Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
I čujem kako na furuni zuji čajnik, miris lipe se u snegu oseća, i vidim kako skočanjene ruke lončetom čaja greje drvoseča, čiji sin izlazi u proletnji dan,
Svi su vašljivi, prale, regruti, vrve vaši po živom lešu, iznad crvene lipe što žuti anđeli se bištu i češu! Branioci i napadači, Tužioci, žrtve i krivci, sveti ratnici i kolači: vašljivice
Jasikovca prema Spasovnjači, od Spasovnjače do na Đakov kamen, na Okolišta, pa prema Konderu, od Kondera preko Šuplje lipe, na Bobiju, na Savin kamen i Kik, sa Kruševlja na Tataliju, od Laništa do Velike ravni, s Velike ravni do u Gubin
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
te primio; i stajaću dok ti uđeš u Kitog, pa kad dva pištolja izbaciš, onda ću znati da si na salamet izišao, i s moje lipe vire skinuo. i posle koji koga more, i čija dublje zaseče (tj. sablja).
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
” Neki me hladni znoj obuze. Ja pobegoh iz sobe i sedoh na jednu klupu u hodniku. Kroz otvoren prozor pirkaše sa one lipe sladak, mirišljav dah. — Ne! — rekoh ja. — Veći je onaj gore i od moga druga Joce! On će dati onome.
uzglavak, Blagojev guber; i hoću ti, Petrija, što ti je brat na robiji, da uzmeš podupiraču, pa da rasteraš kokoške s lipe i da svu noć stojiš više mene. A ko ne posluša — „ubio ga bog!” Ej, bre, jeste li čule? Bože moj!
Afrika
Lutamo širokim avenijama, zasađenim velikim gvinejskim drvetom, „fromažeom“, što uveče liči na naše lipe. Topli prijatni miris crvenih cvetova pokriva ovaj zaspali grad širokih ulica, crvene utabane zemlje i drvenih
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Gospoža Evdokija se tužila da su joj utrnula kolena, i da se seća kako su, prošle noći, u Rabu, mirisale lipe, isto tako. I jasmini. A Božič je onda upozoravao Pavla, kako žene ne znaju da misle ništa korisno.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
oktobrom«, bivšim »Luksorom«, za stolovima »Velike astronomije« bravari i uramljivači slika pili su pivo na krigle, lipe su cvetale u Cerskoj.
Radičević, Branko - PESME
) PUTNIK I TICA Divno gora lista, Divno sunce sija, Divno reka čista Zrake mu odbija. A na reci lednoj Divne lipe stoje, A na lipi jednoj Divno tica poje.
Jošte putnik tuda Nogom lakom odi, Stazica krivuda, Pored lipe vodi: „Oj tiče umilno, Što na grani stojiš, Okle tako silno Srce meni svojiš?
uzdanu, Zadrkta se pa još većma planu, Planu srce, a glava mi buknu, Pa za momom odma tragom suknu, Brzo stigo lipe ponosite, Ali onde do dve staze vite, Na toj ništa, onde nešto belo — Brže tamo, ona je zacelo!
Al' se brgo iz zabune trgo, Pa se živo drugoj stazi vrnu, Pa polete njome unapreda, Ali samo lipe vite zgleda, Samo lipe, samo nojcu crnu. Bože, Bože, dakle baš zanago Da ne vidim što je srcu drago!
se brgo iz zabune trgo, Pa se živo drugoj stazi vrnu, Pa polete njome unapreda, Ali samo lipe vite zgleda, Samo lipe, samo nojcu crnu. Bože, Bože, dakle baš zanago Da ne vidim što je srcu drago!
Stenjem, cvećem divno okićeno, Tu se vode ponapijem dobro, Te pogledim okoline, pobro, Al' stajau stene ponosite, Lipe grane raširile vite, Nigde nikog, debelo zalađe, Blago dragu ko tu drago nađe! Tice poju: Blago li si nama!
brega rese, I skače potom iz nje napolje, Preskače jarak u gaj koji prati; U gaju sad je, na desno se vije, Visoke lipe oko veće vidi, Pod kojima kristalno vrelo teče; Sad većem njegov srebrni talas, U kome ogleda mesec svoje lice.
Al' di je ona, di se sakrila? Za dubom lipe? — Tu je, tu će biti, U sebi Milan viče, govori, — Jer često s' ona vako igrala. No je li sad?
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Ali sad osećam strah... MAJKA PINTOROVIĆA: Da ti pristavim čaj? Oćeš od lipe? Od šipurka? Od trešnjinih peteljki? Najbolje da ti skuvam od nane. Nana smiruje.
