Jakšić, Đura - PROZA
— Sedi, Jelice!... Oh, kako je ovo divno mesto!... Osećaš li kako lipa miriše?... Čuješ li pesmu slavuja?... Vele da on svu dragu noć samo ljubavi peva, kažu da i on ljubi... — Oh, Milisave!
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Ko je taj što me goni i vodi kroz vatru bitke i oganj gripa da jedem, spavam, trunem u vodi, a krov mi samo stara lipa?
Dučić, Jovan - PESME
Dok blisnuše nebesa u času, I šum čudan prođe po samoći, Miris lipa dolinom se rasu: Jedna duša minu posred noći...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Odnekud puše vetar, i to tih, topal, mirišljav vetar, i šušti lipa, i onda jedan jak vijor. I oko mene je sad gora, pusta, mračna gora, i preda mnom je staza, i opet kuka kukavica.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
E de! Oćim da kupim, oćim da si osiromašim; nećim da kupim, oći da idi prokleto na notarius, is ton oficir, će ta lipa... Znajte sadašnje svetu. DIMA: Tiflute to filun peri to filumenom JANjA: Što? Na ovu kugu od vreme? O teos, filaksi!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A donja, ukopana u zemlju, za zimu. Pred njenim pendžerima, ispod dva reda lipa, sve je bilo u žbunju jasmina, i jorgovana.
Stajao je tako, izgubljen, ispod lipa, kraj fenjera, koji je bio spustio kraj sebe, na zemlju, međ noge. Bio je zagledan, niz strmu, praznu, budimsku, ulicu.
Kola su tada već bila zašla u neko selo i dizala su prašinu, u koju se mešao, sa svih strana, miris lipa – koje su te godine bile procvale rano. Začu se, odnekuda, i neko, sitno, seosko, zvono.
Nego su, u svemu, podložne uobrazilji. Ne vredi miris lipa, nego tej od lipa, odličan, za stomak čoveka i za bešiku. A bez funkcionariuma bešike čovek ne može imati ni dobre,
Nego su, u svemu, podložne uobrazilji. Ne vredi miris lipa, nego tej od lipa, odličan, za stomak čoveka i za bešiku. A bez funkcionariuma bešike čovek ne može imati ni dobre, filosofičeske,
toga, kroz taj miris jasmina iz proleća, kroz taj sjaj zvezda u noći, kroz te crne oči što ga gledaju iz rascvetanih lipa.
Posle turskih ratova, Vijena je bila postala varoš bašta, jasmina, jorgovana, lipa, igranki, pesama, vina. Bilo je, kao i drugde u Evropi, i u njoj, lopova, kesaroša, prostitutki, dosta, ali su ubistva,
Budim je, istina, to leto, bio veseo, posle letnjih kiša, sav u mirisu lipa i bagrenja. Rascijanska varoš, koja je u prošlim ratovima davala carstvu toliku vojsku, plivala je i sad u izobilju, to
U sobi, kroz čije je prozore mirisala pokisla bašta, bila je prijatna hladovina. Granje lipa, i kestenova, dopiralo je do prvog sprata, a munje su osvetljavale njenu postelju, kao da je neko, sa oblaka, hteo da je
Budim, Gran, Temišvar, Lipa, Senta, bile su bitke one prve armije, pobede čitavog njihovog naciona. Poslednje, posle sto godina – Kustoca, Solferino
Na toj zemlji, na Donecu, sem mirisne, visoke, trave, bagrenja i lipa, nije žive duše bilo. Katkad bi se samo neki konjanici pojavili, na vidiku.
Radičević, Branko - PESME
Laki vetrić osmenu se, Listak liska dirnu, Beli danak pokrenu se Pa kroz lipu virnu. Lipa brsne grane širi, Šapće danu sjajnu: Viri, dane sjajni, viri, Ali čuvaj tajnu. 1843, 6. dek.
