Obradović, Dositej - BASNE
Panj znači lenive poglavare koji leže kao nečuvstveni, niti su kadri što dobro učiniti. Hidra se priupodobljava mučitelju koji smiri ljude, ali im sam zlo
Kad se pak namere na bedaka i prostaka, kaono ti je naše basne kumašin, a oni leže gdi u kotlu ili čem drugom, i niti čine zla ni dobra, kao i šljunci.
” — „Ee, gospodine”, — rekao bi mu neki šaljiv proiguman, — „ne leže njima tvojih pedeset hiljada dukata na srcu! Kako ne bi bili veseli?
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
lađama carskim; četvrti vrh je kula, sa Dunavom u jednoj puškarnici; peti vrh se vidi kad prođeš četvrti, u njemu leže carska sokrovišta; šesti vrh je petom na istoku i, prepun tankih kula po bedemima, vidi se sa svih strana, iz svih
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
) Preberemo sofru, ode Protić sa svojom bundom u karuce i leže, Teodor i Čardaklija po klupama, a ja, prostrevši nešto ćilimčića, baš pokraj furunski̓ vrata.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Sreja se pope gore na doksat, skide gunjac i metnu pod glavu, pa leže i on da spava. Dugo nije mogao zaspati, jednako mu se vrzlo po glavi šta će sutra činiti i kako će se razračunati s
Zaiska vode, napi se; jedva ispriča Smilja šta ga je snašlo, pa odmah leže, onako znojav i umoran, na travu pred kućom. Dugo je spavao kao zaklan.
Samo se čuje: — Drž' se, Purko! — Ha, pas nijedan! — Ovamo, ljudi, izgibosmo! — Ne dajte, krv leže! — Stanide, Živane! — Uh, pogani Ćebo! — Ujede me pas, ja! — Na peškir, zavij! — Nije ništa. — Ogrebao ga trn!
tome bila i neka njegova luda navika: voleo je spavati noću onako obučen; retko bi se kad svukao, kao ostali svet, kad leže uveče. I pop i popadija pokušavali su da ga oduče od te navike i često su ga karali, pa ništa nije pomoglo!
Aaa! — I gospodina ministra poče osvajati dremež. Opet zevnu i leže, pa kroz san, izgovori isprekidano i bez veze: — Aaa!... U državi mora biti... sve činovnik...
Brzo ustade, popipa se po leđima i onako bunovan progunđa: — Uh, ala sam žestoko ljosnuo! I leže opet u krevet da spava.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Njihni su ga pogledi vređali. On leže da bi ih izbegao... U tom mučnom ćutanju provede dva puna sahata. Najedanput otpoče život oko njega.
Mesec odskočio s koplja, a hajduci su sedeli i ćutali. Dok reče harambaša: — Nogiću! Smeni stražu, pa da se leže!... u mlađega pogovora nema. Nogić skoči hitro, mahnu prstom na nekoliko njih, pa tiho i nečujno ode s njima u šumu.
Osećao je u sebi čitavo ognjište koje treba zagasiti... On stade čupati kose i derati odelo na sebi... Zatim leže u blato i stade se valjati... Osećao je kako blato hladi njegovo vrelo telo...
Dučić, Jovan - PESME
Nema je nada mnom širina nebeska, Mrak zasipa šumu, reku, cvet i kamen. Evo jedno groblje. Tu leže seljaci, Do suseda sused, drugar do drugara; A dok se u svodu brišu zadnji zraci, Pobožno kapela stoji kraj njih stara.
Prolaze kroz nju sjajne vreže, I jedan crni refren zloći; Jejina jedna tu sad leže Novog i strašnog cara noći. Stoji pod suncem koje daždi Tvrđava usred polja naga.
Orli od bisera leže po tvom skutu, Krsti po stiharu, i safiri vratom; Mirise Istoka ostavljaš po putu; Tvoga konja vode potkovana zlatom.
Pored njenih nogu obučenih u zlato leže dva suva dugačka hrta sa žutim očima. Kada se galija pojavila na suncu, video se on u zlatnom oklopu, mlad, držeći u
Državni budžet bez pokrića. Savršen trijumf ravnoteže. Ministar svakom poznat kića, Što samo zlatna jaja leže. Od sad će ići kako valja: Nemaju zašto da ih krive, Svi će da umru za svog Kralja. A svi za novac da požive. 1943.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
U to doba škripnuše avlijska vrata. Mati brzo pirnu u sveću, pa i sama leže u krevet. Meni je ispod jorgana kucalo srce kao da neko bije čekićem u grudima. Vrata se otvoriše i moj otac uđe.
Vrata se otvoriše i moj otac uđe. Obrte se jednom dva po sobi, pa onda, ne paleći sveće, skide se i leže. Dugo sam još slušao kako se prevrće po krevetu, pa posle sam zaspao.
Opet je na starom mestu. Opet plamte kuće i po ulicama leže nagrđene lešine... Tek oko ponoći on se izvali na klupu kraj prozora, bacivši najpre još jedan pogled na lampu koja
da rastane, i kad je mislila da je Mara s popom zaspala, iznese svoj guber i prostre ga pred vrata popove sobe, pa tu leže.
Kupio sam još pre godinu dana jednu kačketu, ona je tako umašćena da niukoliko ne zaostaje od jake s kaputa. Knjige mi leže još neprestano u istom kovčegu u kome sam ih doneo kad sam došao ovamo.
Samo sam izvadio onu s receptima i nosim je neprestano u džepu. Hemikalije leže bez ikake upotrebe, samo što moj sestrić pokatkad pretura.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
’Oćeš da ti dam moju »šlofkalu«? — Fala, mamo! Toplo mi je zdravo — reče Jula, pa zatvori prozor, i leže u krevet, ali ne sklopi oka i ne zaspa cele te noći. A i šta će joj spavanje i san kad ovako budna lepše sanja.
Nića, pa uze rog i dunu triput — iako je tek dva sata po ponoći bilo, — a lulu zadenu za kaiš od desnog opanka, pa leže na klupu i nasloni se na desnu ruku, sklopi svoje vazda budne oči, i zaspa po drugi put.
Slušajte, slatka mamo! I Jula poče glasno dršćućim glasom čitati: »Ljubinkove kosti leže sad u junačkoj zemlji hercegovačkoj, al’ groba mu niko ne može naći; no baš da se i znade za njega, ko bi mu došao u
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Ali, od tada Taja kao da ne beše više onaj Taja. A zar i godine dođoše. Više nije jeo. Samo, kad ga pustiše u sobu, leže. Više ništa. Ako bi ga koji ponudio — dobro, jeo je; ako ne — gladovao je i sam ne znajući i ne osećajući da gladuje.
Afrika
Ljudi sa masom golišave dece, sa ženama koje celo vreme leže na asurama, dojeći četvoronožnu decu, kao zverčiće, ćutljive, sa divnim kosim mekim ovnujskim očima.
Bolesnik rezignirano leže na asuru između kućica. On neće imati svoj lek, i time je osuđen isto tako na smrt kao što bi bio i od zakona kada bi
Mi se nalazimo između dva grdna kanarisa puna vode, kojom se koristim da svaki čas zagnjurim glavu. Naši crnci leže kraj stvari koje su nosili, i po njima se vidi da nemaju nikako vole da idu dale; ne što bi bili umorni, no što im se
Zatim se na platformi vidi kuvarov deran sav u oblaku od perja. Večera traje satima i vrlo je vesela. Kada se potom leže u postelje, odvojene samo zavesicom, ova se jasno zateže na čvrstim oblicima susetke.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
„Nadnese se nada mnom, tako, da mi dahom svojim pijanim napuni nosinu, valjda da bi nanjušio, da li sam zaspao? Pa leže ponova, i zahrka. E taj hrk, hotče njega skupo stati. U grad osečki neću biti u arest odveden, više nikada!
Skide čizme, ležeći na patosu, pa se, po svom husarskom običaju, dugo prao i pirkao. Zatim leže na postelju: Kao onesvesnuo. Sve mu se više činilo besmisleno što je u Beč krenuo.
Kome ne kuju talere, kao carici. Ali taj nacion zajedničke nesreće vezuju, i, u tom nacionu, svaki pojedinac, kad leže, ima istu suzu u oku. A kad se budi, budi se iz istog sna.
Isakovič onda pođe dalje, jer se oko njega bila načinila smejurija, pa ode do u dno hodnika, gde mu rekoše da leže dva samrtnika.
Ona treba mužu da se vrati. Gospoža Kumrija onda ustade, pa opet leže, na minder, unazad, pa reče da nikad nije videla toliko laži, pritvorstva, podmuklosti, kao u njegovoj familiji.
Tišina je, posle, nadvladala i lavež pasa, koji se čuo, napolju, sa daleka. Zaspao je bio tako, sedeći, a kad se trže, leže na postelju, obučen, u čizmama. Ujutru su ga probudila deca.
Gospoža Evdokija onda, brižno, spusti, francesku, rezu, na lokotu, na vratima, i leže na postelju. Zatim se opet diže i ostade sedeći, na postelji, gola. Nešto je razmišljala.
Na saonama se klizi, brzo. Ovako, izloženi su opasnosti poplava, munjama, pljuskovima. Stabla drveća leže na putu, kamenje se survava. Višnjevski taj plan nije odobravao.
Odeljene pedalj, dva jedna od druge. – Zar u Tokaju leže supružnici, kao cepanice, jedno kraj drugoga, nepomično, kao u sanduku, noću, kao u grobu? Sve je u tuđini, kaže, ludo!
Ona mu je jedina uteha u životu. Šta će mu kuća, bogatstvo, ako će sa lovačkim psima da leže, pri Sunčevom zalasku, i sa njima da se budi, ujutru.
Briznula je u plač, ali nije vikala. Ne reče ni reči, nego leže opet i zari lice u kosu. Tresla se od plača. Ni sam nije znao zašto, i otkuda mu pade na pamet, to, ali Pavle promrmlja
Imao je običaj da, u takve dane, kad mu familija ode, ne leže, nego da uzjaše i ode pravo da nastavi manevre, ili paradu.
Teodosije - ŽITIJA
Pošalji presvetoga tvoga Duha i obnovi kosti što radi tebe, koji si nas radi stranstvovao s nebesa na zemlji, u tuđini leže, i napoj ih rosom blagodati tvoje, da se napoje od obilja doma milosti tvoje i da iskipe miro blagouhano, kojim će
grada Soluna, na otačastvo svetoga velikomučenika i strastonosca Dimitrija, u kome i časne njegove mošti mirotočive leže. I ne postidevši se svetosti svetoga, ne ustuknu niti od čuda koja bivaju od njega iz svete njegove rake mirotočenjem.
Hristova mučenika Dimitrija, i sa toplom verom I ljubavlju celova njegov grob, u kome svete mošti njegove mirotočive leže. Primi ga i car Teodor, koga je posle, kao što rekosmo, oslepio car Asen.
U Božjoj se pokloni crkvi i časni grob prepodobnoga svog oca Simeona, u kome mirotočive svete mošti njegove leže, s ljubavlju I sa suzama celovavši, svetim njegovim mirom pomaza svoja čula i osećaše da se veoma obogatio.
episkopima i svima ustavima i zakonima pravoslavlja — da izvan njegova otačastva i prestola njegove crkve, u tuđoj zemlji, leže svete mošti njegove. Dakle, koliko je moguće, pobrini se da ih doneseš iz tuđeg kraja u svoje otačastvo.
su stranci izišli i ostavili ovoga Neofita u priprati crkvenoj, on, vinom opterećen, i ne znajući čestito šta čini, leže na kamen koji beše vrh groba svetoga i na njemu spavajući odmaraše se.
