Jakšić, Đura - PROZA
Aleksa je na leđima nosio vreću s brašnom. Kad je skinuo vreću s leđa, a on me pogleda: pogled mu beše tužan, lice bledo. Hteo bi nešto reći... ali ćutaše.
Starac uze sa zadovoljstvom, odreši sa direka konopac i veza njime vreću. Uča mu pomagaše da je nanovo digne na leđa, i tako odoše...
Uča mu pomagaše da je nanovo digne na leđa, i tako odoše... Kad su bili kod škole, skide stari Sremac krompir s leđa, odreši uže i metu ga, pažljivo u kotur savijajući, u nedra; posle se okrete učitelju, pa mu reče: — Sad još s Nikolom
Obradović, Dositej - BASNE
Lav se prezne i ščepa miša. „Nijedna vero! Na tolikom polju preko mojih li leđa ti put sebi nađe? Što ćeš cad, kazuj?
Koji ume živiti i ophoditi se s ljudma, nek ište samo: daćemo mu i košulju s leđa. Jesmo li mi crni, a radi bi biti beli, može li on samo majstorski dokazati da smo mi i od labuda belji, — to je pamet,
” Jarac, na sve gotov, učini što mu se reče: onda lisica, popevši mu se na leđa i rogove, iskoči napolje, i skačući oko bunara počne se rugati jarcu.
| 42 Magarac, vrana i ovčar Magarac s ranjenim leđma pasaše na livadi među ovcami. Doleti mu vrana na leđa i počne mu kljucati ranu. Magarac se stane bacati nogami, bežati po livadi i drečati.
” Paf! mačak s šapom. „Ci, ci, ciju!” — „Ha, ciju!“, veli mu mati. — „Nećeš da slušaš, svrbe te leđa, našao si ko će te češati“. Naravoučenije Ovako biva malenoj deci kad oca i mater ne slušaju.
odgovori siromah starac, uplašen, — „da nisi došla, volio bih, al' već kad si ovde, pomozi mi natovariti ovo breme na leđa da idem brže kući, jer me čekaju.” Naravoučenije Nikom nije milo umreti, ako će kako bedno živiti.
ovi svi u jedno grlo s zakletvom utvrždavaju da oni dužno k svojim starešinam visokopočitanije nikad i nipošto neće za leđa metnuti, niti će takovo važno delo, koje onima prinadleži, na se uzimati.
” Malo po|sle sukobi ga drugi, i krsteći se počne mu besediti: „Bog s tobom, čiko, što si psa na leđa uprtio? Jošt toga čuda nisam video!” — „Kakva psa, ljudi? Šta vam je danas? Ta ovo je jare.“ — „Jare! Ha, ha, ha!
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Iz pšenice do pojasa, pod vedrinom koja raste, s rukom na ženi gledao leđa potopa! ZAGONETKA Mesto tučka (s dva je kila tri preteglo!) kantarsko se jaje u zvonu izleglo!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
tu mojoj kući, pošljemo najpre odabrane četnike, te sve srpske porodice i nji’ovu stoku u planinu Posovo, vojsci za leđa, uklone, a onaj drugi kraj knežine u planinu Slovac u zbegove smestimo.
koji voli; i tako nazove se pravi sin carev i aga, a spa̓ije, koji su od starina sa carskim beratima bili, bace za leđa i nazovu i̓ papurima.
No Turci Lešničani, vešti onuda, provedu svoju vojsku stranputicama s leđa, i sve naše opkole, i tako se vas dan tukli u jednoj vrtači opkole naše vojske i s njima one slavne i hrabre sve ajduke
drugi (za koji je Luka ostao te doterao, a onaj prvi oterao je Karađorđe i Jakov na Požarevac), i Turke sve đuletima u leđa, a oni u trk pobegoše.
A kad se smrkne, juriše i pobegnu u bair, a Turci s leđa mnogoga rane a mnogoga i ubiju. Govore, da je oko 60 onda poginulo, a u naši̓ je i džebane bilo, nestalo; ali je i
nahije; a Milan i on da od rudničke na među iziđu i čuvaju, da ne bi užički Turci pošli u pomoć Karanovcu i nama s leđa došli. Ja spremim jedno 100 momaka, jerbo on kaže da onamo ima vojske, ali topa nema. I Boža Grujević sa mnom pođe.
— i veće zađoše za brdo. Prođe, reci, jedan sat, a oni obišli uz jedan potok, pak jurišiše na Grbovića i na Miloša s leđa, a pešak iz šanca; onda naši nemadu kuda no pravo kroz konjike. (Tu pogine naš knez Peja i dosta drugi̓.
buljubašu, i reknem njemu da uzme vredni̓ momaka, koliko više može, da ide da zapali tursko selo Petrc, Hadži-begu iza leđa. On to posluša, i ode sa 200 momaka. U taj čas dođe meni pismo od Karađorđa.
Putujući onu noć, vidim ždraku što je Nedić sav Petrc popalio. Kad vidi Hadži-beg vatru iza leđa a vojsku pred sobom, on ostavi šanac u Bratačiću i pobegne natrag na Rožanj.
Grbović Milovan, i Kedić Milić i Nedić, da čuVaju, da se ne bi Hadži-beg povratio k Valjevu ili pošao na Šabac, nama za leđa.) Sad u Beljinu u logoru predanimo. Tu je Karađorđe; ljutit, slabo s kojim govori, sve ćuti.
„U protivnom slučaju kako najbolje znate — veli, — samo gledajte, da meni Užičani za leđa ne dođu, kad se ja sa Afiz—pašom pobijem.” (Boža je i Vesa Velimirović oterali iz Karanovca top u Brankovinu.
jedno đule i baš u meteriz, gde su oko 200—300 Cigana od kamenja meteriz načinili na Zabučju, a kad đule pade iza leđa među Cigane, i kamenje po njima prsnu, naši ti Cigani ne čekaju drugo đule, no svi širom ostaviše meteriz i preko Đetinje
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
« Ono se trže i strpa glavu šećera u torbu. On se opet okrene napred i ošinu volove... Dok ti se navali njemu nešto va leđa, pa sve teže, teže... hoće da ga zavali natrag. Matni se rukom na rame, kad ali — šapa! Na drugo, i tu — šapa!
Čitav sahat borio se tako s tom nečastivom silom. Dok se čuše srećom i petli... Odskoči mu dete s leđa, pa naže uza stranu. Obazre se i reče: »Moli se bogu, Radane, što petao zapeva, a ti bi zaista upamtio mene.
Pali, more!« No baš u taj mah rastade se Đuko s jednim senjakom; seljak ode uza šljivar, zaturio na leđa torbu, a iz ne viri vrh glave šećera... Kapetana odmah minu ljutina, a još se drži namrgođen. »Šta činiš ti tamo, more?!
Onda se Zarožani nisu šišali, nego su i oni i svud po okolnim selima nosili perčine: neki niz leđa, a neki podvijene pod kapu iza vrata. Pred kućom Purkovom biše lepa rudinica; na toj rudinici golem, granat orah.
Preturio preko ramena krpu platna, pa mu se spustila niz leđa čak do peta. Priđe polako mučnjaku, poturi ruku te uze malo brašna, zagleda ga na dlanu, pa baci opet u mučnjak.
Pop Mića zaturio ruke iza leđa, hoda nestrpljivo ispred kuće. Na njemu stajaće odelo. Videlo se da će nekud u goste, jer nije nikakav praznik da bi
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Gorela mu je crna zemlja pod nogama... — Hoćeš li, japane?... On nešto promrmlja kroz zube, pa okrete leđa i pođe. — Pa stani malo, da razgovaramo! — reče Stanko. — Moram odeti marvi pomam! — E, dobro!
Zatim pogleda po narodu, pa reče: — Hajdmo odavde!... Ova je kuća prokleta!... Pa bez oproštaja okrenuše svi leđa kući koju su do juče poštovali. 10. RASTANAK Iznajpre je Stanko išao lagano, ali ga gnev poče poduzimati.
Osećao je neki teret na duši i bio tako osetljiv da ga je sve vređalo, pa čak i hrka jednog spavača iza leđa njegovih. Hajduci su ćutali. Ni s njim, niti jedan s drugim reči ne prozboriše.
A sad? On dana kad se ona prokleta kesica nađe za njihovim arom u đubretu — od onog dana sve im leđa okrete. Ljudi su izbegavali Aleksu, a žene Petru; upravo nisu ih samo izbegavali nego prezirali.
Sve prođe, sve se razbi kao sapunski mehur... Činilo mu se da mu neko iza leđa stoji... vidi mu senku... Tek opet se nastavi razgovor. Ali se govorilo hladno.
Onda se okrete ostalima: — Hajdmo doma! Pa okrete leđa i izida. Marinko je bio kao ubijen. Ta nije mogućno da se on prevario, kad je lepo svojim rođenim očima video kmeta,
One mirne reči, ono vedro čelo ljutilo ga je; čak ga je pogled Jovin ljutio!... On mu okrete leđa. — Možeš ići. — Dobro! — reče Jova i pođe vratima. — Ali sutra ne igraj se glavom... — Dobro...
Baš sam te i podigao malo više da bolje vidiš!...” I onda priđe njemu, izvrte ga na leđa i kleče mu na prsa, pa isuka jatagan i stade ga preko dlana prevlačiti...
To ti ne dam!... A sad... Zbogom! Pa mu okretoše obojica leđa i odoše. Ivan zinuo od čuda... Kad ih nestade s očiju njegovih, on se krete najlak kući, duboko zamišljen.
I sad kako da ide u kuću Aleksinu?... On je jedared pljunuo na nju i okrenuo joj leđa. Šta će da mu kažu komšije, pa Ivan?... A ovamo... mora ići!... U Turčina šale nema.
— Zar tolika nepočinstva njegova... — On će za njih ispaštati. Zar mu može gore biti nego kad mu pošteni ljudi leđa okreću?... To je gore i od same smrti... Je l̓ tako, braćo? — Tako je! — Onda neka bude kao što rekoh.
Ako bi ko hteo preko vode preći, neka uzme po jedan list onog lokvanja u usta, neka se obrne na leđa — voda će ga sama preneti. Starešine izidoše da narede odstupanje. Čupić opet pozva Zeku. — Junački sine!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
To zna unekoliko samo moja mati. On, kaže mama, posle te naše nesreće bio je prvo ušinuo leđa vukući onu noć vodu, pa je sutradan poguren došao našoj kući i — smejao se!
? — reče pomoćnik s nekom bolnom ironijom. — Vidim onako, plavi se! — Pa koliko ima prstiju? On metnu obe ruke na leđa, i kao čovek koji pruža nepobitne dokaze, gledaše u mene. — A? Koliko? Možete li da vidite? Ah, jadni Đorđe!
se poče vrteti, pruživši najpre vrat i krećući ramenima; pa posle poče izdizati ruke kao što čini čovek kad ga svrbe leđa, ili ga steže haljina pod pazuhom. On je to činio tako brižljivo, da je jedva dospeo da mi odgovori: — Ništa!
Moj otac još isto onako sedi, ne miče se. Zateglo mu se ćurče preko širokih leđa, a oko pojasa se razmiče od duboka daha. Odavno je već bilo zvonilo na večernje.
Ni žena Marinka magazacije ne htede sesti u kola, već pođe sa svojim malenim društvom pešice, okrećući čas po leđa onima s kojima je govorila i to ne iz nepristojnosti, već prosto zbog tepeluka koji tako bezazleno blistaše, kao da je
koga iščekuješ da zna aranžovati kadril i očistiti ostricu, a opet te nimalo ne bi iznenadilo kad bi on okrenuo dami leđa, obrisao nos salvetom, ili čak zabô viljušku u lokumiće. On dakle stajaše, a kazandžija se neprestano vrtijaše.
Kovač je nešto teretno radio, sav mokar od znoja, zalijepila mu se košulja za široka leđa, a on stao na vrata od kovačnice pa duha.
Stanem na vjetar, pa čisto zabreknem. Pa kad poslije opet uzmem čekić, čini mi se da u njemu nema pet drama, a leđa mi čisto škripe. Učitelj se nasmija. Onako: jednim krajem usta i jednim okom.
Ja je pogledah. Oko glave je imala crn svilen šal, bačen preko temena, krajevi ukršteni pod vratom pa zabačeni na leđa. Iz toga šala provirivaše joj lice kao iz nekog crnog okvira. — Izgledaše mi neobično lepa. — Da se vratimo?
Lajtnant uhvati nas obojicu za ruke. Popesku metnuo ruke na leđa i prislonio se uz zid don Karlos priđe i sam. Maks se još jače postide.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
u imenu i prezimenu im, istina, izgledaju kao ono red dece kad se tocilja po ledu, pa leti jedno za drugim i pada na leđa a noge mu poletele uvis. Ali se niko nije odrekao svoga potpisa; »kakva su da su — što kaz’o Nóva bistoš — moja su«.
Dâ detetu tri krajcare, a ovo odleti zaboravivši kazati: hvala! Lupajući se od radosti i silne brzine petama u leđa, ode da se pohvali drugovima (jer dobiti tri krajcare ujedared — to nije doživeo još niko u selu), a novi učitelj se
devojka, frajla Jula, popina ćerka, i zadubila se u posao, kad se najedared trže, jer zasikta stari gusak iza njenih leđa na gosta koji se (posle dužeg pripovedanja pop-Spirinog o tome kako je skinuo sav dug s kuće) već približio, stao i,
— Ju! A zar smo vam mi neprijatelji? Je li, Julo — pita je Melanija iza gostovih leđa ljuljajući se na stolici — je si l’ti neprijatelj gospod’na Pere? — Nisam... a zašto bi’ bila?
Puši tako, i samo izvoleva. A Savka, sadašnja njegova baba, kao mesi u naćvama hleb, pa mu okrenula leđa. Malo-malo pa se tek okrene na nj, pa ga lepo pogleda, a jednako mesi živo i žustro, a sve se na njoj trese, a Nića je
na mišolovku, a znaš da je miš popašan na pečenu kožuricu k’o Vla’ na ribu,« veli joj Nića, pa se okrene malo na leđa da se malo odmori, a ona ga pogleda svaki čas, pa mu odgovara: »Biće sve k’o što si rek’o i izvolev’o, solgabirove moj!
mašću debelo premazanu lepinju, i pečenu slaninu i kožuricu s vatre (što svi u njegovoj familiji rado jedu), i gledeći s leđa jedru i okruglu svoju Savku kako živo mesi i kako se sva trese!
ni najmanje... K’o da i nisam tu! Ja ću evo ovde na kanabe! — reče Gabriela, i sede iza njihovih leđa na jedno kanabe, i izvadi svoj štrikeraj. — A ne, ne, — ne dâ joj gđa nataroševica. — Se’te, slatka, ovde sas nama.
nekako udarcu, izbije pop-Ćiri levču iz ruku, pa ga dohvati svojom tako nesretno da mu je okrenuo donju vilicu čak na leđa! Jedva je Sofra brica namestio na staro njeno mesto, ali zube, bog da prosti.
! — praska gđa Persa šetajući po sobi, pa od vremena na vreme zastaje, briše porculan keceljom, gleda pop-Ćiru s leđa i nastavlja da podbada. — Ćiro, uzmi se na um! Ćiro!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
poći, al’ on, znaš, erdeljski je tanjir, sa obe strane može se jesti, dakle ne verujem mu; jer to nije ni lepo, okrenuti leđa, a sad opet mužu tvom dosađuje.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
izbezumljene, krvave oči, najzad ona luda životinjska zabuna i komešanje i ista umukla oruđa nastaviše da bljuju karteč u leđa maločašnjem napadaču za kojim se ona ustremljena ala krvnički sruči. A kratko vreme potom front je bio miran i blesav.
kroz kukuruze sve dokle ga neki pešaci, što ih je sreo na putu, sa onim dobrodušnim, detinjskim sažaljenjem, ne uzeše na leđa, smenjujući se tako sve do previjališta, gde ga je neki lekarski pomoćnik sumnjivo pogledao i previo i gde je neko iz
A malo posle vis je bio prazan i tako odred pređe u marševi bojni poredak, žureći se da izbegne napad s leđa. Kad je prva pešačka patrola, s one strane visa, prešla borovu šumu pa izbila u jednu dolinu koju je vijugavo
Afrika
Derani su mišićni, dugih leđa, uskih bedara, pravih i jakih nogu. Vrlo lepih likova. Ne skaču kao mi pravo u vodu, no, izvivši se nekako dok su u
Jedino je urođenik u stanju da svojim čamcem pogodi trenutak kad jednim prostim pokretom može sa leđa talasa, umesto da siđe s njim u dubinu, skliznuti na i dalje mirnu vodu.
Gde god susretnemo sitnu crnačku stoku, sa njenih leđa dižu se ispred nas tanke bele ptice, nalik na majušne čaplje. Hrane se isključivo insektima koji idu na stoku.
Ovaj nas ljubopitljivo čeka sve dok ne razaznamo njegova meka leđa, tamna u noći, i onda se tek sklanja u čestu. Švajcarac se više ne trudi da puca i mi mirno prolazimo kroz ovaj tamni
Veče već vrlo hladno. Iza sasvim niskih ulaza od koliba vide se nagi crnci kako greju leđa kraj vatre. Oni drže stegnute pesnice na očima da ih dim ne bi vređao.
Prelazeći preko Albanije, ja sam mnogo noći bukvalno grejao leđa priljubljujući se uz spavača koji je blizu mene; ja sam bukvalno grejao ruku lagano je stavljajući blizu njegovog daha.
ga ne ošamari kao što bi bilo koji drugi belac, već ga besno i naglo ujeda za ruku, leđa, mišicu. U prvi mah sam mislio da se šali, jer se ostali crnci obično smeju.
za sebe mesto koje crnac nikako ne voli, ne toliko što panter, ako napada (to je beskrajno retko), napada s leđa i poslednjeg, već što njega vreba bezbroj fantazmagorija njegovog sujeverja.
Napred ide crnčeva kozica, pozadi žena sa decom privezanom na leđa, i još dalje mršavi žuti afrički pas. Eto jedne porodice koja traži pogodnije mesto za življenje.
se odbles prelama i raskida u talasićima, čvrste grudi koje se nadvijaju nad jezersko zelenilo reke, kičma i glatka leđa koja se savijajući zatežu; sva tela koja se prelivaju od vode što se sa njih sliva.
“ Kokoš je odletevši pala na leđa i jednako se na leđima koprcala. Njamkoro tvrdi da je to znak da je uz nas velika sreća.
U trenutku kad svršavam podešavanje, čovek–gorilo srdito se osvrće i seda na svoje krpe, okrećući mi leđa. Nastaju brzi, uzbuđeni pregovori. Mogu da ga slikam, mogu da ga slikam, ali da najpre dam jedan franak.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Majstorija je bila u tome da se svi igrači razderu, kao da im kožu s leđa deru, a onaj, koji cima, da pogodi, koga je cimnuo. Urnebes bi bio veliki i svaki se kreveljio.