(1844, 5. jul) JADNA DRAGA Vetrić piri, Lipa miri Kô i pre, Vrelo žubori Po lisnoj gori Kô i pre, Ja sam mlada Ovde sada Kô i pre, Sunce bega, Al' nema
— Mila moja, zoro moja, Sunce danu mome, O slađana misli moja A o zlatu mome! (1846, 6. jun) JADI IZNENADA Lipa stoji nasred dvora, Sunce sjaje odozgora, A pod lipom jedna deva Veze mlada pa popeva: „Itro, itro, iglo moja!
“ Tako moma pesmu doče, Sunce jarko plamtit poče Da deklicu krasnu zgleda, A ugledat lipa ne da. Moma vezla — gotova je, Tura vezak pa ustaje, Gleda brdu, dvorom šeta, Al' odozgo jedna četa — „Bože,
sve jasno kanô u po dana Kada sine luča ta sunčana, Divno mesto, puno lepirića, Puno tica, i puno cvetića, Puno lipa i druge divote — Baš mi srce iz nedara ote.
Zbogom, gore, mesta moja slatka, Puna lipa i debela latka, Puna tica, puna jagodica, Jagodica, prelepa đurđica; Zbogom, dole, zbogom mirisave Pune one ljubice
drugojzi strani, A odavde sve još ubavije: Kako samo dolina se vije, Kako gora podigla se gusta, A po gori sve ta lipa pusta, Lipa cveta, cvetići mirišu, A uz miris vetrići uzdišu, A uz vetrić kosi poklikuju, Uz kosove braća
A odavde sve još ubavije: Kako samo dolina se vije, Kako gora podigla se gusta, A po gori sve ta lipa pusta, Lipa cveta, cvetići mirišu, A uz miris vetrići uzdišu, A uz vetrić kosi poklikuju, Uz kosove braća podvikuju: „Ao
kake pečenice, Povratiti srce gladno, trudno, Vode ladne napojiti žudno; Vodu piješ, a vrelo žubori, A nad tobom lipa mirisava, A slavuji svud poju po gori, A kraj tebe cvetići i trava!
se stena sliva Umilno njegov žuboreći pad, Na brežići mu dikoji počiva Zefirima ljuljan nježni cvetić mlad; Mložina lipa tebe tu pokriva, Na tebe šiljuć blagodatni lad, A pored tebe vrela vode klize I vijaju se čak do one nize. 30.
“ Pa se mlađan za njom stisnu Dovati je sade, Mili bože, ona vrisnu Pa u travu pade. Lipa grane širi, Šapće danu sjajnu: Viri, dane, viri; Ali čuvaj tajnu. OPROŠTAJ DRAGOG I DRAGE Spevan do pole 11/12.
O kako dušu diže silno! O krasoto ti divna brda! O kako dolja lepo vrda! O kako laor miris krade! — Jer lipa dosta tog imade. Itd. u misli ide k Stražilovu, onde pije vode, bere cveće, etc., etc.
Kostić, Laza - PESME
Il' grobni nizu! il' rajski visu! uveli cvete! odnet mirisu! — Mirisu, da: — ta beše nam lipa, slavujma srpskim u lišću leg, a iz cvetova mirise sipa patničkom svetu bogodan lek.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Dan samo među danima, a ipak Drukčiji, kao beli list u knjizi; Prekid u tekstu. Odmorište. Lipa Grezne u žuto, crveni se šipak, A svi dohvati podjednako blizi Ili daleki, i svi nedohvati, Sve je u znaku polovine
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
PANONIJE 92 KAO LAĐA PO PUČINI 99 II 103 VISARION RAČANIN: RAČOM O POSTU ČASNOM 104 PROHOR RAČANIN: LIPA RAČANSKA 105 KIRIJAK RAČANIN: SAN U ISPOSNICI 106 DOROTEJ RAČANIN: SLOVO U PČELINjAKU 107 TEODOR RAČANIN: ŽAL ZA
U doba posta Hristos je maslačak. Po cerov-gorju gdegde vrana, gačak. PROHOR RAČANIN: LIPA RAČANSKA U crkvi lipe lipov bog se svetli, a družba pčela, prilježno, u srhu, imanje teče.
