Jakšić, Đura - PROZA
Hteo je krasti. Siromah! Možda je i gladan bio?... Odmah do njega ležaše jedna stara baka. Bože moj! Bože moj! Dva sina imađaše, pa dok ih je mogla svojom starom snagom poslužiti, davaše joj
A u tužnim očima ležaše izraz pun blagodarnosti: — Ah, imala sam oca, prijatelju, ali ga ne pamtim. Malena sam bila kad mi ga crni popovi
Jedan, debelim gvozdenim obručima okovan sanduk, na njemu veliki crn katanac, ležaše u jednom mračnom ćošetu prazne sobe koje je polovina bila turskim krevetom zapremljena.
Obradović, Dositej - BASNE
18 Kurjak i ovca Kurjak, sav izdrpat od pasa, ležaše pri jednoj reci. Upazi nedaleko ovcu, pak je počne moliti da se smiluje o njemu videći ga u takoj nevolji, i da mu
82 Kurjačica i kurjačići Kurjačica se razboli i ležaše u bednom sostojaniju. Pitali je kurjačići: „Ta, majko, imaš li gdi koga prijatelja od kog bi se mogla kakva nibud pomoć
123 Krmača i kurjačica Krmača, gotova oprasiti se, ležaše zatvorena u košari, kad eto ti odnekuda kurjačice, koja, ne mogući k njoj uljesti, počne joj govoriti spolja, zavirujući
125 Kovač i njegov garov Jedan trudoljubiv kovač imađaše nagojena no lena garova, koji u sve vreme kovanja ležaše kad u jednom kad u drugom budžaku, niti on ma|raše da zna što se oko kuće padi.
Dučić, Jovan - PESME
kad sve zaspe, Doći ću. Addіo, cara. Bartoleo.“ DUBROVAČKO VINO More nepomično, mirno kao srma, Ležaše pred vrtom. Samo mlaz fontana Prska. Dok iz modrog lavorovog grma Viri bludno lice mramornoga pana.
Teodosije - ŽITIJA
I mogao se videti dirljivi prizor krajnje smernosti: onaj koji je nekada bio visok i ležao u zlatnoj i mekoj postelji, ležaše samo na rogozini kao jedan od poslednjih i ubogih ljudi, dišući poslednjim dahom.
na usnama svetoga, odmah se od mora iznad lađe uzvisi val, držeći kao rukama preveliku ribu, i u ruke svetoga, gde ležaše u lađi, na prsa je njegova položi. I ne okvasi ga val, i opet se natrag vrati.
A kralj Vladislav, došavši u grad, zamoli cara da prvo ide u manastir gde sveti ležaše i da se pokloni, hoteći videti i grob svetoga i pokloniti se.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Sa svojim bolesnim trbuhom, što mu je manje smetao otkad započeše bojeve, ležaše kao u grobu, u toj kolibi, kloneći se ceo dan da iziđe u logor, koji beše načinjen na utrini, među kolima.
U tamu i bezmernu prazninu utonu mu to veče ne samo ta njegova koliba u kojoj ležaše, nego i sav život. Ode, skinu ga, kao što je nekad skidao srebrom vezene svoje odore, pred ženama, kikoćući se pijano.
Videvši svoje upale oči, strahovito čelo i sasušen vrat, mada ležaše nepomično, nasluti i svu rugobu pokrivenih svojih udova i opet poče da plače.
Matavulj, Simo - USKOK
Knez na svome Putalju, s dževerdarem o ramenu, činjaše sredinu povorke, koja, odmičući uz brdo, ležaše a desno, a lijevo, prema krivudanju puta!
To se vrzlo po glavi Jankovoj, koji jednako nepomično ležaše. Sve što doživje te noći, bješe uglavnom bolje nego što se mogao nadati, ali, začudo, kad se već umoren od razmišljanja
— Gle! — viknu Savo poispraviv se malko na odmarači, na kojoj ležaše odjeven i pokriven i začalmljene glave. — Otkud vi, gospodine Janko! Sreli ste se s popom, je li. — Jesam. Znam sve!
