.
Najzad, to drvo je bilo dud sa koga i danju i noću po čitavo leto kaplju plodovi što ostavljaju neizbrisive mrlje po svemu što dotaknu.
Ne, danas joj ne bih pričao nešto tužno, leto je, sunce se kloni zapadu, vazduh je mekan i mio; ne, danas joj nikako ne bih pričao nešto tužno.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Proleće je stiglo. Više plave reke Sve njegovo društvo leluja se eto... Oni žurno stižu od sveštene Meke, I dovode leto. Na obali pustoj, o pravedni bozi!
„Akademija nauka“ 1887. [MILANU SAVIĆU] Čestitam ti Novo leto, Na koje sam željno čekô Iako je osmi prošô Iako mi nisi rekô: „3bogom ostaj!“ kad si pošô.
Kada leto mine, Tu lastavica veselo doleće, Cvrkuće slatko, kliče i uzleće, Kao da nosi pozdrav otadžbine. A vali šume i zraci ih
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Vreme je da se sa njime oprostimo. No, još jednu scenu iz njegova života. Bilo je to u leto 1633 godine. Veličanstvena kugla Mikelanđela uzdigla se u slavu Tvorca već nad večnim Rimom, ali je pod njenim okriljem
Poznata je stvar da je zbog toga godina 1524 bila neobično kišna, a leto godine 1540 izvanredno žarko. „Pa kad nebeska tela toliko utiču na celu prirodu, ne možemo im ni mi izbeći.
U leto godine 1845, savetovao je tadanji upravnik, pariske Opservatorije, Arago, svom mladom pomoćniku, bivšem inženjeru monopol
- pod brojem jedan. To moje sopče pretvarano je, svako leto, za vreme boravka gostiju, u njihovu zajedničku umivaonicu.
u Beograd, ja sam svake godine ovamo svraćao, ali od svetskog rata mi se ne vidosmo, jer sam prolazio kroz Beč uvek u leto, kada biblioteka ne radi. Zato im moradoh danas opširno ispričati šta sam sve za vreme rata preturio preko glave.
Zamislimo, draga prijateljice, da sa jedne od njih, na primer baš sa geografske širine Dronthajma, gde ste proveli ovo leto, posmatramo tok događaja iz sadašnjosti u prošlost. Onda bismo videli ovo.
To tako ide sve do 9500 godine pre Hrista. Onda je dronthajmsko leto tako toplo kao što je danas 520 kilometara južnije, dakle u predelu Stavangera.
No iza ove, ona bi postajala opet sve hladnija isto tako osetno da bi, 70000 godine pre Hrista, bilo u Dronthajmu leto tako hladno kao što je sada punih 800 kilometara severnije, dakle u predelu Tremsea.
000 godina. Tada je leto u Dronthajmu bilo tako hladno kao danas na Špicbergu. Pre toga najsilnijeg upada nije se letnja hladnoća pojavljivala
Šta da se radi, kad mora tako da bude. Dužnost prema roditeljima preča je od svega. Ja ću da čekam. Moj plan za leto izmenjen je iz osnova, kao i Vaš što je. Zaustavio sam se na pola puta i sklonio se ovde u Kib.
Od rata, provodim skoro svako leto ovde. Sada je vlasnik ovog velikog imanja sin moga pokojnog druga. I on je, iako znatno mlađi, moj kolega po struci,
To se naročito opaža na Marsovoj južnoj hemisferi, koja ima svoje leto onda kada je Mars u periheliumu, to jest kada se najviše približio Suncu.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
/ Za leto je on načinjen,/ i zimi ga nosit možeš./ Upravo je skrojen za te,/ obuci ga, a što ne bi?/ U pola ga cene dajem,/ nikom
I čela leće, pa kupi med Da medom zasladi zimski jed. Proleće sijnu na dolju, breg, Da stopi s njega i led i sneg! Leto je žarko ponelo rod Po vrtu, njivi, osulo plod.
Stanković, Borisav - TAŠANA
I velim joj: jedi, pij, okrepi se, i izađi! Eno (pokazuje na baštu): kad god je lepo, a osobito kad je leto, kad sunce zažeže i žega pritisne, tamo je hladovina: šedrvan bije i voda prska po licu, i onda ja tamo iznesem: i
I dobro sam platio. (Odlazi.) KAFEDžIJA (odgledajući ga): Platio, platio! Zatoj ćeš posle celo leto da timariš selske konje. Ulaze Cigani i čočeci pevajući i igrajući »Istambol da...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Majstor Kosta sačeka leto, i ne kazujući nikom ništa diže se s ćerkom na daleki put. Jedva je dobio pasoš, jer je jedva umeo da objasni kuda
Palanka sad poče da nazire avet razdeobe imanja. — Stari će se povampiriti kad oseti koji će salaš na leto da deli njegovu žetvu. — Hja, tako je to bilo i biće kod trulih gazda: jedna beba, deset vampira.