A on, ukazavši ih gde leže blizu groba svetoga i pokazavši svoja kolena, obvezana čojom i kožom, uveri ga da mu istinu govori.
u san jednome prepodobnome bogobojažljivom i pobožnom starcu u manastiru govoreći da njegove svete mošti ne treba da leže u zemlji nego van groba, u crkvi.
Svete mirotočive mošti prepodobnog Simeona leže u Velikoj Lavri, sazdanoj od njega, u crkvi Presvete Bogorodice u mestu koje se zove Studenica.
natčovečanski kao anđeo požive, u crkvu božju pretvorena bi, a u njoj grob njegov i svetih moštiju ostaci čudotvorni leže.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
treća saveznika — Kruškotres Kukuruzović — Tajanstveni plan Kad zamrije tutanj čiča-Brkinih koraka, strašna tišina leže na njivu s kukuruzom i na ostavljeni džak, činilo se da se sve utišalo samo da bi se za koji trenutak moglo što bolje čuti
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
su mi stalno na pamet padale mačke koje sam jedno popodne, otišavši da mu odnesem neku poruku svoga oca, video kako leže po njegovim nogama, grudima i svemu. Bile su debele i linjale se tako da je vazduh bio pun dlaka.
Kad sam prolazio pored njega, učini mi se da vidim kako mu na ramenima, grudima i svemu ostalom leže i predu one debele mačke. Katolička crkva otkucavala je šest, a u Malom bioskopu davao se film sa Merilin Monro.
Bagricki je još govorio, ali sada više nisam video njega, već mačke kako mu leže na grudima i svuda. A ispred gimnazije bleštalo je učoporeno krdo automobila.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Neispavano i slabunjavo, bilo je posle sve tiše. On poče da tiho pevuši i da je ljulja, a ćerčica mu leže na grudi i zaspa. Spremao se topal, proletnji dan, posle kiše.
Negde je moralo biti nešto svetlo, značajno, pa treba otići tamo. Videći ih dole, u travi, mračne njine gomile, kako leže oko kola, osvetljene vatrom, njemu se činilo, naslonjenom na točak, da ih treba odvesti nekud dalje.
Potrča sa konjima, ali opet leže kad ga meci zaokupiše, udarajući u zemlju oko njega. Čudio se tom iznenadnom pucanju i divio se, da ga opaziše.
Puževi su im padali za vrat i lepili im se uz obraze i ruke, kad su spavali. U mesečini, posle ponoći, morali su da leže nepomično, da se ne bi odali, dišući jedan drugome u blatnjave opanke i oštre noževe, ne mičući glavom.
noge u travu, polomi bilje što mu se beše unelo u lice, svojim sasušenim plodovima, u kojima su zvečala zrna, i leže poleđuške, da se rashladi, pod žbunom što se beše nadneo nad kolibu, posmatrajući, netremice, mlazeve svetlosti u
Tek što se probudio idući dan, javiše mu da dva njegova vojnika leže, pretučeni, u glavnoj straži logora, i da je treći, veteran, koji je nosio u svojoj marami glavicu kupusa, za koju je
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ovu cijev začepi hljebom sa obje strane. Uveče kad leže spavati, neka se moli Bogu, a najposlje neka reče: ’O ti, malo pauče!
hoće li se udati za momka ili udovca: „Uoči Đurđevdana uzme devojka motovilo, pa njime dirne u ćumez, gdje kokoši leže. Ako se na to prvi javi oroz (pijetao), onda će se udati za momka, — ako li se javi prvo kokoš, udaće se za udovca.
“¹⁷⁷ (4) Poništavanje štetnog dejstva uroka. Mnogobrojne amajlije koje dete ili nosi ili koje leže pored njega u kolevci, imaju funkciju magijske zaštite.
(Vuk, br. 3440) — Smrdljivo bure najbolje vino pokvari. (Vuk, br. 5023) — U brdima se soko leže. (Vuk, br. 222) — Ako se jela iz malena ne goji, grbava naraste. (M. M.
(Ona prva ustaje, a poslednja leže, mora da sluša sve ukućane, a svekru i mužu da pere noge.) Tek ako se za godinu dana pokaže vrednom i uslužnom, a
I., „Proverbialьnoe prostranstvo“, u: Paremiologičeskie issledovaniя, (red.), G. L. Permяkov, AN SSSR, Moskva 1984. Leže, L., Slovenska mitologija, Grafos, Beograd 1984. Lilek, E.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
To je mali sanjar čiji je pogled okrenut unutra. Ostali sede, leže ili čuče čekajući da i na njih dođe red da uživaju u slušanju.
u onom blagoslovenom stanju kada je moguće prizvati bilo koje od dragih, izgubljenih lica na ovu Terasu, čak i one koji leže duboko pod zemljom. Ali ona je bila još živa!
Da li je to bio Sinan? BLAGOSLOVENO VREME DOSADE Vrela ulica. Mrtve, sparušene muve leže u avgustovskoj prašini izbledelih izloga, Bel Ami i Pufko ubijaju vreme.
Kao da je iznenada okružen svim noćima i svim jutrima u kojima je mislio samo na to. Sada ga ima. I dok leže umireni, suviše topli i suviše klizavi, suviše prazni i suviše zgađeni od bliskosti, dok leže posle onog u škripavom
Sada ga ima. I dok leže umireni, suviše topli i suviše klizavi, suviše prazni i suviše zgađeni od bliskosti, dok leže posle onog u škripavom zvuku gramofonske ploče koju počinje da kvari istupljena igla, Bel Ami misli o tome šta li radi
Matavulj, Simo - USKOK
O tome se i povede razgovor. Mirko mu bješe namijenio njeku bajičku djevojku, ali je, zbog krvi što leže među ta dva brastva, ne mogaše još isprositi, nego se nadaše da će se to moći svršiti do poklada, ako se o Vasiljevu
Je li to istina, striko? Kuvar, koji prostiraše svoju pustinu, leže, pokri se i odgovori: — Ja ne kažem da nije, a nije mi običaj da prisluškujem na vratima! Dobra vam noć!
“ Klepanje zateče vladiku budna: na prvi kucanj on ustade, odmaknu rezu na vratima i opet leže. Njegov momak, Milo Savov, bješe već pred vratima, te uđe i, čučnuv pred odžaklijom, raspreta žeravicu, naloži i poče
Poslao sam po njega... Prostri mi, Milice, kraj ognja, a vi sve tri budite na oprezu! Pošto knez leže, Joke i Milica otidoše u pregradak, a stara osta kraj ranjenika. Ali prije pola noći Milica je zamijeni.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Napisao je mnogo, koristeći se i onim mogućnostima dečje pesme koje njegovoj prirodi ne leže. Najjači je, ili bar najzanimljiviji, onamo gde iz njega progovara istinsko dete, zaljubljeno u ulice, školske učionice,
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
već desi nesreća da bude rođen, najbolje je umrtviti svoja čula, ništa ne videti i ne osećati, čekati grob u koji leže sve i koji jedini daje odmor i mir.
Radičević, Branko - PESME
Još od njega leže crepi, Ali de je onaj lepi? Kad bi sada opet došô, Ma i ovaj drugi prošô! (1843, jul) PUTNIK NA URANKU Tama
Tad uzdrkta se, u izbu poita, Pa kao mrtva na dušek se ita, I tako leže, i vremena prođe, A ona tužna još sebi ne dođe.
Kako stiže, s konja sjaa, Sluge konja privatiše: Odma u dom on zamače, Na dušeka odma pade, Tuna leže, ni se mače, Ode mislit čudne jade. I bori se, misli, sluti, A ne može da s' uputi.
I Puklo more ponosito, Kraj njeg' stenje strmenito, A na stenju dvori beli, Beli dvori i veseli, Ali u nji tuga leže, Ako nije još što teže. Dvori stoje, sunce sjaje, Ma on ko je, otkuda je?
Ali laku noć! II Noći, negda tako mila Strašna l' si joj sada bila! Tek što leže, ao jade, Pa ustati već morade. Mora sveću već užeći, Mora dragu svom poteći. „Sveću, sveću!
Eto leže, gle i jadne, Na zemljici svuda ladne, Nji, što munja od sudbine, Udri čojstvu sa visine. Sve na putu što bijaše, Pol
Glede toga pa onoga, Al' nema im tu jednoga; Polomljene guje leže, Ma najljuća — da l' pobeže? Ne mož' biti, baš nikako, Jera ranjen beše jako, Kako pade, zgledaše ga, Ma ko ono bi
“ I napred leti — već je blizu sene — Sad se okreće ona — skače gore — U naručju sad jedan drugom leže. O, ne bi mogô sad opisat rečma Što srce njemu sada oseća; I sam on ne zna šta mu sada biva.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— I počnem da ustajem iz postelje. — Ne, ne! Eh, što si bedan! — veli ona blago. Pa da bi me umirila, ostavlja rad i leže sa mnom.
Možda ćete videti pred „Kasinom“ kako lupa toboš, prodajući za dugove stvari, koje leže razbacane čak do nasred čaršije.
Kostić, Laza - PESME
Pod otim žigom! — Slika mi živa tek sada srce spomenom steže, s njome mi sviće, s njom mi se leže, — noćas te sniva': Ne beše Pariz, ni svetsko glede, žena to beše golema, gola, u krilu čedo skorašnjeg bola, ženino
i meni je zima! grejô b'ž se i ja!” Namignu paša na svoje lude, i što reče, tako se zbude. Spaljeni leže Đurđevi stupovi, svedoci negda božje ljubavi, a sad svedoci božija gnjeva, u garištu im greh se ogreva.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad dođe k ovcama i nađe ih sve na broju i na miru, leže malo da se odmori. Tek što legne, ali dolete dva gavrana, te padnu na jedno drvo i počnu se razgovarati svojim jezikom
Na onome jablanu ima ti jedna tica orletica, koja ima gnijezdo tamo i leže mlade, ali čim joj mladi odrastu da bi već mogli izletjeti i ostaviti gnijezdo, iziće ti iz jezera strašna jedna zmija
Poslije večere metnu jedan panjić pod glavu a maramom pokri glavu, i leže da spava. Kad ujutru jutro osvanulo, on se prenu iza sna, ustade te se umi i pomoli bogu, pa htjede krenuti, ali da mu
Kad stara donese zublju, arambaša viđe svoje 'ajduke đe leže mrtvi na jednoj gomili, te stane moliti vojnika da mu se smiluje — da mu oprosti život.
Handžija uze novce od musafira, pa ga odvede u sobu i pokaza mu gdje će spavati. On leže i zaspa. Kad sjutra dan osvanu, ustade putnik, umije se i, po adetu, otklanja sabah.
Kad i to bi, i dovedoše snašu, mati puna radosti leže uveče da spava sa snajom i sa sinom, da ih grli i ljubi obadvoje. Sin leže s kraja, baba u sredini, a snaša do duvara.
Sin leže s kraja, baba u sredini, a snaša do duvara. Tako jednu noć, drugu, treću, i neprestano. Dosadi se snaši što svekrva izm
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Znam, znam; samo s lica neka je čisto, a inače, kako je bog dao. Tamo merdevine leže, oće čovek vrat preko nji da slomije, ali je preče sobu prati, nego koješta spremati.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Tu gde na dnu školjke, kako reče pesnik, San umoran hvata, leži brat do brata, Leže zlatne senke, znakovi udesni jednog davnog, nikad dopevanog rata.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Okrene se oko sebe i ima šta da vidi: pred njegovom kućom leže dva mrtva vuka, koji, su se u međuvremenu dokusurili dokazujući svoje pravo na njegovo originalno krzno.
