Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
plehanom krevetu, ležao je Jurišić jedno posle podne, u jesen, u tišini, umoran, bled i nervozan i mislio: „Evo ležim ja ovde sam, sam samcat, i sav onaj kalambur od života stoji tu, preda mnom A u ovoj sobi ovde sve je isto kao što je
Afrika
Crnci i sluge već uveliko spavaju po uglovima pletene prostorije u kojoj ležim. Ja se smejem u sebi neprestano, misleći na lov Švajcarčev, na moju postelju, na koju moram da se pažljivo spuštam da se
Kako je strahovita vrućina, to se svaki čas vraćam u svoju kućicu i bacam na postelju. Ali samo ležim pola sata, pa mi se ili učini da čujem zvrjanje automobila, ili pomislim da su oni crnci iz Boboa možda već stigli, te
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ja ponekad mislim to isto, iako sada nemam snage da išta mislim. Ležim u krevetu, pokušavajući da se ne sećam onoga što mi je stari rekao, iako mi to nije rekao prvi put.
Ja sam ostao da ležim u potkrovlju, iako je već uveliko bio dan, jer je bila nedelja i nije trebalo ići u školu. Pokušavao sam da zamislim
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— Pričajte mi nešto! — zamolih Mišelina. Bilo mi je nekako baš glupo da ležim ćutke. Nekako nepristojno, ako baš želite da znate šta sam osećala u tom trenutku. — Hoćeš li o Samari? — upita on.
Moram da te pratim — to je jače od mene! Ležim tako u svom bunkeru pokrivena preko glave ćebetom i, kao, sovišem, a maman i matori razmenjuju misli, i ne sluteći da
Šta sada radim? Ništa. Ležim i gledam u tavanicu. Da ne bih načisto pošizila od utučenosti, učim da izgovaram teže stvari: — Raskiseliše li vam se
U prvom trenutku, čovek o kome je reč ... Je l' slušaš? Hej ti tamo? — Ama, samo ti valjaj, Ana; ja lepo ležim u krevetu i baš mi je fino! — E, da znaš, baš mi je milo što se tako lepo provodiš!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
NAHOD Nađoste me gde ležim u lišću imena tajnog, možda biljnog, a ko sam ne znam da kažem; pola mi imena osta na prsima majke, pola na
Traže moju glavu a nisu ni čuli moju reč. Kao guja bez otrova u glavi po gudurama ležim nemoćan da svoju kožu promenim.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Vojnici su raspremali šatore i iz jednoga se čulo: — A ti, bre, svu slamu privukao, a ja ležim na zemlji. — Šta je ovo, šta je ovo? — začu se strogi glas baterijskog narednika.
Ležao sam mirno neko vreme, trudeći se da zaspim. Ali celom dužinom tela osećao sam jedan struk kukuruza i, kao da ležim na nekoj gredi, žuljilo me po kuku i ramenu. A u neko doba osetih kako mi nešto mili niz leđa, pa me zasvrbe.
Prijatno je... a potom počeh naglo da padam... Osetih bol u kolenu, trgoh se i tada uvideh da ležim pored nogu moga konja... San trenutno odiđe sa mojih očiju. Prebacim dizgine preko ruke i počnem šetati napred i nazad.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
POD KRKOM Ležim pod jarbolom belim. I plovim po zrcalu srebrnom beskrajnom. Predamnom na otoku tamnom i crnom, sa jednim manastirom
Vidim i sebe u lejama rascvetanog krompira, kod Potkamijena, kako ležim sa nosem zabodenim u zemlju, a kad dignem glavu, one, kojima su potiljci odvaljeni i krvavi.
MAJEN i moj Srem, Paris, moji mrtvi drugovi, trešnje u Kini, priviđaju mi se još, dok ovde ćutim, bdim i mrem, i ležim, hladan, kao na pepelu klada.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
I sad mi izgledaše da ću videti nešto novo i neobično strašno. I video sam... čitavu lokvu krvi... Ležim kod kuće i jednako se čudim čudu: kako to Bog milostivi premetnu srca moje starije bratije, pa su sad tako dobri, tako
Rakić, Milan - PESME
POMRČINA I Ležim u tami kao klada, Ne vidim ništa, ne znam ništa; Od svekolikog svetskog jada Ne dopire do mene ništa.