Milićević, Vuk - Bespuće
I kad se ponapiše rakije, odoše kućama prije svitanja. Manojlo ležaše na krevetu, sa zatvorenim očima i ječeći; na razdrljenim rutavim grudima i na obnaženoj desnoj nozi do iznad koljena,
Radičević, Branko - PESME
(1844, 12. dek.) SLATKA MISLI! Misli moja slađana A o dragoj mojoj, Kad na ruci mlađana Ležaše na mojoj, Kad joj srce kucaše Da probije grudi, Kad joj usna mucaše: „Ta evo te tudi!
A ti, Bosno, što s' ne krećeš tude? Da zadugo ti mrtva ležaše! Zar ne vidiš: ritine su lude Čim se čvorci po gradini plaše!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I kad bi uveče sve spremio, decu namirio, uspavao, onda bi seo na prag od sobe u kojoj ležaše strina i celu bi noć nrobdio, čekajući da joj štogod ne zatreba.
Mi smo se, deca, načetili oko nje, zapretali bose noge u pepeo i pečemo kukuruze na žaru. U sporednoj sobi ležaše strina. Sigurno je bila mnogo bolesna, jer moja mati i druge žene čas po čas izlažahu i ulažahu šapćući.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— He, ono je bilo iznenada... bio sam zbunjen. Oni prođoše kroz seoski sokak, po kome ležaše sitna, istucana, laka prašina, u koju upadahu noge do članaka.
Evo ga bliže... još bliže... Gojko!!... Isto onako miran, kao kad ležaše na krevetu, I opet mu isto onako ispisano na licu: »O, ala mi je dobro... ala mi je dobro !«... Stade...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
detinji krevetić, mali Bora sanjaše neobične snove, mršteći se kad-što u snu i trzajući nervozno desnom ručicom, koja mu ležaše prebačena preko pokrivača. ...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
A kad je na prozor povirilo sunce — Papira, na stolu, više nije bilo. A vetar ležaše, ko slomljeno krilo. ŠUMA POD SNEGOM Šuma je teška noga, koju su U nevidljivu sapeli kljusu.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Mišan punjaše svoju šešanicu iza krša i zvjeraše na sve strane. Ukraj njega ležaše turska glava; jatagan mu i lijeva dokoljenica bijahu krvave.
Kad tužnu dužnost izvršiše, zabaviše se oko Janka koji jednako onesviješćen ležaše. „Bog će dati, ali prilike nije da će ovi zore dočekati!“ reče Otaš, koji mu bješe rane oprao i kako je mogao zavio.
Grof je sjedio pod onim istim brijestom gdje dan prije bješe djecu zatekao. Lijepo pseto ležaše kraj njega; pušku položio kraj njega s druge strane.
Jedne večeri Jan ležaše na svome, slamom pokrivenome, odru. Vrata se od tavnice otvoriše i uđe unutra jedan čovjek. Jan se ne mače.
Svi obrnuše glave put kreveta, na kome ležaše Janko. Vidar se sagnuo nad njim, pa oprezno brboljaše oko njega; čas mu zavirivaše rane, čas mu ih pipaše.
Domaći mačak Šarko, koji dotle ležaše pod krevetom, začuđen, valjda, što nasta ta neobična tišina, izmilje, pogleda po čeljadi, obrnu se u kovitlac dva-tri
Kad se osvijestih, oblak dima plivaše preda mnom, a on ležaše pred mojim nogama...“ „A da kako! Ko bi se mogao uzdržati, kad se tako u obraz takne!“ poče onaj ponajstariji žestoko.
crnogorskim običajima, banuo u tu kuću, pa vidio toga kršnog Crnogorca, sa dvije ledenice za pasom, i sa jataganom što ležaše kraj njih, da je, rekoh, vidio toga čovjeka a čuo gdje ga popom zovu, e bi se malo obezumio.
ono je pečeno!“ „Bogme, dijete, i mi gotovi!... Ha, momci, Spasoje, Marko, pomozite!“ Do trena, pecivo ležaše iskresano na trpezi. Ljudi se prekrstiše, pa prionuše svojski. Joki je krivo bilo što ne htješe malo da pričekaju.
Kroz nijemu tišinu doprije mu do uha snažno hrkanje serdarevo, koji ležaše pred kućom. Janko promoli glavu. U kući bješe mračno, osim pod badžom i pred otvorenim vratima, gdje bješe mjesečina
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Izađe Duvalo na trijem, ogrnut rakancem, pa viče: — Ko je ubija redovnika? Koji je to poginuja? A jadni gvardijan ležaše nauznak, modra lica. Svi izgubiše svijest, svi govorahu u jedan mah, motajući se oko njega.
