Jakšić, Đura - PROZA
Reče i ode... . . . . . . . . . . . . . . . . . . Na špitaljskim prozorima videla su se dva-tri bleda, uplašena lika — to behu bolesnici. Siroti!
“ Preko bledoga lika roditelja moga preleteo bi tužan osmejak: „Nikad, sele, nikad!... Ja ću umreti...“ Siromah otac osećao je da će skoro
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
U pameti se njegovoj počeše pored lepog lika Jeličinog pojavljivati i omrzli likovi: Kruška, Marinko, Ivan i Lazar... Pred oči mu izide ona strašna noć kad je oca
Afrika
Najzad izabrasmo jednu kuću gde je devojka jedinstveno lepih obnaženih grudi, sanjalačkog, skoro nežnoga lika i dugih divnih ruku.
“ Ovaj je crnac, uostalom, prvi koga sam video da je sasvim antipatičnog lika i bezobzirnog držanja. Brod će poći, međutim, tek u četiri sata ujutru, jer se pre toga utovar neće završiti.
onima koji ga prvi put sretnu u njegovoj zemlji, a kad ne glumi Evropejca, to je ta jasnost i jednostavnost njegovoga lika, osvetljenog očima, koje daju telu mogućnosti da vidi, i zubima, koja omogućuju telu da se obnavlja.
To je bolesni Blonde. Izraz njegovog lika i izgled imaju nečeg što je zajedničko i bivolu i čoveku. Toliko je taj lik prost u svojoj građi i tragičan u svojoj
Pred nekim selom na stazi dočekuje nas jedan vitak deran, mladić, namazan mirisima i uljem, obojenog lika plavetnilom, ruku i nogu prepunih grivni.
Za darovima mladoženjinim stupaju bez ritma u krug i tast, i sam mladoženja. Oni su iste starosti, istoga lika, te ih jedva razlikujem. Evo se opet pojavljuje mlada iz kolibe. Sada je nose na ramenima dve prve žene mladoženjine.
Iste crvene terase, ispucani zidovi, fetiši, kokoši i koze. Jedna crnkinja, viteškog lika, kao Meštrovićev Obilić sedi na tlu sa troje blizanaca koji se apsolutno ne razlikuje jedno od drugog.
Ona je dugog lika, bledožutog, sa tatuažama pod usnom, uvijene kose u velove. Reklo bi se slika Delakroa ili Diaza, tek dovedena robinja,
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Crni kaput, sa dva repa, kao u laste, plivao je oko njega. Bio je to čovek sa lepim, rimskim crtama lika, ali kao u deteta. U bledilu lica, njegove krupne, crne oči činile su se još crnje i na njima je bila kao magla.
Priznavala je od sebe za boljega samo jednog malog kirasira, majmunskog lika, kapetana Padovanija, i Pavla Isakoviča.
Bio je to čovek pedesetih godina, bled, crn, cincarskog lika, a odeven u crn, somotski, kaput. Na glavi sa visokim, crnim šeširom peštanskih kicoša.
Mali, crn, majmunskog lika, ali zjelo bogat. On je svoju polegušu, posle, teslimio Isakoviču, sasvim slučajno. U sudaru konjanika, bio se
Pa ne može valjda da ostavlja, usput, siročad, i udovice, pa da ga prokune cela Lika i Bačka. Nije on ostavljao ni svoje ranjenike, ni u najgorim bitkama. Ta žena će sa njima, to jest, sa njim, u Rosiju.
Teodosije - ŽITIJA
su ušli u Svetu Goru, raspitivahu se o onom koga su tražili, da li je ovde došao, opisujući uzrast mladosti i lepotu lika. A neki im rekoše: — Takav koga tražite ušao je malo pre vas u ruski manastir, i još je tu.
tako se ni posle smrti ne rastaješ od poroda srca tvoga, i mnogopečalnu mi dušu i skrobno mi srce viđenjem tvoga lika u anđelskoj pojavi nasladivši, razveselio jesi.