— Ne znam šta je sada, Ne pitam šta će sutra biti, Ležim u tami kao klada, I živci su mi svega siti. Udar u meni neće naći Iskru što tamu obasjava; Kao po tužnoj gluhoj
u njoj javi, Nijedna nekad draga žena, Nijedna rana što krvavi, — A pomrčina mirno pada Na razvejana pepelišta. Ležim u tami kao klada, Ne vidim ništa, ne znam ništa...
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
svaka sirota što je uzdahnula kad sam je s vrata oterala — onaj uzdisaj svaki se pretvorio onde u trn, na tome trnju ležim; a koja je sirota na mene zaplakala, svaka njezina suza vri u kazanu, u njemu se kuvam.
Sveti Sava - SABRANA DELA
I prostri rogozinu na zemlju, i položi me na nju, i položi kamen pod glavu moju, da tu ležim dok me ne poseti Gospod uzeti me odavde.“ A ja, sve ispunivši, učinih što mi je on zapovedio.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
GODINE Ne znam da li da stojim? Ne znam da li da bežim? (Ja se pomalo bojim Na ovom pesku gde ležim.) Da li da krenem Bogu? Ili okrenem vragu? Da maknem nekud nogu Il stojim u svom tragu?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ona treba da zna da sam bolestan. Treba da vidi da sam bolestan. I ako se sazna gde sam... bolestan sam i ležim. Šta sam je kriv što sam bolestan?“ I posle mislio: nije trebalo da istera Simku.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
- Preletela letom vrh meneka Polovina polovine veka, A ja ležim u dalekom kraju, u tuđini, tuđem zavičaju. Što to trese moje ledne grudi? - Trošni pep'o lako se ne budi.
Po kosama mojim popanulo inje... A. Šantić LXXX JEDNA SUZA Ponoć je. Ležim, a sve mislim na te U tvojoj bašti ja te vidjeh juče Gdje bereš krupne raspukle granate.
Sâm sam. Iz kuta bije sahat stari, I gluhi časi neosjetno teku. Na polju studen. Peć pucka i grije. Ja ležim. Ruke pod glavom, pa ćutim, I slušam kako granjem zamrznutim U moja okna goli orah bije.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Uvek je tako bilo, celoga moga života izmicala mi je sreća u poslednjem, najlepšem trenutku. — Ah, Ѕtevan! — Ležim, dakle, ja, i s vremena na vreme kroz levu trepavicu pogledam, pa brzo zažmurim kad on mene pogleda kroz desnu
Posle već ne znam šta je bilo. Kad sam se osvestio ja vidim da ležim ispod dva astala, pod jednim noge i šešir, a pod drugim glava i cipele. Onda se iskobeljam kako-tako i krenem kući.
Ilija Vasić sve na onoj velikoj dijeti, ili kako su to tamo u Africi oni uvek gladni Srbi tačnije govorili, „bolan ležim na petіt régime“, samo da štogod povrati od one predratne mere, ali sve uzalud i bez vidnoga uspeha.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Jer i oni znaju da je nedjelja nedelja, za sve i za svakoga. Ležim u krevetu, a sluh mi je napet. U prostor između moga i sučeličnog paviljona zapala je tišina. Mrtva tišina.
Elipsa se sužuje i svodi prema svom kraju. Život se vraća na svoje početke. Ležim tako, strpljivo, beskonačno dugo s kanulom usađenom u istrapljeno meso.
Položen nauznak, bespomoćno, kao nekad u svojoj zipci. Tako se započinje i tako se završava. Ležim nepomično, kao u doba prvog migoljenja svijesti u novorođenom stvoru.