Sad znate... Već se ovo-ono i poboravilo u školi, i kanda je najviše smetalo neobično vrelo leto i deci i odraslima. Jednoga četvrtka po podne, već pred školski raspust, pritisnula je strahovita vrućina.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A i da je ima na išli bismo samo na sante leda. Nalazimo se na visini preko hiljadu sedam stotina metara. I da je leto, bilo bi nam hladno. Nozdrve se pri disanju lepe. Ljudima bi se povratila snaga kada bi popili samo gutljaj nečega toplog.
Šantić, Aleksa - PESME
No ona što me kinjila, Mučila više od svije' Nikad me mrzila ona I nikad ljubila nije. 48 Žarko se leto smeje Sa jagodica tvoji'; U tvome srcu malom Studena zima stoji. No, moja draga, skoro To će se drukčije zbiti!
No, moja draga, skoro To će se drukčije zbiti! Na lice zima će doći, A leto U srcu biti. 49 Kad se rastaju dvoje, Oni se rukuju tad, I stanu plakat i dugo uz gorki uzdišu jad.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kada su se ponapili vina, onda reče Sava od Posavlja: „Braćo moja i moja družino, leto prođe, Dmitrov danak dođe, snijeg pade, drumi zapadoše, planine se snijegom zaviše, po gori se hoditi ne može; da
Tako radi jetrva Koviljka: ona hrani oba svoja sina, hranila ih do sedamn’est leta. Kad nastalo leto osamn’esto, pisat pođe carevi vezire, pisat pođe po zemljici carskoj i on kupi na carevu vojsku: gde s’ u kući četir’
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
mu priča sjajne I opasne morske tajne KAPETAN JE PITAO MORNARA Kapetan je pitao mornara Gde želi da provede leto Na kopnu ili na brodu A mornar ajkula stara Reče MORE PROKLETO UZE MI SVU SLOBODU ŽELIM DA IDEM U ČAČAK
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Joan preteča kano lastavica zapojaće. Da i smišljeni slavići crkovni lepo slatko popevaju! Leto je vruće; tadar Sveti duh s vatreni jezici s neba na zemlju sihodi, te sve grešljivo strnjište sažiže i trnje zločinstva
I vreme ovoga našega života trčeći prolazi i nikakva stanka ni oporišta nejma u sebi. Nego prelazimo od leta na leto i od zime pak u zimu, od vremena na vreme, od prazdnika na prazdnik, od goda do goda.
Ubiše ga Grci. POSTANAK CARIGRADA Ovi prvi sabor učini se u dvaistgodištno leto od kako je bio postao veliki car Konstantin carovati.
Zato Bog videći mu našu nelagodnost dvostruko nam dobi dade: leto za staranje svoje hrane poljsko rađenje, a zimu za huzurenje u toplih soba nam sedeti i ko što ima posla sedeći raditi.
Taki da ima to početi zarana, dok je leto jošte. Ama pak na to apostol odgovori caru te mu reče: »Nije, veli, dobro ovoga vremena, o caru, zidati se tomu
A vreme svako sa svojim zavičajem dolazi i prolazi, kako je i sad ovo leto prošlo, a jesen je nastala, otkudno se po pismu iznova započinje godina i zove se Novo leto, izaradi sabranja letine.
prolazi, kako je i sad ovo leto prošlo, a jesen je nastala, otkudno se po pismu iznova započinje godina i zove se Novo leto, izaradi sabranja letine. RAZGOVOR O POSTU I PUTU Trgovac: Ne znaš ti, oče, što je i kakav je put.
A kako ne bi kome o tom velika tuga bila sve leto o čemu radeći i videći već gotovo da veselo zbere i doma za ziminu snese, a jednim časom nestane i u nevid ode!
I zemlja će vam zapustiti i po vaši će dvorovi haluge rasti i pustolinom mirisati. (Prorok Isaija) Novo leto izrasti će nam s gospodnjim blagoslovom vino novo.
Nego staroga čoveka, ka staru mešinu odbacite od sebe, i uzmite na sebe novoga čoveka, novi meh, da na Novo Leto u njega novo vino ulijete i kad se od njega napijete, odpojte bogu pesnu novu, na Novo Leto kade blagosivlja bog krug
čoveka, novi meh, da na Novo Leto u njega novo vino ulijete i kad se od njega napijete, odpojte bogu pesnu novu, na Novo Leto kade blagosivlja bog krug letonosni.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
U leto zorom, još za rose, odlazio bi tamo, popio kafu koju bi sam tamo na suhom granju pekao, naslušao bi se pesme ptičica i n