Za trenutak, Garsuli prelete pogledom i sliku iza svojih leđa, kao da se prašta, i vide, u pozadini utvrđenja, forove, topove, tornjeve Temišvara, kao prilepljene na plavetnilo neba.
Oko trideset ljudi išlo je bez puške, sa vezanim rukama, na leđa. Garsuli se beše uklonio u vrata kasarne gde su tobdžije stajale, zaprepašćene, sa ugašenim luntama i nebranjenim
A šta su, Garsuli je već znao. Engelshofen nije trebao ni da doda. Starac mu je, posle toga, prosto okrenuo leđa. Za to vreme, u unutrašnjosti kasarni i kazamata, nastala je prava gužva, a po ulicama varoši panika.
Na viku profoza, Pavle je imao da ustane i prvo mu je bio skinut lokot na rukama. Kovač mu je zatim prišao sa leđa, i skinuo mu lokot i sa nogu. Zatim je nastala ceremonija izvođenja zatvorenika.
Ako ih je Pavle nagovorio da idu, treba ići! Varvara je, sa svojom jetrvom, sa kojom se dobro slagala, sedela, leđa u leđa, na klupi, u providnoj muslinskoj, lakoj haljini, smejući se mužu, koga su čitavi rojevi mušica napadali.
Ako ih je Pavle nagovorio da idu, treba ići! Varvara je, sa svojom jetrvom, sa kojom se dobro slagala, sedela, leđa u leđa, na klupi, u providnoj muslinskoj, lakoj haljini, smejući se mužu, koga su čitavi rojevi mušica napadali.
Sedela bi, satima, poduprvši leđa, sa detetom spuštenim na svoje cevanice i ljuljala dete, nogama. Pevušila mu je, dok ga ne uspava.
Milovao ih je po kosici, tužno. Naročito one najmanje, koji su, ujutru, dotrčavali u njegovu postelju, da mu greju leđa. On je svoju decu osećao kao delove svoga tela, kao svoje ruke, ili noge.
Ona je to oprostila i nije rekla, ništa, Božiču. Božič bi bio ćerci leđa polomio. Isakovič je sav crven u licu slušao tu buču materinu.
da se Pavlu činilo da je sa njim ušlo pet Isakoviča, koji su se kretali, kad se on kretao, sa desna, sa leva, sa leđa. Nasred sobe, na stolu, od porfira, ugledao je svoju abu, svoju torbu, i na njoj sablju.
Preletao je pogledom, i nehotice, niz njena leđa. Niz njenu kosu boje kestena, niz njena pleća razgolićena, prema običaju onog vremena.
Teodosije - ŽITIJA
„Evo mesta kod mene pa stani na kamen, a ja ću te pokriti rukom mojom, i podići ću ruku moju, i tada ćeš me videti s leđa. A lice moje neće ti se javiti, jer ne može čovek, videvši lice moje, živ biti“.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Najlepši su oni prevezi čiji vezovi imaju stare šare bez šljokica i srme. Prevez se spušta sa glave niz leđa do blizu pasa.
oblasti rasprostro ovde-onde po Makedoniji, ćepare ili ćepe, crna suknena gornja haljina, koja naročito pokriva ramena i leđa i koja je slična haveloku (pelerini). U nekim selima ga zovu zobonče.
Vrlo je interesantan i „prevez“ koji se ovde zove sokaj. Nosi se na glavi i spušta se preko leđa. Krut je, od grube vune višnjeve boje, sa crvenim resama pri dnu: često je potkićen belim i sjajnim đinđuvama.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— A zašto me voziš u kolima? Mogao si da me uprtiš na leđa. — Ehe, moj Tošo, ti na svome vratu imaš toliko teških krađa, krupnih lopovluka, grdnih podvala i masnih prevara da
Auf, sad sam baš zaboravio, ne znam ko koga treba da baci. Teturajući, čiča dođe do kola, uprti džak na leđa i spusti se na obalu, pa se tužno razvika: — Hajde, džače, baci me u vodu! Baci me, Tošo, stari druže!
Sprijeda ima glavu, pozadi rep, noge su mu dugačke do same zemlje, a kad legne na leđa, onda mu nisu do neba. Sivi džak liči na svaki drugi džak i po tome ćete ga najlakše prepoznati.
Ožalošćen: ČIČA TRIŠO, a pomaže mu: KRČMAR VINKO. ŠESTA GLAVA Miš mi se penje uz leđa — Juriš zečeva —Koraci nepoznatog — Dižem se u vazduh (PREPISANO IZ TOŠINA DNEVNIKA) „Izgleda da je moj čiča Trišo
Rđa jedna poljska, penje se na džak baš uz moja leđa. Uh, uh, kako to golica, kako to škaklji, prosto bih skočio do neba!
Čiča od straha samo zažmiri zaboravljajući da skine džak s leđa, a kad je ponovo otvorio oči, oko njega je sve bilo pusto. Razbježali se i putnici, i čobani, pa čak i ptice.
Ona se grohotom trese od silnoga smijeha tako da s njezinih grana sunu čitava kiša krušaka i poput grada sruči sa na leđa Šarovu. — Au-vau, prekidajte smijeh, pogiboh od ove tuče — zapomaga on trčeći oko stabla.
— Šarove, pusti me naprijed, a ti se sakrij iza mojih leđa, pa kad Žućo jurne ovamo, skoči i dočekaj ga. Šarov prileže na ivici kukuruza, a mačak Tošo stade ispred njega i
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
srce ne otkriju I u srcu ukradenu ružu IZMEĐU IGARA Niko se ne odmara Ovaj stalno premešta svoje oči Stavi ih na leđa I hteo ne hteo pođe natraške Stavi ih na tabane I opet hteo ne hteo vrati se naglavce A ovaj se sav u uvo pretvorio I
Nušić, Branislav - POKOJNIK
RINA (sedi prema njemu u raskošnoj jutarnjoj haljini): Opet si nešto umoran, opet neki oblačak. (Ustaje, zađe mu za leđa i zagrli ga). Nikakav oblačak; hoću da mi je sve vedro. NOVAKOVIĆ: U srećnom braku uvek je vedro.
(Zauzimaju raznolike stavove. Spasoje prekrsti ruke na trbuh i zagleda se u tavanicu; Rina se sakrije iza leđa Novakovićevih; Protić seo u jednu duboku fotelju, utonuo u nju i zaklonio oči; Anta uzeo maramu korsem da obriše nos, pa
MARIĆ (pogleda Novakovića pravo u oči, pa kad ovaj obori pogled, on mu sa dubokim prezrenjem okrene leđa obraćajući se Spasoju): Razume se da iz reda tih besprekornih svedoka neće izostati ni vaš poštovani gospodin zet?
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Za tri godine biće ih puna kuća! - dodade a oči joj zasvetleše u sumraku dok je nestrpljivo izvijala leđa. Nisam morao da se pitam, sada sam znao: Rašida je ono derište iz kuće kraj rampe kome sam pre dve godine bacio
- Znam! - kažem istovremeno osećajući nečiji uzdržan dah iza leđa. - Ukapirao sam! - okrećem se, iako je to izlišno: ja znam da je to mama. I jeste.
buba, dozvoljavao sam joj da dira; prerastao sam to, ali je samo njeno prisustvo bilo kao mravi koji mi mile niz leđa.
- pogledala me je i opet se nasmešila. - On je već skoro svoj čovek, devojčice! ustala je i prišla Jasmini iza leđa i popravila joj mašnu u kosi, rekavši kako tužakanje nije nimalo pohvalna stvar.
Bio je to jedan od onih što prevoze drvo, ugalj, krečnjak, nimalo otmen voz, sve u svemu. Došao nam je iza leđa i mi smo ga čuli tek kad je mašinovođa zakočio i opsovao bogorodicu svim prokletim ljubavnicima koji se šunjaju po pruzi.
Rašida se uvređeno odmače u stranu. - Zar sam baš toliko dete? - reče okrenuvši mi leđa. U tom pitanju bilo je toliko usamljenosti da za trenutak osetih kako gubim dah. - Ti, mala ludo!
- Ti, mala ludo! - priđoh joj i zagrlih je s leđa. Ramena su joj se tresla kad sam joj prislonio usne na obraz. - Ti, mala ludo!
Računaj koliko joj časova ispitivanja treba dok dođe do mene! - šapnula je prebacivši mi svoju tanku ruku iza leđa. - Ne škaklji! Izračunao sam: još tri ili četiri pisma. - Šest. - Ništa manje?
Ja sam bio taj koga bi trebalo otpratiti, bar tako mi je rekla, a onda, gurnuvši me šakom u leđa, potrčala nazad prema pruzi. Na mesečini od čitave Rašide video sam samo njenu svetlu kosu i beli kvadrat bluze.
Ne kažem da meni nisu smetale moje proklete noge i leđa puna pega koja su se prvih dana na plaži crvenela kao zastave za bikove. Bio bih lud kad bih to tvrdio.
Grleno mađarsko: „Ištenem!” i neka psovka na ciganskom. „Ištenem!” Iza samih naših leđa ču se neko migoljenje i jedan glas, zreo i dubok, četrdesetogodišnji, spušten u horizontalu, kako zahteva nešto.
Za trenutak sam bio srećan što postoji Greta; što je s nama i što smo zbog nje odvojeni od ostalih. Moja oljuštena leđa s malim milionom plikova i pega teško bi podnela poređenje s opaljenim leđima Tome Snagatora, Saše Albrehta, ili čak
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Zaboga, pa zar tako daleko biste išli? — Čekaj, nemoj da trčiš napred. Vidiš, ja sam već na leđa peti krst prebacio. Istina, imam imanja dosta, al’ imamo petoro dece, pa još tri devojke.
Lepo se oproste, pa onda na saonice. Šamika poljubi u ruku obe dame. Kad je gospodar Sofra bundu na leđa hteo baciti, frajla Lujza mu pomaže. — Zbogom, zbogom! Kad su kući došli, posle večere opet se razgovaraju.
Šamika se misli: to nije ljubav, to je trgovina. Za takvog „galantoma” strašan udarac, uvreda. Odmah okrene Košici leđa. Sad ode u Đur. Gde god se pojavi, svud dobar utisak učini. Nema jedne koja ne bi za njega pošla.
Neće jeftine pobede. I tu se zadovolji s time što ga sve hoće. Okrene leđa, pa otputuje. Badava, Šamika je samo „galantom”.
) — leđa u leđa; jedan drugom okrenuti leđima Draj Musketire (nem. Dreі Musketіre) — „Tri musketara“, roman od francuskog pisca
) — leđa u leđa; jedan drugom okrenuti leđima Draj Musketire (nem. Dreі Musketіre) — „Tri musketara“, roman od francuskog pisca
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
puk, pa da pošlje za njim prijavu, napisanu čistim i oštrim slovima, šiljatim kao igle, pa nek mu drugi onda deru kožu s leđa.
njegovom zaigraše mu na glavi stotinu i stotinu malih Vlaščića, Nemčića, Mađarčića, čijim je ocevima derao kožu s leđa. Mučeći ljude do sada, sa nasladom, reši se da ih od sada ostavi na miru, osetiv da i oni sede ovako uz žene i decu.
U taj mah gospoža Dafina primeti i drugu, koja joj beše zaobišla sa leđa i koja je hvatala i gnječila njene haljine na zidu, razbacavši ih po tlu.
jednom ispravljati te ogromne noge što nikako nisu htele, ni umele, da stupe u korak, prestati jednom udarati ih u leđa i trbuhe, da bi se uspravili kad uzmu pušku pred prsi. Ne tući ih više.
Za seču i pokolj. Leđima u leđa, u obliku četiri ugla, pojedini delovi puka pucali su i nastupali kao omađijani njegovom vikom, sve kruće, sve tvrđe,
Obnažena ramena sijahu joj se, kao sasušene kosti na suncu, sa udubljenjima naborane kože, punim belog praška. Leđa joj behu ukočena i utegnuta u oklop od svile, a struk tvrd i okrugao, kao stablo neke stare kruške, koje je još samo
se sad, u blizini neprijatelja, u duge redove, izlazeći iz šume, pospani, nesigurna hoda, zakopčavajući jedan drugog s leđa, padajući u polumraku preko panjeva, natičući duge noževe na puške.
vinovnik žalosti moje nije ćesarka carstvujušča, nego črevo moje bolestno Poidite“– dreknu na njega, okrenuvši mu leđa.
Bili su im vezali ruke na leđa, ali im preko lica nisu bacili nikakve krpe, te im se oko očiju i nosa rojile sitne mušice.
” mlatarajući pri tom sabljom, osvrćući se, pazeći da ga, ako ga neprijateljski vojnici pogode, ne pogode bar u leđa. Tako je izginuo te večeri, do mraka, Slavonsko‑podunavski polk, po brdovitim ulicama Caberna, potisnuv neprijatelja u
Sveća koju joj behu strpali u ruke, pala mu je na leđa i zapalila ga. Beše kao lud. Njegova senka na zidu ličila je potpuno na onog crnog monaha, koga je dan pre, sa
slatkiša, ni onaj uzdržani osmeh bludnika, ni sjaj zenica kojima je, pre, merio svako žensko stvorenje, s nogu i sa leđa. Video je svoga gospodara potavnelog, neispavanog, ćutljivog, toliko, da je danima jedva progovarao koju reč.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
zabode u košulju na nedrima strmoglavce, da bi se i hrana obastrmila dole iz prsiju, i valja okrenuti nedra od košulje na leđa, da bi se i hrana okrenula“, piše Miličević.
u vranjskom Pomoravlju, majka i ujak čine sledeći obred sečenja tovara: oni odvedu dete na drvljanik, pomognu mu da na leđa uprti tovar drva, a onda bi ga ujak, terajući ga ispred sebe i izmahujući sekirom, preteći upitao: „Će da odiš?
izvodi sledeći složeni obred: „Tetka ili strina detinja osloni dete o koleniku (na koju se namotava pređa), stavi mu na leđa malo breme suhog granja i tri puta ga provede oko kuće, idući s leve pa desnu stranu, a uz to govori: ’kolenika zvrkom,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Stonjanin je vešto skakao s kamena na kamen. Mladi čovek se kolebao između njegovih pognutih leđa, kroz čiju je košulju probijao znoj, i stjuardese koja je sve više zaostajala.
Šta je video Bel Ami? Gole, tamne ruke. Šiške iznad samih obrva. Leđa posuta zlatnim dlačicama i noge, onu vrstu nogu koje vole da se njima klati na ogradi nekog mosta.
startera na olimpijskoj stazi dugoj sto deset metara sa preponama, taj znak koji otvara kapije raja u zemlji bogu iza leđa, u dvorani sumornog sjaja, ispunjenoj dimom prvih cigareta u životu i prvim poznanstvom sa zanosnim mirisima mladih
Devojka s kojom je nameravao da igra bila je nešto starija od ostalih u dvorani. Njena leđa i njene mišice bili su na samoj ivici zrelosti.
U ovom trenutku, dok prilazi devojci s leđa, Bel Ami je umorni veteran koji je preživeo gomilu vazdušnih bitaka, mešavina razočaranog Remarkovog doktora Ravika i
Hajka vam se približavala s leđa; seljaci su udarali motkama u lonce i pucali iz sačmarica. Onda bi naišli zečevi. Uletali su ravno u mrežu i koprcali
– Kao da smo pobegli iz škole, zar ne? – kazao je, osećajući pod prstima mlada, uzdrhtala leđa. Trebalo bi napisati esej o gladnim prstima sredovečnih muškaraca, koji potpuno nepotrebno pridržavaju leđa svojih
Trebalo bi napisati esej o gladnim prstima sredovečnih muškaraca, koji potpuno nepotrebno pridržavaju leđa svojih mladih prijateljica, da bi nešto kasnije napali koleno.
Sa svih strana stola okruži ih beli kelnerski bedem. Mladi kelneri, širokih seljačkih lica, gurali su ih s leđa, pred naletom svojih drugova koji su još uvek pristizali. Azra je virila između snažnih ruku okraćalih rukava.
za šta? Ti tamo! —... za palačinke — promuca mladi kelnerski štreber. —Tako je: za palačinke! Iza Azrinih leđa progura se jedna pedesetogodišnja gošća: — Oh, tako bih volela da i ja malo gledam... — zamoli šefa sale.
Povratka nema i ne može biti. Plava glavica njene kćeri iščezava u dimu: »Zar nije božanstvena?« gura majka nečija leđa za susednim stolom. A onda se žiri povlači da donese odluku i njih ponovo nema, čak ni među pratiljama.
opet te ne bih stigla! »Vaš muž nije trenutno ovde! Hoćete li da ostavite neku poruku?« Smeju mi se sigurno iza leđa... Te oblajhane kučke iz tvoje kancelarije! – Mislim da si se malo udaljila od teme...
Matavulj, Simo - USKOK
Vi zaboravljate da smo mi predstavnici ćesarskog grada Kotora, a ne roblje, ni vaše sluge! Pa mu okrete leđa i siđe s bedema, te obavijesti građane i savjetova ih da se odmah raziđu.
Kako se Markiša toga maha sjedeći protezao dignuv ruke u vis, Krcun dopade, obori ga na leđa i ruke mu složi, pa ga poče raspasivati, da ga tobože veže. Janko pritrča da odbrani Markišu.
Najzad privi ranu dugačkim platnenijem povojem, koji izvadi iz pojasa. Pa pošto pomože ranjeniku da legne na leđa, pokri ga i otide pred kuću. Milica s radošću vidje kako Janka malo-pomalo savlada san... Ukop Krcunov bješe u podne.
Knez uđe u kuću, a medik, zadovoljan, osta pušeći. Bješe to čovjek omalen, sredovječan, širokih leđa i riđih brkova. U domu brastva Iličkovića medištvo prelazi s koljena na koljeno.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
majstor ga lupka po vratu, pita ga za zdravlje, mjeri mu leđa i najzad mu nešto šapuće u samo uvo. Eh, da mi je čuti šta mu je kazao. - Mi se dogovorili!
Naravno, i kad okreću leđa književnosti, ne uspevaju da joj se otmu: parodirajući je, obogaćuju je. Samoironija je pouzdan znak zrelosti jednog
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Knez od Semberije (1900), Tako je moralo biti (1900), Hadži Loja (1908), Ljiljan i omorika, Jesenja kiša, Iza božjih leđa (1910). Pučinu i Običan čovek izdala je Srpska književna zadruga 1905, a Svet 1906.