I — što je najvažnije! — da baš u toj drugoj rečenici ležim ja, čitav ja. Ona prva došla je izvana: osjećao sam je kao nametnutu spolja, prišapnutu od nekog ne-ja; doduše mnogo
Ponekad mi se čini da u svijet gledam očima na čijim vjeđama tišti sanjivi umor čitavog jednog geološkog doba. Ležim spuštenih kapaka i jedva čujna bila u žilama zapešća, i čini mi se da to u njima otkucava bilo staroga svijeta.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Iz nepomičnog položaja u kome ležim vidim radijator, krajičak kockastog stolnjaka, crveni kalendar.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Lezi pa spavaj! —Da ležim, a ti da se ukradeš iz kuće? Da, omekšalo je, a pomrštna, zgodna! Idi, čeka te na dvoru Pavao! Plećat je i jake šije...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Prizor zaista može izgledati magičan koliko i fantastičan, pa ćemo ga navesti u celini: „Ležim beskrajno dugo na travi licem prema nebu, gledam dugo s divljenjem u nj, i odjednom imam tačnu senzaciju, iako je nisam
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
VASILIJE: To je znak da sam metno u lutriji. EVICA: U lutriji? Ah! VASILIJE: Da vidiš šta sam snio. Kao ležim ja na krevetu, a ti si došla, pa me pitaš što mi je te sam tako neveseo.
Miljković, Branko - PESME
O neima puta kojim bi do mene mogli doći Ko proleće koje zaboravi da cveta sad ležim mrtav na severu sveta Smrti ljubomorna najveća moja noći!
Petrović, Rastko - AFRIKA
Crnci i sluge već uveliko spavaju po uglovima pletene prostorije u kojoj ležim. Ja se smejem u sebi neprestano, misleći na lov Švajcarčev, na moju postelju, na koju moram da se pažljivo spuštam da se
Kako je strahovita vrućina, to se svaki čas vraćam u svoju kućicu i bacam na postelju. Ali samo ležim pola sata, pa mi se ili učini da čujem zvrjanje automobila, ili pomislim da su oni crnci iz Boboa možda već stigli, te
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
VIІІ Žitkovac, 9 avgusta u ponedeljak, 1876 god. Tri je časa po podne. Mene evo gde ležim potrbuške na zelenoj travi u hladovini, pod jednom brsnatom kruškom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Nisam mu kazao pravi razlog, već onako... da i ja imam nešto od odružja u ruci. Zlu ne trebalo. Ležim potrbuške, a bajonet sam stavio ispred sebe, da mi njegov vrh dodiruje vrat. Mislim se...
Kao da se sapletoh, a u glavi mi nešto pisnu. Hteo bih da ustanem, ali neki teret mi pao na noge. Ležim na leđima i nešto me guši. Napinjem se... ali neki se obruč steže sve više oko mojih grudi, i kosti kao da mi pucaju.
Tek su me tada dva vojnika izvukla. Evo, ležim već toliko vremena. Iz bolnice ću izići kao bogalj. — Vlajko klimnu glavom, i u očima javiše mu se suze.
Bar da je vojnik pored mene. Setih se Gruje. Njega sada nose u pozadinu. Oslobodio se muka. Ležim na krevetu i sasvim iznenada prisetih se izlaganja komandira o svojim vojnicima. U koju li kategoriju ja dolazim...
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
ali i usmeni, epski način mišljenja ili pogled na svet: "Ja vojvoda Pavlović od Radosala, gospodar i knez ove zemlje, ležim ovde u ovom grobu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Umire jedan po jedan od moje braće u Hristu. Ja ležim takođe bolestan u svojoj ćeliji, sam, nikad osamljeniji i tužniji u svom životu.
grgoljenje vuge, lepet krila češljugara i senica, šum mrava po suvom šuškoru, dugo tajnovito daleko pojanje kukavice, da ležim sa glavom na debeloj žili onoga drveta i da budem miran, spokojan i podmiren od sveta koji ostavljam, da znam toga
Dimitrije Zatišje je. Brzan me je za neko vreme ostavio na miru. Ležim na tankoj ponjavi koju sam prostro na patos u ovom tesnom sobičku u potkrovlju južne kule, pod glavu sam poturio dlan i
Nekoliko sjajnih krpica, oružje i konja. Ništa ostalo nije moje. Ni krov pod kojim živim, ni postelja u kojoj ležim. Ni mišice kojima vitlam topuzom i mačem. One su prodane za komad hleba. Ipak svi zavide Dadari.