Ona ulazi, shvatate, ona leže u moju staru fotelju, tačno preko puta stola za kojim kuckajući po mašini pokušavam da se izvadim iz čabra, tačno
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Statue, kape, kipovi. Nigde se niko ne sprema. U snegu leže šipovi pod oknom koje ne drema. Prostire Bela smetove o crne kuće brestove, gde jeza s lučem gostuje.
Davno beše - pluskvamperfekt. PRVA GROBNA PESMA Večan kut. Vreme zri. Crven, žut mramor bdi. A leže „vo grobje sem temnom, vsjem nam neizbježnom“: Gavril, Danil, Mihail, Sara, Ana, Julijana...
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Tu Ježić uđe, pliva u sreći, šušti i pipa gdje li će leći. Namesti krevet, od pedlja duži, zevnu, pa leže i noge pruži. Sav blažen, srećan, niže bez broja: „Kućico draga, slobodo moja!
Smjestiše se četir brata: Žuća leže iza vrata, mačak čučnu uz ognjište, Sivko pred prag, na đubrište, a Mamuzar,
žega sa sviju strana legne vrh grana, prlji ga svega, hrastova sena na zemlju sleti, na trn se svije, po njemu leže, čuva ga, krije, dok sunce žeže, do prvog daška večeri sveže.
“ Polako ide dedica Triša, prostire kožuh pod prvi dren, pa glasno zevnu, a onda leže s rukom pod glavom, setan i snen. U polju dotle Žuća i Toša stali, ne čuju sa mlina huk. „Šta li je sa njim?
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Sa starih ograda davno Uveli ladolež već je sumorno spustio vreže, A dole, skrhane vetrom, po zemlji grančice leže; Sve mračna obori jesen, i sve je pusto i tavno, Bez života je sve.
TURSKA K'o izumrli davno preda mnom gradovi leže I mirna, uboga sela. Sa mračnih domova njini' I drevnih, kamenih platna, vinjaga gusta se vije, Il' šumi na visini, I
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Teško je posmatrati. Prizor je upečatljiv i mučan. Leže trupine ljudi nepomično kao oborene klade, dok iz obližnjeg žbuna prhnu veselo jato vrabaca. Baterija zastade.
Po šumama ima još ranjenika. Snose ih u šatorskim krilima kroz koja kaplje krv. Tu je i zavojište. Zgrčeni, leže ranjenici na zemlji, čekajući na red. Neki umiru.
Jedan pogrbljen trči duž ograde. Sigurno je ordonans. Ali, videće ga!... Sad se vraća, zastade, eno ga gde leže i on. Odahnuh malo. Vojnici se slepili sa zemljom, kao da su ukočeni...
Osveta je stigla. Na poljima leže naduvene lešine iskolačenih očiju, a jata gavranova se pripremaju za gozbu... Ili se pogruženi i zaplašeni provlače
Svakako su naišla neprijateljska pojačanja te su naši zastali. Podne prevalilo. Most još nije gotov. Vojnici leže na obali i spavaju. A na suprotnoj strani, kod onoga bataljona u rezervi, svira muzika i vojnici igraju.
Priča se kako nije dobro da pogreb ide istim putem. A mi naiđosmo opet na onu nesrećnu Bitvu, gde još leže mrtvi, naduveni konji i prevrnuta kola. Očajanje obuzima ljude pri pomisli na ponovan prelaz. Ko zna!...
A gavrani šestare i grakću. U daljini negde odjekuje potmula topovska paljba, od koje drugi sada ginu i leže isto onako mrtvi...
Kroz durbin vidimo naše vojnike kako leže. Jedan čak skinuo bluzu, drugi se sagao i ide pored rova. U onom kukuruzištu jedan se ispravio i osmatra.
Brže, gađajte, ubijte ih, to nisu ljudi... Eno ga gde pade, onaj se u kovitlac okreće. Ali zašto oni naši leže mirno... mrtvi, mrtvi. Oh... rinu razorna u gomilu... Ala padaju...
A oni iz rovova posmatraju žalosni kraj svojih drugova, koji su domalopre bili živi, a sada nepomični, obliveni krvlju leže. Čudno... čudno. Prisustvovao sam egzekuciji jednoga vojnika, koji je napustio front da bi video svoju decu.
Mi se žurno odmaknemo i uđosmo u sobu. Za nama dođe i Aleksandar, baci kapu, leže na krevet i diže noge. — Au, braćo — riknu gotovo.
Bilo je mučno. Ljudi premoreni, jer preko četrdeset dana leže bez smene u rovovima, kroz koje sada jure čitavi potoci. A u poslednje vreme su još ostali i bez artiljerijske zaštite.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Daće valjad’ i sad tako... — Evo ti groš, pa kupi i spremi. Čiča iziđe veseo, a Gojko se spusti i leže na svoju novu postelju... »I ovde ono isto! Ista zaprega, isti posao, pa isti i ljudi...
— Eto ga! Gojko skoči s kreveta, obrte se zbunjeno po sobi, pa videvši da ga ne očekuje nikakav posao, vrati se i leže na mesto.
I sad je obuzima drhtanje, a glava sve jače steže i zanosi. Ostavi stvari, pa opet leže. Oko podne dođe joj mati. Ona se sva promeni, kad ugleda to milo joj lice, skoči s kreveta i obisnu majci oko vrata.
Ovo je neka jaka groznica, ali ko zna šta može iz nje izići!... U neko doba on leže na drugi krevet i zaspa. Izjutra dođe lekar, mladić, okretan i živ, veseljak, pa još s praga udari šalu: on je naučio
dreknu on iz sveg glasa, ne dadu mi odmora ni u mojoj kući!... pa gotovo istrča u drugu sobu, zaključa se tamo i leže. Ljubica je dugo premišljala šta da radi. Kako bi bilo da okrene drugi način? Da se ogleda!
— Ho, ljudi!... reče prolazeći pokraj nje, kao da se čudi bedi nevidovnoj, pa uđe u sobu, obrte ključ u bravi i leže da spava... XXIII Prođe ceo mesec jul, a u novom učiteljskom gnezdu ne povrati se pređašnja sloga i sreća.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 223. Sunce zađe među dve planine, Momak leže među dve devojke; Jednu ljubi, a drugu ne ljubi. Al’ govori lepota devojka: “Ljub’ i mene momče neženjeno!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ne nalazi prenoćište. Kroz veliku gomilu vojnika što još uvek na stanici, po patosu, leže, prolazim kroz specijalnu čekaonicu, gde mi opet traže stvari koje su „državna svojina“.
Obišli smo izložbe. Nema šta ovde da se uči. Obišli smo muzeje. Oni leže mirni, neokrnjeni, na zimskom suncu, teški i niski kao grdne mastabe.
Imena na tim krstačama nad grobovima uvek se ponavljaju. Pod humkama leže bezbrojni Jovanovići, Kostići, Ristići, Ilići, Simići, pa to još više užasava.
Među kaktusima, dole, vidi se more, magla Epira. Tu, opet među maslinama, u zemlji koja liči na dalmatinsku, leže oni sa Uba, Morave, Đetinje, tvrdi i nemi, zanemeli zauvek. Kraj barovitog mora, ispod sela Kondokali, zarasla loza.
I svud oko mene stoje ruže tajanstveno, spuštenom glavom. Tužno je ići čak do poljana, što tamo leže čak pod nebom, ovde je svaka reč očarana ovde je svako srce očarano ovde se najlepša pesma peva svakog ubogog dana.
Tužno je ići čak do poljana, što tamo leže čak pod nebom, jer je gadno tamo reči crne jadati iz srca raskidana. I videti da od cveta do cveta i videti da od žene
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Jedva se isprovlačismo kroz šiblje, dok uđosmo u livadu i popadasmo pod rast. Kako ko stiže, tako leže na rosnu travu, ne puštajući glasa od sebe. Besmo iznemogli od umora i — straha...
Za trenut oka dotrča do ograde, pa, videći da je opasno preskakati, leže za jedan čatal i pruži pušku... Sagosmo se svi i zaklonismo za trnje, a Ljubiša jurnu naviše, desno od nas.
— Što ne legneš, moje dete, nego se tako mučiš. Već je pola noći, bolan brajko, a sutra treba da poraniš. I on leže. Spavao je malo, te ustade zlovoljan i neraspoložen.
neki svetlaci i u mislima stoje samo oni, njegovi najmiliji, koji tamo negde u ravnom polju na ovoj studeni, možda leže razmrskani, pobijeni, mrtvi. »Šta je ovo ?... Ne može biti! Zar baš sad, kad oni dolaze... zar baš ovaj voz!...
Pomiriše se, pa sedoše za hladnu pečenicu. Posle večere Jula nastavi opet i najzad č’a Gliša leže zadovoljan misleći o svojoj budućoj važnosti, još jedared se zadovoljno osmehnu i zahrka.
Sve ide ne može biti bolje. Srećna i zadovoljna, puna lepih sanjarija, leže ova porodica da slatko spava i — sanja... Laka im noć!... Prošlo je desetak dana od svadbe Vasine. Baš beše četvrtak.
stari sreski pisar, koji je sa praktikanturom otpočeo u A...u, pa dođe i do kapetanstva, e onda je ta vest ubi. Ona leže u postelju i bolova osam nedelja, no opet je Bog ne zaboravi, jer joj posle pokloni zdravlje i zdrav razum.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— E, vreme je da se odmorimo! — veli Sreta. Maksim se ukloni, a Sreta leže na krevet i ugasi lampu. I u krevetu je još neko vreme premišljao. Mislio je s kim će sve otpočeti i koga će istaći.
Zadovoljan i umiren posle ovoga, leže u postelju, ali ne zaspa zadugo. Roj misli mu pokulja onako u pomrčini, i on razmišljaše dugo i mnogo, kao što će to
A znaš posigurno da nikad nije služio u vojsci? — A-ja! — reče Maksa i baci cigaru pa leže opet. — More, gospodine, lezi tu pa spavaj! Nemoj da se mlatimo ovđen, a evo smo se digli u gluvo doba, pa ka’ vampiri!
Uspostavio je suverenitet svoj. I pravo je. Da! Svi zlobni umišljaji razbijeni su i leže u prahu pred probuđenom svešću narodnom. Divota! Naoružan Ustavom i svešću o svojim pravima, narod ih je restavrirao.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
JABUKA IZGUBLjENA NA KALENIĆA PIJACI Popodne, na pijaci, u kloaci Leže ostaci i otpaci; Međ njima, tugujući bez jauka, I jedna rumena, krupna jabuka...
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Živi stvorovi, što žive u okeanskim dubinama, kreću se ili leže po muljevitim podmorskim ravnicama na morskom dnu. Na dubinama od 1000—1200 metara do njih ne dopire ni trag od kakvog
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Koje doba beše jutros kada on dođe? A? — Ama koje doba — iščuđavala bi se ona uporno. — Dete rano dođe, leže, i eno ga još spava. On već ne bi mogao da izdrži.
A ona tamo u kujni, kao obično, pre no što leže, poče da zatrpava, gasi i poliva vodom vatru u ognjištu, te da ne bi noću ko zna kakva iskra prsnula, i Bog zna šta se
brzo leže i pokri se jorganom, čak i preko glave. I tek, kao odahnuvši i oslobodivši se od svega ovoga, brzo i zaspa.
pošto uvi drugom starom šamijom svoju tešku kosu, da joj se ne bi u spavanju umrsila i sutra je morala ponovo da češlja, leže pored matere.
koju zabode gore po potiljku na šamiju, te je polovine od tog lanca počeše golicavo a hladno da dodiruju po vratu i leže joj po ramenima. Kosu nije htela sasvim da zaglađuje oko čela.