Nušić je u tome pravcu, idući za stopama Maksima Gorkog, dao mračnu naturalističku socijalnu sliku Iza božjih leđa. Iako Nušić bolje zna pozorišni zanat no iko, iako je intimni poznavalac beogradskog života, iako je njegov književni
Milićević, Vuk - Bespuće
Oni počinju da se penju uz brijeg jednim starim, razrovanim putem, punim vododerina; iza leđa ostaju im visoke, gole planine, sa surim i strmim stijenama u kojima se gnijezde orlovi.
I dolažahu mu trenuci kad htiЇaše da se otrese svega toga, da baci to preko sebe kao jedno breme sa svojih leđa, da odgurne nogom, da raskine rukama, da kida zubima, — pa da ispravi ponovo glavu i da ponovo pogleda prkosno u život.
Irena je sjedila, radeći, iza njegovih leđa i posmatrala njegove karte; on osjećaše više puta njezin dah na svome licu i gubljaše igru; jednom, kad sjeđahu uporedo,
Sremac, Stevan - PROZA
Jova mu primače mastilo, koje drži u levoj ruca, a desnom mu predaje u ruke pero, a gđa Kaja se naslonila iza leđa na polaženika, pa mu jednom rukom meće »puslicu« u usta, a drugom ga blago pomilova po kosi.
— Evo, priko i pobratime — hrabri ga Jova, — samo forme radi, da se ispuni ta njihova formalnost! Moja će žena na leđa, a ti unutra. Tako, priko, fala! Ti ovde, a Kaja će na leđa menice da se potpiše.
Moja će žena na leđa, a ti unutra. Tako, priko, fala! Ti ovde, a Kaja će na leđa menice da se potpiše. Raspitao sam, pa mi kazali da ima prava da se potpiše.
Baš on. I seljak priznade. — Reziluk, bolan, zar tako! — reče Maksim i okrete leđa. Nije ga ni prekorevao, ali je okrenuo leđa i izišao napolje.
I seljak priznade. — Reziluk, bolan, zar tako! — reče Maksim i okrete leđa. Nije ga ni prekorevao, ali je okrenuo leđa i izišao napolje. Ali kako je naša zemlja uređena i u njoj vladaju zakoni, to je predsednik učinio svoje.
— reče gazda Radisav pa ustade. A sin razumede dobro taj pokret, i odmah se namesti uza zid da skloni leđa i sve što je tim pokretom očevim bilo ugroženo i u opasnost došlo. — Nego dosta je bilo komendije! veli gazda Radisav.
Radičević, Branko - PESME
Neće Ture više žive peći, Ni sa leđa vama kajše seći, Ni na kolje jadne vas nabijat, Niti kolom žive vas prebijat, Ni bacati o gvozdene kuke — Druge
56. Starac gurnu svoje zlato, A okliznu noga mome, Pa na leđa, pa u blato Pade jadna, a on s njome; Pokri starac zlato svoje, A Srb ozgo na oboje. 57.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Djed se poslušno diže i dovodi okretna konjička. Majstor ga lupka po vratu, pita ga za zdravlje, mjeri mu leđa i najzad mu nešto šapuće u samo uvo. Eh, da mi je čuti šta mu je kazao. — Mi se dogovorili!
Bacam se u ćošak po one naše najduže grablje, a stari samardžija polako ispravlja noge, ispravlja leđa, vrat i okreće se djedu, sjedećivom i začuđenom. — Nas dva odosmo, a ti čuvaj kazan, staro mlinarsko kljuse.
Otkud se mlin može naslikati? Sjećam se, kad god bih pošao da spavam zajedno s djedom (da mu grijem leđa!), starac bi se sjetio svoga mlina i raznježeno mi napomenuo: — Sad ćemo nas dvojica da spavamo, a naš će mlinčić da
uvlačim ja, bosonog, zaprašen i šmrcav, pentram se preko djeda, preko nevidljiva živa brda, i gnijezdim se iza njegovih leđa, kraj zida.
Glavno je da ti svom đedu griješ leđa. KONjSKA IKONA Nesigurna umjetnička sreća, drž ovamo—drž onamo, nabaci jednog dana slikara bradonju i u sela pod
Pošlo bi se, rode moj, ali kako ćeš zaboraviti sve ono što si ostavio širom podgrmečkih sela? Nije lako okrenuti leđa ovome blagodatnom kraju koji si naselio tolikim svecima, svojom rođenom djecom.
— E, brat-Sava, tako ti svake godine, a ja toga tvog Mađara još ne viđeh kao ni svoja leđa. — Rade, brate, nemoj biti zlopamtilo. Zar si ti spao na to da pamtiš sve ono što klepeće kakva benasta starčina?
— Šta da ti duljim, brate Rade, tek što svane dan, a čovjek seljak okuje ruke uz plug il motiku, savije draga leđa crnoj majčici zemlji, pa tako, korak po korak, kao da su mu noge u bukagijama, miče se uz brazdu.
ili, na kraju, ja glavom, koji sveca izigravam i slušam taku benu, a ne tražim vile da te valjano izmjerim preko leđa zbog tvog trtljanja, lopovije i tvoje magareće vjere? Sava samo pokorno povi pleća i uvuče glavu među ramena.
Primiše ga čak i naši ukućani, naravno, gostu iza leđa. Jedino je moj djed, s naglašenim poštovanjem, u svakoj prilici pominjao kamarata samo po imenu: — Što ovo nema Dane iz
Već se znalo, čim se iza okuke pojavi široki Drmogaća, evo ga, iza njegovih leđa, ukazujem se i ja kao ždrebence iza kobile.
Nevolja jedna, pa eto ti. Seljačak se opet pečalno zagleda u široka Vačkonjina leđa pred sobom i potiho mi se požali: — Bojim se, brate, ovih raznih ...
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Što mene tako neko ne unesreći! Nego ti, Suljo, sedi na panj, pred vatru, spreda goriš, s leđa ti ladno, kesa prazna, trbuh prazan, i, što je najgore, krevet prazan! MUSA: Ne bih ja dao moje blago za njegovo!
Ja ću prvo da s ispavam. Mrtav sam umoran. Ko da mi neko čeze o leđa slomio. HASANAGINICA: A šta ću sad ja? BEG PINTOROVIĆ: Ništa! Ne mogu ništa više da slušam!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Samo često, u noći, trgnem se iz sna, probudi me svetlost sveće. I ja se tada dižem i gledam, gde se ona skupila, na leđa bacila staru, čohanu gunju; nagnula se k sveći i nešto radi.
Tek što da počnu, dođe i „ona“. Visoka, puna. Crna joj kosa u dugim kurjucima pada niz leđa. Oči velike, crne i pokrivene dugim, tamnim trepavicama; usta mala, puna, nabubrela, ali ne crvena već tamnorujna kao
joj ustima, gleda ga krišom, vidi: kako se on češe, vrpolji, gleda u nju i hoće nešto da joj kaže, a ona mu tada okreće leđa i čini se nevešta. — Cveto! — veli on naposletku. — Hajde da pevamo. — Neću. — A što? Eto, ja te molim!
Tu već ne beše one vreve, žagora; samo su se u redovima i iza čokota crnela leđa radenika, koji su ćuteći brali i žurili se. Po gdegde zabelela bi se i zašuštala koja suknja.
Odjednom zašušta nešto iza mojih leđa. To je bila Ciganka i već se sagla te bere. — Šta ćeš? — viknuh. — Kosirče da ti prodam!
Kostić, Laza - PESME
Strahota! ratos takih misli! Razuzurim se, okrenem peći leđa i mislim šta da čitam, da rasteram te mutne vidove o oživelim grobovima i umrlim životima?
Krunisana seda brada filišćanskog carskog veća, što seđaše kraj boginje, mladencima iza leđa. Krunisana seda brada mladoženji tiho smeta: „Ne sinovče! nemoj tako, ne skrnavi sveta reda!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad uđe u caričinu sobu, ima šta i videti: carica legla na leđa, pa spava. Onda carev sin pristupi polako, te je obljubi, pa joj skine prsten s desne ruke, i s leve noge čarapu, i na
Ona se sad digne, uprti njega i sve što je on za nju pripravio na svoja leđa, pa hajd gore. Kadgod je ona zinula, on joj je bacio u kljun jedan kruh, jednog ovna, n ulio jedno vijedro vina.
Bolje je da ja ovo nosim sam, a on neka gleda kako će izići iz jame“. Pa uprtivši vreću s pobratimom na leđa, pobegne preko sela: a za njim pristane mnogo pasa lajući i goneći ga.
Kad malo posustane, i vreća mu se niz leđa ponisko obesi, onda pobratim iz vreće poviče: — Diži, pobratime, ujedoše me psi!
Mujo na to zaviče: — E, šućur alahu, dobri ljudi! — pa okrene leđa i ode pa u čaršiji kupi mesa, odnese kući da burek skuva za ručka, ponese sa sobom od kuće zembilj te u čaršiju;
Kad se već đetetu dosadi, onda pomisli u sebi: „Valjda je u svakoj vodenici ćoso“ — pa sprti svoju torbu s leđa i stane da melje s ćosom.
Pa mi da čelca i još punu torbu prosa od izora. Onda ja uprtim torbu s prosom na leđa, a sedlo s pijevca prebacim na čelca, te uzjašim, a pijevca povedem u povodu da se odmara.
služiti dok kukavica ne zakuka, i da se ni jedna strana ne sme naljutiti, jer inače onaj drugi vlastan je da mu vašu s leđa odere. Tako se i pogode.
Ćosa će na to: — E pa kad si se naljutio, hodider vamo da ti vašu s leđa oderem. I tako i bude. Ovaj ode, siromah, kući bez plate i oderanih leđa, pa kaže braći kako je prošao.
I tako i bude. Ovaj ode, siromah, kući bez plate i oderanih leđa, pa kaže braći kako je prošao. Zatim se digne srednji da traži službu, pa natrevi i on na Ćosu, te i njega Ćosa prevari
Zatim se digne srednji da traži službu, pa natrevi i on na Ćosu, te i njega Ćosa prevari pa se i on vrati kući oderanih leđa. Bogme se sad digne i najmlađi da traži službu pa prvo naiđe na Ćosu.
Ugursuz na to reče: — E pa kad si se ti naljutio, čekaj da ti saderem vašu s leđa i da mi platiš ajluk, pa onda da idem kući. Pa tako i bude. Ugursuz mu odere vašu s leđa, a Ćosa mu plati ajluk.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
To je lepo. Nego, gdi je moj magarac? JAKOV: Ja sam tvoj magarac. SELjAK: Slab si, prebiću ti leđa. Nego, ču li, dečko, ovde sam ja vezao jedno magare, s ovim istim ularom, što je tebi o vratu. Kud se on deo?
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Oho, milostivu gospođu batinom? To ne ide, zašto bi našoj gospođi dosad bila leđa kao čivit. Bože moj, da nešto prođem obučena sokakom. Kako bi svaki pogledao, kako bi se čudili i divili! „Ko je to?
(Pođe na vrata.) SRETA (opali je, pak je potom za ruku uvati): Oho, tamo nisu čizme. SULTANA: Jao moja leđa... More! SRETA: Pelo! SULTANA: Šta ćeš sa mnom? SRETA: Da očistiš čizme. SULTANA: Ja to ne umem da radim.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
od makovog zrna, da ispari, da postane neprimetljiv i da što brže šmugne pored svih onih bitangi što gluvare češući leđa o zidove. A ovde, šta? Cilj je da se bude primećen! Gospode!
igranku „Kod Zvezde“ i držao sasvim blizu, još bliže, dotičući vam pleksus i grudni sistem „kratki spoj“, čitava vaša leđa stajala su mu u šaku, a sva kosa u levu nozdrvu; setite se samo kako vam je pravio program boravka u vašem sopstvenom
Kroz velike prozore videla su se leđa izvesnih betonskih dama. Bile su to boginje Pravde, Industrije, Poljoprivrede, Zanata i nekih drugih veština koje nisam
je bilo presudno za njegovu dalju karijeru književnika, kojeg je otkrio u sebi jednog jutra dok mu je sekretarica češkala leđa.
nije važno odakle je on, a na šta ja rekoh da je veoma važno, jer nemam ni najblažu nameru da idem bilo gde, bogu iza leđa, iz ovog grada, u kome sam se, uzgred budi rečeno, i rodila i u kome me svi poznaju, a da njega ostavim na asfaltu, na
Uključi se tako i on u društvo i poče da okreće pedale kao manijak. Na leđa okačio veliki broj jedan, jer je čuo da na granici svakog drugog hapse, pa da se osigura za svaki slučaj.
“ i „Zdrav podmladak“, ili onu koja mu uvek položi na leđa kad god je izvuku iz naftalina: „Knjiga je najveći prijatelj čoveka!
Prišunjam joj se, dakle, iza leđa i imam šta da vidim — bakuta sa duplim naočarima čita članak „Izmena seksualnog partnera— način da se osveži brak?
Folirant, kao i obično, matori podiže samo stražnji deo tela, učtivije rečeno „ono mesto gde se leđa prestaju pristojno zvati“, to jest dupinger šta tu da eskiviram pravu reč! — Sada dosta! — smiluje se najzad maman.
Naposletku, veštice se iscmaču, naravno, sve u vazduh, sve preko leđa, i razilaze se svaka na svoju stranu. Kuća nam izgleda kao Vaterlo neposredno posle bitke.
Kao ukleti. Da, baš tako nekako. Ušla sam u „Tri grozda“ i sela za slobodan sto,iza samih njihovih leđa. Mislite da su me primetili? Ljudi moji, pa to je bila čista kocka!
— pita matori, i bez ikakvog stvarnog razloga pridržava, kao ležerno, vitka leđa mojih gošći uz onaj čuveni izraz „Wiencrschule“. Gle, mama? I vi ste se već vratili?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Za mene radi svakoga dana krilata vojska Dživdžana hana.“ Divima leđa od straha bride. „Čuješ li samo strašnoga đide!“ Brko se ježi, al ipak traži: „Pa čim se hraniš, delijo, kaži?
Promočen čiča po vodi lupa, ko bi se u snu nadao tome, pa oči beči i gromko viče: „Što si me s leđa zbacio, some?!“ Najzad mu mačak dodade rep i čiču spasi. Ala je lep!
“ Samo što reče izbeči oči pogrbi leđa, na mačka skoči. Hitar je Toša, nema mu mane, na vatru liči živu, pa za tren oka i u dva skoka uz vrbu strugnu
“ Razigran točak veselo đipa, toplo se brašno u sanduk sipa, deda se srećan po mlinu vrti, prepune vreće na leđa prti, vrti se žrvanj vrtoglav, a mlin se trese od buke sav.
“ Žderko se trže, pogrbi leđa, u nebo zirnu okom. „Evo i dana, vrag je u torbi, bježati valja skokom!“ To reče, vreću na leđa vrže, pa jurnu
„Evo i dana, vrag je u torbi, bježati valja skokom!“ To reče, vreću na leđa vrže, pa jurnu njivom što može brže. Zastade mačak u pola priče: „Čuješ li, Žućo, druže, tako mi repa, meni se
“ I tu se deda za leđa primi, zastade časkom pa će ti reći: „I ja sam, kanda, umoran malo, valjaće negde zeričak leći.
— Tome su krčmar i krava krivi! — Prebiše zato, od gneva zlog, krčmaru leđa, a kravi rog. Tražeći gnezdo, vesela čavka na glavu sleti čupavog Slavka.
U tihoj noći, uz leđa vrbi, Vidran se brine o svojoj trbi. Evo i jutra s rumenim licem, trepti po travi plamena rosa, vrba u vodi
„ „Pobogu, ljudi!“ — vučina zinu — „Ko bi se s takvim rvȏ? Začas ti kožu sa leđa skinu. Zamisli: čelik, drvo! Ovoga, bogme, ne čeka brat, inače — ode vrat!
U vrelom pesku, na polutaru, ulovih jednom kornjaču staru, pa joj na leđa urezah „šaru“: „Najbolji dečak da mi se vrati, izgubljen davno u devet sati, suvim ću zlatom njega da platim.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Skoro sam obišao celo ostrvo u krug. Nalazim jednu pljosnatu stenu na koju se može sesti kao na naslonjaču, oslonivši leđa na jednu drugu. Ostajem tako duže od pola sata, možda od tri četvrti, bez jedne misli u glavi, bez jednog sna.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Uzdrhtim i raširim ruke kao da sam gonitelj ptica i stajem na leđa delfina; miruju pegava leđa pod mojim bosim nogama i mesec izlazi.
Uzdrhtim i raširim ruke kao da sam gonitelj ptica i stajem na leđa delfina; miruju pegava leđa pod mojim bosim nogama i mesec izlazi.
da se vidi, počeo je da radi — uglavnom sa kožom kao neko ko je štavi: po hodnicima je sekao uši, skidao kaiše s leđa na terasi il čupao kosu onima što jašu, ponegde je odleteo neki nos da se zaravni lopta glave, carostavnici kažu
duva odozgo sa Atona Predznak ili prozrak U luci je sinoć bilo življe Na brdu udaraju četiri puta pečat Leđa hoće da se vrate u Solun Nerodimlje Zvečan Dafine cvetaju oko hrama I peva neko večan Pođoh uzbrdo od ruske
Onda smo odlazili dalje putem uz obalu, a crkve se iza naših leđa dizale uvis, oslanjajući se na more, na pučinu, na ogledala plaveti rasuta po nebu, penjale se pošto su nas presrele,
se tačno kaže gde je ono što se ujutru beli od zore belje ima dugačke pletenice pod kojima se previja Ibar čija su to leđa gledam kroz durbin vidim vidovite daljine tamo gde se rub noći oslanja o klance jedan hrast oblači zlatnu košulju i u
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SARKA (okrene se i spazi je): Otkud ti, Gino? GINA (preplašeno cikne, stavi odmah kutiju za leđa i nasloni se na zid na kutiju da bi mogla osloboditi ruke): Iju! Iju!... SARKA: Šta ti je, more?
AGATON (nailazi sa strane, za njim Simka. On ide kruto, jer je pod leđa od kaputa metnuo veliki srebrn služavnik koji donjim krajem viri).
'Ajde,boga ti, Simka, ostavi je! (Pođe ljutito i zaboravljajući da mu je služavnik za leđima, okreće Sarki leđa.) SARKA (spazi služavnik): Čekaj, čekaj, prijateljAgatone.
AGATON: Ne znam, stegao me neki reumatizam u leđa. SARKA: Pa vidim ja već to da je reumatizam, samo rekla bih da je srebrn reumatizam.