Jedan jablan ušiljenog mača samo što se ne zabode u pun mesec. Kroz već nažutela runa dveju lipa nazire se sofra, modra i beskrajno udaljena, za kojom večeraju uzrujane zvezde, a u zaumnoj dubini Višnjeg modrila Neko
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nadamnom miriše u oblacima sivim šuma tvoja fruška, od tamjana kadionica srebrnih. I dok zvezde gasi vetar lipa ja se smrti divim. Ona mi se čini jedina čista i ponosna sudbina muška. A ikona se blista.
Naša crkva bila je čuvena po ikonostasu Danila. Porta je bila bašta, sa pljuskom jasmina, i lipa. Nasred Temišvara, svake nedelje, kad je vreme lepo, svirala je vojna muzika, na trgu, opkoljenom terasama restorana i
Rakić, Milan - PESME
sjajem ove prve noći Kako se u mojoj obnovljenoj duši, Uz veselu pesmu razdraganih gnezda Dok šušti topola i miriše lipa I radosno nebo mesečinu sipa, Tajanstveno rađa novo jato zvezda...
tvoje Iz crne ti čarape kad proviri, Ja sklopih oči i zadrhtah tada, I sve što beše sa mnom i kraj mene, Redovi lipa, i ljudi, i žene, I ta starinska osvetljena zgrada, I mesečina, i priroda cela, Stopi se namah, za minutu jednu, U
Pandurović, Sima - PESME
PESMA TAME Noć. Ko čuje Kako noćnih seni Setna pesma tuži im na liri? Tamna lipa u tišini miri; Cvetovi su suzni njeni. Prokapljuje. Noć.
Noć. Ko čuje Kako noćnih seni Setna pesma tuži im na liri? Tamna lipa u tišini miri; Cvetovi su suzni njeni. Prokapljuje. Noć. Dobro mi doš’o, trenute radosti!
Noć. Ko čuje Kako noćnih seni Setna pesma tuži im na liri? Tamna lipa u tišini miri; Cvetovi su suzni njeni. Prokapljuje. Noć.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
mogu da budu i poetske lepote (Odenuo se kao gora listom, Nagizdala se kao livada o Petrovu-dne, Opravio se kao lipa u proleće, Čista pšenica kao da je golub zrno po zrno birao, Gospodski ide kao patka po dubokom viru itd.
Ođeven kao cvijet. Ođeo se kao kaćun. Okitio se kao gora listom. Opravio se kao lipa u proleće. Osta jedan kao panj u lazinu. Porastao kao konoplja. Pun besede kao šipak zrna.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
vrapči, iz Dunava šaranski i smuđevski, i sve se razume, i što petao kukuriče sa rude, i što lonac krčka, i što lipa škripi!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Posli onakoga pokora, nije čuda da uvati nika ustravica duševna čovika. A vra-Brne je jopet duševan. — Lipa mi njegova duševnost, kad odire ljude kamatom!
Zdrav uranija! — Otkuda ti u ovo doba? — pita fratar naduvajući obraze. Ja pošâ još sinoćke. Kâ, velju, lipa ladovita noć, a po danu vrućina... — dobro, dobro, pa zašta si došâ, a? Kušmelj se snebi zbog taka dočeka.
Jelici da joj se kunem bogom i svetim Franom i svim na svitu da, čim se zaredim, čim dođem do novaca, neće joj faliti lipa jabuka ako skloni malu da se uda, i to šta prije.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
O najlepše se lipa smeje — U samom vazduhu kao gust vrt. Pod očima trava mirno veje. Žuta se lala u njoj zlati I klati i tako teku sati.