Ona skrenu. Sve koje su ležale radosno, dirajući je, dočekaše je i načiniše joj u sredini mesta. Ona se pope, leže. Ali ne kao ostale, na leđa komotno, već ničke, sakrivši prsa i podbočivši čelo na preokrenut tas.
I to držanje mladoženjine ruke bilo je za nju najteže. Osećala je kako njegovi ukočeni, uplašeni prsti samo leže u njenoj ruci, te ona mora jako da ih steže, da bi ih mogla držati.
Ispod njih viri njena obla peta u belim čarapama od konca. Na prsima leže nize dukata i kriju ovlaš oko vrata zakopčanu košulju s čipkama.
i da onda gazda izlazeći ne naiđe ovamo u mrak, čas opet ovamo, niže sebe, u sopčetu, ućutkujući probuđenu decu, koja leže ispod | jorgana i, probuđena, jedno drugom prete kad koje počne glasnije da govori: — A, a... de!
Pandurović, Sima - PESME
Slutimo l’ kad će tako biti? — Ko će Još i to znati sred mistične mreže Sudbe, čiji konci svud oko nas leže! Ona čini tačno sve ono što hoće: Za nas možda rano, na vreme, il’ kasno, U ljudskoj vrevi il’ času samoće; Ali
Brzo li nade iskopne i stare! Tu, gde je skoro bila borba ljuta, Leševi kónja i topovske kare, Oružje, strvež leže ukraj puta.
Svako mesto, kamen, žbun i travka žuta Drhte pod vetrićem jedne noći strasne U kojoj mrtvaci leže ukraj puta, A daleko plamte silne vatre jasne.
I dok naša srca zagrljajem mira Mračnoga i teškog leže na dnu groba, Strasti su povele orgije svog pira I nas, jadnu decu svoga sramnog doba.
zavičajem duše, Humkama, po kojim vence, nekad sveže, Mirisavih snova vetrovi rasuše, A listovi suvi tu i tamo leže. Sve je to prošlo.
Mirno leže kosti starog Dositeja. GROBNICA FARAONA Kad nepokretnog i večnog sna krila Prime naša tela hladna, trošna, bôna,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
On sjede na zemlju i kao da im dokaže da im nije zlurad turi pušku daleko a hrtu naredi da leže kraj njega, te ga poče milovati po glavi. „Što će vam gnijezdo, kažite mi, pa ću vam ga ja odmah snimiti?
„Marku sam rekao da poćera junca. Ti, Stane, postoj malo pa lezi i ti.“ To rekavši, prekrsti se i leže prema vidaru. Stana je podjarila oganj, pa se vrnu ka krevetu i sjede na kovčeg.
Čujući kako se vreteno vrti, mačak skoči sa kreveta, pa leže pred njenim nogama. On izbuljio oči a naćulio uši, čisto kao da se divi i u sebi esapi: e mačka nije a mačija rabota!
Kako bjehu umorni, odmah po večeri polijegaše. Vidar se za nekoliko protezao i zjehao pa najzad leže i on. Ostade Stana sama, s predivom u ruci i zamišljena.
Vidi čovjek, e nju nikakve brige ne more, a opet žao mu je buditi, jer vidješe da je umorna, pak se vrnu da leže, rekavši naglas: „E fala Bogu!“ „Tata!“ šapnu nečiji glas. Bješe to Stana, koja je ležala podalje od majke, pa ga čula.
„Bogme, dijete, ne... Jadi ga znali, nešto mi se razbio san... Da ako sad zaspem! Dugo je do dana!“ I šćede da leže, no mu u taj mah sinu čudna misao. „Kako bi bilo“, pomisli on, „da se ja baš s njom porazgovorim?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Drkće kao prut. Žuti se kao smilje. Zarumenio se kô jabuka. Zdrav kao dren. Ispucale mu ruke kao borova kora. Leže kao snoplje. Leti kao kunina. Nagizdala se kao livada o Petrovu-dne. Ođeven kao cvijet. Ođeo se kao kaćun.
MRCA Muški, ko je vješt... napravi (se) kao mrtvac...: umije se vodom po obrazu, te zažme oči i leže na uznah, a drugi ga posiplje šeničnim brašnom po mokrim obrazima, kako će mu brašno dobro prijonuti, pa kad se tako
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad dođe k ovcama i nađe ih sve na broju i na miru, leže malo da se odmori. Tek što legne, ali dolete dva gavrana te padnu na jedno drvo i počnu se razgovarati svojim jezikom
Kad je bilo k večeru, pođu lijegati, i žena ga kao muža zovne šnjome da leže, no on tek što leže, izvadi sablju i stavi je između sebe i nje.
Kad je bilo k večeru, pođu lijegati, i žena ga kao muža zovne šnjome da leže, no on tek što leže, izvadi sablju i stavi je između sebe i nje.
i oni slete i počinu po vrhovima planina, te on tamo i čekaše kad će se sunce smiriti, dok evo ti jedan zmaj doleće i leže u jednu šumu, te ovi mladić šumke prikuči mu se i pušti oganj plavetan iz prstena te mu sažeže krila i oči zaslijepi,
dakle zazovne na večeru onoga što govori i oće da je mlijeko najbjelje, pak po večeri spravi ga u svoju postelju da leže, te pošto leže, odnese svijeću iz sobe u kojoj mu je prijatelj ležao, i pošto zaspi, prinese mu punan škip umuzenoga
na večeru onoga što govori i oće da je mlijeko najbjelje, pak po večeri spravi ga u svoju postelju da leže, te pošto leže, odnese svijeću iz sobe u kojoj mu je prijatelj ležao, i pošto zaspi, prinese mu punan škip umuzenoga mlijeka pri
Sveti Sava - SABRANA DELA
gostinicu sazidasmo, isprosivši mesto od nekog hristoljubivog, u kojoj ćemo stranoj braći odmora dati i nemoćnima da leže, koliko moć dopušta da ih udostojimo brige.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
MANOJLO: Prvo stražariš ti, pa ja. Sad je ponoć. Probudi me u dva... (Manojlo se umotava u šinjel i pelerinu i leže iza kanti za đubre. Tanasko čučne pokraj bandere, s puškom na kolenima. Brzo se i on spusti na zemlju i zaspi.
Stanković, Borisav - JOVČA
MLADEN (trza se, prekorno sebi): Eh, malo ne zaboravih. Evo, sad! (Odjuri levo.) VASKA (izlazi zajapurena, leže klonulo na minderluk, na leđa, zabacuje ruke više glave): Oh, dokle? (Zažmuri.) Pauza.
i pali, guta dim; pruža noge te ga čivčika izuva, dopušta da mu svlači gornje odelo, raspasuje ga; pomaže i sam; leže u postelju). STOJNA (primiče mu sofru što bliže rukama, nudi ga): Kusni, gazda, mezeti malo.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Taj dan ništa drugo nisam jeo osim pre ručka komadić hleba; no nije mi na um padalo jelo. Kao ovca kad dođe s paše, leže gdigod, pak preživlje ono što je pasla, tako sam ja preživao sav onoga predragoga arhijereja razgovor i učio sam ga kao
ime, svetog Georgija, posetiti: „Ostaj mi zbogom, vrištući jedva sam izgovarao, — zemljo, duši mojej sveta, u kojoj sad leže kosti njene i moje Jule, slatke sestrice!” Srce mi je lupalo u prsima; činilo mi se kao da ću izda[h]nuti.
za koji mu drago uzrok nisu kadri steći, bili učeni filosofi ili neučeni prostaci, koji [h]ode izdrpati i izmrljati, leže na krpetinama i živu u nepočištenom mestu, pak namesto što bi se zato stidili i skorbili, jošt se tim ponose,
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
povrati, Bakonja se još smijao, ali od silnog umora i dremljivosti nije mogao više da govori, nego ode na krevet i leže, moleći mater da ga odmah probudi čim se oni povrate.
Ali, malo-pomalo, posta ljubazniji i tako se zagrija u govoru da su se oni čudili. Najzad, zamoren, nadu obraze i leže potrbuške, te ga sinovac poče češkati a oni izađoše.
Ni Tetka se ne može uzdržati od smijeha. Brne videći da se prozor otvara, brzo leže i pokri glavu rakancem. Iako stvar bješe suviše očevidna, opet Srdar vješto zabašuri izmislivši kako je vidio da se u
pa se bolovi rasprostriješe u svaku žilicu od stopala, pa mu obuze žar listove, pa mu poče sijevati u koljenima, pa... leže logom i ne mogaše kopornuti nogama i ne mogaše zaspati.
Bakonji je srce žestoko igralo, te kad svrnu s ceste, odjaha i leže kraj puta, nalaktivši se. Ne samo što nestade veselosti koja ga bješe obuzela uz popa, nego nju zamijeni njeko osjećanje
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Nema kraja. Prislonimo na zrak uva: Kroz šupljine između nas vetar duva Što vremena po dva spaja. Leže ispod mračne sene Mrtvi, a još nerođene Sluti vazduh koji kraj nas zasvetluca.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Hoću sad da te čujem. Hajde! Što ćutiš? Đorđe se spusti na slamu. Pas mu leže između nogu, poslušno trpeći milovanje po vratu i gužvanje dugih, klempavih ušiju. — Svi ste se pogojili...
„Spavaj, spavaj kad naređujem!“ Vređala ga je njena drhtavica, i huktanje, i toplota tela, i što leže zajedno, i što postoje, a bi mu još teže kad se ona odmače na rub kreveta, kad se među njih uvuče smlačena zima,
Vojska ide. Zvoni dok imaš ruke. Čađevića ne zateče pod bagremom, uđe u svoju sobu, ugasi lampu i u odelu leže u krevet. ...Zora je, Simka bez reči prekora svlači Đorđa i polaže ga na krevet. On joj uze ruku: — Nema se kud.
— u Prerovu, kao čavke, crneće se žene. A ti si nevin pred vlastima. — Mrtvi? Da nije... — Smrznuti leže pred opštinom. Baš ih briga za Aćima i radikale. Čuva ih vojska. — Gde mi je otac, pitam te? — Tiše!
Kao razapet i obešen o apsandžijinu naredbu, ošamućen, spotičući se o ljude što leže, jedva iziđe u uzan hodnik apsane.
— viknu. — Ljudi kao Aćim ne pate od nesanice. Jedan drugome nemaju više šta da kažu. Andra utrnu lampu i leže. Vukašin na klupi, sedeći, provede noć. U džepu mu pismo predsednika vlade za sreskog kapetana.
— Nema ljutnje u njegovom glasu. — Mene? — samo se čudi ona. — Oboje — potvrdi glavom i pljunu na lampu. Simka leže pored njega na krevet ne skinuvši se. Najpre htede da iziđe napolje. 3bog nečeg što liči na strah. A nije strah. ...
Otada, Zora je često ulazila u Đorđevu sobu, a on je gonio da leže na krevet, mučeći i sebe i nju, čupajući iz četrdesetih godina sve grčeve muške snage.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Baš koješta! — starac se uhvati za uho. — Sad si već decu u orasima počeo da priviđaš, ludo matora! Te večeri leže u krevet pun pitanja. Mesečina je kao srebrna vodica treperila po sobi. Jedino je između zida i peći bilo malo tamnije.
GALEBOVA STENA Daleko u plaveti mora, sred galebova gnezda, nađu se tri jajeta. Buduća majka strpljivo leže na njih, mada joj nije bilo lako. Okolne grabljivice neumoljivo su vrebale trenutak nepažnje.