Zapreti samodršcu bratu i svima koji su plakali da ućute. I gle, opet, slika na zidu, podobije časnoga lika prepodobnoga, koja je bila u crkvi i u trapezi naslikana: Bog koji je istočnik čuda, koji je negda iz suha kamena u
groba miro toči, ili da bolne isceljuje i duhove odgoni, nego još učini da i sveta slika na zidu, podobije njegova časna lika, iz sirovog kamena i iz suha kreča miro izvire na njegovu glavu.
Javljaju se i pred pukovima srpskih skiptara, Božji anđeli u vidu lika njihova, molitvama njihovim od Boga poslani na pomoć u bitkama, tako da su mnogi od vojnika govorili: — Videsmo svetog
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Posle oslobođenja, 1689. god., Turci su izbegli ili se pokrstili, ali je Lika ostala na međi turske Bosne i mletačke Dalmacije, dakle na položaju zgodnom za hajduke, koji su mogli, prelazeći
godine. Posle oslobođenja Lika je postala glavni deo karlovačke Vojne granice. Nemački upravnici Vojne granice su osetili da se na osnovi onih ljutih
Da Lika nije bila u Austro-Ugarskoj, bez sumnje bi po psihičkim osobinama svoga naroda postala drugom Crnom Gorom. Izvršio se un
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Plačući još jače, ona se seti muževljevog lika i, spustivši glavu na jastuk, poče u mislima, da ga ljubi. Beše lep Vuk Isakovič kad je uze, hladne i glatke kože, koja
stablo na vrhu brda, ležećeg poleđuške u visokoj travi, umornog od ljubavi pod gustim granjem, beše ga zapamtila čistog lika, mada beše iznuren od života koji nije razumela, ni znala, dok joj ga Aranđel Isakovič nije ispričao i protumačio.
I u tom detetu, vide da će ostati samo kao neizvesna uspomena, neodređenog lika, kojeg će joj se kći jedva sećati. Razmišljajući, pre, kako bi bilo da se preuda za bogatoga Aranđela, naročito ako joj
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Ja znam ko sam i po prijatelja svojih gospodstvu, i po blagorodnosti njihova lika i slavi im koplja i štita. Sa svecima i kraljima ja sam u srodstvu, o mom poreklu iz knjiga starostavnih vladar na
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Starci ćute i šaraju štapovima po prašini. Umesto njih, govori njihov predvodnik, Luka, spečen starčić gušterskog lika. – Šta ću sad bez kola? — pita nesrećni vozač. – A šta mi radimo čitavog života? – Ali, kako ću do mora?
Matavulj, Simo - USKOK
Bogo moj, da su svi Srblji oko jednog gospodara, šta bi nas bilo, i ko bi nam što mogao! — Ma đe je ta Lika? — pita Markiša. — Ja mnim đe i Dalmacija! — objasni Pero Purov. — Nije! — odsječe Krcun.
U taj mah bahnu na dvorišna vrata Đorđe, iguman manastira Ostroga, ljudina neobična rasta, lika i nošnje. Bahnu i zastade na pragu, a kolik bješe, malo što ne ispuni sav otvor.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ja pojući idem proz mračnu grobnicu U predjele sv̓ jetle vječite radosti Da glas moje lire s glasovima slijem Lika besmrtnoga kod pr̓jestola Višnjeg.
Radičević, Branko - PESME
Oj davori, učitelji kleti, Da čudne ste i divne aveti! Pola mačke, a pola ste ljudi, Lika ljucka, a mačije ćudi, A te izbe i za knjigu klupe Ništa drugo neg' mišije rupe, Pa po vazdan srce vam uzdiše Da iz
Sunce zađe, a Gojko uzdanu, Spusti oči, glenu niz poljanu, I opazi jednoga konjika, Al' još ne mož' razaznat mu lika.