Sede raštrkano svako zasebno i jedno drugom okrenulo leđa. – Proka, očajna lica, nervozno šeta sa zabačenim rukama na leđima; Gina vezala glavu preko čela i ukće; Simka
rukama na leđima; Gina vezala glavu preko čela i ukće; Simka naslonila glavu na obe ruke; Vida okrenula svima leđa i sama sa sobom razgovara kao da nekom čita lekciju; Mića se uvalio u fotelju, rukama zagrlio kolena i glupo gleda u
AGATON: A na mene nemojte se ljutiti, to su moje dobre namere, moje roditeljske brige. ADVOKAT (okreće mu leđa, Danici): Potrebni su mi, gospođice, izvesni podaci koje mi traži starateljski sudija.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Otpratiće prolaznika pogledom, ne dugo, a odmah zatim okrenuće leđa, pa će nabiti kabanicu, zagledati se negde u daljinu i tako će satima ostati. Za jedno kratko vreme zvuci se nisu čuli.
Masa ponese i mene, razmaknuh laktovima, a onaj debeljko nalegao na moja leđa, i zapeo iz sve snage. — Ama polako, čoveče! — Samo pravo i guraj — veli on i zapinje još jače.
Prvo bih njih pustio u borbu. Ako nema jedno oko, a ima zdrave noge, natovari mu municiju na leđa, pa neka nosi dotle dok ne pogine. Ako ima zdrave oči, a nema jednu nogu, stavi ga negde u zasedu i podaj mu mitraljez..
— Ti se zguri, a kad naiđe most, ti se onda nasloni... — Da ti malo pročibuka leđa... — Šta se buniš — upade onaj riđi — okreni se upolje, i sedi. Eto tako! Sad se luftiraj! I tako se svi razmestismo.
Poslednji je stigao Tasa, vukući kraj opasača, koji nikako nije mogao da dohvati rukom iza leđa. Odnekuda naiđe i komandir. Baterijski narednik mu iziđe na raport. Pogledao nas je komandir strogo.
Preko dve stotine snažnih ruku gladilo je ceo dan onaj čelik, prevlačilo preko konjskih leđa i nogu, podmazivalo kaiševe i mahalo metlama.
Ravnanje, ah, to pusto ravnanje, a front ratne baterije širok kao razvučena lepeza, te nekome ispala glava, drugome leđa, onaj izleteo ceo... Koni se uznemirili. Uto naiđe i komandir na konju.
Pred njim je škiljio fenjer. Onako visok, raskrečio Aleksandar noge, zabacio ruke na leđa, kapu nabio na desno oko i ljutito hvata zubima brk. — Sad i nikad više! — progovori strašnim glasom.
— Potporučnik Aleksandar! — čusmo odsečan glas komandantov, koji nam je odnekuda zaišao iza leđa. — Je li tu vaše mesto? — Razumem! — pozdravi Aleksandar i u galopu odjuri do prvoga voda.
Neki zaostaju, sigurno su ranjeni, jedan pade... pokušava da se digne, opet pade na leđa i osta nepomičan. Ali ostali odmiču, već su blizu obale i naglo se strmoglaviše u reku. Stroj se izgubi...
— Ama, podnaredniče, ne se ljutim da me bapne u noga, ruka, ama posred leđa... o, firija drakuluj! — i Jankulj briše šajkačom hladne graške znoja.
Huj... Hvala ti, Bože. Eksplozije se začuše iza naših leđa, — Povećati daljinu za pedeset... — Ovaj nas uraklji! — Javi komandantu da haubica gađa crkvu, urakljeni smo.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Putnik se još jedared obazre na selo, pa onda baci na zemlju neku vunenu struku sa svojih leđa i sede na nju. Tek tada opazi čobane, koji ga pažljivo posmatrahu. On podiže glavu i mahnu rukom na njih: — Ej, more...
odite ovamo! Deca se zgledaše; poneko se zasmeja glasno, zaklonivši glavu za leđa drugareva. — Ima li koji đak među vama? — Eve... ovaj, pružiše deca prst na jednoga.
Vi ste, dakle... I ja sam ovde postavljena... Ljubica Petrovićeva. — Ene, zar to novi učitelj! viknu neko iza njihovih leđa. Učitelj se okrete i preletevši okom sva lica klimnu glavom i promrmlja: — Kako ste?...
— Čestitam, gospođice, novo drustvo, viknu neko iza njenih leđa. A, žestoka posla ! Mladić i po! Ona se osvrte i spazi ćatu gde joj se primiče.
Čim uđe u sobu, devojka se skide, pa obuče jednu šarenu seosku suknju, na leđa metnu jeleče, pa iziđe da spravi sebi što za večeru. ...
Nego ono k’o veli: daj da bacim krivicu na drugog, ako se može; bolje neka bride tuđa leđa nego moja. A za mene što veliš, gospođo, — grešiš se mnogo: ja sam ti jedna puka prostačina i ne znam ti za politiku
Iđaše kicoški, nekako podigravajući u hodu, ispravljene glave a pognutih leđa unapred. Odmah se moglo opaziti da je to otresit, živ, okretan mladić.
Gojko samo trči s prozora na prozor. Pogleda u učionicu, Ljubica se trese od plača, leđa grčevito odskaču ; pogleda na dvorište, — pisar natmureniji od gustih oblaka korača nervozno i poneki put mahne glavom
Prođe podne, Ljubica još leži na stolu; počeše deca dolaziti u školu, ona još leži, i vidi se samo kako joj široka leđa naglo odskaču od duboka disanja... Kad se svrši školski rad, Ljubica iziđe za decom.
— He, sokole, nisam ja prorok. Tu se sad nešto krupno lomi... biće grmljavine i svega. A ti čuvaj svoja leđa, jer sad mogu najgore stradati. Gojko ga pogleda plašljivo, a on hodaše po sobi, mršteći se i misleći. — Đavola posla!
pa mi priđe i moli da je izvedem iz škole, a ja se tek onda naljutim, pa skočim onome na leđa... pa gazi, gazi, udri štiklom u glavu, tuci, gnjavi«... I Gojko se opet malo pribere od gneva. »Što to nema Stojana ?
I ona zna da mu je obećala venčati se sa njim, i ako ima živu ženu, i taman da mu izjavi sad pristanak, a iza njihovih leđa viknu Stojan: — Ne može, bratiću, meni je obećala!
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
GINA: Nije baš uvek! SOFIJA: Ja celog leta ne bih izlazila iz vode! Molim vas, hoćete li da mi obrišete leđa, ne mogu da dohvatim! Stalno bih plivala! Do neba bih, čini mi se, plivala, kad bi se moglo!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Odskočio sam od stola i uzeo, zaprepašćen, stav „mirno“. On je, docnije, dobio kuršum u leđa, od naših vojnika, koje je tukao. Ja sam u toj marškompaniji imao dva druga.
Premeštali smo je, sa desna, na levo, na leđa, o vrat, pa smo je najzad kao dete na krilu nosili, i gledali zabezeknuto, kao da smo ga mi rodili.
Držao je šaku iza uva da što bolje čuje. Međutim je, iza leđa, dao naređenje da se protiv nas izvedu žandarmi. Protić je, inače, bio miran i vrlo razborit čovek, ali strašno nabusit.
Ne, on se nije smanjio; mračan i prazan, izgleda mnogo veći nego pre. Ja gledam pogurena leđa kočijaša kako se već tri sata ljuljaju po topotu kopita, sad brže, sad lakše.
Inače, ni ovdašnja štampa ne trpi da joj se kaže istina u lice. Ali poštuje onog ko joj kaže iza leđa. Katkad su ljupki, i smešni.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— reče predsednik onome osumnjičenom. — On je, on je! — uzviknuše ostali i čisto odahnuše, kao čovek koji skine s leđa veliki teret. — Ja ne mogu da igram ulogu opozicionara — jeknu onaj grešnik očajno. — Kako ne možeš?
Noge mu klecaju od starosti, leđa povijena, a ruke drhte. Glas mu je trepereo, a u očima se svetle suze. — Kleard. Učiniše mu počasno mesto.
Noge mu klecaju od starosti, leđa povijena, a ruke drhte. Glas mu je trepereo, a u očima se svetle suze. — Deco, — otpoče on, a suze se skotrljaše niz
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Sve gotovo, ti sedneš u košar, opružiš noge po tavanici, a leđa odupreš o tanko pruće pa hajd' u njive. Za tobom se digao urnebes od dece, no redara ih sve namiruje i ti se spokojno
koga još nije rosa spala, baciš se u tu svežinu, pa osećaš kako se grudi nadimlju, ne mogu dovoljno da se nadišu, a leđa se kale, kao usijan čelik, kad baciš u ledenu stud...
— E da, Bog s tobom, ja koga ćemo.... — Dobro doš'o!... viknu mi ča-Marko iza leđa. — O, ča-Marko.... bolje naš'o, bolje vas naš'o, zbunih se ja. — Ja mišlja' ti nećeš doći.
Kaži sad ti mene. — Ali pozdravo? — Pozdravo. — E jesam, ali ćuti! — Je l' tu Milenija? začu se šapat iza njihovih leđa. — Ko si ti? pita Milica. — Ja sam. — Jes' ti, Mićo? — Ja. — Evo je, do mene.
A devojke su srdito pućile rumena ustašca, okretale leđa, žalile se milim majčicama kako je gospodin Mojsilo dosadan, nesnosan, kako je neotesan i još trista čuda...
Ali bi opet bolje bilo, kad bih ga ugledao da trči preda mnom, pa onako s leđa da opalim. Baš je to bolje... Ih, što neće... Pa posle odmah džemadan, jelek, dizluke, sve zlatom iskićeno...
Kako poskakaše, zlikovci razgledaše uzvereno na sve strane. Za tim dohvatiše puške po sredini, okretoše nam leđa i potrčaše napred. Pripucaše puške od nekud. — Uaaa! — Ne daaaaj! — Predajte se! — Pucaj!
Podigoše ga dvojica, izneše na travu, ogrejanu suncem, i izvrnuše ga na leđa. Beše to čisto, mladoliko, obrijano lice, crnih, otvorenih očiju, iz čijeg se pogleda više ne vidi nijedno osećanje,
Prekrete nekoliko puta s jedne noge na drugu, ne znajući na koju stranu da se krene, pa, najzad, obrte Spasoju leđa i, polagano pazeći da ne izgazi pšenicu, iziđe iz njive i ode u selo. Iđaše pognute glave i nevesela lica.
Nasred sobe, ove iste u kojoj on spava, stoji njegova mila mama, sva u belom, kao kad se sprema da spava; niz leđa joj pale duge crne kose, a ona oborila glavu pa se nešto mnogo, dugo misli...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
) MARINA: I onda, kad je tako, ja ne razumem ovu vašu agitaciju? JEVREM (sakrije plakate iza leđa): Koju agitaciju, na primer? MARINA: Pa to, što hoćete da budete narodni poslanik. JEVREM: A, to?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ti nisi parlamentaran, bojiš se javnog mnjenja!« Ali kad ovaj produži deljanje i Sreta vide s kim ima posla, on okrete leđa vičući: »Ja ustupam sili!« i bega koliko ga noge donose. Eto takav vam je bio Sreta kao čovek u javnosti.
Ustade i metnu ruke na leđa pa se okrete famulusu i stade ga meriti, a uvrće jednako bradu. — More, ti si pismen?! — Ama nijesam, gospodine.
Samo je nabio svoj kalabreski šešir na oči i dunuo na nos, a ruke metnuo na leđa, pa ga zapitao: »Kako, kako ono reče gazda-Đorđe, ne čuh dobro?!
Malo govori, samo ćuti pa zvižduće ili pevuca kroz zube. Opkorači stolicu, nasloni se na leđa od stolice pa se ljulja tako.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
drugačiji — Len, dobroćudan, trapav kao slon, Uzvišenim mislima i filosofiji sklon; Voleo je da se ispruži na leđa I da razmišlja kako svet nema međa: „Mi, mačke, otkud smo, ko smo, u Kosmosu? Ko nas, ko proso, u prostoru prosu?
Sunce kroz utrobu reke pronese Vagone santi, granja i gliba: Led se pretapa u senke, a one se Zgušnjavaju u tamna leđa riba.
ORAH Niti ga kopah, niti orah: Kao dar s nebesa, pade orah. Odbaci s leđa teški kaput I skliznu u suvo lišće, na put.
— Na levu stranu počinak nije zdrav. Na desnu ne mogu da se okrenu, jer je u spavaoni tesno. Na leđa, žulja trola. — Tramvaj spava prav, Na točkovima, dakle, ni levo ni desno.
knjigama ni u arhivama, koda Nije ni živeo, i evo, jedini ja ga Vidim, kako izlazi iz reke, dok mu se voda Sliva niz leđa. Taj prizor, iščupan iz drevnosti Zaveštavam, ovde, domaćoj književnosti!
Zvižduk, taj urlik za daljinom, Poziv da se raskrsti s nekretninom, Na leđa zabaci ranac, i jurne Put Celebesa, Islanda, Burme!
” TRENUTAK PREDAHA: DEDA SANjARI O čemu misli deda, dok babe Mušterije za leđa grabe? Dole, na izlazu iz Zvečana, Ima jedna poljana, kao klečana Torbica...
Vređaš se? Pa i hoću, da te vređa! Dođe čas da se za milost moli! Znao si da nam okreneš leđa, A sad ćutiš, pokunjen ko đak u školi...” „Kukavni, bedni anarhisto! Skitnico, ljubitelju lepih predela!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Pigment, koji se pojavi na koži jeguljice, učini da joj leđa dobiju zatvoreno zelenu boju, dok je trbuh otvoreno žute boje.
Pigment se postepeno rasprostire šireći se od leđa ka trbuhu, kao što pokazuju slike pod br. 4. Za to vreme, dok se pigment rasprostire, telo se skraćuje i gubi u težini.
na svadbeno putovanje odlikuju se na ročitim bojama tela i postaju ono što se od tada nazvalo »srebrnasta jegulja«. Leđa, do tada zatvoreno zelene boje, postaju mrka, katkad crno-sjajna; bokovi i trbuh postaju srebrnasto beli sa metalnim
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
kako poštapajući se, presamićen, ide sâm, ne dajući da ga dete vodi, već zamahujući onom drugom rukom čak iza leđa. U tom i ostali tetini, stričevi, komšije počeše da dolaze. Dođoše i svirači.
Ali ona se, sva srećna i zajapurena, brzo izdiže, prebacujući kosu na leđa, i siđe u kujnu kod Magde. Ova je pak, ništa ne sluteći, još manje o prodaji kuće, a sva srećna što je on, gazda joj,
porubi, koji se pri hodu lelujaju i vide, kako su samo | oni bili opšiveni novom, skupocenom postavom, dok ostala leđa iznutra, cela postava, sva je bila stara, masna; pa čak negde i bez postave sa poispadalim pamukom.
Ona se pope, leže. Ali ne kao ostale, na leđa komotno, već ničke, sakrivši prsa i podbočivši čelo na preokrenut tas. Ugrejana ploča pekla ju je.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
ali mu bi loša sreća. Jedan od onijeh pješaka povrnu se pa će ga iza leđa, kundakom u sred zatioka. Njeguš pade kao kameni stub, ne previ se. „Nijesam ranjen, no me izvuci ako Boga znaš!
kako uzimljemo stvari!“ „No, no!“ povrnu Adolf, dižući se i pipljući leđa i rebra, jer mu je tvrda ložnica bila, a slatko spavao, „no, ti si se noćas okrijepio sa dobrom dozom filosofije.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Gospodareve oči konja goje. — Što smije pop, ne smije đak. — Služba nije družba. — Dok je leđa, biće samara. — Tko nije služio, ne umije ni zapovijedat’. — Bolje je dobroga služiti, nego rđavu zapovijedati.
Teško svuda svome bez svojega. Teško tome ko pameti nema, Samur kapi na ćelavoj glavi, Mor-dolami na grbava leđa, A čizmama na krivim nogama! Teško travi koja rose nema, A đevojci koja dragog nema.
— Đaci u nekakvome manastiru uzmu živijeh raka, pa prilijepivši svakome upaljenu voštanu svjećicu na leđa, puste ih noću po porti da bi poplašili kaluđera koji je vrlo ranio u crkvu i nije im dao spavati.
Kad dođe na ono mjesto, a to dijete kod nekoliko ovaca udarilo svoju sjekiricu u kladu, pa leglo na leđa te spava: kad duhne iz sebe, onda se grane uzvijaju u visinu, a kad povuče paru u se, onda se savijaju k zemlji.
nesrećni muž despot Đurađ Branković nisu umrli, nego zbog počinjenih grehova za svog života vezani su jedno za drugo „leđa u leđa“ debelim konopima, — i tako žive potopljeni u more.
muž despot Đurađ Branković nisu umrli, nego zbog počinjenih grehova za svog života vezani su jedno za drugo „leđa u leđa“ debelim konopima, — i tako žive potopljeni u more.
— Što ćemo dalje? Da nam bog da zdravlje! U domaćinovo zdravlje, a i u naša leđa! 2 (PRI SEČENjU SLAVSKOG KOLAČA) Zdrav onaj junak koji će ’ljebac izlomiti, sovru ponoviti i braću razgovoriti!
Kolo: Pauna nam noge bole — Paun: (Uhvati se rukom za glavu — kao da ga boli). Kolo: Pauna nam leđa bole — Paun: (Previja se kao da ga leđa bole).
Kolo: Pauna nam leđa bole — Paun: (Previja se kao da ga leđa bole). Kolo: Paun nam se timaruje — Paun: (Prstima prihvata za svoje haljine — kao da ih od nešta čisti, i ono baca
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad se već đetetu dosadi, onda pomisli u sebi: valja da je u svakoj vodenici ćoso; pa sprti svoju torbu s leđa i ostane, da melje s ćosom. Kad se ćosino izamelje, i dijete zaspe | svoje, onda ćoso reče: „Ajde, sinko!
ako je tvoj, eto ti ga. Pa mi da i čelca, i još punu torbu proje od izora. Onda ja uprtim torbu s projom na leđa, a sedlo s pijevca prebacim na čelca, te čelca uzjašem, a pijevca povedem u povodu, da se odmara.
“ A Turčin: „Kako nemaš, bre, ana seni sitim! Zašto lažeš kurvo? Odi opet na leđa.“ Ero uzjaše opet Turčina, te ga još jednom prejaše preko ćuprije; pa ga onda zbaci Turčin na zemlju: „Eto, kurvo!
Onda ja, neznajući da je krmak pijan, | svrnem lulu, pa njega kamišem preko leđa, a on se ispravi, pa ni pet ni devet, nego raspali držalicom mene iza vrata, a ja bacim čibuk, pa pođem rukom za nož,
Pošto skine slaninu i uprti na leđa, pođe gredom da se vrati natrag, pa se nekako omakne, te padne na sred kuće, đe je spavao čovek sa ženom i s đecom.