Opada njena boja žuta — To čisto zlato moje duše. Već vidim rov sa novim kablom: Pašće u podne lipa stara. (Iščupaće mi sa tim stablom Najdraži miris mog oltara.
Ćosić, Dobrica - KORENI
On! riknulo je u njemu i preseklo mu dah. Bio je stara, nakrivljena lipa. Fijaker je pred gvozdenom kapijom, na desetak koračaja od njega, stao.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Dleto je od njega prosto odskakalo. — Pokušaj s lipom. Mekša je! — upozori ga majka. — Lipa je za babe! — držeći nožić u levoj, a panjić pridržavajući patrljkom desne ruke poče rezbariti.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Posle Drugog rata ona se širila i preplitala sa krošnjama izraslih lipa tako da nad Francuskom ulicom, sada, čak i u zatamnjenim danima, neprekidno trepere slojevi svetlosne prašine koja
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
A odavde sve još ubavije Kako samo dolina se vije! Kako gora podigla se gusta! A po gori sva ta lipa pusta! Lipa cveta, cvetići mirišu, A uz miris vetrići uzdišu, A uz vetrić kosi poklikuju; Uz kosove braća
A odavde sve još ubavije Kako samo dolina se vije! Kako gora podigla se gusta! A po gori sva ta lipa pusta! Lipa cveta, cvetići mirišu, A uz miris vetrići uzdišu, A uz vetrić kosi poklikuju; Uz kosove braća podvikuju: „Ao, danče,
Laki vetrić osme'nu se, Listak liska dirnu, Beli danak pokrenu se, Pa kroz lipu virnu. Lipa brsne grane širi, Šapće danu sjajnu: „Viri, dane sjajni, viri, Ali čuvaj tajnu!“ Br.
L. Kostić XXXIII JADNA DRAGA Vetrić piri, Lipa miri, K'o i pre. Vrelo žubori Po lisnoj gori, K'o i pre. Ja sam mlada Ovde sada, K'o i pre.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
To ne znam. Ali odoh, znaj od-oh... Prođosmo crkvu i skretosmo u njegovu ulicu koju sam poznavao. Velike, crne senke lipa pokretale se na zemlji potajno kao utvare. Na ulici pred berber nicom kašljao je i glasno zevao noćni stražar.
Krakov, Stanislav - KRILA
Oh, kakvo je samo klanje bilo! XI SPOKOJSTVO Po zemlji su bili redovi nosila. Nad njima je bilo lišće lipa i sjaj solunskog neba, nevidljive laste i jedna daleka zalutala pesma. Valjda kakvog pijanog mornara.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Po divnom Levču, Kuda je srndać nekad veselo Kroz gusto lisje lipa mirisnih Sa mudrim okom izvor tražio, Sad čovek onde, strahom prisiljen, Prikriva nejač, obučavajuć Da glasa svoga
Bojić, Milutin - PESME
(1912) POD LETNjIM SUNCEM Kako opojno miriše lipa I tihe noćne seni mru, Dok crven bakar zrake sipa I teško diše vlat u snu. Duboko, nemo želje mru.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
68 KUKOLj 69 KUKUREK 70 KUKURUZ 70 KUKUTA 72 KUPINA 72 KUPUS 74 LAZARICA 74 LALA 75 LAN 75 LESKA 76 LIMUN 78 LINCURA 79 LIPA 79 LOVOR 81 LOZOVINA 81 LjUBIČICA 82 LjUTIĆ 82 MAJKINA
, 511; 532), trbobolje (ib.). Njen koren obično se potapa u rakiju. LIPA Lіnde (tіlіa). Lipa. Reč je praslovenska. Šulek, Rad, 39, 12. L. je, kod Srba i Slovena uopšte, bila sveto drvo (v.