Šest sporednijeh oltara bijahu zastrti crnijem zavjesama. Nasred crkve ležaše mrtvi gvardijan, na istome „katafalku“ koji je služio za Škorancu i mnoge druge prije njega.
Pred krčmom bješe golemi orah i njekoliko jasenova. Pod orahom odmaralo se njekoliko putnika. U sjeni od konjuške ležaše stoka.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Dučić CXI DUBROVAČKO VINO More nepomično, mirno kao srma, Ležaše pred vrtom. Samo mlaz fontana Prska. Dok iz modrog lavorovog grma Viri bludno lice mramornoga Pana.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Abdera, gde je onda Demokritos živeo povučeno i u tišini, ležaše nablizu rodnog mesta Aristotelova, ne dalje no dva dana plovidbe morem.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I dok momak hitro siđe s prednjeg sedišta i uslužno otvori vrata dami, na čijem krilu ležaše krasan buket, dotle već bela rundava pudlica, s mašnicom o vratu, iskoči na kaldrmu, laka kao lopta, pa se zapilji i
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Na severnoj strani sobe, u kojoj ležaše Đurica, beše pomanji prozor, olepljen, umesto stakleta, debelom hartijom, pendžerlijom.
A danas nam vraćaju pozajmice. — Pa ...šta veliš ?... Ona obori oči, pocrvene i stade da dreši uprtu od torbe, koja ležaše uz nju. A on je gledaše punim žudnje pogledom, i očekivaše odgovor ne dišući. — Kako ti kažeš...
Narod se okupi uokolo. Na blagoj, malo nagnutoj ravnici ležaše raširenih ruku i opruženih nogu, mrtav Pantovac. Strah ga beše pogledati.
— Ona je, ubijena!... — povikaše drugi. Kapetan i Mitar priđoše vrljikama. Pred njima ležaše Stanka, obrnuta licem k zemlji, savijena, kao da se sama naslonila na laktove, pa sakriva lice od nekoga...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
propraćeno kolebanjem među javom i snom: „Sa svojim bolesnim trbuhom, što mu je manje smetao otkad započeše bojeve, ležaše kao u grobu, u toj kolibi, kloneći se ceo dan da iziđe u logor, koji beše načinjen na utrini, među kolima.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Bataljon, što ležaše u četnim kolonama, poskaka, opali na vis nekoliko plotuna onako iz gomile, pa uzmače šancu i rasu se u strelce levo i
Ćipiko, Ivo - Pauci
Uljeze u ogradu, na razgrađenu gromaču, koja još ležaše u debelome hladu. Nad njim sjaji sunce, a iz visoka čulo se jednolično, živo zujanje.
Bilo je sigurno k'o u crkvi. A sad?...” I u duši smutio bi se ... Nakon kiša, natopljena zemlja ležaše mrtvo i opočivaše iza ploda i tolikih nepogoda.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Žega ga sustiže potom, Da posle jednoga sata pod kućnim ležaše plotom Bez svesti i saznanja. 2. Podne je minulo kasno, I već na tavnom nebu sunce se gasilo jasno, Žarki se ispuni
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
(Iz Metafrasta) SVIRALA Ovo telo nam ponapre bi vladičaskim rečenjem stvoreno; i ležaše na zemlji ka neka sudina. Ta valjaše mu gospodar, ili mu ako bio sluga, ko će ga dizati i prenositi tamo, ovamo.
I dogod Židovi u svadi ne isekoše se među sobom unutra, dotle grada ne mogoše uzeti. Dvanaist godina što u šancovi ležaše pod njim tobože za inat, a za ljutu nevolju kroz božiju zapovest valjalo im je to podnositi.
A sveti mučenik Merkurije ležaše u ćivotu u velikoj crkvi, i njegovo bojno koplje više ćivota mu stajaše preko čivija obešeno.
i veliko čudo ukaza se od njega: napuni se sva crkva od onoga mu sveta hubava mirisa, a telo mu lepo žuto celokupno ležaše onako odeveno zdravo i čitavo kanda je jako položeno onde, ničim ni za trun ne porušeno, niti je bilo što pomolušavilo