“ Čovek mu dragovoljno pridigne slaninu, samo da mu se đavo kine iz kuće; i on uprti slaninu na leđa, i odnese kao svoju. Kad u jutru svane, onda čovek vidi, da je đavolu pridigao svoju slaninu.
27. Drvena kučka u potoku laje. 28. Drveno telo, gvozdeni zubi, kamen pregrize. 29. Drven trbu, kožna leđa, dlakama govori. 30. Duži iver od klade. 31. Đe naš crvenko leži, onđe nikad trava ne niče. 32.
nasade na kijaču, Međedović da bi ga ogledao jeli dobar, baci ga u nebo pak se podanj načetvoronoži, te ga dočeka u leđa.
Međedović opet da bi ga ogledao, baci ga u nebo, i načetvoronoži se podanj, ali se buzdovan ne razbije nego odskoči od leđa..... Ispravivši se Međedović rekne: „Sad je buzdovan dobar,” pa ga zametne na ramo i pođe dalje.
na vranca, pa baš kad su svatovi iz crkve izlazili doleti među njih, te svoga brata, mladoženju, udari malo buzdovanom u leđa da se odmah s konja premetnuo, pa onda odleti opet natrag u čardak.
Divljan primičući se malo po malo da bi ga uhvatio primakne se uprav nad vodu, a đak mu onda pritrči iza leđa i tisne ga u vodu te se divljan utopi. Onda đak s mirom i s Bogom oćera stoku i dođe zdravo kući, ali bez popa. 39.
Kad se već đetetu dosadi onda pomisli u sebi: valja da je u svakoj vodenici ćoso; pa sprti svoju torbu s leđa i ostane da melje s ćosom.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Da si znao koliko ti je suđeno, možda bi živeo malo pametnije! Pokisnućemo kao miševi! Što lije! Počelo i niz leđa da mi curi! Diži tu korpu, majku mu, nije ti drvena! I požuri!
Stanković, Borisav - JOVČA
Evo, sad! (Odjuri levo.) VASKA (izlazi zajapurena, leže klonulo na minderluk, na leđa, zabacuje ruke više glave): Oh, dokle? (Zažmuri.) Pauza.
(Stovaruje s leđa drva ispred kuće): Imaš gasa, sveće? A, ima to. Ostalo je od sinoć. Ali ti, imaš li ti duvana? VASKA (baca s
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
ako je što dobra u nami, to nam je milo gledati, to dobro vidimo i tome se čudimo; a što nam nije milo viditi, to za leđa mećemo i dobro sakrivamo.
postom, nespavanjem i neprestanim trudom valja tako da osuši telo svoje da mu se (kako veli sveti Jefrem) trbu[h] za leđa prilepi; i tako suv i okoreo jošt ne valja da se u sebe pouzda niti da iziđe pred ženske oči, koje su pune magneta i
Ja: „Idi ti zbogom! Ime je Sokratovo krasno i slavno! Ali se leđa po ulici ne na[h]ode. Ne bi li se to kako moglo i s manjim troškom učiniti?” Zil[otij]: | „S kakvim manjim?
crkvi kašlje i ciganči, gledati, ili njegova bednoga dijakona, zdravu momčinu, uglađenu, s dugim perčinom, koji mu sva leđa pokrivaše, i s takovim slobodnim i bestidnim očima, ne kao da džebrači, nego baš kao da nešto deli i razdaje.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonja se isprsi gledajući podrugljivo tu manastirsku fukaru i njihove prugaste plave pantalone, pak im obrnu leđa, a kad brodić uljeznu u pristanić, on iskoči kao vižle. Vozari izvedoše Brnu, pa legoše pod rakitu.
— pitaju Mačak i Lis. Bakonja zavrti glavom, pa jedva izgovori: — Nisam, ali mi se sve činilo, da mi je iza leđa... — Škopiću! — viknu fra-Tetka. — Šta velite? — odazva se Mačak. — Ajde mi donesi onu kutiju praška iz moje kamare!
— Muč! Muč! — zaokupiše ga svi, jer svi pretrnuše. Njeki se i obazrije, baš kao da bi Bukar mogao bahnuti iza leđa. A taj njihov strah posokoli Dundaka, koji nastavi: — Oće se Todorina svetiti, tako mi svetoga Vrane, kome je on oko
A, Jureta, noge mi pokri, Jureta, zašuškaj me dobro iza leđa, i po trbuju me pokrij rakancem, nesritno dite, a sutra ćeš dobiti što je priostalo.
Brne se dugo i toplo molio, pa izađe istijem načinom, samo što još pristaše Kušmelj i Rdalo da ga drže s leđa. Tetka uđe sam sa Pjevalicom i s Brnom.
zamišljen gledaše u vodu dokle mu se pogled ne srete s Butrinijem, a tada se i on brzo svuče i stade na panj obrnuvši leđa vodi, pa, kao i uvijek na komandu Butrinu: jedan, dva, tri!
pušti njeki glas, nješto između „a“ i „e“, što je odavalo radost, ali što bi dolikovalo i da ga je ko nenadno bupnuo u leđa. Barica iskoči iz kuće. Oboje mu se objesiše o vrat i zasuše pozdravima i pitanjima.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Snažna čovečina. Podigao ruku, ćuti i ne miče se. U naravi mi nikad nije bilo da čoveku okrenem leđa i ja nastavih da gazim krckanje suvih ribljih koščica.
Nelagodno mi je samo što se toliki strah čuje. Na sredini sam. Pod tabanima su leđa matice, tu je najdublje. Seo bih i razmišljao o nečemu. Isplatilo bi se, sada, i baš ovde nad njom, razumeo bih nešto.
— Dok su mala, i muška deca nose đinđuve — reče Đorđe zgrčen iza Tolinih leđa. — Samo su sitne ptice šarene. Gavrani su crni. Ni orlovi se ne kite. — Gazda sve može.
Simka se povuče u senku iza njegovih leđa, nasloni se na naćve i zagleda se u šiljak šubare, sa koje se topi sneg. Ne pamti da se ikad ovakav s puta vratio.
Gunj mu je u ramenima pedalj širok, krši prste uzmičući iza njegovih leđa, u senku. — Živ sam!... Mnogo ti krivo?... Crkni! To joj on kaže? On, koga toliko godina...
— Kako prođe na putu? — dočeka ga. Nije ga to zanimalo. Đorđe nešto promrmlja, priđe furuni i odu okrenu leđa da skrije lice. — Jesi li mi doneo novine? — Ti Misliš da ja imam vremena i za tvoje novine da brinem.
Uzaludno pokušava da savlada radoznalost očiju upornim gledanjem u kočijaševa uska i povijena leđa. Oči mu stalno beže po snežnom polu i brežuljcima pored Morave, lako zapažaju znane zabrane, vrzine pored puteva,
Glavu još dublje uvlači u astraganski okovratnik. Gleda u kočijaševa leđa. Srce mu brzo tuče u bradu prislonjenu uz prsa.
— Vuci, sine, vuci, nek ti uši pucaju. Nećeš ogladneti, ne boj se. Ima tvoj otac ručetine i leđa da ishrani celu četu. Uh, što si neki alapljivko! Tako, tako, samo vuci. Ih, kakva ću ja sila biti kad vi porastete.
Smeška se. Sad spavajte dok sunce ne izađe. u pocepanoj košulji primače se ognjištu. Okreće vatri čas leđa, čas lice, služeći se često ibrikom. Obuze ga čudno vesele.
Đorđe se nasloni na vrata. Kesa je strahovito teška, pa mu drhte ruke, i leđa, i noge. Neće, veljda, pas, brojati. Poverovaće bratu, dušmanin, zlotvor, izelica! — Na, izbroj!
Okupala bi ga... Sela je u korito, voda je pekla, ali nije htela da je rashladi, kvasila je grudi, lice, kosu i leđa, pitajući se: kako je sve to odjednom došlo posle toliko dana mučenja, svađa i briga?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Šta će on među ljudima? Prepoznaće ga po repiću i rogovima, odraće mu kožu s leđa i vratiti ga u pakao. Neka neko drugi ide! Podvuče Đavolak repić i sakri se u najudaljeniji kutak.
»Mališan je tako bezazlen, tako lep! Bole da ja i tu Muku snosim!« devojčica uzdahnu i zakloni brata iza svojih leđa, a čičak udari u nju. Je li moguće?
— Da ti pomognem, majko? — Dečak skide vreću s njenih leđa i prebaci je na svoja, začuđen. Vreća je bila lagana. Od čega se starica povijala?
Zatim se jedna riba izdvoji, dopliva do dečaka i reče: — Penji mi se na leđa! Jednom si ti meni pomogao vrativši me u vodu. Sada ću ja tebi. Penji se!
Pogledaj kolika si! — Ti pogledaj! — Odbrusi riba i poče da raste. Bila je već velika kao čamac. Dečak joj skoči na leđa, a riba pojuri. Dok bi trepnuo, bila je pred njima zlatna lubenica, a na njoj Riblja Glava.
Nije ni primetio da postaje sve prozirniji, sve lakši, niti da mu se iza leđa prikrada oštrozubi jesenji vetar. Tek na zemlji, pomešan s lišćem breze, on vide da je postao žut, i osmehnu se: »Šta
— Dobar dan i dobro nam došao! — uzviknu jato tek rođenih riba i pope mu se na leđa. — Jesmo li teške? — Pa, naravno! — osmehnu im se, mada nisu bile teže od pene. — Vidite koliko vas je!
Uzalud su ga zatim zrnca peska tešila. Uzalud mu ribice češkale leđa. Talas je ćutao ne mičući se s mesta. — Ostaću ovde do kraja sveta, ako treba! — zaricao se. — Ni pogledati je neću...
— Nismo mi ribe najmudrije! — reče ribica smerno. — Bolje se obrati kornjači zvanoj Kamena leđa. Ona je toliko stara da su joj se leđa od starosti skamenila. Sve zna, sve pamti, čak se i rađanja mora seća.
— reče ribica smerno. — Bolje se obrati kornjači zvanoj Kamena leđa. Ona je toliko stara da su joj se leđa od starosti skamenila. Sve zna, sve pamti, čak se i rađanja mora seća.
od sreće, riba se uputi pećini na dnu mora, gde se ni usred bela dana ne vidi prst pred nosom, nađe kornjaču Kamena leđa, i pokloni joj se: — Došla sam do tebe, majko!
— Penji se, šta čekaš? — leptir se nasmeja, a dečak mu skoči na leđa. Na leđima zlatnog i plavog vide drugare, i polete preko talasa. Ni galeb ne bi brže.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Onda je osetio udar, ne i bol: udarilo ga je u leđa, u krsta, znao je da ga je stiglo, Čamdžijina pesma bila je obuhvatnija od crne neizmernosti, radost ga je još
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Strahota! ratos takvih misli! Razuzurim se, okrenem peći leđa, I mislim šta da čitam, Da rasteram te mutne vidove O oživelim grobovima I umrlim životima.
Popa, Vasko - KORA
lete Oko nas modre usne Na granama lepršaju Krici udaraju o plavet I padaju na jastuke Kuće nam se kriju Iza uskih leđa Šake se hvataju Za nejake oblake Vene nam valjaju mutne Postelje i stolove Izlomljenih kostiju Podne na ruke nam
prsti se klone moga čela Na kome se svet zapalio Reči su mi u travu zarasle Tišina ti je raznela glas Stvari mi siva leđa okreću Po tami moga tela Opaka svetlost šestari 24 Idem Od jedne ruke do druge Gde si Zagrlio bih te Grlim tvoju
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“, dodadoše nekoliko njih starijih. Pitagora se osmehnu. „Da, deco moja, što više godina tovarim na svoja leđa, u toliko radije mislim o svojim mladim godinama.
sam sva znanja i veštine, potrebne za taj posao, a vrednoćom i pouzdanošću skinuo svom gospodaru sav posao i brigu sa leđa; on je imao samo da odobri sve što sam uradio i da tapije, koje sam sastavio i napisao, vlastoručno potpiše.
držao između kolena svojih savijenih nogu statuu Amenofisa III, koji je sagradio ovu ulicu i hram što mi je ostao iza leđa. „Beskonačno duga mi je izgledala ta ulica dok naposletku ne stigoh, sav zaduvan, pred jednu ogromnu kapiju.
U to stigoše, kao što je bilo unapred ugovoreno, tri njegova roba na pijacu i donesoše, obešene o leđa, dve velike i duboke korpe.
Oni opaziše i prepoznaše u njemu nekoliko pljosnatih riba, zvanih romboji, videše dosta sivo-plavih leđa morskih štuka, sve više i više crvenih barbuna i tamno ispruganih zlaćanih skuša.
Pravi li ti zadovoljstvo da u prepirkama podmećeš nogu svojim protivnicima i da im prikačiš čičak na leđa, a ti, brajko, otiđi u školu megaričara, učenika Euklida iz Megare i Eubulida iz Mileta da kod njih naučiš taj zanat“.
A iza njih gori vatra i crta na zidu ispred njih senke stvarnih predmeta koji se pokreću iza njihovih leđa, a oni vide samo te senke i senke sebe samih, i ništa više“. „Pa šta je istinska stvarnost?
Glavni teret toga posla pao je na leđa upravnika muzejske biblioteke, mudrog Zenodota, jer u velikoj dvorani nove zgrade te biblioteke imala se održati
On mu zlovoljno okrete leđa, ali crvena kvadratna mrlja igraše neprestano pred njegovim očima kudgod bi ih upirao. Osvrte se, tražeći pomoć, po
Ali ćeš tu svoju odluku saopštiti komandantu broda tek kad budete imali Rodos iza leđa, jer niko ne sme znati kuda si otišao.
“, doviknu crnojka Arhimedu. „Nisam nimalo ljubopitljiv!“, dodade riđokosa. On im okrenu ljutito leđa, no one se smejahu dalje iz sveg glasa. Arhimedes se zadrža poduže u razgovoru sa Euristenom.
Tu pade braniocima u leđa general Papenhajm i savlada ih. Administrator bi oboren sa svoga konja i odveden u ropstvo - da se onde ubrzo odreče
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
trljao sam nogu o nogu i micao ramenima da, trenutno, odagnam preko dva miliona žmaraca što su gmizali pod kožom mojih leđa i dovodili me do ludila. Nikakva posla nisam imao.
moga starog školskog druga, koji mi pruži ruku, uozbilji se usiljeno: — Ti znaš da ja, kao narodni poslanik kome pucaju leđa od narodnih briga, treba da putujem neuznemiravano. — Potpuno sam svestan — rekoh paleći sveću.
I sa izazivačkim držanjem pošto pozva svoju ženu, koja se iza njegovih leđa nešto malo videla, da mu sleduje, procedi kroz zube: — I mi smo, valjda, platili karte.
svuda oni i njihovi fijakeri, automobili, toalete, bes, rasipane, nemoral, kockanje u ogromne sume; sve preko naših leđa. Pogledaj ovog ovde prijatelja. Pa pokazujući prstom čoveka preko puta: — Šta ga ceniš? Milion kao groš.
škrgutala je zubima i krvožedno gledala u ženu, koja se posle ovih reči popuštanja bila povukla iza širokih leđa svoga muža, pa joj je dobacivala razne uvrede na francuskom jeziku (kao „rita“, „kamila“, i dr.
čas tamo čas ovamo, ni sam ne znajući šta činim, pa sam svojeručno dohvatio njene stvari teške kao olovo, natovario na leđa i nosio od kola do kola. Kum bukvalno nije znao gde mu je glava.
Onda tovari na leđa jednu po jednu od zaboravljenih stvari, pa nakrivljene šajkače za kojom su poređane cigarete što vire i s jednom u
— Je li, a zašto žaba nema rep? Posle pukovnik okreće leđa, navlači ćebe na uvo, uzima Krajcerovu sonatu i čita. Upravo, on bi hteo da čita, ali on ne čita, kida se.
— Razuem, gos’ kapetane! I visok, nezgrapan Rudničanin, krivih nogu, zgrbavljenih ogromnih leđa, izdvoji se, uze tojagu ispod klupe, a jednu pregršt ora ostavi u džep izgorelog šinjela, pa izađe napolje.
zaustih da nešto pitam, da kažem, da osudim, ali naglim, ljutitim pokretom jedna druga prilika, krivih nogu, pogrbljenih leđa priđe nam, pa zbaci sa sebe šinjel, pa koporan, pa crnu kratku košulju, koju baci među regrute. — Čkonjo!
Pa njegova ogromna leđa zamakoše iza zida. A ja pobegoh ka Drimu pa se tupo zagledah u mutnu, kao oranje, vodu. Skroz mokre vrbe na obali,
! E, onda dobro! — I obraćajući se poluglasno jednom od uniformisanih ljudi što su stajali oko nega i držali ruke iza leđa, izađe u hodnik. — Na posao! — začuo se otud njegov preteći glas.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Osjetih da me s leđa bije hlad. Osvrnuh se, gotovo sa zebnjom: zemlja je bila poplavljena sutonom i pokrivena dugim sjenkama.
sasvim preuzeo umor: iskoristivši napetu pažnju s kojom sam pratio zbivanja na pozornici, na izdaju me zaskočio s leđa — i ja sam samo priklonio glavu majci u krilo.
Nešto jezivo ocoubilačko bilo je u toj gesti. — O, bolje, bolje!... Kudikamo bolje!... Iza njegovih leđa, župnik podmigne jednom gostu.
pomislio kako me ona u tom času zamišlja očiju zakovrnutih od blaženstva i spopao bi me neodoljiv poriv da se iza njenih leđa kreveljim. (Je li to ludost u meni?
Dakle, u prvom planu stoji onaj kompleks. Iza njega, ona puška, nabijena do grlića Ibzenom. A u trećem redu, iza leđa te replike, mutno se ocrtava još nešto: slutnja protureplike: „Da dragi moj, ali Ibzen je Ibzen!
I to strijeljanjem u leđa. No ni to nije bilo osobito efikasno. „Fućkam ja na strijeljanje”, govorio je čovjek odlazeći na stratište, „ako sam
htio da izdigne iznad svih literarnih obzira i konsideracija, da se iznevjeri njenim najboljim tradicijama, da okrene leđa i Eshilu i Sofoklu i Šekspiru, te da završi delo s happy end-om, kako da to ostvari, na koji način to da izvede?...
ogledalo, konstatiramo da taj naš isti identični, nezamjenljivi ja, ima nešto prosijedu ili prorijeđenu kosu, da su mu leđa nešto pogrbljena, da je dobio rđavu naviku da nosi naočare, i tome slične trice? Još je nešto od naročite važnosti.
Neka šuti ako voli! Tako me bar neće smetati u pisanju. Sjesti ćy za pisaći sto pod prozorom, okrenut ću mu leđa, i pisat ću kao da ga uopće i nema! LXVII Zove se Radivoj.
