Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tu je glavna ličnost Miloš Vojinović, carev sestrić, ali koji živi u planini kao čobanin. Na putu za Leđan, u samom Leđanu i na povratku iz Leđana njegovi podvizi su viteški, nema sumnje; on kažnjava šićardžije, ubija na megdanu kraljevog
Miloš Vojinović u latinskom gradu Leđanu pravio je čuda od junaštva, pogubio je čak i troglavog Balačka vojvodu. Miloš Obilić je kao od šale prebacivao
PESME STARIJIH VREMENA 1 ŽENIDBA DUŠANOVA Kad se ženi srpski car Stjepane, nadaleko zaprosi đevojku, u Leđanu, gradu latinskome, u latinskog kralja Mijaila, po imenu Roksandu đevojku; car je prosi, i kralj mu je daje.
Car isprosi po knjigam' đevojku, pak doziva Todora vezira: „Slugo moja, Todore vezire, da mi ideš bijelu Leđanu, mome tastu, kralju Mijailu, da mi s njime svadbu ugovoriš: kada ćemo poći po đevojku, koliko li povesti svatova; da mi
Veli njemu Todore vezire: „Hoću, care, dragi gospodine“; pak s' opremi, ode u Latine. Kada dođe bijelu Leđanu, lijepo ga kralju dočekao: vino piše neđeljicu dana.
Tada reče Todore vezire: „Prijatelju, Mijailo kralju, nije mene care opravio da ja pijem po Leđanu vino, već da s tobom svadbu ugovorim: kad će care doći po đevojku, u koje li doba od godine, koliko l' će povesti
su teške pijanice, a u kavzi ljute kavgadžije; opiće se, zametnuće kavgu, pa je teško dževap dati kavzi u našemu bijelu Leđanu. A đevojku sada ćeš viđeti i prsten joj dati po zakonu“.
liću su teške pijanice, a u kavzi ljute kavgadžije: opiće se, zametnuće kavgu, pak je teško dževap dati kavzi u Leđanu, gradu latinskome“. Kad to začu srpski car Stjepane, udari se rukom po koljenu: „Jao mene do boga miloga!
“ Pa okrenu konja za svatovi. Kad dođoše bijelu Leđanu, razapeše po polu šatore. Zob iziđe konjma carevijem, nema ništa konju Miloševu.
Malo vreme zatim postajalo, al' povika sa grada Latinče: „Hajde sada, care Srbljanine, pod najvišu kulu u Leđanu; na kuli je koplje udareno, na koplju je od zlata jabuka: Ti strijeljaj kroz prsten jabuku!
Kad su bili malo iza grada, al' govori Miloš Vojinović: „Gospodine, srpski car–Stjepane, ovđe ima u Leđanu gradu, ima jedan Balačko vojvoda. Ja ga znadem i on me poznaje.