U dvori teškog rekoše bonika, A to se njemu ne vidi iz lika; Pa ako beše, sada već prebole, Mogâ bi amo silaziti dole; Već konja jaat i trkati more: Pa zašto odma zamače u
Svaka od nji raja vredi, Pa mastilo da se štedi? 8. Gradi, gradi, tako t' Boga, Što obrnu ka sunašcu, Tako t' lika ljuvanoga Štono čuvaš na srdašcu? Što — No već se pesma ne da... Zbogom, odo unapreda. 9.
preko mora, Deno sunce prži odozgora, I zato su momčad pregorela, Al' odela i saruka bela, Strašna oka, straovita lika. Al' baš to je za Srba prilika; Srb zlotvore oće da osvoji, Al' i oće da se malko znoji.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— E, volio bih da sam na Čavlinovu mjestu neg da je moja butum Lika i Krbava! — othukivao je uzbunjeni Dane Desnica, zakrećući oči od svoga kamarata.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Samo jedino oni njegovi crni brkovi što su mu bili puni i odudarali od njegova suva, oštra lika. Ali zato ipak bio je čist, uredan, tačan, a nekako čudnovat.
Kostić, Laza - PESME
« Pa poznavši s bleda lika neznanoga poznanika opet jedna drugu pita: Da l' da prime iz dubina hladne zemlje vrelog sina?
dahom listove prosu starostavnih knjiga, na pevnici što su, a na jednom listu otvorenih knjiga pisana slova plamenog lika, gnjevita beljca ognjevitim mlazom užežena, zbore 'vakim iskazom: „Bože večnosti, bože trenutka, bože 'seljene i svakog
Jedan osmeh svoga smilja ne bi dao za svu zemlju od Indusa pa do Nila. Od Indusa pa do Nila nema takog krasnog lika, do u jednog siromaška, vajaoca Minadira.
Čelo nogu sede ,mladi boginjina lika sveta, do visine njihne jedva žagor svadbe što dospeva. Čelo nogu boginjinih sede mladih vrh stepena, mlad je ženik
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
(Tvorite reči s pripevom zrička!) Obile paše - grozdi se stoka. Nema životu granice, roka. Čuvar od vrta, lika mi odliv, s četiri reke, istoga vrela, šumi božanstven, svetli nezlobiv svešteno radan slavi mi dela.
Poredak njen je pismo nepisma. Odiše s njiva zlokrv ratára. Raskršće svako nije li slika prilika trpnih odsutnog lika, izložba kobi, kvarnih računa?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Ne sluša Ćira što starac priča, već viče, preti: „Daj kožuh čiča! Ja sam činovnik staroga lika, sakupljam porez od prolaznika. Nikoga tako ne puštam lako. Ja sam strog, znate, svi meni plate.
Ugasi lulu, jadna ti mama, bojim se da nam ne plane slama. Iz jedne knjige, prepune slika, devojče neko, čarobnog lika, iziđe kradom, u ruhu belom, zavi je magla prozirnim velom. Devojče luta i kuda kroči putniku svakom zaseni oči.
Znadem i zašto, to ću ti reći: umorni kovač spava. Ponekad samo prosine mjesec kroz oblak, lika snena. To ti je vatra kovača Marka, tinja — zaboravljena.
POZIV Rođena kuco, vrati se kući, neću te više, nikada tući! Moli te, kumi, tužnoga lika Vrebalov Ika iz Erdevika.
BAKINO PISMO Unuko moja, dete sunčanog lika, deda je srećan zbog tvojih krasnih slika, rukom ih gladi, miluje čitav dan, dedin je život postao raspevan.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Ispred jednog dela slobodnog neba vidim dva-tri oštra, čarobna devojačka lika. Iza ostalih je u pozadini neka zgrada tako da ih ne razaznajem. — Dobro veče. Mogu li ovuda izići na vrh sela?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Pevači su još daleko pod izvor-kamenom u gori, dok stignu amo od kneževog lika ostaće samo gar na zidu. U podrumu se napila vojska potopima svoje sopstvene krvi, bitka je još juče svršena i
Maloumni i drski, a ovamo prepodobnog lika, nasred se grada deru kao apostoli. Zašto od naše radosne vere prave nešto tmurno i strogo, nizašta lepo ne haju,
mi zalije stope ruševine bele jake usred kamenoloma naredio sam Red i ta naredba traje svako da se pojavi čistog lika to se odnosi na muškarce i žene nikad im nisam rekao da se dele ni da se potopom tope niti sam vodio njihove
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Nego sam se jednom pokajala; volija sam poći pod gomilu sa svijema te smo toga lika no zla činit kako smo dosada, da ako mi lakše duši bude. (i plače baba) KNEZ JANKO Čudna vraga, vidite li, braćo?