Bolničarka, koja je stajala iza mojih leđa i gledala zajedno sa mnom, naglo se odbila od prozora i pojurila napolje. Pohodio me opet stari seljak s kataraktom i s
Ali ne, to bi bila standardna formalna pažnja kao naručeni buket: predaš banknotu i ceduljicu s adresom, pa okreneš leđa i ne sačekavši da vidiš kako izgleda to cvjetno otjelovljenje tvoje nježne pomisli. Ne.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Vodeći kolo, on se približi Đurici i nekako s leđa podmetnu mu nogu, te se ovaj saplete i padne. Za trenut oka umukoše i cigani i svirala, a u Đuričinoj ruci sevnu nož.
Za trenut oka umukoše i cigani i svirala, a u Đuričinoj ruci sevnu nož. — Ha, đido, zar s leđa! — podviknu mladić iskolačenih očiju i bleda lica, pa jurnu na Sretena, koji stajaše bled i nepomičan kao kip.
Za jedan mig Đuricu vezaše panduri konopcem, povadiše sve stvari iz lončine, povezaše ih dobro pa obesiše o Đuričina leđa, a ogrlice uze pisar, savi ih u maramu i metnu u džep. Odmah zatim pođoše svi k opštinskoj sudnici.
Istrča i kapetan sanjiv, s ogrnutim kaputom preko leđa i papučama na bosim nogama. Stadoše da se kupe, najpre jedan po jedan, a posle gomilama, radoznali i bunovni građani.
— Mi moramo leđa uz duvar — poče jedan čiča. — On neće dosađivati našem selu, a mi mu moramo biti na ruci. Nije to šala bolan: metnuo
Vujo neprimetno mrdnu desnim ramenom, jer beše okrenuo leđa ulici, i produži igranje karata. Kad svrši igru, on se diže polako, kao čovek koji ne zna kud će, pa se uputi ulicom.
— Baš bih te molio ... znaš... skoro su me petljali... — Znam ja da svi izmičete leđa, kad nema nikakva ćara. Čovek treba samo da počne, a ja ga ne mogu šiljati s kim bilo.
Ali vreme proticaše brzo... Odjednom, kad sunce izgreja, iza Đuričinih leđa začu se neko tapkanje po prašini. On se trže, i umalo ne skoči od straha, kad vide čoveka nasred puta.
A mehandžija već poče da prikuplja dizgine i da muva vranca kolenima, kad iza Đuričinih leđa zagrme strahoviti glas: — Pucaj, nebesa mu njegova, šta ga čekaš!
Pantovac uze novčanik, otvori ga i stade da gleda šta ima u njemu, a mehandžija, videvši da mu obojica okretoše leđa, zađe iza vranca, pa se okrete i strugnu uz brdo, koliko ga noge poneše.
Miloš stade da se osvrće oko sebe, a birov se sakri iza kmetovih leđa. — Ništa, Đuro... eto malko... vršimo posla — promuca kmet, pošto se pribra od prvog utiska.
Govori, hoću li da cucam? — Pucaj!... Kazao sam jednom. Stanka poče da nišani... Istoga trenutka začu se iza njenih leđa neko zviždukanje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kô jadan, kô žalostan, ne imajući kud kamo, uprti samar na leđa, a četiri ploče metnu za pas, pa jedva ni živ ni mrtav u mrtvi akšam dođe kući.
vranca, pa, baš kad su svatovi iz crkve izlazili, doleti među njih, te svoga brata, mladoženju, udari malo buzovanom u leđa, da se odmah s konja premetnuo, pa onda odleti opet natrag u čardak.
Ona se sad digne, uprti njega, i sve ŠTO je on za nju pripravio, na svoja leđa, pa hajd̓ gore. Kad god je ona zinula, on joj je bacio u kljun jedan kruh, jednog ovna, i ulio jedno vijedro vina.
— Oće on, sve će poslušati. — No dobro, — kaže onda dida — daj te dvi tikve s leđa, — pa on tikve u šake, izvadi svoje desno oko i nacidi punu tikvu suza, livo oko izvadi i nacidi drugu tikvu suza, pa
U koji mah to reče, u onaj se mah obazre, a to se od onoga trna do njegovijeg leđa (kud je god on išao) stvorio zid. I od toga mjesta do onoga trna, kažu da ni danas nema zida u Carigradu (a da se on
— Pa pođu idući nekoliko, dok zavika mijeh: — Sustah ja, pjevo. — E hajde mi se ispenji na leđa među krila pod perje, pa lezi. Mijeh se ispenje, pa leže među krila pijevcu pod perje.
Kad se već đetetu dosadi, onda pomisli u sebi: valjda je u svakoj vodenici ćoso; pa sprti svoju torbu s leđa i ostane da melje s ćosom.
Pa mi da čelca i još punu torbu prosa od izora. Onda ja uprtim torbu s prosom na leđa, a sedlo s pijevca prebacim na čelca, te čelca uzjašem, a pijevca povedem u povodu da se odmara.
Bolje je da ja ovo nosim sam, a on neka gleda kako će izići iz jame.“ Pa uprtivši vreću s pobratimom na leđa, pobegne preko sela, a za njim pristane mnogo pasa lajući i goneći ga.
Kad malo posustane, a vreća mu se niz leđa ponisko obesi, onda pobratim iz vreće poviče: — Diži, pobratime, ujedoše me psi!
A Turčin: — Kako nemaš, bre, ana seni sitim! Zašto lažeš? Hodi opet na leđa. Ero uzjaše opet Turčina, te ga još jednom prejaše preko ćuprije, pa ga onda zbaci Turčin na zemlju: — Eto, crkni tu,
Petković, Vladislav Dis - PESME
s etiketom mnogom — A već ruci ne dam da vas išta vređa — Vezaću podvezu čim pred vašom nogom Presavio budem kolena i leđa. Da sam zbilja takav, ja vam dobar stojim, A za reči svoje i žiriram samo; Jer njih uvek gledam da s delima spojim.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Odlučilo se da okrenem leđa Pančevu, leglu nacionalizma i odem u Prag. Prota i njegova crkvena opština obećaše da će pomoći oko mog školovanja u
Ova vizija me je podsetila da moram što pre okrenuti leđa rimo-katoličkom Baltimoru. Posle četrdeset dve godine sreo sam u Baltimoru kardinala Gibonsa za vreme jedne moje
kako naleću jedan na drugog kao što se talasi, koji dolaze sa mora, i oni koji se odbijaju od hridi, penju na njihova leđa. Brucoši su čuvali jedan štap od žestokih napada studenata druge godine.
Cepali su se kaputi i košulje sa leđa hrabrih boraca, i onih koji su napadali i onih koji su branili grupu u središtu događaja, ali se nije čula nijedna
Kapiten tima mi je prišao, opipao moje mišiće, grudi i leđa i uzviknuo: ”U redu!” Počeo je rvački meč, a brucoški div nije mogao da dođe do izražaja pred momkom koji je učio
šaljivu primedbu da sam ija mogao uživati u sličnoj slasti jednostavnog pastirskog života kao i Gavra, da nisam okrenuo leđa Idvoru pre jedanaest godina, odgovorio sam mu da možda nije još uvek kasno da ispravim svoju grešku.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Nasred crkve stoji svečev kip sa smežuranim, nabranim crvenim plaštom preko leđa, u visokim čizmama, pognute glave na stranu, a sa licem premladim, detinjim...
Pogleda u zemlju i zatraži hleba. —Zar si gladan? —Gladan! Milivoj sede. Skide torbu sa leđa, potraži i izvadi iz nje komad hleba.
I seti se svoje gladi, kad ono njih nekoliko drugova ostadoše u pustoj planini za dva dana bez zalogaja. Pa priđe s leđa Aranutu i odreši mu ruke. Arnaut, dojevši, zavrti se oko sebe i opasa. — Što se, čoveče, odmetnu od naših vlasti?...
Zatim krava iziđe iz vode, očeša leđa o staru vrbu, riknu i zamače u vrbak. Milivoj zažele da pređe preko rečice, da svrati u zaselak. —Ej!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Pošto grane pripada u isti mah obema polovinama, dolazi do pojave koju možemo nazvati „spojena leđa blizanaca“. Kad se leđa spoje, lica su nužno u suprotne strane okrenuta.
Kad se leđa spoje, lica su nužno u suprotne strane okrenuta. Eto zbog toga čitalac dve polovine Matićevog stiha za trenutak vidi
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Promenili ste ih mnogo? MOMAK: Mnogo! Kolikima sam i kolikima ja već sagledao leđa... ČEDA: I vi, mora biti, imate dobar nos, znate već unapred da omirišete situaciju? MOMAK (laska mu to): Pa...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Razlika je uslovljena upravo položajem tela: za Todoru su oni koji su ispred nje, a ovi su iza njenih leđa. Mi to znamo iz obične jezičke prakse: za ono što je ispred nas kažemo to ili ono ispred mene, a za ono što nam je
Mi to znamo iz obične jezičke prakse: za ono što je ispred nas kažemo to ili ono ispred mene, a za ono što nam je iza leđa velimo ovo iza mojih leđa.
prakse: za ono što je ispred nas kažemo to ili ono ispred mene, a za ono što nam je iza leđa velimo ovo iza mojih leđa.
situacijom: govornik se obraća sagovorniku, sve meri prema njemu, pa je stoga za govornika ovo ono što mu je iza leđa, jer je njemu bliže nego sagovorniku; to je pak ono što je između njih, ako već nije bliže sagovorniku; a što je još
oseti se topal, a ne težak, kao i da ne jaše, kao i da ne postoji, u tom nevidljivom vetru, koji ga je pratio sa leđa“ .
Sveća koju joj behu strpali u ruke, pala mu je na leđa i zapalila ga. Beše kao lud. Njegova senka na zidu ličila je potpuno na onog crnog monaha, koga je dan pre, sa
A kad najzad pogled usmeri ka princezi, opet će je najpre videti u odrazu, s leđa, pa tek posle neposredno, s lica. Izokrenut je poredak opažanja, što je ogledalo nametnulo; opažanje je stoga izuzetno
U Isakovičevom opažanju princeza je mrtva, punjena ptica, sa mnogim detaljima karakterističnim za masku. Recimo s leđa: „Leđa joj behu ukočena i utegnuta u oklop od svile, a struk tvrd i okrugao, kao stablo neke stare kruške, koje je još
Recimo s leđa: „Leđa joj behu ukočena i utegnuta u oklop od svile, a struk tvrd i okrugao, kao stablo neke stare kruške, koje je još samo
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Na glavi imaše izbledeli fes i oko njega uvijenu prtenu čalmu, od koje oduži, resasti i malo izvezen kraj visaše mu niz leđa. Na nogama dugačke do kolena šarene čarape i opanci bez preple– ta, utegnuti oko noge prtenim vrpcama.
Kao u bunilu. Slika prve zobnice, početak prokletstva. Visan sebar, krakat i plećat, sa dugom srebrnom kosom niz leđa, klanja se još strašljivo nasmejanu Muratu, držeći u ruci punu torbu kosovskoga ječma šestoredna za njegova hata, a
Sa nemoćnom srditošću okrećem tome Kosovu leđa. Sa zastalom u grlu reči da je prokleto. No šumarci mame pogled. Bele kućice kao da navlaš zbog ovakoga raspoloženja
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
jedan mali, vedra i svetla čela, Razvio krila videć’ široki prostor svud; Prvi put eto raju okrenuo je leđa I leteo je, ni sam ne znajući kud.
Gde novaca ima, tu s’ i đavo nađe, A đavo ne spava već sve na zlo smišlja. Đavo je mladiću stao iza leđa, Pružajući prstom na dukate zlatne, Pričao mu dugo o slastima raznim, Što se mogu kupit’ blagom pa ma čijim;
“ — milo joj je, milo. Gleda tako letom. Gleda tako dugo, Sita je svetlosti, — hajde sad što drugo! Kad okrete leđa svećinom plamenku Na duvaru spazi svojeg tela senku. Eto nešto novo. Što je novo drâži.
Dođe dečko, nešto šapnu — To slona ne vređa: Slon se saže pa ga diže Baš sebi na leđa. Ao slone, ao slone, Ti bi drukče svirô, Da se nisi tako na vrat Na nos civ’lizirô. Šta će sada?
Ali neka, kad ga hvala u brk tako vređa, Mi ćemo mu koju reći, ’nako iza leđa. Tvoje „Šetnje“, Abu-brale, naš „Starmali“ krase, Kâ što krasi stô božićnji reš-pečeno prase.
“ Još nekol’ko dana pa me krije tama, Dva poslednja zrna na brojanicama Ali iza leđa imam više zrna, — Valjda nisu gadna, valjda nisu crna...
Oh, mnogi je tako u grehove pao! A njegova zverska ne gasi se žeđa, — Sad ti većem dere i kožu sa leđa. Žena ti klekla pred dušmana tvoga, Leleču ti deca kod njegovih vrata; Zalud ga preklinju: „Oh, imaš li Boga!
Miljković, Branko - PESME
Zauvek si proklet. Zlo je u srcu. Mrtvi ako postoje proglasiće te živim. Eto to je taj iza čijih leđa nasta svet ko večita zavera i tužan zaokret.
Između njih i sveta strmog, eno, Kao u jamu teška kiša pada. Žuboriku biljno pesmom dozivaju I dan iza leđa ko potonji cvet. Bela im vrana na jeziku. Znaju Sa lažnom slikom da pomire svet.
bez reči Izgubiti znanje čast i snagu Tako ćemo bez gorčine lepše ljubiti zemlju I šumu koja se ne usuđuje čelu Noći iza leđa cvet sasvim logičan: Budnima trn, usnulima ruža Nek svako bude nasamo sa svojom srećom Eno munje visoko iznad dosade i
nasilnički ljubimo budućnost Sve izgore; to je praznik Poslušni pepeo Brašno ništavila Pretvara se Iza mojih leđa u šugavog psa Ispred mene u žar pticu Govori mi istinu iza leđa Grlice Ti si pravi naglasak umrle nežnosti Načini
pepeo Brašno ništavila Pretvara se Iza mojih leđa u šugavog psa Ispred mene u žar pticu Govori mi istinu iza leđa Grlice Ti si pravi naglasak umrle nežnosti Načini zoru od našeg umora Miris je vreme koje je posedovao cvet Al nereč
Krakov, Stanislav - KRILA
Postepeno se rep spuštao. Jedan potres zatresao je poplašen tice od platna i žica. Leđa pilotova se u luku. Vrtoglavi, sjajni krug se zab pred aparatom i motor je ponova zabrek zaljka na barometru je
Ruke su bile trome i nisu otresale prašinu sa čakšira i leđa. Masna kecelja i kosa zalepršale se i kraj stroja. — Gospodine oficiru, gospodine oficiru...
A pukovnik se opet nešto ljuti. Glas iz pomrčine: — Ljuti se. Razobadao se na konju. Da sam mu metnuo ranac na leđa ne bi se ljutio. Dobro veče, gospodo. Čujem da imate dobroga konjaka.
Samo se jedna ogromna leđa, narasla od ranca, odigla od zemlje. Leže nepomično. Žene u košuljama beže kroz voćnjake. Na kmetovoj kući istaknuta je
Preko grebena su već promicala pognuta vojnička leđa, nanizana jedna iza drugih. Kazimir je izbacivao sa krvlju iz pluća neke svete borce budućih pobuna... za čovečanstvo.
— Naši, naši, — zakliktaše promukli glasovi. Sve gušći redovi izbijaju iz jaruga i šuma. A otuda iza leđa neprijatelja — pobednika sve bešnje grmi. Strojevi novi, sve češći kuljaju između hrastova i breza.
i mi napadamo. I druge su zapovesti pale. Ranci se zabacivali na leđa, sprema je zvonila, čuli se nezadovoljni glasovi vojnika: ”Baš uvek moramo mi prvi”, ali se ipak kretalo unapred.
Celoga se dana šišali, brijali i prali košulje na potoku. Svuda se pomaljale čupave vojničke grudi i leđa mesnata n bela. Uveče je bio žagor oko kujni gde se pušili kazani sa jelom.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Derani su mišićni, dugih leđa, uskih bedara, pravih i jakih nogu. Vrlo lepih likova. Ne skaču kao mi pravo u vodu, no, izvivši se nekako dok su u
Jedino je urođenik u stanju da svojim čamcem pogodi trenutak kad jednim prostim pokretom može sa leđa talasa, umesto da siđe s njim u dubinu, skliznuti na i dalje mirnu vodu.
Gde god susretnemo sitnu crnačku stoku, sa njenih leđa dižu se ispred nas tanke bele ptice, nalik na majušne čaplje. Hrane se isključivo insektima koji idu na stoku.
Ovaj nas ljubopitljivo čeka sve dok ne razaznamo njegova meka leđa, tamna u noći, i onda se tek sklanja u čestu. Švajcarac se više ne trudi da puca i mi mirno prolazimo kroz ovaj tamni
Veče već vrlo hladno. Iza sasvim niskih ulaza od koliba vide se nagi crnci kako greju leđa kraj vatre. Oni drže stegnute pesnice na očima da ih dim ne bi vređao.
Prelazeći preko Albanije, ja sam mnogo noći bukvalno grejao leđa priljubljujući se uz spavača koji je blizu mene; ja sam bukvalno grejao ruku lagano je stavljajući blizu njegovog daha.
ga ne ošamari kao što bi bilo koji drugi belac, već ga besno i naglo ujeda za ruku, leđa, mišicu. U prvi mah sam mislio da se šali, jer se ostali crnci obično smeju.
za sebe mesto koje crnac nikako ne voli, ne toliko što panter, ako napada (to je beskrajno retko), napada s leđa i poslednjeg, već što njega vreba bezbroj fantazmagorija njegovog sujeverja.
Napred ide crnčeva kozica, pozadi žena sa decom privezanom na leđa, i još dalje mršavi žuti afrički pas. Eto jedne porodice koja traži pogodnije mesto za življenje.
se odbles prelama i raskida u talasićima, čvrste grudi koje se nadvijaju nad jezersko zelenilo reke, kičma i glatka leđa koja se savijajući zatežu; sva tela koja se prelivaju od vode što se sa njih sliva.
“ Kokoš je odletevši pala na leđa i jednako se na leđima koprcala. Njamkoro tvrdi da je to znak da je uz nas velika sreća.
U trenutku kad svršavam podešavanje, čovek–gorilo srdito se osvrće i seda na svoje krpe, okrećući mi leđa. Nastaju brzi, uzbuđeni pregovori. Mogu da ga slikam, mogu da ga slikam, ali da najpre dam jedan franak.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
go i nâg, To već ni slepcu ne bi prikrio: Kroz kapu ti je kosa propala, Kroz gaće viri nago koleno, Baš kâ u loncu leđa račija Što se u vrenju hitro premeću, Otvarajući gladnom želucu Još veću volju dobroj užini...
