Ćosić, Dobrica - KORENI
„Sreski batinaš sa sedam dugmeta i svojim kerovima eno ga u kafani jede vešalice, pije, i hoće lopužu kafedžijsku Levića da nam postavi za predsednika. Levića, janičara, čokandžiju, za predsednika. Zar on Prerovu da sudi i pravdu deli?
i svojim kerovima eno ga u kafani jede vešalice, pije, i hoće lopužu kafedžijsku Levića da nam postavi za predsednika. Levića, janičara, čokandžiju, za predsednika. Zar on Prerovu da sudi i pravdu deli?“ Kad Aćim tako kaže, kako onda možeš..
Dobro je što ga nisam opsovao. Usta su mu bila puna voska. Fala bogu, poslužila me pamet. „Da razbijemo Levića kafanu!“ ja sam viknuo. Što igda mogu, viknuo sam. Svi su čuli. Gledali su začuđeno. Zašto sam viknuo?
na kafanu, porazbijaše vrata i prozore, polomiše ramove, stolove, stolice, kelneraj, polupaše svu staklariju kafedžije Levića i njegove žene „Bule“, koji su se skrili na tavanu.