Pandurović, Sima - PESME
i ruga — Nestao je čudno, s dva jedina druga, Da hiljade teških, sjajnih oklopnika Nikad više smelog ne vide mu lika.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
3 Tekla Sava po vr’ Grebenara; Voda Lika po vr’ Velebita; Voda Una po vr’ Plješivice. Sve tri su se vode sastanule Ispod Senja grada bijeloga.
— mesto gde je mnogo šume isečeno; krčevina lastina — ugodnost, udobnost lencuo — čaršav libro — knjiga lik — lika (od lipe) linjak — vrsta ribe lubina — deo tela (čoveka ili životinje) gde su creva i džigerica; udariti po lubinu — po
Sveti Sava - SABRANA DELA
sve ovo poseduju, neka ostanu šest meseci, i tada bratiji da se pridruže postrizanjem, i zaruku božastvenog i anđeoskog lika da prime.
ne postade učesnik drugoga braka, već zajedničarem učini sebe neizrečenog, i časnog, svetog anđelskog i apostolskog lika, malog i velikog, i narečeno ime mu bi gospodin Simeon, meseca marta 25, na Sveto Blagoveštenje, godine 6703 (1195).
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonja obode bijelca i stiže ga. Bješe krupan čovjek, velike, progrušale brade, vesela lika. Bakonja bješe dotle samo jednom video rkaćkoga popa, te ga je sad želja da se s ovijem pozna.
Bone odredi najmlađega i oni pođoše. Bješe, valjda, dvije-tri godine mlađi od Bakonje, sitan, oštroumna lika. Zvao se Šimeta.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
A kad se vratim domu ure kasne Znala svu priču samo po mom licu. Sedim za stolom i ne znam svog lika. Pred ogledalo zalud mi je stati: U tvome oku bila mi je slika. Već pola mojih stvari s tobom trule.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Adamova lakovjernost grdna i njegova nepostojnost lika baciće ih u plačevno stanje, što i narav ni u snu ne snila. Satanine mračne namišljaje vidi moje svevideće oko: on
Adamu je počest obećao poslje nas dva najvišu na nebo; vojnika je od obadva lika obećao svakog okruniti po nad jednim velikijem mirom.“ „Ah, presilni i preblagi oče!
oružjem i mojijem nepobjednim štitom, sa hrabrošću mojijeh vojvodah, svim oružjem moga legiona, iskrenošću lika Adamova, da namjeru ispunit hoćemo al' svi žertva biti blagorodna: vječan pokoj vječnoje blaženstvo!
Evo Adam, evo Noelopan, evo Razec i evo Askela: od njihova nesretnjega lika otpadnika neba pozdravljaju, kunu mu se bit družina vjerna, samo svoju riječ da održi - da ih kruni samodržavijem
javlja: „Šar ću jedan - kaže - postaviti nedaleko od mračnoga ada rad vremenog teškog zatočenja Adamova i njegova lika; šar će ovaj bit sastavljen mali od haosa i mračne prašine, stihije ću na njem poumjerit, a vremenu nepostojnost
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
pronađoh reprodukciju stare kamee koja predočava Ptolemaja Filadelfa i njegovu suprugu, a još više takvu reprodukciju lika Berenike!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ Uz Mitra do samoga prozora zauzeo je mesto starac jedan izmučenoga lika. Pati on od sipnje, te se žali na rđavo vreme.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Tako biva uopće kad se zbriše jedan realitet: na njegovom mjestu ostane praznina tačno njegovih crta, lika i običaja, i sjedi na njegovom mjestu za stolom, kao duh umorenog Banka, i zuri u nas...