Čuste li prvu, vi? RADAK: Čusmo je svi! GLAVAŠ: Pa šta čekate? Radače, s Vukom brže za njima! Za leđa zađ’te psima poganim, A posle vašeg trećeg plamena Ja ću s Prodanom od’vud napasti; Pa neka ih je ravno stotina, U
Ti pobratime boljeg vremena, A nosioče novog bremena, Što ti stoleća narav surova Na muška leđa grozno tovari, Ne pitajući stare godine Hoće li veka teret strahotan Pomolit kosti snage staračke...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
preko Banje ne prodru na Paraćin i time obiđu glavna srpska utvrđenja kod Aleksinca i Deligrada (ili da im ne dođu s leđa), a druga brani da Turci to isto ne učine prodirući drumom, koji, kao što smo videli, vodi od Zaječara preko Lukova
s ostalom vojskom da pođe pored srpske granice za Ejubom, da napada njegovu pozadnicu (arijer-gardu) i da mu preti s leđa.
Komarov reče: — Okrenimo se; ako budemo pogođeni da ne bude u leđa; moglo bi nam se reći da smo bežali. Okrenemo se.
Oni ne samo da su stajali s našega levoga boka, već skoro čitav sat mesta iza naših leđa. Ako su to Turci i ako imaju tu kakvo pojače odeljenje, oni bi se pre mogli spustiti s kose na drum, no što bi mi
Unesemo ga u zaklon, položimo ga na leđa. Mišići na licu drhtali su mu, oči se polako stezale, čelo se mrštilo. Drugih pokreta ne beše; dr.
spuštajući svoje levo krilo da opkole šanac, zauzmu ovaj rov, načičkaju se u njemu i otud su se spremali da nam grunu s leđa i boka.
Zauzeti borbom s fronta niko i ne opazi kakva se oluja sprema šancu s boka i leđa. No to su opazili naši s Rujevice, u najkritičnijem trenutku, kad smo mi jedva odbijali juriš s fronta.
Usput niz brdo nailazili smo na ranjenike gde ih vuku na uskim malim Tezgama, tako, da su samo leđa na dasci, a glava, ruke i noge klimataju preko malih nosila, a pri svakom pokretu šibaju mlazevi krvi iz otvorenih
Turci su s početka bili ovim neočekivanim napadom s boka i leđa jako iznenađeni i zaprepašćeni. Držali su da će odmah za ovim Hrvatovićevim napadom na njino levo krilo i pozadnost
Turska granata pogodi jednoga konja iz zaprege; on se izvrte na leđa, stade grčevito mlatati nogama, na usta mu udari bela pena. Vojnici se ustumaraše oko njega. Oficir viče: »seci amove...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
On skoči sa mokrom i kaljavom glavom. Htede da naleti na mene, ali kao da se trže. Onda zabaci ruke na leđa, pa će reći: — Zar mene, bogati, Svetislave? Moj školski drug... Ali šta da mu radim.
Dolij motoru benzina, i teraj dalje. Mi smo primili po hleb, i šta ima tu dalje da razmišljamo. Diži šatore, pušku na leđa, pa hajd uzbrdo. Težak je bio ovaj put. A uza sve napore još je i noć. Puške prašte bez prekida negde napred.
U ovakvoj noći ljudi se nesvesno zbijaju u gomile, kao krdo ovaca. Čujem gde neko iza mojih leđa govori: „Sigurno naši vrše napad.“ „Kakav napad!... Zar bi nas onda vukli po ovoj noći.
Sjurismo se kod njega. Svetislav se malo pridiže i obrati se Mišiću: — Tresni mi malo ovaj jastuk. Upališe mi se leđa... Tako. E, sad je dobro.
A ako nema trobojki, onda da im se za leđa svežu svetli plehovi. — Gde nađoste trobojke? — pita kapetan Radojčić. — Uzeli smo signalne barjačiće.
Gledajući pogibiju Bugara od naše artiljerije, nama je srce raslo. Četnici već pune puške i namiču na leđa rančeve. Iz bugarskih rovova izlete jedan obuzet bezumnim strahom. Naši pripucaše. On diže ruke uvis i pade.
Oni se rasprštaše. Potrčali smo za njima. Sećam se, ah, grozno, jedan naš stiže Bugarina i zari mu bajonet u leđa. Ovaj se neverovatnom snagom izvi, i izbaci našem vojniku pušku iz ruke.
Naš vojnik mu pritrča, odupre se nogom o leđa i jedva izvuče bajonet. Bugarin se tresao, iz usta mu pokulja krv, a prstima je grčevito rio zemlju.
Jer u onoj magli niti smo ih mi videli pred nama, niti su Bugari znali da su im oni iza leđa. Mi smo lomili neprijatelja svojom snagom i vodili smo borbu do samoga vrha.
Sad bar imam s kim da razgovaram. Dohvatio sam slušalicu i slušam razne razgovore. Saznao sam tako da se iza naših leđa, na vrhu, nalazi sedmi puk... Komandant odreda traži od nekoga komandanta artiljerije da prati osmatrače kod nas, u rov.
vojske traži da se zauzme Siva Stena i Starkov Grob po svaku cenu, jer ćemo onda sići u dolinu Crne reke i zaći iza leđa bugarskoj armiji.“ „Razumem ja sve to. Znam — znam... Ali s čime?
Njihovo spremanje trajalo je kratko vreme. Natovarili su rančeve na leđa, napunili puške. Pala je komanda: „Izlazi!“ Pojavili su se izvan rovova i zastali u klečećem stavu. Bili su nemi.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
A kud si ti pošô, Džibiću?! — pionu, kao da ga nešto ujede za srce, kad ugleda Stevicu iza mojih leđa. — Je li te to poslô kuljavi Džibo da se malo, znaš, navrneš kod prote: da vidiš je li krepô?
A baš bi mu drago bilo kad bi i drukčije znao, ali šta ćeš kad ne zna! Sjaši, uzjaši! — vičem ja, štuc mu ispravlja leđa, a on sja'iva i uzja'iva na onako gola konja. Sjaši, uzjaši! Sjaši, uzjaši! Sjaši, uzjaši! Sjaši, uzjaši! sjaši...
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
On je vojnički kratko ošišan, a pantalone mu zategnute lastišem pod cipelom. Tasa je omalen, povijenih leđa, sedih brkova, ćelav. Na njemu dugačak izlizan redengot i prljave i iskrivljenih štikala cipele.
) Pa i vi, razbojnici! Napravili se junaci na jednog apotekarskog pomoćnika, a da je hajduk, vi bi leđa uz zid. Napolje! (Bije pandure nogom u zadnjicu i izbacuje ih tako.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Polako, mirno, pognute glave ide. Tamne mu se njegova uska leđa, stas. Zbog pognute glave jače se izvija i vidi iz ramena mu njegov uski sa šupljinom po sredi vrat, i šire, ispupčenije
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
i vrat detetu koje pati od glista (GZM, 12, 1900, 138; 151); na glavu bolesniku od zapaljenja mozga (SEZ, 13, 377); na leđa konju kome su ona izranjavljena (SEZ, 40, 383). Istucanim b.
— V. Mitsko bilje. V. se baje preko kravljih leđa, da bi krava imala mleka (SEZ, 32, 1925, 425). Ako krava izgubi mleko, onda joj se v.
86), i opasuju (»da budu zdravi kao dren« Karadžić, 3, 124), ili se o nemu ljuljaju (radi zdravlja, ili »da ne bi bolela leđa«, Sofrić, 86; GZM, 6, 371; ZNŽOJS, 6, 297). Na Lazarevu subotu, u Slavoniji, meće se d.
Uz njeno deblo bacali su oduvek grane, »kao zadužbinu«, i govorili: »Kriva jelo, eto tebi grane, nek me ne bole ni leđa ni grana« (glava?). Jedan je bio zapalio tu gomilu, pa je odbolovao pola godine (SEZ, 32, 1925, 377). J.
provlačenje: na Đurđevdan pre sunca, ili inače u proleće, provlače se ispod nje žeteoci i žetelice, da ih ne bole leđa kad žanju (ŽSS, 119; Begović, 242).
k., i vlakno s leđa najstarijeg ovna (SEZ, 19, 51). Popularan lek od žive rane: ili se koren istuca i isprži na masti, i na ranu privija
Radi zaštite u Gornjoj Pčinji ljudi se vrbom i opasuju: »da ih ne bole leđa kad u leto budu žnjeli« (ibіd.). U Leskovačkoj Moravi v.
se okite i valjaju po zemlji oni koji su bili žeteoci — da ih ne bole leđa i da se po njivi valjaju debeli snopovi (SEZ, 86, 1974, 104). Krompir.
pored kukuruza i žita (GEM, 28—29, 205, Resava); a na Sv. Ignjata domaćica izruči polaženiku preko leđa sito ili rešeto semena u kome je i p. (SEZ, 19, 69, Homolje).
Između ostalog, žeteoci na levu ruku vezuju crven vuneni konac, prvim strukovima se kite (da ih ne bole leđa), ne trljaju ruke dok žanju (»da se klas ne otriše«), uspravljaju prvi snop s »klasom nagore« (da bi žito u idućoj godini
koji idu u Skoplje ili se vraćaju iz Skoplja u Janj, odmaraju se na tom mjestu i bacaju na nega po jednu granu, da ih leđa ,ne bole̓« (GZM, n. s., 26, 1971, 67).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Nemam čime ni kupiti je .... De, gazda, smiluj se! Gazda, odloživši novine, s nategom ustade, uhvati čovjeka s leđa, a očito sili se da bude miran. — 'Ajde, brate, — veli mu, — nemoj da griješim! Znaš da ti ne mogu već ništa dati...
S druge strane vatre trže se krmača i zagrokta. Do njih odmah preživlju goveda, a spolja udar vjetra bije preldžije u leđa i drma rasklimanim vratima. Baciše još nešto suvaraka na vatru; diže se plamen. —Pavle, znaš što?
zemlju da njome seme pokrije, a priljubio se uza nju kao da je hoće da obgrli i svojim životom zagrije; sunce mu uprlo u leđa — grije ga. — Gledaj božjeg bika! — veli suveznik Maši, što s njime uporedo ide, pokazujući na Radu.
Dućanski momci, ni nadstojnik Vaso, ne susreću ga kao negda i ne nude ga rakijom, a stric Petar, bacivši sa leđa vreću dućanske robe, već rakijom nakresan, veli mu: , — Došao je i na te red, Rade!
—Pusti me da kaput snimim! — veli mu, ne obrnuvši se k njemu. — De, imaj ti svoj komod! — odgovori Rade, i sa leđa sprti torbu, drži je u ruci i čeka da gospodar upita rašta je došao. — Šta je, dakle? — sjevši upita gazda.
— I zgrozi se, i trga ga velika neiskazana bol... — Drage volje podmetnuo bih gospodaru svoja leđa, — pomisli, prolazeći preko svojih zemalja, što leže u sumornome podzimnjenu danu puste, — da, podmetnuo bi ih, pa neka
— upita Ivo. — Kako bog hoće!... Nu nima dobra— i promeškulji se po postelji. Onda se nanovo nadigne, podmetne pod leđa blazinu i tako ostade sjedećke. — A nikad nije bilo ovako, nadoda, uzdahnu i zavrti upalim očima.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
On me je odmerio jednim oštrim pogledom i okrenuo mi leđa tako da svi vide koliko me prezire. Zagomilao je kroz gužvu posmatrača pokušavajući da pobegne od mene.
je da me udari, ali se u zadnjem trenutku predomislio; umesto toga ošinuo me je pogledom neizrecive mržnje, okrenuo leđa i otišao put manastira. Jelena Znam da sam poslednjih godina postala troma i aljkava.
zloba i pokvarenost, bole me jače od oštrih trnovih bodlji koje su mi isprobijale meso, izrovašile kožu, načinile mi od leđa, ruku i nogu živu otvorenu ranu.
I odela, i košulje i raće. Goli điskaju po vodi, skaču jedan drugom na leđa, prskaju se, ludiraju. Konji brste lišće kupine i otkidaju vrškove mladih travki.
blesne mi pred očima, i ja sam ponovo ovde, budan, očajan, stešnjen u kamene zidove sličan kornjači koju su izvrnuli na leđa obesni dripci i dugim trnovima stali da bodu njezine meke udove.
Bili su masni i tromi, izvrnuti na grbava leđa, panično su micali svojim tanušnim nožicama tu na sunčevoj jari, daleko od tamne trulovine.
Mi smo slobodni ljudi, jedanput za sva vremena smo im okrenuli leđa. — Oni će — rekao je Matija — oni će likovati. Umiriće svoju nečistu savest.
Mrki do, gde prebivaju apište, sitna, pogana stvorenja, koja u gluvo doba noći izlaze na raskrsnicu drumova, zaskaču na leđa usamljenih prolaznika i teraju ih galopom preko polja, trstika i vrbaka kraj Morave sve do prvih petlova, ili dok se ti
Razumem kad čovek muški i domaćinski zaklipači ženi te mu ona zarije nokte u leđa od milja i sreće, stotine sam ih propustio kroz šake i znam sve njihove blesave šaptaje, ne, nemoj, joj, to, to, tako,
Mali je sigurno uplašen strašnim pričama o Saborištu i, strepeći da mu neko čupavo čudovište ne zaskoči na leđa, nema oči za okrepljujuće lepote doline koja pred nama mirno spi na Mitrovdan, godine šest hiljada osam stotina
Dimitrije Zašto, zašto si me ostavio, sveti Dimitrije? Zašto si okrenuo leđa svome imenjaku i poštovaocu. Zar ti nisam palio sveće i usrdno ti se molio? Zar baš na svoj dan, naš dan?
Opet bih ja bio taj koji ispašta. Sažaljenje, sažaljenje me je zabolelo, moj sveti imenjače. Čim mi se Dorotej popeo na leđa, ja sam osetio da mu je nelagodno. Ne bi se on ni popeo da nije bilo Matijinog podbadanja.
Ilić, Vojislav J. - PESME
cveća pažljivo poče da ređa; A kad je svršio posô, on reče spokojno tada: „No, sada, sinovče dragi, penji se na moja leđa.
“ Da, to je doista mučno! Ko svakog s radošću prima, Taj s teškom dosadom, najzad, i leđa okreće svima, Jer ljupka spoljašnost tada pred nama izgubi cenu Kad čovek obmanu pozna i pustoš oseti njenu.
je sipao grube: „Ja pojmim lojalnost, - veli, - i ko je preda mnom vređa Nek dobro unapred smisli kuda će skloniti leđa!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
- Da Vam okrenem leđa? - Slušam! Vrlo se dobro osećam u ovom odelu, lako je i prostrano, samo njegov opasač je suviše uzan za mene.
Pored njega stoji drugi jedan, takođe u crno, ali mnogo skromnije odeven, mlađi, mršaviji čovek koji nam je okrenuo leđa. On drži pod pazuhom veliku mapu, prevučenu zelenom kadivom. Obojica ćute. Stariji okrenu svoje lice na levo.
Takva furuna imala bi toplotnu snagu našeg Sunca. Na takvoj furuni mi grejemo naša leđa, a ne brinemo se ko je loži, a ko se stara za gorivo. XXII BEČ.
I on nam okrete svima leđa i stade, po velikoj školskoj tabli, pisati matematičke obrasce koje slušaoci počeše brižljivo prepisivati.
Teška gvozdena vrata zatvoriše se iza mojih leđa. Velika brava škljocnu, a posle nje i lokot kojim se zabravljavala debela gvozdena prečaga, položena dijagonalno preko
prijatelj „hoće li nam ikada poći za rukom da ovu našu malu Zemlju, koju avion može da obleti za koji dan, ostavimo iza leđa i poletimo u Vasionu?“ - „To nije baš tako jednostavna stvar.
On mi je pričao da su rudna bogatstva Zemljina pratioca basnoslovna. Odmah iza naših leđa, sedela su dva izaslanika Likova Opservatorija; mi se međusobno poznajemo po našim radovima. Od njih sam doznao ovo.
U našem silnom letu mi smo već u prvoj njegovoj sekundi ostavili daleko, daleko iza naših leđa ceo naš planetski sistem, naše ptičije gnezdo. Videćete zašto ga tako zovem.
Mi ih proletamo, obletamo i evo već ostavljamo daleko iza naših leđa. Vidimo nov prizor. Sva ona ostrva koja smo sada sagledali izgledaju okupljena u jedan veliki vasionin arhipelag; i on
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
lova, lav utruđen legne, U debelu hladu bezbrižno s' otegne, I tek što je hteo da zatvori oči, A miš odnekuda na leđa mu skoči, Lav se trgne brzo i miša uhvati, I ljutito poče na njega vikati: „Zar ti, mala rđo, kod tolikih međa!
Nađe da se igraš oko mojih leđa; Da mi ne daš mira u snu počivati; Čekaj, sad ćeš dobro ti mene poznati.“ – Miš u lavljoj šapi poče cijukati Pola
Stanković, Borisav - TAŠANA
Tašana se okreće hadžijama da i njima poljubi ruke; tako isto i oni zabacuju ruke za leđa. MLADEN (sa najvećim naporom se savlađuje; vadi iz silava uvijen otrov i pruža ga Tašani): Eto, tatko ti doneo dar,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kad hodaju po bašti, i čovek ih gleda s leđa, izgledaju kao dve utvare bez glava. Utvarasto su i živeli. Sve više čudački, štedljivo, malo zapušteno.
Usput darne svojom grubom cipeletinom kočijaša u leđa, da stane, da nekoga prime i povezu.] — Mene je često vozila do ciglane, pa i do bostana moga, koji baš nije bio usput.
Ali će sutra opet poraniti. Kad se približimo ciglani, ja njoj znak rukom, a ona znak cipeletinom u leđa Josina, i ja iskočim. Nikad se nije rukovala. „Ajd, zbogom!
Jedne večeri, s leđa je oslovila opet neka sveža udovica: — Ne vidim, kažem, Lazarićku na groblju baš nikako, a tako bih volela da se nađemo
Bik trpeo i trpeo, pa odjedared muknu kao grom, izdiže kola, prebaci ih na leđa, obori ih opet i napola smrvi, a s drugom polovinom stade da juri uokrug po avliji kao u cirkusu.
Prolaznici zastaju, a gospođice to i hoće. Prozor vrlo nizak i leti otvoren. Vide se dvoje mladih leđa, na njima prekršteni amovi od jednakih, sveže upeglanih koketnih keceljica, i četiri jednake vitice, završene s četiri
Kad ću vas videti zajedno na konjima? Onaj divljan ne skida se s konjskih leđa. Dok se jednog dana ne prebije... Kaže mi Josa da čuda radi, da je pojahao besnog Labuda i naučio ga šta je bič.