Ako na ostrvu nekog ima, neka vidi šta je stekao! Te noći leže, osmehujući se: svome ostrvu vratiće se kao pobednik! Utonu u san kao u bunar, i užasnu se.
»Možda mi je ovde i kraj?« —sklupča se i leže u sneg, zagledan u nebo, bez uzbuđenja i žaljenja. Zvezde su mu bile tako blizu da ih je mogao dotači rukom.
Opet mu nadohvat ruke dođe crvena zvezda i on oseti kako lagano tone u san, stavi kocku sa žabom uza se i leže. Bio je to san bez snova, ali kada se probudio, vide kako ga, jedva pedalj udaljena, pažljivo posmatra crvena žaba.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
knjižare i danas, kao i na kraju prošlog i na kraju pretprošlog veka, na mrkoj kadifi, istkanoj od pretamne svetlosti, leže stare knjige, sa crnim i zlatnim slovima, koje retko ko čita.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Néma je nada mnom širina nebeska, Mrak zasipa šumu, reke, cvet, i kamen. Eno jedno groblje. Tu leže seljaci, Do suseda drugara; I dok, k'o kandila, gasnu zadnji zraci, Pobožno kapela sred njih stoji stara.
Sa starih ograda davno Uveli ladolež već je sumorno spustio vreže; A dole, skrhane vetrom, po zemlji grančice leže; Sve mračna obori jesen, i sve je pusto i tavno; Bez života je sve.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Utrošio sam za nj samo dosta hartije i mastila, kako to posvedočavaju zapisi tog mog putovanja koji leže preda mnom na stolu. Pisao sam ih za svoju vlastitu zabavu, ali sam pri tome i dosta naučio.
Sva duhovna dobra svih grčkih plemena i naroda Istoka leže u riznici ovog grada, u ovoj biblioteci, prikupljena i sačuvana, a vi ćete ih, ljudi nauke, još umnožiti.
Pričahu mi i to da u Bagdadu ima mnogo javnih i privatnih biblioteka i preko sto knjižara. Znanja svih vremena i naroda leže onde prikupljena i sačuvana“. „Ne bejahu li to“, prekinuh ga ja, „uveličavanja i pričanja iz „Hiljade i jedne noći?“ „Ne.
Primetio sam to isto i na građevinama Firence i Bolonje, ali sam tek ovde to potpuno shvatio. Istina, ove građevine leže u ruševinama, ali njihovi oblici, slični besmrtnim idejama, žive dalje u novim zdanjima.
Uništio!“ govoraše on glasom u kojem se mešao gnjev sa radošću. On skoči sa sedišta i baci pogled na tle kao da tu leže, izmrcvareni, njegovi protivnici, pa da bi tim prizorom utolio svoj bes, zaboravljajući pri tome da jedan od tih
Razni pribori leže na kaminu, konzolama i prozorskim daskama. Na jednoj drugoj polici, razdeljenoj u pojedine odeljke, smešteni su kartoni
Na jednoj drugoj polici, razdeljenoj u pojedine odeljke, smešteni su kartoni za ceduljice sa pribeleškama. Takvi kartoni leže i po patosu, a u jednom uglu sobe složeni su jedan na drugi, u vidu kosog tornja pizanskog.
u kojem od gornjih slojeva Zemljine kore na tragove životinjskog sveta koji se iz osnova razlikuje od onog čiji ostaci leže ispod njega, ne znači to da je on od jedanput stvoren, već da se postepeno razvio u dugom razdoblju za vreme kojeg se
da su fosilni ostaci dveju neposredno uzastopnih formacija daleko srodniji jedni drugima no ostaci onih formacija koje leže razdaleko u njihovom uzastopnom redu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pet koraka ulevo leže razbacane čaure po malome roviću odakle se Packo branio od neprijateljskih vojnika, koji ga behu sa predstražarskih
Zakrvavljene oči krvavih i nepokopanih boraca, što leže oko stene, sa koje ti pišem ovo pismo, evo mole me: da čuvam tajnu o pustoši što su ih počinili ljudi u trenucima kad
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A i oni koji logom leže po sobama utihnuli su te manje smetaju i manje dozivaju poslugu nego u ostale dane. Jer i oni znaju da je nedjelja
Blagodat zaborava i okrutnost pamćenja leže van naše vlasti. Bez naše zasluge i bez naše krivice mi smo njihovi robovi ili njihovi usrećenici.
Kakve li sve opasnosti po ono najbitnije i najveće u poetskom djelu leže u takozvanoj „scenskoj realizaciji” i do koje mjere ona uspijeva da isprazni, izobliči, obezvrijedi veliki tekst!
Jedna od onih nekoliko osnovnih antinomija, od onih latentnih raspora koji leže u temeljima svijeta: iskonska vražda i protivstajanje između čovjeka i žene, između sretnika i zlosretnika, između
Kad je iz njih izvučena nit vremena na koji su nanizani, oni leže pred našim očima, šaroliki i ravnopravni, poput rasutih đinđuva.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
za kurjake, odmah isto veče Stanka zatvori ovce u obor sa volovima i kravom, uze šarenicu, guber i sekiru, pa ode i leže među ovce. Čekala je tri večera uzalud. Četvrtog večera, oko ponoći, uznemiri se stoka.
— A ja, naposletku, pristajem za oku vina. — Pristajem! — viknu Marko i pruži ruku. Pošto se rukovaše, Marko leže pred rupu, pruži jednu ruku pravo napred i na nju metnu glavu, a drugu ruku pruži niza se. Maknu nogama jedared, dvared.
Đurica se diže, ali se jedva održa na nogama, koje klecahu i povijahu se od umora i slabosti. Ušavši u sobu, leže na drvenu postelju i zažmuri.
Potok, stoje gusti kupinjaci i pavitine, u koje bi se mogli zakloniti čitavi bataljoni. Tu, na jednoj većoj zavojici, leže u pavitini S jedne strane Radovan i Kosta, a s druge sam Đurica.
Oni leže mirno, pogledajući samo naviše uz put, od kuda je imao doći osuđeni putnik. Radovan je, još dok su bili na noćištu u
Đurica, pošto ruča i napi se vode sa izvora, leže u ono šiblje i korov i zadrema... Najedared trže se iz sna; razbudi ga pljuskanje vode.
I ako mu je bila okrenuta leđima, on je poznade i oseti da mu neka prijatna toplina leže na grudi. Oči mu se zasvetleše nekom neobičnom radošću, i on gledaše, ne dišući, kako se Stanka sagnula, pa kvasi
Stanka ne pođe na njihov poziv, već leže i reče da će da spava. Stadoše da joj se roje misli u glavi... Tako misleći zagleda se u plavo nebo, po kome se nošahu
Posle večere, Radovan, još pijaniji, ode te leže, a Vujo i Đurica ostaše sami u sobi. Babu poslaše da progleda oko kuće, pa joj rekoše da i ona posle toga legne.
Čudnovato!... Baš je pogan ovaj čovek: ovamo je razbojnik, a mladost hoće svoje!...« pa ljutito ugasi sveću, leže i stade da razmišlja o ovoj čudnoj pojavi. »Pa kakva je to devojka?... Zacopala se u razbojnika!...
Stanka leže sva na tu pruženu ruku, dohvati revolver i obrnu ga u stranu. Marko, videvši da udari kćer umesto zlikovca, pade u još
Pantovac se zavuče među krstine više kuće, a Jovo sa čeljadima, kao obično, leže na dvorištu pred kućom. Iza Bukulje pojavi se sjajno crvenilo, kao od ogromna požara, pa mu se zraci razmicahu sve više
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad dođe k ovcama i nađe ih sve na broju i na miru, leže malo da se odmori. Tek što legne, ali dolete dva gavrana te padnu na jedno drvo i počnu se razgovarati svojim jezikom
a on onako gladan primače se pa se one razne đakonije nađavasa, a one puste suhovine stače na vatru, pa uza nju leže i zaspa kô zaklan. Ujutru mu mati poranila, jer se, bogme, ni njoj nije dalo spavati — nije šala, ode konj, ode življenje!
Pošto divovi zaspu, starac siđe s tavana, ukloni smrvljeni samar, a on leže na isto mjesto. Ujutru skoči on prvi na noge, a divovi, kako se koji budio, stale su mu oči od čuda kad ugleda starca.
No starac opet učini kao i prvu noć, a kad divovi ponovo zaspu, starac ukloni samar a on leže na ono mjesto. Sjutradan on opet prvi na nogama.
Kad je bilo k večeru, pođu lijegati, i žena ga kao muža zovne s njome da leže, no on tek što leže, izvadi sablju i stavi je između sebe i nje.
Kad je bilo k večeru, pođu lijegati, i žena ga kao muža zovne s njome da leže, no on tek što leže, izvadi sablju i stavi je između sebe i nje.
Sad spreme konje, pa sjednu večerati. Pošto su večerali, carev sin leže spavati, a Oštar Dan ostane sjedeći. Kad ali eto ti dođu vile unutra, pa se stanu razgovarati.
Pošto vezirović večera i još se malo prorazgovaraše, leže te zaspa, a sluga se izmače te sjede među tovare i stade motriti.
Zove on slugu da s njime jede, ali on neće, te neće. Po večeri leže vezirović da spava, a sluga se izmače u tovare pa stade motriti.
Vezirović pristade, te tu zanoćiše, pa pošto večera, leže da spava, a sluga osta čuvajući. Kada bi oko ponoći, zamuti se jezero, a iz jezera skoči aždaha pa pođe put vezirovića
Na onome jablanu ima ti jedina tica orletica, koja ima gnijezdo tamo i leže mlade, ali čim joj mladi odrastu da bi već mogli izletjeti i ostaviti gnijezdo, iziđe ti iz jezera strašna jedna zmija
A mali mu reče: — Bih, zašto ne? — pa zakala i ode. Kad dođe tamo, leže pod stubac pa stane spavati, ali kako je vjetar duvao, one kosti zaškogrći gore, a on se probudi; vjetar se opet umiri
Petković, Vladislav Dis - PESME
Gledeći dugo taj magleni veo, Kamo se dani moji razasuše, Širi se pokrov velik, prostran, beo, Pod kojim leže utopljene duše.
Doći će i sunce, crveno i sveže, I naći će mene prekrštenih ruku Sa svećom nad glavom, dokle mrtve leže Moje crne oči u novom sanduku.
Šta to učini s tobom svet, O moje drago, o moja ženo? Brzo priđoh bliže: bez pogleda oka oba, U dva oka leže deca k'o dva groba. II Ne javlja mi se. A ima kad. A možda ne sme! Ko li joj preči?
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Iz tijesnih ulica što leže ispod golih brdina s visokim nagomilanim kućama odmah s jeseni svjetlost je postupno slabija, a sunce se nigda i ne
— Koji ti je vrag! — i ne otvorivši očiju muca postiđen Danguba, okrete se i leže potrbuške. — Ali ti nisi muško? — dočeka Kate. I dugo se oko njega mazi, dok ga toga popodneva ne osvoji.
Ni reči ne rekavši, leže do nje. A noću, toliko puta nešto ga goni da je ispituje, ali čisto stidi se sama sebe. Na mahove hteo bi da joj se
Ostavi to malo u sklenici staroj, da se ugreje... duga je noć... Deca, skupivši se jedno uz drugo u rpu, leže pokriveni po glavi kabanicom, ne miču se i dahću da jedno drugo zagreje. A stara, pošto sve ispi, leže.
A stara, pošto sve ispi, leže. A on sedi još i gleda u golo ognjište. Da je žena mu kod kuće, onako nakresan legao bi uz nju, ispod jedne kabanice,
Diže se najposle i u rpi napipa najmlađe dete i leže uza nj, sa strane kućnih vrata, da njega i ostalu decu odbrani od studeni koja se sve jače oseća. ...