I nadodavao da je naivna, i diletantska, i staromodna, i provincijalna ovakva predstava umjetnikova lika. Pa ipak!... Divim se ljudima koji mogu da stvaraju u tim krtičjim uslovima.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Zapovijedam vam — reče im — da se ovo sve raziđe. Šta će ov̓lika vojska? Ne bi ni dlanom o dlan udario, nestade svega, kao da nije ništa ni bilo, a ona uzjaha konja i ode sa sviralom
Petković, Vladislav Dis - PESME
nje su nade, I plave misli, i sve one pruge Velike sreće; ona živi dane Što čovek katkad u časima tuge Prozire, ali lika im ne znade.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ja sam tu sliku gledao nekoliko puta i sećao sam se lika svakog člana tog slavnog tima. Mladog Lukanića to je toliko oduševljavalo da je i sam hteo poći na Kolumbiju da nije
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
U tome je razlika između realne ličnosti i književnoga lika: ovaj drugi je uvek deo u odnosu na onu prvu, deo koji dobija svoj smisao samo na osnovu funkcije koju obavlja u priči.
Najpre zato što je teško govoriti o stvarnom postojanju ma kojeg književnog lika. A onda i zato što Čarnojević može biti sporan kao zaseban književni lik.
Može se peći da je u našoj književnoj kritici razjašnjen odnos između ova dva lika. Pa ipak, kad dugo i strpljivo radite na pripremanju kritičkog izdanja romana, uočavate ponešto što bi moglo ići u prilog
Mislim da to nije slučajno. Jer ovaj dvojnik, ova senka od lika koju vidimo tek u Rajićevom snu, dolazi nam iz samog središta piščeve poetike.
Zametak Čarnojevićevog lika nalazimo u objašnjenju koje je Crnjanski dao uz pesmu „Sumatra“ 1920. godine. Tu je prvi put izložio svoju poetiku, novu
poreklom, životnom sudbinom i pesničkom teorijom poslužio je kao stvarnosni prototip za oblikovanje Čarnojevićevog lika. Lika koji je senka.
životnom sudbinom i pesničkom teorijom poslužio je kao stvarnosni prototip za oblikovanje Čarnojevićevog lika. Lika koji je senka.
Hijerarhijsko raspoređivanje tačaka gledišta, od autora pa do epizodnog lika, uzajamni prelaz sa spoljnjeg na unutarnji opis, kao i motivacija postupaka koja nikada ne izmiče kontroli, sve to
tragu je i kraći zapis o Crnjanskovom Čarnojeviću, u kome se, na samo jednom izdvojenom pitanju, geneze jednog književnog lika, uz dopunsku pripomoć spleta biografskih fakata, evocira prelomni, međuratni period književne umetnosti u nas.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
vizuelnih, akustičkih i taktilnih, sa finim prelazima; zatim obilje čulnih utisaka koji su prelomljeni u doživljaju lika; najzad, hotimično vezivanje opisa za oko i uho glavne junakinje, za njena izmenljiva telesna stanja.
Premda se Sofkino žrtvovanje može shvatiti i kao kazna, a ni greh nije daleko od njenoga lika: povremeno ju je kao mogućnost zanosio i iskušavao (recimo u IV glavi isprobavanje, pa brzo odustajanje da se poda
Pri tome se u doživljaju lika - pa i pripovedača - vlažno, hladno i tamno kontrastira sa pozitivno vrednovanim suvim, toplim i svetlim.
ali nije imao nameru, i to je mnogo zanimljivije, ni da ga napiše prosto u trećem licu, odvojenom od junakinjinog lika. Sav usredsređen na Sofku, on se kolebao, i kolebanje se vidi u nesigurnoj, isprekidano vođenoj kompoziciji.
Pri čemu kod Stankovića - a po pravilu je tako i kod drugih pisaca - autor retrospektivni ugao izvodi iz sećanja nekog lika.