— Studenti su ih posmatrali češće: dva kratkovida, sastave glave, pomešaju kose, legnu na hartiju, i samo se staračka leđa profesorova jasno izdvajaju. Branko i Pavle, posle Milanove smrti, više se od dve godine dana nisu videli.
— To je ujedno bio trenutak da Mimić pređe granicu svoga očinskog problema, pokuša bar da okrene leđa ličnom svom životu. Nova praksa kao da mu je godila. Stane pored ćerčice, miluje je po glavi i počne da joj priča.
” „Muž joj bio činovnik, pisao kvite, a ona, svakojakovićka, ko zna kuda tumara i šta radi.” Toliko iza leđa, a u lice je bilo i gore. Palanka je, što bi se današnjim rečnikom reklo, večiti agresor.
— Žena je ljuta. — Odelio se od nas... A kanda mu zapoveda ona pomodarka. Dobar dan utrini i korovu, a nama leđa... Gospoda — k'o ono kad počne kvrcati po krovu, pa ne znaš da li pada kiša ili bije led...
— „Ali samo sada, kad ste, kažete, u nevolji... znate, omatorela sam, leđa da puknu.” I zaista su pucala leđa; i pekao je Natu stid, kad je prvi put unela tuđ veš, i osetila kako kao gusenica
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Ovaj ga sorites tako obnadeždi da, hotja su mu leđa malo naduvena bila, on slatko, spustivši se na krilo opšte matere zemlje, zarče.
putujući stazom kud mu je nepoznata devojka odletila, primeti da nauki od slavni magaraca priobretenoj mora malo leđa okrenuti, i da je prinuđen, il’ mu se oće, ili neće, glavu lupati i misliti.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ako dama ima malo grbava leđa, krojačica će joj izmisliti takav kroj da se to i ne opazi; ako umetnik ima malo grbav moral, biograf će izmisliti
Ja ne znam šta je dalje bilo, sećam se samo da sam čuo udarac motke o leđa ministra prosvete i čuo njegovo očajno: „jaoj!“.
Debatu je otpočeo moj otac izjavom: — Ja ću njega u kovačke šegrte, pa kad previje leđa, smiriće se! Na tu izjavu vrisnuše sve tri parke i odmah izneše svaka svoje mišljenje: — Ja mislim, najbolje je da ide
ti deset dinara, i to gleda na sat da ne bi duže držao ruku no koliko treba za deset dinara; ako ti nasloni uvo na leđa, uzme ti petnaest dinara; a ako napiše dve-tri reči, koje niko pod bogom ne može pročitati, on ti uzme dvadeset dinara.
čak i dinastičko oduševljenje, — još kad se uzme u obzir da nije bio samo jedan, no su se ti Uzprtezeni usprtili na leđa misirskome narodu i vladali nekakvih dve stotine godina pod tim odvratnim imenom.
I na koga bi pala ova poslednja reč, Artakserkses, taj je morao poviti leđa a mi smo ga ostali preskakali, i tom prilikom izgovorili ova vladarska imena: Kudurnagupta, Čandragupta, Asurbanipal,
Zahteva se da ne misliš i zato dobijaš urednu mesečnu platu. Dovoljno je znati previti tabak i previti leđa; imati visoko mišljenje o svome pretpostavljenome, a vrlo rđavo mišljenje o onome koji je pre nego on bio na tome mestu;
da pozdravi starešinu „prema svojstvu svoga instrumenta“, dužan je, čim mu se približi oficir, da grune pesnicom u leđa prvoga koji se pred njim nađe.
vrlo često da ti zatreba u braku; učiš se još da budeš hrabar prema neprijatelju, što ti ipak ne smeta da mu okreneš i leđa, što takođe biva i u braku; i učiš se, najzad, šta je to čarkanje, šta sukob, prepad, a šta otvorena borba, šta
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pri pomisli da onaj može opaliti pušku u moja leđa, nesvesno polegoh i ponovo obodoh konja. Čudilo me samo kako na celom ovom putu ne sretoh nijednog vojnika.
Evo ih Nemci u vinogradu. — Pst!... Dosta, znam!... Zovi mi vođe odeljenja... Osetih žmarce niz leđa. Pokajah se što sam ostao. Ali najednom mi pade na pamet da me Nemci mogu sresti na putu i kad sam sâm. Ipak...
Sa izvesnih položaja odstupamo bez borbe, da nam neprijatelj ne bi zašao iza leđa. Svaki je odstupao u pravoj liniji preko planina, urvina, dubodolina, nekad po bespuću, preko reka, a često su se ljudi
— Ovaj se narod ne može krenuti milom, već samo silom! — čujem gde Luka govori iza mojih leđa. Pred jednim mostićem zastadosmo... Isprečila se neka kola, pa niti mi možemo tamo, niti oni ovamo.
Jedan ga samo pogleda, ne hte ni da mu odgovori. Drugi promrmlja: — Pa jes, kad bih mogao da preskačem! — i okrete leđa. Luka zovnu ordonansa i naredi da mu donese jednu motku. Onda siđe na put, da sačeka dok čelni stignu na izlaz.
— Nemam — i trgovac uzdiže samo ramena. — A kafe? — Nestalo — odgovori preko ramena trgovac, okrete leđa i pođe za šegrtom, koji je sklanjao neki džak u zadnje odeljenje. Luki zaigraše muskuli na vilicama.
Kažu da u Svetom pismu piše: ko te udari po jednom obrazu, okreni mu i drugi. A mi smo izložili i obraz, i trbuh, i leđa I dušu, pa i život... Komandir steže vilice, da mu odskočiše muskuli, i s drhtajima uzdahnu. Onda nastavi tiho.
Mogu nam još zaći iza leđa. Ali dok smo stigli u to prokleto selo Krupac, naši opet povratili izgubljene položaje, i onda narede meni da opet
Zastadoše, kao da ne veruju. Ali naši počeše uskakati u rovove i Bugari okretoše leđa. Naši su im duvali za vratom. Pređoše rovove, naleteše na bugarsku komoru. Panika se prenese i na njihovu pozadinu.
Nišandžija trećega topa otima se sa jednim Bugarinom oko zatvarača, ali drugi Bugarin mu zabi bajonet u leđa. Oko topova leže mrtvi naši vojnici. Ostali se rasprštali na sve strane... Jedan Bugarin nišani puškom nekoga.
Isajlo pozdravi, i veselo otrča. Vetar uskovitla vatru i mi se podigosmo, okrećući joj leđa. Tek tada videsmo kako vojnici zamiču u selo, među arnautske kule.
Ako neće, ti gledaj da ga digneš. Ako ni to ne možeš, napravi ga. Ako ne umeš da ga napraviš, onda „fatiraj“ leđa, da natovarim na tebe. — A ako ga ukradem, mogu li ja da dignem pare? — pita šeretski posilni Isajlo. — Kipislcauf!
Petrović, Rastko - PESME
saznam Da mi je duša raskidana na hiljadu krpa vekovima, A telo velikim prostorima, Ko oblak da sunčam svoja tvrda leđa na suncu Nad Ohridskim jezerom i manastirom svetog Nauma.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ko uzdiše? — Ko si? — upita dečak. Zatim htede da se osloni leđima o lipu ali mu se stablo iza leđa izmače. — Gle! — reče dečak. — Otkad drveće hoda? — Otkad Mesečev Cvet raste? — reče neko i nasmeja se, prezrivo.
Uzalud je zatim bežao. Žbun ga je sustizao, brzinom vetra, a iza njegovih leđa zgušnjavalo se drveće. Dok dlanom o dlan: grana se vezala za granu, lišće splelo.
Zatim pođe zaboravljajući i glad i žeđ, zagledan u vrh Srebrne Gore. Kad, iznenada, ču kako mu iza leđa neko dašće. Okrete se i vide: voda kao mahnita juri za njim. Preti: potopiće i planinu i dečaka. Šta sada?
Vetar se naglo utiša, a Drvoseča pomisli: »Sad, šta je — tu je!« Prebaci on vreću preko leđa i krete ka planini, ali se pred sam ulazak u selo zaustavi, misleći: »Što da ne isprobam jedno od novih lica?
— reče jedno. Sunce se kao džinovska svetiljka palilo na nebu, kada Drvoseča zabaci vreću na leđa i krete u svet da nađe svoje lice. Ko zna koliko je tako išao, koliko planina i reka prešao.
Proletala su ispod nje brda sa snežnim kabanicama prebačenim preko leđa, šuštale stepske trave, vencima svetiljki iskrili gradovi, tekle reke. A kakvo je tek more bilo!
Kako je daleko bila svetlosna čaša neba! Kako nedostižan Cvet! Kao ukleta lutala je Kapljica ispod zemlje, klizila niz leđa znojnih rudara, niz šapice krtica i rovaca, tražila izvor. 3ahvaljujući jednom uspelo joj je da probije koru zemlje.
A onda, jednoga dana, odluči da smrt i starost sama potraži, da se svojima skine s leđa. U svetlu, prolećnu zoru siđe Lepotica sa staklene kule i pođe od grada do grada raspitujući se za starost i smrt.
— Gle, kakvo srebrno čudo! — zastade Belko zadivljen blistanjem reke i ne primećujući da mu se iza leđa prikrada hitra, zelena gušterica.
Ustuknu Zlatokosa korak unazad, ali izusti: — Tvoja svirala! Niz leđa prisutnih skliznuše žmarci. Vetar se zaustavi u granju. Ni reka više nije tekla. Samo se čuo urlik psa.
— lagano, kao da s nožem zabodenim u leđa ide, pođe mladić niz reku. Ispred njega išla je njegova senka. Iza njega pas čiji mu je vreli jezik lizao čas listove
Odjednom, pljusnu ga talas preko nogu i dečak začu Srebrenkin glas. — Popni se, Marijane, na moja leđa! Čvrsto mi se drži za peraja, tako! — reče riba kada se dečak uspuza na nju, pa polete kao galeb.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Klekne, i nagnuta nad njim počne po njemu da razmeće zrna. Mesečina jako prodrla u sobu. Okreće leđa mesečini.) Oh, ova mesečina! (Vrača, razmeštajući zrna): »Postelja mu prazna, put dalek i krvav«!
Ulazi policaja. POLICAJA (na ulazu, onima iza sebe): Dajte kola! Brzo! A ona? Ako samo pisne, kamdžijom ću kaiše s leđa da joj skidam! (Ka Koštani): A, gotova si? Hajde! KOŠTANA (ne gledajući ga): Gotova!
) POLICAJA (obradovan odlaskom Mitkinim poleti besno ka Koštani): Penji se, jer sada ću kamdžijom parčad kože sa leđa da ti kidam. (Pandurima): Unosite je u kola. KOŠTANA (besno, gordo, odbija od sebe policaju, pandure): Sama ću!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ode Miloš niz polje široko. Kada dođe đe stoje đevojke, zbaci s glave bugarsku šubaru, skide s leđa bugar–kabanicu, — zasija se skerlet i kadifa, zasjaše se toke na prsima i zlaćene kovče na nogama: sinu Miloš u polju
Vila je svaka mlada, lijepa, u bijelu tanku haljinu obučena, i dugačke, niz leđa i prsi raspuštene kose. Vile nikom neće zla učiniti dokle ih ko ne uvrijedi (nagazivši na njihovo kolo, ili na večeru,
— prozor perišan — srebrn nakit perni buzdovan — buzdovan koji ima pera perčin — pramen duge kose pušten niz leđa (nosili ga nekad ne samo Turci nego i naši ljudi) peškeš — dar Piva — oblast u crnogorskoj Hercegovini, između
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
seo u džip I prevalio put dugačak Da ga pregleda dr Mačak Doktor pacijenta štipnu Pacijent nešto zucnu Doktor mu leđa pipnu Zatim ga u čelo kucnu SA MOJE TAČKE GLEDIŠTA NIJE TI NIŠTA To kaza Pa ga smaza TELEFONIJADA Na širokom
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Istog trena čitava Bosna i Hercegovina poletješe uvis i prevrnuše se na leđa, a ispod njih iskrsnu Stric, čupav, razbarušen i unezvijeren. — Jao, propadoh!
“ — Sad će se tebi crveniti nešto drugo! — dreknuo je iza njegovih leđa učitelj i prutom tako stao da vošti pjesnikovu pozadinu da je ovaj zaista pocrvenio i tamo gdje mu ni na um nije padalo.
— U-uh, umakoh živ! — odahnuo bi samo za trenutak, a već mu je onaj strašni Neko pristizao iza leđa i spremao se da ga poškaklja iza vrata.
— Šta je?! — prepade se Jovanče. — Jao, nešto me ubode za vrat! U-uh, što boli... Jao, jao, evo ga mili niz leđa! Jovanče mu brže-bolje posvijetli iza vrata, pa i nehotice prasnu u smijeh.
— E jest, vjere mi. Đavo je odnio, alaj me prestraši! — Štrop! — pljesnu opet iza samih Mačkovih leđa i on odskoči kao da ga nešto lupi. — Al si strašljiv, majstore! — podrugnu se Jovanče. — Eh, strašljiv!
Pažljivo osvjetljavajući ispred sebe, Jovanče učini korak-dva, pa stade. — Šta je? — šanu Mačak iza njegovih leđa. — Nekakva jama, šta li je — progunđa Jovanče u nedoumici, pa se nagnu naprijed i poče da šara lampom po nečem ispod
A kad su najzad sva imena bila pročitana i zapamćena, Lijan zabaci na leđa kožni torbak, minu krčmu i uputi se kroza selo na svojim krivim hodaljkama.
Gdje si ga vidjela? — Pa još ga nisam vidjela, ali on... osjeća se da je negdje u okolini. Sve kao da mi je iza leđa: pazi, šulja se, viri. — Idi bestraga! — odahnu Stric. — Nisi ga vidjela, a tu je, kako to?
Kad šuma sasvim promače iza njegovih leđa, ispod njega poče s tutnjem da trči gola poljana, naletješe zatim šuštavi kukuruzi, a onda se neki plast sijena zaleti
— Drekavac! — pomisli poljar nijem od straha i pade na leđa. Ovo je zaista bilo i previše poslije čitave one malopređašnje trke. — Davite me, koljite me, nosite me!
— A ko te škaklja, kaži? — nabureno dočeka Stric. — E, to ne mogu znati kad mi je taj uvijek iza leđa — objasni Lunja. — Pa onda će jedino znati kuja, ona ga je vidjela — dosjeti se Stric.
— Povedite onda i njihovog vođu, onoga što je utekao! — podrugljivo reče knez. — Tu sam ja! — začu se iza kneževih leđa nečiji odrešit glas i iz guste šikare ispade na put Jovanče, gologlav, izgreban i garav.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Bojim se s mojim plećima vežući mi teške tovare nesnosne i tovareći na ljudska leđa, a sam ni svojim jednim prstom ne ktedoh im potpomoći i ni uzdignuti.
Uze gradska vrata na svoja leđa, zasloni se š njima, da ga ne mogu streljajući za njim ustreliti, izmače između njih, ode k planini, izađe na visoku goru
Pak su na kamila nosili vodu unutra, pak kamile nisu mogle unutra ulaziti radi teskobe, radi svojih grbavih i visokih leđa, i skidali su s njih vodu, te su tako unosili i sipali onamo, gde su ispirali creva i burage od ovaca, što su u crkvi
A s čovečaskim dušama otnud ni malo. Bili ljudi, — skoti li, što tek može se zderati s leđa toliko imadu š njima brige.
Mi smećemo našu krivicu s naših leđa i oni se je prihvataju...« Ležeći vam na meku u mnogoj lenosti odmećući vam od sebe jevanđelske zapovedi i ne hajući
zdržanje; telo prevoli na metanisanje, čist razum, pamet sklonitu; žensko pipoljenje stresi sa sebe; garez, srđenje za leđa baci, zlo zaboravi, obeđen ne tuži, u siromaštvu blagodari, omrazen miluj, progonjen trpi, obružan lepo razgovoran
Kaži mi bi li mu to na pročki bez ništa prošlo? Kako ne bi psovan jošte i preko leđa izmlaćen bio? Ja li bi tko u rozoliju, u koju li lepu mirizmu skupu, napišao se i đubretom zatovario, — što bi taj od
Duboka je vrlo i strma provalija neznanje knjige. Koje volite; punu čašu ili oderanu s leđa fašu! Slezena mu gnjije, a vrlo slatko jede i pije. Moj je jaram gladak I tovar mi je lagak.
Premudrost u gradu opkoljenu i na vojski više pomaže čoveku negoli bedeni. Osuđen ostatićeš i zakrpa prionuti ti na leđa S kojom čašom napijaš, sa tom i napija ti se. Osvestno srdce nazire vreme k besedi. Nebojšu psi ujedaju.
Uzalud je kamen mekšati i mrtvome što obricati. Ko se zapovedi boji, taj ne pati i zdrava su mu leđa. Bog venca nikom na prazno ne daje. Suzami ka iz kabla s vodom.
Da mi kogod so tih reči i zakrpu koju ne prišije za leđa! Komu je milo sad što dočuti ili slušati koju pripovest za ovaj blagi dan, Hristovo uskrsnuće, i zaćopi me s reču te
a jedne malo pozaustaljati, da oma ne tumare unutra da bi se gospodin Hristos na me ne rasrdio i palicom me preko leđa izmlatao. Zašto taki pred njega svakojake ljude puštam!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Mane dođe prema njoj, a u nju uđe još veći strah, i ona ne zna šta da radi ni kako da stane: odmah prebacuje kurjučić s leđa preko ramena, napred na prsa, i zavrće jezik, a ne zna ni sama zašto to radi, kao što opet i ne zna kako silno steže
— Tol’ko? — Tol’ko se zbori... — reče hladno Zona i okrete mu leđa. — E, kučko čorbadžijska, — jeknu do srca uvređen Mane — tag će skoro da čuješ i za moje znanje!...
bio sin čuvenog Đorđija i bratanac još čuvenije Doke, bio krv njihova, — pa se nije zadovoljio samo time da joj okrene leđa i da na drugoj strani potraži utehe, nego je pre toga hteo da joj spremi nešto da ga dobro zapamti, — a za to je,
tešio se što se samo na rečima svršilo a nije dobio, kao što je mogao, nijednu stolicu u glavu ili saksiju u leđa. Odatle je g.
— Bre! Tri li imaš? — zapita začuđeno Zamfir, i sad tek spazi i onu veliku iza leđa. — Za golemu, dvokrilnu, šest stotina, a za malu, za svaku po dvesta pedeset.
su o njemu mislili i cenili ga stariji njeni, nego ga je bolelo ono što je ona o njemu mislila i rekla, i iza njegovih leđa, i njemu u oči.