Sve to gledam kroz trepavice. Teško mi je da po celi dan ležim nepokretan, da buncam i ječim. Ako ovako nastavim, zbilja ću se razboleti. Odužilo se to Nikanorovo bavljenje u pećini.
I najzad: ležim tako u naramku slame u jaslama, oko mene su kravlje njuške, mladi dah mi miluje lice, velike blage oči me milo gledaju.
Pa zar se ti nisi najviše bunio? Ti si pokušavao da učiniš nešto od života. Ja nisam. Ja sam se pomirio. Evo ležim ovde bez pokreta, osluškujem kucanje svoga srca, svaki otkucaj bliže je smrti, odumiru šumori krvi koja je sve tromija
Kakve li ja to pouke držim i kome? Prizivam jednog mrtvaca da bih mu pokazao da sam nepokretniji od njega. Ležim ovde na postelji, mlitave ruke sam opustio kraj sebe, oklembešenu glavu u jastuk uronio, ništa na meni se ne pokreće
Najzad sam gore. Ležim potrbuške na nečem mekanom i toplom, lice sam zario u reski miris bilja i zemlje, žmurim i puštam da mi se svaki mišić
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA (uznemireno, uplašeno, zvera da ko ne čuje): Ćuti! Ćuti! SAROŠ (zaneseno): I kad bolestan ležim, osećam kako bi mi lakše bilo kad bi me ti negovala.
(Ode.) SAROŠ (uzme rakiju i pije): Oh tamo, kod nje, mogao sam danima da ležim, da udišem onaj čist svetao vazduh što miriše na bosiljak i ispajane ćilimove.
Imao sam, u celom ovom golemom svetu, samo jedno mesto, jednu kuću, gde sam mogao danima, mesecima, da sedim, ležim, jedem i pijem.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Tako nas je učio Isak, sećaš li se još? Jesi li bio skoro kod njega? Ja ne mogu, ne stižem, a često i ležim. — Bio sam, i razgovarali smo o Branku.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Luka kaže da sam sigurno pio hladnu vodu ili pokvario stomak. Ali zašto me onda zglavkovi bole? Ležim na poljskom krevetu u zemunici i vojnik me trlja. Ili mi zabacuje ruke unazad, da već i kosti pucaju.
znate li, kada mi rkne onu iglu odostrag, sve mi svetlaci izlete pred oči. Evo već deset dana niti mogu da ležim na leđima, a još manje da sedim. — A, a, a, šta bi... a, kao... a, u trbuh? — ljuti se opet nešto Kosta.
Petrović, Rastko - PESME
tebe da sam crv; Udicom tvojom ranjenog želuca, ne snosim više hrane, U ovoj mračnoj sobi, u akvarijumu samoće, Gde ležim na dnu u očajanju.
Sve manje ovom svetu moj duh kao da pripada, Čas ležim, čas koračam, i ne čujem ničiji više glas; Niti mi sunce pošlje rukom svoj pozdrav sa zapada, Samo mi kane koja suza,
Šantić, Aleksa - PESME
Sâm sam. Iz kuta bije sahat stari, i gluhi časi neosjetno teku. Napolju studen. Peć pucka i grije. Ja ležim. Ruke pod glavom, pa ćutim, I slušam kako granjem zamrznutim U moja okna goli orah bije.
Jednu crnu ruku moje oči vide — I ja čujem samo udar tvrde krasne. 1909. JEDNA SUZA Ponoć je. Ležim, a sve mislim na te. — U tvojoj bašti ja te vidjeh juče, Gdje bereš krupne raspukle granate.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
dženerale i još moja oba pobratima; bacio nas na dno u tavanicu, đeno leži voda do koljena, a junačke kosti do ramena. Ležim, brate, tri bijela dana; ako budem, brate, još tri dana, nikada me više viđet nećeš: izbavljaj me, pobratime
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Jesam, vidio sam, i pušku i njega. — Kako, kad? Hajde pričaj. — Evo kako — povjerljivo poče Stric. — Ležim ja noćas na štali, kad li me iza sna prenu lavež.