A uopšte, u romanu, sećanje lika može služiti kao motivacioni činilac u organizaciji kompozicije, ali ga ponekad nalazimo samo na nižoj ravni: s
likova; potom, takođe promenljiv odnos između samih likova; najzad, individualna a trerutačna percepcija iz ugla nekog lika onako kako ju je pisac u tom času imaginirao.
u celini opisuje, i koja je autorova; ona može biti, kao što kod Stankovića često biva, prelomljena u doživljaju nekog lika; zatim dolazi tačka gledišta lika, ili više likova, što ponekad vodi u vrlo složene odnose.
ona može biti, kao što kod Stankovića često biva, prelomljena u doživljaju nekog lika; zatim dolazi tačka gledišta lika, ili više likova, što ponekad vodi u vrlo složene odnose.
na istu vrstu preokretanja, zapravo svuda Stankovića nalazimo pred odlukom: produžiti opis iznutra (iz doživljaja lika) ili ga zameniti opisom spolja (iz autorovog pogleda).
sve: na proticanje vremena u romanu (što je u prvom poglavlju razmotreno), na opažanje i organizaciju prostora, na opis lika, njegove okoline ili na opis celog događaja. Odnosi se, naravno, i na izbor govora.
retko gde jasno pokazuje, u izvesnom se smislu obnažuje - kako bi rekli ruski formalisti - da je junakinja dobila ulogu lika u čijoj se svesti prelama opis koji autor u svoje ime daje.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Zimom ide muka mnoga, Nema svako krova svoga. Bogataši rujna lika, Sećajte se beskućnika! Kupuju se čizme zimske I po ledu da se gazi, Kupuju se tople bunde I šalovi i pervazi:
Miljković, Branko - PESME
Želja za pesmom bez pesnika? Od prošlosti i zaborava vreme što se divi izdajstvu moga zaustavljenog lika? Da li to znači reći promeni: neću! I ostaviti pesmu da se sama menja?
Kako da te sačuvam od tuđih Misli u meni, dok bivam sve luđi, Za vrednu gorčinu, šuplje dvojstvo lika, Čiji je rast odjek budućnosti prazne, Što podatno traži načine prolazne Da bujalost svoju neprolazno slika.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Najzad izabrasmo jednu kuću gde je devojka jedinstveno lepih obnaženih grudi, sanjalačkog, skoro nežnoga lika i dugih divnih ruku.
“ Ovaj je crnac, uostalom, prvi koga sam video da je sasvim antipatičnog lika i bezobzirnog držanja. Brod će poći, međutim, tek u četiri sata ujutru, jer se pre toga utovar neće završiti.
onima koji ga prvi put sretnu u njegovoj zemlji, a kad ne glumi Evropejca, to je ta jasnost i jednostavnost njegovoga lika, osvetljenog očima, koje daju telu mogućnosti da vidi, i zubima, koja omogućuju telu da se obnavlja.
To je bolesni Blonde. Izraz njegovog lika i izgled imaju nečeg što je zajedničko i bivolu i čoveku. Toliko je taj lik prost u svojoj građi i tragičan u svojoj
Pred nekim selom na stazi dočekuje nas jedan vitak deran, mladić, namazan mirisima i uljem, obojenog lika plavetnilom, ruku i nogu prepunih grivni.
Za darovima mladoženjinim stupaju bez ritma u krug i tast, i sam mladoženja. Oni su iste starosti, istoga lika, te ih jedva razlikujem. Evo se opet pojavljuje mlada iz kolibe. Sada je nose na ramenima dve prve žene mladoženjine.
Iste crvene terase, ispucani zidovi, fetiši, kokoši i koze. Jedna crnkinja, viteškog lika, kao Meštrovićev Obilić sedi na tlu sa troje blizanaca koji se apsolutno ne razlikuje jedno od drugog.
Ona je dugog lika, bledožutog, sa tatuažama pod usnom, uvijene kose u velove. Reklo bi se slika Delakroa ili Diaza, tek dovedena robinja,
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
“ Tek to reče, a istok se Zarumeni, — divna slika — Da l’ od žara moje sreće, Il’ od stida s vena lika? LXVII Ovaj leptir zlatokrili, Što s’ na pehar krina naže, On je srećan i presrećan, — Al’ ne ume da iskaže.