Sa strane drage leže na školjini dve porušene kule surih, narezanih zidova. More i stare kule. Ivo Polić sa velikim zadovoljstvom gledao je i
Ivo Polić pope se na najviše mesto sivoga zida u bršljanu obraslo. S te visine pogleda u dvorište. Mrtve leže u popodnevnome suncu preturene stvari starih ostataka iz raznih doba, svedoci rimskoga, bizantijskoga i turskoga
Mrtve leže, osvojene mladim divljim zelenilom korova, žbunova i drveta. Neke se isprsiše, željne još da žive; neke leže napola zakop
Mrtve leže, osvojene mladim divljim zelenilom korova, žbunova i drveta. Neke se isprsiše, željne još da žive; neke leže napola zakopane, a neke tek vire.
Posle nego bi se naslušao pesme noći u česmi, vraćao bi se ka kapiji. Mirno u noći leže zidine staroga Seraja. Tornjeve oblila je mesečina. U unutrašnjosti kapije stoji vojnik. Noć budi uspomene, jača maštu.
Lampa se dimi i tek žmiri, unutra je sparno i zadušljivo; nenaviknut teško bi mogao da izdrži. Njih dvoje, kao druzi, leže zajedno na jednome krevetu. Od vrućine do pred zoru ne mogu da zaspe, a grđe se znoje no kad su na radnji.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Evo dveju takvih rečenica, sa karakterističnim ulomom po sredini: (1) „A ona tamo u kujni, kao obično, pre no što leže, poče da zatrpava, gasi i poliva vodom vatru u ognjištu, ↓ te da ne bi noću ko zna kakva iskra prsnula, i bogzna šta se
A mrak, sumrak. Kuća, oko nje široko, opkoljeno susednim zidovima dvorište i bašta leže nepomično, ocrtavaju se. Iz kućnih vrata dopire svetlost. Baba je obično tada ispred kuće, do česme.
Kasnije, na svadbi, Markovi seljaci takođe kleče ili leže, i ne u kući, nego napolju. Recimo u XXI glavi Sofka zapaža da „ovamo do kućnjeg zida, klečale su žene”, a u XXIII da
slivaju se zatim u fantazmagorično kretanje, sa slikom istih onih seljaka što poređani uz kućni zid jednako kleče ili leže: „On, Marko, nije mrtav, ova kuća nije u varoši, među svetom, nego kao negde daleko, na nekom žutom pesku, usred neke
]“. 135 Slika ljudi koji kleče ili leže poređani uz kućni zid izaziva nemir zato što sadrži prostornu inverziju: mesto unutra, sa unutarnje strane, oni su
opisuje i na kraju romana, ali sada Vuk Isakovič ne ustaje iz postelje i ne oblači se, nego se, naprotiv, svlači i leže u postelju: „Tada, kihnuvši gromko, nekoliko puta, zaigravši po zemlji, tako da se sve zatreslo, vrati se u mrak i
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ni glasitijega manastira ni Teskobnijega mesta u kraju. U njemu leže mošti Petra Koriškoga, koje su Kolašinci s teškom mukom i kradom preneli iz prizrenskih strana.
Miljković, Branko - PESME
Pobednici beže. Prazan je praznik biće je utvarno Dok dostojni šetnje kroz vrt mrtvi leže. Sunce je bolest i slabost je strela U snu odvojeni vodom dok se mrznu. U visini vatre hladno je bez tela.
Krakov, Stanislav - KRILA
Pri prelazu reke noge je ukvasio. — Sramota, mogli bi vojnici pomisliti... Mija se malo podiže. Vojnici leže kao crne trupine po zemlji. Glave se odigle. Po vratovima se vidi da im se oči razvukle. Očekuju.
Samo se jedna ogromna leđa, narasla od ranca, odigla od zemlje. Leže nepomično. Žene u košuljama beže kroz voćnjake. Na kmetovoj kući istaknuta je bela krpa. Predaju se. Neko pominje bombe.
— Da se samo može ostati mirno priljubljen uza zaklon. Te misli prolaze kroz sve koji leže za malim zaklonima od zemlje i kamenja. Ipak se poneka šlemom pokrivena glava izdigne i pogleda u mrak.
— Samo hrabro, smelo, stari ste vitezi. Napred, pa sa srećom! Kolona se krete. Pod stenama leže uvijena tela, gomile ranaca, bačeno oružje. Tu je prvo sklonište ranjenih. Donose ih često. Tamna je noć pala.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ljudi sa masom golišave dece, sa ženama koje celo vreme leže na asurama, dojeći četvoronožnu decu, kao zverčiće, ćutljive, sa divnim kosim mekim ovnujskim očima.
Bolesnik rezignirano leže na asuru između kućica. On neće imati svoj lek, i time je osuđen isto tako na smrt kao što bi bio i od zakona kada bi
Mi se nalazimo između dva grdna kanarisa puna vode, kojom se koristim da svaki čas zagnjurim glavu. Naši crnci leže kraj stvari koje su nosili, i po njima se vidi da nemaju nikako vole da idu dale; ne što bi bili umorni, no što im se
Zatim se na platformi vidi kuvarov deran sav u oblaku od perja. Večera traje satima i vrlo je vesela. Kada se potom leže u postelje, odvojene samo zavesicom, ova se jasno zateže na čvrstim oblicima susetke.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
« Zatim đeneral dade napraviti od lisnatoga granja zaklon od sunca, pri ruci se nađe i malo meke postelje i đeneral leže da malo »otpočine.« No ako je đeneral »otpočivao,« zato je načelnik štaba, puk. Komarov, bio budan, on nije dangubio.
zahvatio ih plotun iz šanca, pa ih sve položio jednog do drugoga; gle kako su jedan na drugoga ponaslanjali glave, leže kao braća. Da nije ovoga smrada, ovih muva, ovih crvi, ove krvi, mislio bi umorna družina spava.
Potresajući prizor! Ljudi, što su maločas stajali s vama i uz nas: bodri, snažni, čini ti se prsima bi grad razbili, leže sad pred nama kao neme, hladne, nakažene trupine.
Bedni li smo ti mi ljudi!.. ...Preko krvavih trupova što leže pred nama, i u kojima svaki od nas gleda svoju rođenu skoru sudbu, mi cmo produžavali puškaranje s Turcima.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
— Ni to ništ’ ne menja, — Zar ne smemo i tad reći: „Zbogom, — do viđenja!“ LVIII Već devet godina na ranama leže, Kô devet koprena, Odatkanih, opletenih nitom Uzdisajnih trena.
Već devet godina na ranama leže, Kô devet koprena, Nad srcem mi, nad ikonom, gde je Živa slika njena. Sve više koprena na ranama leže, Tu na
Sve više koprena na ranama leže, Tu na levoj strani; Taj živopis božji i vreme ga čuva I vreme ga hrani. LIX „Vidiš onu zvezdu gore“, Astronom
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Pojma nemam gde sam. Vezu smo pogubili. Neki težak zadah ispunio maglu, pa jedva dišemo. Sigurno od leševa, što leže već toliko dana. Ispred nas naslagano je pločasto kamenje. Možda su ovde bili zakloni prilikom borbi poslednjih dana.
Sahranjuju nas kao neznane heroje. I onda zamisli, kako bi to izgledalo kada bi se mi sačekivali, a oni leže mrtvi po jarugama. — I još treće — umeša se kapetan Milija.
I još gore... Nazirao sam ravnicu, video jasno suprotni breg, i opažao vojnike treće čete, kako leže na susednome rebru. Paljba kod Bojovića se malo utišala. Ali svi smo budni i napregnuti.
Jedan se presamitio preko rova i nešto osmatra. Malo zatim okrete se i sasvim polako šapnu: — Izišli su i sad leže pred bugarskim žicama. — Zar se vidi? — Nazirem ove u blizini, ali one dalje ne vidim. Na frontu se sve utišalo.
Na svima stranama leže ispaljene čaure. Ovde-onde aeroplanske bombe, ili parčad razornih granata. Videle su se kutije od konzervi, šaržeri,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
privede Iz Tresta ljubav topla k svojim, Kamen ga s natpisom krasnoprostim Pokriva dično: Serpske mu njegove Zdje kosti leže: rod je svoj ljubio. Dviže se um i serce dobrih, Svi blagodarnosti svete polni.
U to i tamna se spustila noćca sa zvezdama sjajnim; Sava je putnike primila, Sremu s’ prikupiše srećno, Leže gde sveti ostaci Kneza i despota srpskih.
Je li tako i u Sremu i ravnom Banatu? Isti đavo koji se leže u podlom zanatu, U kom baka sreću baje, a Ciganka čara, Odziv meni iz gorice plačem odgovara.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
plače; Ali vapaj do nas ne dopire — Crna kopren vekovečitosti Rastavlja nas od tajnih grobova, U kojima sahranjeni leže Vek čoveka, prošlost čovečanstva. Tuže l’ veci silnih Nemanjića?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Jablan pase, šuti, ništa ne odgovara. On ustade, pomilova ga, izvuče iz stoga dva snopa zobi, metnu pred baka, pa leže kraj njeg'. Poslije dugog polusanljivog, drhtavog trzanja prevari ga san.
Poslije dugog polusanljivog, drhtavog trzanja prevari ga san. Kad Jablan pojede žito, leže i on kod svog dobrog druga. Duboka strahovita tišina. Vlažna svježina širi se kroz noć.
I sve pomrije, leže u grob, osim njega i nekoliko mlađih žena, koje se ubrzo razudaše; i sve propade, iščeznu, svega nestade osim hude i
Bojić, Milutin - PESME
Kraj njih leže knjige, papirusi truli, I gomila mozga što već prodre svuda, Lovori što nisu zvuke sreće čuli: Mravi rastureni
(1917) XXXV Guslari, gde ste? Steg naš je razvijen I krv je pala i groblje je sveže, Sinovi hrabri liticama leže A narod ceo u crno zavijen. Guslari, gde ste?
Jakšić, Đura - PESME
Međede i vuke! Silena je vojska ovde stanovala — Namesto je vojske mahovina pala! Pod mahovom leže stare slave znaci, Oružije svetlo, konji i junaci...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Još manje da, kao svaka mati za sinom, pa još jedincem, klonu, pade, od bola leže u postelju i bar začas zaboravi na kuću, poslove koji je čekaju.
A mrak, sumrak. Kuća, oko nje široko, opkoljeno susednim zidovima dvorište i bašta leže nepomično, ocrtavaju se. Iz kućnih vrata dopire svetlost. Baba je obično tada ispred kuće, do česme.
[Mladen je uspeo da natera Jovanku da se vrati mužu.] Ponekad se ustumara. Gore, u sobi, gori mu sveća i leže otvoreni tevteri, spiskovi veresije, primanja, dugovanja, a on dole, u bašti, šeta, puši.
Obično posle večere, pozno u noć, u jesensku noć kad ostane sam u sobi, u postelji ležeći. Leže rano, samo da bi što pre oslobodio ukućane. Dok on još nije legao, svukao se, zna se da mora sve kao što je.
I zato, čisto od jeda, ostavlja čašu i leže, ne da spava, nego da leži, sluša kako noć tiha, za tolike mirna, zadovoljna, polako sve se više hvata, dolazi...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
BV, 10, 1895, 172; Vuk, Pjesme, 1, 394). Momče i devojče, u narodnim pesmama, leže na postelji i igraju se zlatnom j., i posle toga zaspe (SE3, 16, 280; 316).
svilene bube i zbog toga u okolini Đevđelije, gde je svilarstvo razvijeno, mažu na Veliki četvrtak lese na kojima leže svilene bube koprivom (ib.,, 58). U seme namenjeno za setvu meće se koren od k.
