Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
se izgubio, a on zastao onde kod velike kapije odakle su vojnici s mukom uklonili jednu crnu, naduvenu i usmrdelu lešinu neprijateljskog vojnika iz desetog jegerskog bataljona što se bila isprečila na samom ulazu sa razjapljenim crvljivim
A u onom trenutku kad se spotičući o lešinu dočepao kapije i okrenuo se, u sred gromovske eksplozije, onaj visoki toranj posrnu pa se sa svim klatnima, zvonima,
Evo, građani, ljudi, pljujte, pljujte tu odvratnu lešinu koja se sama ranila, koja je sramno pobegla i ostavila tamo slabije od nega da vas brane.
— Ni pomisliti. Zar nečujete za nama? Pa komandant obode konja koji ustežući se i frktajući prođe lešinu. I kolona po jedan produži put. Samo Jurišić, gologlav, bled, nabranog čela i zgrčen osta onde...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
trenutka, kad bi ujeo, udario, onesvestio, polomio, rasekao, odbacio od sebe čoveka, kome je grkljan bio stegao – kao lešinu, kojoj se smejao, dobroćudno. Ševič ode sa crvom u srcu. Isakovič se, kao dete na igračku, kikotao.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Napuštao je oficire koji su, pevajući, jahali pred vojskom i sedao je u kola, što su ga kao lešinu vozila i tresla, za oblakom prašine, koju je za sobom dizao puk.
Oni ostavljaju samo kožu dlakavu i jednu smradnu lešinu, kao i ti hrtovi pred njima, a tamo, kod kuće, u blatu i bedi, neke srodnike koji će ih neko vreme spominjati.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Da se vidi kako podnosi lešinu. Zar da život provedem u tom smradu? – pomislih. Pa odoh tamo gde sam učio francusku revoluciju, Rusiju, i čistu
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Neki u lađi trnu od straha: htjeli bi da ne gledaju u lešinu, no oči im bježe na nju, kao da su zatravljeni. Eno, sad lađa prolazi pored lješine, sada će je dotaći veslo.
— Ukrcajmo se! — ponovi stari ribar i, pogledavši u lešinu, reče: — Nećeš ga oživjeti! — Je li bilo moru onoliko vjerovati! — nastavi kao za se.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
bori za onih nekoliko dahova koji su mu preostali pre nego što mu ropac ukruti udove, pretvarajući ga u bledu lešinu? Ko li je taj čovek? Eno ga gde zadnjom svetlošću svojih zenica gleda u Doroteja. Hoće li mu se zahvaliti?
Ilić, Vojislav J. - PESME
statue Krona pomamno stresaju koplja I već, u divljoj strasti, bez nežne tuge i straha, Kô crni gavrani kliču i Vuku lešinu Graha. 1889.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kad vas bestidno počnu varati i čerupati, to je siguran znak da mirišite na propast i lešinu. — Ali molim vas, gospođo Lazarić, tu je vaša crkvena opština, vaša, kojoj ste toliko činili, ona je u pitanju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Demontirana lokomotiva podseća na lešinu, prazni vagoni zjape kao grobovi. Svuda staro odelo, pobacane kape i hartije, prosuti džakovi brašna, kao da je vihor
Sigurno su ga podmetnuli kao neki stepenik. Zajedno sa ordonansima vukli smo buavu lešinu, od koje se širio težak zadah. Onda smo nabacali kamenja, te jedva pređosmo. Puta dalje nije bilo.
Sasvim nečujno, bez ropca, bez želje, bez jauka. I niko se začudio nije. Dohvatili su lešinu za ruke i noge i spustili u zemlju. Sveštenik je u prolazu progovorio: „Vječnaja pamjat“, i onda ovlaš zatrpali.