Ja i tako k nebu gledim, Tu im tražim lika, Kad se setim mojih milih, dragih pokojnika. LVII Kad nam mili na put pođu, Puni smo žaljenja, Rukujuć’ se
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Oko mi nije shvatalo nebesne krasote lika, Srce i duša, sva priroda vnutrenja tresla se od strâ; Kad al’ blage i silne im reči zazvoniše ozgor: „ „S nama je
Ti si zalog od ljubavi, Moje drage dar, Ah, u tebi tužan gledim Njenog lika čar. Niči, niči, rad’ utehe, Beli krine moj, Razlivaj mi ljupkost rajsku I večito stoj! Oktobra 1842.
Ti si zalog od ljubavi I poslednji drage dar, Ah, u tebi jednom gledim Lika njenog divni čar. Niči, krine, rad’ utehe, I razvijaj rajski cvet. Da mirisom ljupkim krasiš Mog zelenog venca splet.
Bojić, Milutin - PESME
I nevesta naša, Slava Pobednika, Sa vencima rajskim svežim i opojnim Čeka dragog svoga krvavoga lika, Čeka ga sa stegom i trubama bojnim. O, neradžin cvete, slučajem ne zovi To znamenje vidno. O, zaspi nas, zaspi!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Nemanjina autobiografija osnov je za umetničko uobličavanje njegovog lika kod dvojice njegovih sinova i biografa, Save i Stefana, koji su, svaki na svoj način, nastojali da uspostave svetački
Za vajanje Nemanjinog literarnog lika vladara i monaha Sava je koristio veći broj narativnih modela i literarnih tipova, pored slike koju je o sebi dao sam
Ali za ubedljivost Nemanjinog lika i živ emotivan odnos prema njemu, koji doživljava i savremeni čitalac, ima se zahvaliti iskrenoj Savinoj ljubavi i
U poimanju svetog Save on je načinio radikalan zaokret. Sve što je kod Domentijana u oblikovanju Savinog lika bilo apstraktno, Teodosije je preveo na konkretno. On je primer srednjevekovnog realizma.
Da je način na koji je srpski kraljević obavljao svoju vazalsku dužnost mogao pomoći oblikovanju njegovog epskog lika kao narodnog zaštitnika pokazuju dva podatka. Prvi je arhivski.
Jakšić, Đura - PESME
1876. JAN HUS Na Saboru kosničkome Ima, valjda, pet stotina Crnih riza i mantija — Ali nigde vedra lika; Već kô ona tuga tija Spustila se pomrčina, Pa se valja kao zmija Po grudima stanovnika...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
sve one gotovo u jednom odelu, s jednakim brojem nizâ na prsima, i, neka suvlja, neka deblja, ali sve plave, jednaka lika. Do njih brat im.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
I tako redom. Ponavljao je neprekidno kako mora biti lepa kao nebeski anđeo, mila lika, smeđih grudi, nežna i umiljata, visoka tri i po lakta, bujnih grudi, vitkih dugih nogu.
U sebi i u drugima vidim samo titrave senke čuvstva, ali njega nigde. Samo njegove blede obrise. Samo odraz lika u blatnjavoj bari.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Po njenim mirnim obalama, Kao jedini nakit njen, Sa svojim vitkim grančicama Žalosna vrba baca sen. U tome hladu, mrka lika, Kad sunce žeže, kipti znoj, Po kakav Turčin iz Zvornika Spokojno puši čibuk svoj I ćuteć gleda na talase, Pruživši
Meni je drago njeno lice, Ja još jednako volim nju. Kao sumornog Algijeri Njenog me lika vodi sjaj Kroz osvećene rajske dveri, Gde večno mladi trepti maj. No dalje s tugom!...
