Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Pogan čovek! — reče Vitomir; poćuta malo i nastavi: — Baš ne bi trebalo da mu to prođe na lijo. Valjalo bi njega malo zavarčiti. — Valjalo bi, ali de, kmetuj ti kako?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Privikaše sa sviju strana: — Da ga primimo, harambašo! — Nek bar Stanko ima para da nas ne bude „lijo” — reče Zavrzan. — Boga mi je poteško Stanku para naći, on puškom kolje! — reče Surep.
blagovanje lastak — duševno olakšanje lažičica — slabina lotra — rešetkasta stranica na zaprežnim kolima lijo (liho) — bez parnjaka, sam maganjiti — prljati, poganiti (ruke) mazija — čelnik, zapovednik mandal — prečaga za
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
„Uzmi, lijo, kašiku meda!“ bila je rečenica sa kojom je devojče, najčešće, sklopilo oči, kad bi san počeo da je hvata.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ele, tamo amo, nesrećom uhvati se jazavac u gvožđa. — Što ću, lijo? — pitaše jazavac lisicu. Lisica mu odgovori: — Tu sad! Ja sam to i tražila!
— pitaše jazavac lisicu. Lisica mu odgovori: — Tu sad! Ja sam to i tražila! Jazavac će opet: — Nemoj tako, moja lijo! Znaš kako smo uvatili vjeru da jedno drugom u nevolji pomažemo; pokaži mi i tvoju koju vještinu, da ako mi pomože!
Lisica zapomaže: — Pusti, jazo, što učini? Jazavac veli: — Zajedno ćemo ovđe čekati lovca, lijo! Ujutru rano dođe lovac i vidi gđe drži jazavac lisicu pa poviče: — Drži, jazo, sokole!
Vuk se tome poslu začudi, pa upita onu staru lisicu: — Što je to, lijo, od tebe i tvojih drugarica? — Bogme, efendi-Vujo, svaka sad o svom poslu radi da po jednu kokoš ufati i da tebi na
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ pa jurnu ravno, olujnom trkom, otkud je čuo drugarev glas. „Stanider, lijo, crveno pseto, u dobroj ruci škljocare eto, biće ti koža kao rešeto!
Ježurka Ježić svoj šešir skida, klanja se, smeška, kavalir pravi, biranom frazom lisicu zdravi: „Dobar dan, lijo, vrlino čista, klanjam se tebi sa bodlja trista. Nek perje petla krasi tvoj dom, kokoš nek sedi u loncu tvom!
“ To reče, klisnu jednom ćuviku, a ono troje digoše viku: „Jež nema pravo, na stranu šala; a i ti, lijo, baš si budala!“ KRAJ Šta dalje beše, kakav je kraj? Pričaću i to. Poslušaj!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
E, lijo, sad si dolijala! — U nekakvoj zemlji oglasi se lažljiv vrač. Car od one zemlje dozove ga preda se i iznesavši u zavezanoj
Onda on zamislivši se malo reče sam sebi: „E, lijo, sad si dolijala!“ Čuvši to, car odmah poviče: „Pogodi lisica i jest!“ I tako ga otpuste kao pravoga vrača.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
mu pade u oči ono lukavo žmirkanje malih i sjajnih Radisavljevih očiju, koje ćuteći, ali veoma rečito govorahu : »A, lijo, tu li smo !...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
368 OBRAZ BEZ OBRAZA 369 OPET DOBRA HVALA 370 KAD SE HARČI, NEK SE HARČI 371 E LIJO, SAD SI DOLIJALA 372 ZET U PUNICAMA 373 KLINČORBA 374 SAMOUK I NjEGOVO PISMO 375 UČITELj I UČENIK 376 CAR I
Ele, tamo-amo, nesrećom uhvati se jazavac u gvožđa. — Što ću, lijo? — pitaše jazavac lisicu. Lisica mu odgovori: — Tu sad! Ja sam to i tražila!
— pitaše jazavac lisicu. Lisica mu odgovori: — Tu sad! Ja sam to i tražila! Jazavac će opet: — Nemoj tako, moja lijo! Znaš kako smo uhvatili vjeru da jedan drugom u nevolji pomožemo; pokaži mi i tvoju koju vještinu, da ako mi pomože.
Lisica zapomaže: — Pusti, jazo, što učini? Jazavac veli: — Zajedno ćemo ovđe čekati lovca, lijo! Ujutru rano dođe lovac, i vidi đe drži jazavac lisicu, pa poviče: — Drži, jazo sokole!
E LIJO, SAD SI DOLIJALA U nekakoj zemlji oglasi se lažljiv vrač. Car od one zemlje dozove ga preda se i, iznesavši u zavezanoj
Onda on, zamislivši se malo, reče sam sebi: — E lijo, sad si dolijala! Čuvši to car, odmah poviče: — Pogodi, lisica i jest! I tako ga otpusti kao pravoga vrača.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
D’ ako bi sunce svetu ubavom Prikriti umô masnom šubarom, To ćeš i nju!... Čekaj de, lijo!... Na rep si stala zmiji matoroj!... Otrov te čeka!...