Ćipiko, Ivo - Pauci
A nekako dosada bio je teške sreće. Prvi put, bilo mu je tada dvanaestak godina, dovede mu otac prćijašicu u kuću i leže ga s njome. Ali cura iza nekoliko dana odbjegne ga i pođe k svojima: mali Rade bijaše premlad za njezin curski bijes!
Maša, gledajući ga u oči, osjeća na sebi njegovu snagu i mušku silu, i dođe je volja da se toj sili podvrgne. Rade leže potrbuške na zemlju, do njenih nogu, nalakti se i gleda u nju. — Mašo — veli joj, — što me ono osramoti?...
—Ne budali! ... Zar treba da on za to zna? Preldžije ustadoše, vatra gasne. Ispod kabanice majka Petrova, starica, leže uz vatru, zastenje i moli sina da bolje naloži. — Pomete me, — veli. S druge strane vatre trže se krmača i zagrokta.
Idući dalje, opazivši ljudske stope, ustavi se na savijutku, prama čoporku kuća što s lijeva leže u snijegu. Ne prodire iz njih dim, ne navija se nad krovovima, nejak je da kroz snijeg prodre, kao da je u tim kućicama
—Ali suvezniče, da pobranamo! Privezaše branu, pa počeše s jednoga kraja. Rade potrbuške leže na branu, suveznik bocnu dešnjaka i volovi povukoše.
Ali kad ga društvo izgubi s vida, leže ispod drveta u hlad da bar opočine dok bar probava traje. Doktor crkovnog prava izvadi iz rukava smotru „La civita
— Drage volje podmetnuo bih gospodaru svoja leđa, — pomisli, prolazeći preko svojih zemalja, što leže u sumornome podzimnjenu danu puste, — da, podmetnuo bi ih, pa neka mi s njih slobodno zguli kožu.
— upita je. —Nijesam, — odgovori žena. Diže se i pođe k ognjištu. Otpreta vatru i ugarcima ispiri je i naloži. Pa leže uz djecu, što su obgrljena pod kabanicom uz baku ležala. Rade dalje premišljaše ...
Gleda u brazde što leže spokojno iščekujući proljetno sunce. Ali se dugo ne zadrža, već okretno, s kamena na kamen preskačući, pređe preko gaza.
Vrtlići, što bi ih zec preskočio, zasađeni zeljem, leže neuređeno i rasijano u osjenu kuća. Nije ni sam znao zašto se je ustavio ispod drveta na kom su tek izbili pupoljci.
djetinjstva, a već ih po, selu i pod murvom nije bilo vidjeti, pak sažalno pogleda na bujnu travu ispod koje leže redimice mrtva seoska tjelesa ... Popođe. Na raskršću bijaše življe nego obično. Gonjači ga počešće stizahu.
Zar ti znaš što te sutra čeka? Ućuta i pognutom glavom ide pred Ivom. Opet izbiše na obalu. Na putu leže i lagano se miču pruge svjetlosti od nažganih lampi; u luci škripe brodice i cvili vjetar kroz nategnute konope na
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Nagrnuli su odasvud kljasti i uzeti, šugavi i kostobolni, sušičavi i sumanuti. Gledam te nesrećnike što leže u hladu lipa u dvorištu. Okupili su se ovde kao grozdovi čavki, čekaju na red kod Doroteja.
Oprosti mu, Bože, jer ne razume. Zbilja, ovi su jadnici zakrčili svaki kutak dvorišta, leže po travi i pločama; znojavi su, prljavi, ulepljeni, gnjecavi. Hram tvoj postao je tužna kuća iz koje se samo plač čuje.
Izgleda da me to napušta. Danas sam pomislila, prvi put posle toliko vremena, kako mi u kovčezima leže lepe haljine i kako bi bilo prijatno ponovo se okupati u Mrtvaja viru, smaći ovu smrdljivu štroku sa sebe i namazati se
Na taj odred može da računa odmah“. Makarije Već tri noći Prohor odlazi u svoj grob i leže u trnje. Odlazi u sumrak, vraća se u svitanje. Potpuno je iscrpljen.
Zatekli smo zbilja tužan prizor. Bledi kao utvare, leže oni po svojim ćelijama, oko njih kiselo smrdljivo blato, pustoš kao posle rata. Nigde ništa od živih bića. Osim njih.
Moji se ljudi oporavljaju. Nekolicina njih ustala je iz postelje. Ostali leže. Poslao sam Nikanora u manastir da skupi merophe i pripremi manastirski konak i crkvu za naš povratak.
Artemije Po ovoj žezi, sada, Lauševi konjanici leže kraj kakve rečice, mutne od skorih kiša. Svukli su pancire. Izuli opanke.
Mogu da budem sam sa sobom, a što je još važnije dovde ne dopire zadah raspadajućih leševa koji svuda leže nesahranjeni. Razbojnicima ne pada ni na kraj pameti da sahranjuju svoje izginule drugove.
Tako ih ostavljaju da trunu na junskoj pripeci. Već sam oguglao. Najpre sam se grozio pri pogledu na te nesrećnike što leže u roju muva. Posle sam navikao. I naši imaju neprilika sa poginulim.
Ta dva mlada klipana hoće da rade, neizdrživo im je da leže i dremuckaju, u njima svaki damar treperi i neki ih vrag tera da po celi dan rasipaju snagu prepravljajući ovu dolinicu.
i kada sam ubio onog Ugra, takođe mladog i zelenog, rasporivši mu bodežom trbuh, kada sam ugledao kako mu u lokvi krvi leže prosuta creva, pao sam u nesvest. Te noći me je posetio Crni Stevan. Uvek je dolazio na isti način.
Pod temenom mi je meko, sve mi uranja u mekotu njezine kože, jer više nema ni one lanene tkanine, već mi kosa i vrat leže na njenom golom bedru.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Sa starih ograda davno Uveli ladolež već je sumorno spustio vreže, A dole, skrhale vetrom, po zemlji grančice leže; Sve mračna obori jesen, i sve je pusto i tavno, Bez života je sve.
NOĆNI GLASOVI 1. Na pučini plavoj tišina počiva, Za Olimpom sunce u tami se skriva. Sa galija carskih, što na moru leže, Kroz večernji suton pucanj se razleže I dok sve u miru i sanku počiva Iznenadni šum se diže i razliva. 2.
1889. TURSKA Kô izumrli davno, preda mnom gradovi leže I mirna, uboga sela. Sa mračnih domova njini I drevnih, kamenih platna, vinjaga gusta se vije Il' šumi na visini, I kao
tavnom nebu sunce se gasilo jasno, Žarki se ispuni vazduh prohladom večeri sveže, Na gusto, dudovo granje umorna živina leže. I žedna, otvrdla zemlja pila je večernju rosu, A nebo svoj tavni veo bezbrojnim zvezdama osu.
Tamo u gustom hladu gde lisje treperi lako, Odeću s dosadom skinuv, on leže zamoren jâko, I zaspa, kô svako dete. A svinja, ne misleć dugo, Zagrokta na svoje prasce i ode na mesto drugo, U tuđ
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Knjige leže, u slikovito raspoređenim gomilama, i po stolovima i po samom podu. Tako se čovek ne oseća ovde nikada usamljen, nego
interes za te istoriske dokumente, a danas, pošto je naučnicima pošlo za rukom da njihova tajanstvena slova prosriču, leže stotine hiljada takvih pločica po muzejima sveta, a među njima astronomska biblioteka asirskog kralja Asurbanipala, koja
Ne - pružite mi ruku! Postoji opasnost da ne posrnemo i ne padnemo preko ovih kamenova, ostataka zgrada. Hiljadama leže, rastureni, po zemlji. Arhitekti pokušavaju da ih vrate na njihovo prvobitno mesto, i polagano u tom uspevaju.
Vaša pisma, pročitana nekoliko puta, leže preda mnom. Vaša strahovanja da sam se razboleo ili da sam šta više, zaboravio Vas, razagnata su, nadam se, mojim
vide on i Aleksandriju, jednu tačkicu; i nju veza u mislima sa Suncem, pa poče rasuđivati ovako: Trougao čiji vrhovi leže u Aleksandriji, Sijeni i u centru Sunca, čudnog je oblika.
Vaša punomoćija leže spremna za potpis. Naše Ministarstvo inostranih poslova daće Vam diplomatski pasoš i snabdeti Vas sa novčanim
S one strane te dolinice leže carski perivoji, a u njima jedno lepo zdanije rane renesanse, koje se zove Belveder. U njegovim arkadama postavio je
Ali ga Kepler i ne primeti, nego je ponavljao bez prestanka, jedno za drugim: „Putanja Marsa nije krug“. Onda leže na počinak. Rezultat trogodišnjeg rada Keplerova bio je - to je znao i on sam - od ogromnog značaja i zamašaja.
Tako je naše „ja“ u neku ruku, kovčežić u kojem je smešten arhiv našeg života. No ne samo to; u tome kovčegu leže i svi dokumenti života našeg oca, dede i pradede, leži cela naša rasa i naše vaspitanje.
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA Sutra, kad mi deca odrastu, neće smeti da me vole koliko me vole, neće smeti da mi bezbrižno leže u krilu, zavlače ruke u nedra, kosu, bojeći se da to nije u redu i da to ne dolikuje.
I tako svaku noć, po nekoliko puta. Pa bar, kad nije besan, da je kao svaki drugi, kao čovek. Nego, i onda, leže i izvaljuje se gde stigne.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
To ga je umaralo, pa bi tek jedno ili drugo zaboravio. Jednog dana zaboravi sve, leže u postelju, i pozva advokata. Posle sahrane — ne pre — da advokat piše Risti, a ako Rista ne može doći, onda Seki.
maramica koja je nekada očarala Branka; i neka vesela košulja, kakve su obično košulje na Englezima, jer im je milo što leže na potpuno čistom i dobro istrljanom telu i koži. Džepovi na odelu pravi, pravilno pripeglani.
Grobovi te dece, iako većina od njih deca iz takozvanih dobrih kuća, leže podalje od grobljanskog centra, tamo dole, na provetrini, gde se sve njiše, pa i krstovi, i drveni i oni od crvenkastog
Bolničko groblje, bez staza, gusto sabijene humke, tu takođe, u svakoj jami, leže ljudi iz raznih porodica, raznoga porekla, s vrlo raznim životnim dramama.
” Palanka je doista potpuno opustela. Što je god moglo, otišlo je u vodu. Naravno, mnogi leže kod kuće, glavobolni; neplivači se prevrću u vrbaku, na hladnom mulju; malo dalje, čitavo tuce ribara spava i svi se u
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— Samo trpjenije, pak ćemo dalje otići. Koji na desno uvo leže i bogovma ostavlja svet po svojoj volji upravljati, bolje prolazi nego onaj koji s elementima proces vodi, budući da i
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
saksiju sa cvećem, jedne makaze, jedno vezeno jastuče i majkin kurjuk, koji umeće u kosu, te, radoznao da vidim gde leže ti predmeti, nagao se pa i sam strmeknuo kroz prozor na ulicu.
Bremeni mladić počne osećati izvesne teškoće, gađenje, pa zatim i bolove i najzad leže u postelju i porađa se. Upoređenje bi moglo biti tačno, s obzirom na pojedine pesme u našoj literaturi, pa ipak neće
A na koricama tih knjiga, pa često i na unutarnjim listovima, gde ima samo malo više mesta, leže dragoceni tragovi nekolikih generacija. Ima tu stihova, ima mudrih izreka, ima aforizama i ima vrlo korisnih zapisa.