I kroz čarnu goru, sumornoga lika, Jasno zvonce zvoni s ovna preodnika. 1880. VARTOLOMEJSKA NOĆ Nad umorenim Parizom tavna se spušta noć, I tavni
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Na žalost, rano se pokazala jaka kratkovidost, i naočari na detetu još su dodale neprijatnosti lika. Ali umiljatost, svojtljivost, i neka mekana vaspitanost ozaravali su dete: „Gospa Nola stekla paža”, šalila se palanka.
— Čestitam ti, Luka, i radujem se. Ti možeš svetla lika stati i pred mrtvoga oca, i pred mater, i pred tvoju „dobrotvorku”, kako si me u poslednjim pismima nazivao.
To ga ruži, ako tu stranu lika okrene. Kad se zamisli, ispravi glavu nekako izazivački, lagano diže i spušta kapke na očima, i usne mu se uznemire.
Odlična knjižica. — Našla je knjiga put i u Liku. Frau Roza je pokazivala Branku ličke novine: Lika toplo prikazuje delo, i naziva Pavla svojim sinom.
Lepši je od mene i Stele. Nešto ima od deda Jove graničara, ali one crne oči sasvim su u engleskom tipu lika... A kako si ti, Branko? lepo izgledaš. — Hvala, dobro sam.
Borila se Leksa sa svojim karakterom. U toj devojci ptičijeg lika, kao i u oca joj, u devojci tananoj kao šibljika, gušila se i romantika nesrećne mladosti, i romantika porodičnog
Petrović, Rastko - PESME
ravan Znati jednu jedinu stvar i njome znati sve I za vratima čekah krišom rođaj ti večno slavan I jedino rad tvoga lika žrtvovah one sne Ceo dan ostah skriven ukočeno motreći ti hod Potom bih noću besneo divlje, vikao zvučne reči I međ
ravan, Znati jednu jedinu stvar i njome znati sve: I za vratima skriven čekah rođaj ti večno slavan, I jedino rad tvoga lika žrtvovah one Sne.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Konačno, dođe i trenutak u kome je slikar mogao da počne sa slikanjem Caričinog presvetlog lika. Dvorani su, zanemeli od strahopoštovanja, gledali kako on na platno prenosi sjaj najsvečanije Caričine haljine, pa
Gde bi tu mogao nići cvet? Željno se čekalo da slikar povuče prve linije Caričinog lika. Ali, samo što slikar povuče liniju caričine brade jedan dečačić viknu: — Zevalica na zidu!
Ali, u istom tom času slikar kriknu i baci četkicu u stranu. Prekasno! Jedna za drugom nestajale su crte Caričina lika, a onda se, na očigled svih, Carica preobrati u cvet.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Crte toga lika nalazimo kod Jugovića, kod Banović Strahinje, kod Srđe Zlopogleđe, kod Musića Stevana i, ponajviše, kod Miloša Obilića.
nameta i da je kasnije, pod teretom turskih nasilja, uspomena na takvo stanje imala presudan značaj za stvaranje junačkog lika Marka Kraljevića. Poznato je da su se pesme o Marku Kraljeviću pevale već u XVI veku.
U stvaranju ovakvog Markovog lika narodni pevač naročiti udeo pripisuje majci Jevrosimi, koja kletvom goni sina da sudi „ni po babu ni po stričevima“ i
U svetskoj književnosti nema takvog lika kao što je Dojčinov. Njega je mogao da stvori samo narod koji je stolećima vojevao protiv nameta, uvreda i beščašćenja.
Grujica Novaković — po potpunosti svoga lika, po bogatstvu crta, naročito po svojoj nadmoćnosti, čiji su izvori ne samo u fizičkoj snazi nego i u bistrini uma —
Kako je prikazan u pesmi Ivo Senković i aga od Ribnika on ide među dva ili tri najsugestivnija lika našeg herojskog pesništva.
Ali reči se ne smeju odvajati od postupaka, karaktera, celokupnog lika ličnosti koja ih je izgovorila. A ta ličnost je Miloš Obilić, po pesmi čovek prostoga roda, nepravedno uvređen, i