, 511; 532), trbobolje (ib.). Njen koren obično se potapa u rakiju. LIPA Lіnde (tіlіa). Lipa. Reč je praslovenska. Šulek, Rad, 39, 12. L. je, kod Srba i Slovena uopšte, bila sveto drvo (v. uopšte V.
kod izvora u Cerniku (Slavonija) bila nekada, prastara l. (»najstarija jugoslavenska lipa!«), pa je docnije tu stavljen krst (Rad, 1. s., 164).
i čita jevanđelje (Vrčević, Pomanje, 76). Pojedine svete lipe spominju se često, npr. Hadži-lipa u Banjaluci (Šk. vjesn. ‹Sarajevo› 10, 1903, 775), lipa kod sela »Lipnika« (okolina Bihaća, BV, 6, 1891, 216), l.
Pojedine svete lipe spominju se često, npr. Hadži-lipa u Banjaluci (Šk. vjesn. ‹Sarajevo› 10, 1903, 775), lipa kod sela »Lipnika« (okolina Bihaća, BV, 6, 1891, 216), l. kod Trebiča (Slavonija, Rad, o. s., 159).
« (ZNŽOJS, 12, 304; upor. i TRĐ, NNŽ, 3, 34). Činjenica da se lipa rado sadi po groblju (GZM, 6, 154) dokaz je da se ona smatra i kao senovito drvo.
koje pripadaju divovima), ili, najzad, božanstvima (hrast bogu gromovniku, leska nekom velikom ženskom božanstvu, lipa takođe nekom velikom božanstvu)« (Mit i religija u Srba, 6).
Ćipiko, Ivo - Pauci
u dobru”, djeca jednoga naroda dvaju plemena i, u slavu naše krasne domovine, ispijmo naše čaše naiskap i zapjevajmo „Lipa naša domovino!” Prvi fratri, a pred njima fra Joso, digoše se.
Nima ni nedilju dan' da sam ti ih da... — Svući ću, kad hoćete... Ma znam ja što je'... Da su lipa vrimena, ne bi vi mene gonili! — reče sasma mirno. — Ne zanovetaj. Svuci, pa 'ajde! — Ne bojte se, ostaviću ih!
I dosta mi je u tuzi misa 'na naša lipa mista i u svoj tuzi nikako da ih zaboravim, ni da ih se odrečem. Mučim se kako ću čakod zaštedit', pa da mi se
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Nagrnuli su odasvud kljasti i uzeti, šugavi i kostobolni, sušičavi i sumanuti. Gledam te nesrećnike što leže u hladu lipa u dvorištu. Okupili su se ovde kao grozdovi čavki, čekaju na red kod Doroteja.
Ilić, Vojislav J. - PESME
ne. 1888. OMORIKA U dubini tavnih gora, gde široka lipa miri, Usamljena omorika crne svoje grane širi. Njeno tavno, tužno lisje na večnu te tugu seća.
Od to doba bacajući suzni pogled sa visine Carski sin je s mračne kule željno gledô u doline. Tamo gusta lipa miri i svilena bleje stada, I hori se tužna pesma što pastirka peva mlada.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
A uz nju će doleteti Mnogo, mnogo živih ptica, Pa će opet oživeti Naša lipa i baštica. SRPSTVO MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA) Šta je Srpstvo?
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
sam te starče pastiru Usred beloga grada Prolazio si nešto posle ponoći Ognjenim poljem vračeva Između senki kuća i lipa Nosio si živo vuče oko vrata Svirao u lipov list Dve iskre ti igrale po kožuhu I ljubile riđu bradu i ruke Nisam te
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Leti, a ispod njega promiče srebrna ploča vode, mravinjaci sitniji od kamičaka, krošnje lipa! Sav u groznici vrati se Belko svom domu, ali čitavu noć nije uspeo oka da sklopi. Možda mu se letenje samo prisnilo?
Šantić, Aleksa - PESME
Ali najgore što je, To veće ne znade vajno; Najgore i najluđe ja sam U srcu nosio tajno. 25 Cvetala je lipa, slavuj klicô jasno, Smejalo se sunce radosno i vedro; Ti zagrli mene i poljubi strasno, I pritisnu čvrsto na