“ Eto, tu leže prve inspiracije, koje zaraze ceo gimnazijski razred te propeva. Razume se, ima ih koji se već kod prvoga pokušaja
da budem živ spaljen na lomači i već sam video masu sveta kako se skupila oko lomače, video sam moje tri tetke kako leže onesvešćene na zemlji, video sam Maricu, poštarevu ćerku, kako gorko plače i video sam apotekara kako časti narod
Tek posle nekoliko meseci sreo sam se jedanput na ulici sa njima. Mladi par, čije međusobne tužbe leže pred konzistorijom, išao je pod ruku, a sa njima i jedan mladić. — Gde ste vi, gde ste vi?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Jedna kola puna nekih sanduka isprečila se, a komordžija ispregao volove. Vočići leže u blatu i preživaju. Onda kola sa arnjevima u kojima plače neko dete.
Oko topova leže mrtvi naši vojnici. Ostali se rasprštali na sve strane... Jedan Bugarin nišani puškom nekoga. Meni pritrčaše nekoliko
Opet bivak neke baterije. Kare bez točkova leže kao mrtvački sanduci, a razlupane cevi zjape kao mrtve zmijurine. Malo dalje, pepeo sagorele slame i dimljivi ugarci
Vojnici pretovaruju stvari na druge konje, te ih onako gladne i mršave još više zamaraju. Sa ovih konja što leže skidaju potkovice. A kad pođosmo, pokušaše životinje da se same dignu, i gledaju nas žalosnim pogledom, kao da mole.
Šta mogu! Iznureni i iznemogli vojnici vraćaju se pod šatore i leže bespomoćno na vlažnoj zemlji. NA DOMAKU MORA Ali jednoga večera zaista stiže naređenje da sutra budemo spremni za
Konji sve češće padaju. Vojnici pretovaruju stvari na druge konje. Celom dužinom puta leže naduvene i oglodane lešine konja. Arnauti stoje u grupama pored puta i zlurado nas posmatraju.
A onaj podmetnuo torbu ispred sebe i sedi malaksalo u vodi, sa glavom klonulom na grudi. Na svima stranama leže malaksali ljudi i konji, od gladi i umora, kao skrhana, trula drveta. Zašli smo u pravo bespuće.
Sutradan zapadosmo opet u glibovitu dolinu. Sada su nam ljudski leševi služili kao putokaz. Pokraj mnogih leže i njihove puške. Vukli su ih do poslednjeg daha... Na jednom ocednijem prostoru beše neki zabran.
Objašnjava da mu je u grlu zastao peksimit i zamalo da ga uguši. A na brežuljku, između mrtvih, leže i živi kosturi, i čekaju poslednji čas.
A na brežuljku, između mrtvih, leže i živi kosturi, i čekaju poslednji čas. Leže mokri na blatnjavoj zemlji, usahnuli, iskopneli, i tek im se samo povremeno izdignu malo grudi.
Telo se sve više iznurava, duševni život lagano zamire, čovek nije svestan svoga položaja, i seda na vlažnu zemlju, leže u vodu, da bi se odmorio... Mašina čini još jedan obrtaj i nečujno staje... Umiru tako ljudi bez jauka.
Vojnici leže već nemoćni i tek podignu samo glavu kad naiđe neki kamion, misleći da u njemu ima hleba. Prilazi obali luksuzni
Petrović, Rastko - PESME
strelca da luk zateže; Trulu mu kožu spiraju talasi pristižuć iz daleka, Kao meka dlaka il' runo, alga po njemu leže. Dok rascvetane kosti belinom sijaju snega.
strelca da luk zateže; Trulu mu kožu spiraju talasi pristižuć' iz daleka, Kao meka dlaka il' runo, alga po njemu leže; Sa dna jezera lovcu dižu se isparenja: Otrovan njima lovac malaksava, usamljen, bez leka; Kroz dušu otiču mi pesme u
bola, umornih, samrtnih bez leka; I tu se životu smetalo da teče, da veličanstveno sviće jutro, a plodonosno leže veče Moćno. Čim u žudnji opasah bedra drumom žurnim kroz gore, Stid me bi...
reči da osramoćene beže: Prezrivo se cereći, odbiti ma šta da radi; Bogohuliti danju, pod pokrivačima se moliti - kad leže?
Kroz jedinstvo bola mog probi zrak, dok leže po dubravi Sunca, što sijaste kroz mene u tolika svanuća: Da jedan čas sam večit, sred ove bezrazložne
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Puna gorčine leže žena i usni da je u polje makova izašla. Hladno i čisto bilo je nebo u njenom snu, nigde nikoga — samo makovi crveni i
Treba se odmoriti, treba se pripremiti za susret. Načini dečak postelju na palubi i leže na samu njenu ivicu. Iza leđa mu je strujao laki Princezin dah... Ah, kako je tiho, kako puno mesečine bilo more.
Ko bi rekao da je tako težak, tako tvrd! Leže iza setne riba Ugor, rešen da tu poleži dok se ono čudo u njegovom stomaku ne svari.
Ali, dečakovi prsti bili su jači i tamo gde je kasa tvrdila da leže biseri i dijamanti — zevnu praznina! Kasa ojađeno jeknu, a stolica kojoj je nedostajao naslon nasmeja se na sav glas.
Zamoren, pokri se dečak zvezdanim ogrtačem neba, sklupča na pesak i leže. Dugo je tako ležao. Već i zora poče da probljeskuje, kad spazi kako se jedna zvezda spušta i naređuje mu glasom
Šantić, Aleksa - PESME
1911. MOJA LjUBAV Ovdje sam ljubav sahranio svoju — U ovo more plavo i prozirno, Gdje školjke leže. Ona sada mirno Počiva na dnu... U tihu pokoju Granama svojim ljube je i grle Korali rudi...
1908. *** Obeščašćeno i kukavno doba, Epoho mrla i rugobe trajne U dubokijem tamnicama groba, Gdje leže sunca i istine sjajne, U tvome moru blata razum grca, I nigdje kopna ni obala tvrdi'!
Uz domove niske šumi čempres stari; Po koje se okno polagano žari. Po obali mrežu razgrću ribarke; Na pijesku leže izvaljane barke.
I sikće kosa, i u sjaju zlata Otkosi leže, i rubini rose Trepte po osju oborena vlata. Srebrn se blesak prosipa sa kose, Nabrekle dršću na mišici žile, I
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Na zimovnicima gdjekoji leže danju po podrumima ili po drugijem zgradama, a noću se časte i pjevaju uz gusle, a gdjekoji preobučeni u proste haljine
Kad je bilo uoči neđelje, Momčil' ode u svoju ložnicu, pa on leže u meke dušeke. Malo prođe, i ljuba mu dođe, ali neće u meke dušeke, već mu roni suze više glave; a nju pita vojvoda
Pak on leže sanak boraviti. Momčil' spava, ljuba mu ne spava, veće sluša mlada u dušeku kad će prvi p'jevci zapjevati; a kad prvi
Od ruke mu ništa ne rodilo: rujno vino ni šenica bela! Rđom kapô dok mu je kolena!“ Leže Steva u meke dušeke, povečera Vaistina sluga, povečera i nali se vina, pa išeta pred gospodskog dvora i pogleda čistom
Marko zelenu dolamu, prostorije je pod jelom po travi, prekrsti se, sjede na dolamu, samur-kallak na oči namače, dolje leže, gore ne ustade.
A kada je po večeri bilo, ona prostre mekanu postelju; leže Grujo s bulom u dušeke. Kad ujutru jutro osvanulo, uranila Džaferbegovica, te iznosi divno odijelo, i oblači dijete
To rekoše, pak se izljubiše, pak odoše svak na svoju stranu: dnevi leže, a noću putuju, i tako im bog i sreća dade, ni tica im puta ne preleće, dođe Pavle dvoru bijelome, dođe Sava šeru
toga putem po anovima i po krčmama svud imaju gusle, pa putnici uveče pjevaju i slušaju; a ajduci zimi na jataku danju leže u potaji, a po svu noć piju i pjevaju uz gusle, i to najviše pjesme od ajduka.
Dmitrovica — Sremska Mitrovica, na levoj obali Save dnevi — danju: Dnevi leže, a noći putuju Dobrić — selo u Jadru, nedaleko od Lješnice, blizu Drine dovatiti se gore — doći u goru dovatiti se
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
Naočit mlad Sede pa reče PREZIREM RAD Drugi gotovan Nemade kud Dodade na to PREZIREM TRUD Treći gotovan Leže pod dud NEK RADI ONAJ KO JE LUD Četvrti brzo Pronađe hlad IMA VREMENA JOŠ SAM MLAD Peti gotovan Već je
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
! Pao, pa pao, što se to tebe tiče! Kako je još uvijek bio pospan, on prigrnu Mačkovu vreću i ponovo leže. — Ehe, idem opet na onu krušku. Tek sam bio počeo da berem. Iza bukve se opet pokaza Mačkova glava.
On se četveronoške uvuče u kućicu i pruži se po šuštavoj prostirci. Žuja odmah uskoči za njim, okrenu se i leže s glavom prema vratima kao svako pravo pseto čuvarkuća. — Vidi ti nje!
Mališan viknu: — Mir, Žuja, da ćutiš! Sad ću ja doći. Vjerna kuja veselo zamaha repom, leže i spusti glavu na šape, ali joj oči i dalje ostadoše prikovane za drvo na kome se krio njezin voljeni Nikolica.
Tamo se namjesti iza jedne lijeske i leže potrbuške da na suncu osuši svoju smočenu pozadinu. Ležeći tako s glavom na rukama, zaklonjen šeširom, Stric je
Videći da je otkriven Stric leže u travuljinu licem okrenut zemlji i umiri se. — Eto ti baš, nek vide da sam mrtav! Jovanče poviri iza žbuna, stuknu i
I dijete i pseto spavaju. Vidi se i krajičak neobične prostirke na kojoj njih dvoje leže. To je neka geografska karta na kojoj se jasno vide posljednji ogranci bosanskih planina, rijeka Sava i Slavonija.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Izbra sebi mestance za noćište, sabra kamenja pod glavu i leže spavati. O, al' te noći vide u snu čudno visoke merdiveni.
I lak taki natrag dođe, ostavi na mesto za beleg krvavo svoje kopje, leže u svoj ćivot nesviđeno ljudma. MOŠTI LAZAREVE Posle, po dugom vremenu, za grčkoga carstva, kroz neko priviđivanje,
I polegaše svi dok ozdrave. Kad se napolju doču da oni svi bolestni leže, trećega dna dvojica — Simeon i Levija (jednomateričići s Dinom) — Jakovljevi sinovi, latiše mačeve onako nazubni ka
« I kako to među sobom izbesediše, taki se rastaše. Sveti Dimitrije uđe pak u svoju grobnicu, te leže i svešteni se ćivot njegov zatvori pred onima angelouglednim dvojicom ljudi. Pak već i oni odoše svojim tragom.
Dokle na koga zgledne bistroumljiv dočekilac mnogoiskusan, taki svačiju ćud i narav može rasproznati: što se u kome leže, s propitanjem isto ko je i s čim li se živi.
A potom, za malo dobi čusmo i videsmo ih gde leže u grobovi. Sad na glasu, slavni, hubavo nakićeni, s mirizmom namazati, a počas žuti, bledi i mrtvi se skoro posmrdili,
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Kad uveče leže u krevet, šapuće te stihove; kad ujutru ustane i potraži papuče, opet mu se ti isti stihovi otmu s usana, i on pevuši