Lalić, Ivan V. - PISMO
(9. VI 1989) AMOR FATІ Kažu mi, čujnim šapatom, dve lipe iza kuće: Ti si kriv; ti si ovde posadio nas obe u klizište, na sever, da štitimo ti temelj Ruševnog doma — a mnogo
nas vetar češlja, A ti si kriv: zbog tebe širimo korenje ovde u gradsku jalovinu, u šut, u krševinu — Kažu mi šapatom lipe, a ja im šapatom velim: Dobro je što je tako; dobro je što postoji Nesrazmer, kad se uzrok sretne sa posledicom; Evo
velim: Dobro je što je tako; dobro je što postoji Nesrazmer, kad se uzrok sretne sa posledicom; Evo vam blagoslov, lipe; a vaš je blagoslov meni Prerastanje mog čina, prerastanje mog časa. (4—5.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
U sjenci lipe poje bratija. Podrži, Bože, bruj nad životom! (Neka mi svirne crna hartija muzikom rala što škripi čotom!
U doba posta Hristos je maslačak. Po cerov-gorju gdegde vrana, gačak. PROHOR RAČANIN: LIPA RAČANSKA U crkvi lipe lipov bog se svetli, a družba pčela, prilježno, u srhu, imanje teče.
) Po pelud-carstvu stado pase, gudi što službu čini prosjaku i ludi. U crkvi lipe lipov bog se svetli, a saće juna kao kvasac buja i popak žeže, i žubori guja. Tek sjajak lanen (anđeo li, cvet li?
), kroz sveto runo (blažen, dušo, lan ti), u sabor-kolo s proplanka uplamti. U crkvi lipe lipov bog se svetli. KIRIJAK RAČANIN: SAN U ISPOSNICI Šljivike gužva račvast nalet vetra.
II Vilenjak biljni jasne se sa duda: Četinar ja sam, listopadan, srmen, iz lipe brojim jasikova čuda po danu tek sam usred noći crven; u glogu gajim drhtavicu tise: plamičak smisla da ne zagubi
U samu sebe tek bi unatraške. V O žiško lipe s jasenovog hrasta, u takvom sklopu tek si svetilište, u krošnji srca davna slika glasa, što s krvnih zrnca navire
o žiško lipe c jasenovog hrasta, embrion ti si utrojenih sila, što traju ritmom simfonije bilja, u čijem rondu jezik nije farsa,
o žiško lipe c jasenovog xpacta! IV U tesnom sklopu metrike i bola, „Mirišu lipe s pitomog Vračara“, a s vrata mojih vrba,
o žiško lipe c jasenovog xpacta! IV U tesnom sklopu metrike i bola, „Mirišu lipe s pitomog Vračara“, a s vrata mojih vrba, grm, topola zašušte žarom, kao sa vatralja, te čekam pljusak, plòdotvoran,
“ „Pričekaj samo zemlja da zevne“ Sedmice lepa! Stišaj, uspori pupoljke žurne: šum će da krene s livada Gornjih, s lipe u gori. Nedelja šušne: Trepnuti ne smem: puni mi srce radosti refren.
Rastrojstvo zvučno puni se ozonom. IV U srcu gajim ljubav gostoprimstva, referat s lipe kada pčele rade a kuće retke, pusta domaćinstva.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Levo, na blagoj padini prema reci pod stablom velike lipe, nalazi se hrastov sto okružen klupama. Desno se ide na ulicu.
A odavde imate i pogled na reku! (Vasiliju) Jesam li vam pokazala onaj hrastov astal ispod lipe? Tamo možete da ručavate i večeravate, dok je leto! VASILIJE: Šta da ručavamo?
Veoma je toplo i svetlo. Za stolom ispod lipe, Sofija, Jelisaveta i Vasilije probaju jednu scenu iz Šilerovih Razbojnika.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U Slobodu, kud, nad nama, grane jezde. U prah mirisan, kud lipe raspu zvezde! Uzeše nam čast, ali svetli slast, nebesna, kao ponos, na našem licu!
Groblja K und K. regimente № 29. rasuta su po celom teritoriju od Zlota Lipe do Tarnopola i bila su, počev od septembra, sve češća, sve veća, sve strašnija.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
jutara, mirisne ujede uglja istovarenog pokraj podrumskih rešetki, cilik tramvaja koji su se kotrljali nizbrdicama, lipe u Makedonskoj ulici, svetlosni prasak ljudskih glasova i zvukova u aprilu, nagomilano lišće po trotoarima početkom
Rakić, Milan - PESME
Mirišu lipe s pitomog Vračara, ''Nešto se miče i nešto se mrda'', I, kao oko koje se otvara, Zasvetle vatre s Topčiderskog brda.
Pandurović, Sima - PESME
I kada zore zraci budu bistri Prodrli varoš, lipe u prašini, Kad budu izašli na sunce filistri, I drage noći kraj bude tišini, Ja ću, k’o često, po poznatom putu,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
gde je mnogo šume isečeno; krčevina lastina — ugodnost, udobnost lencuo — čaršav libro — knjiga lik — lika (od lipe) linjak — vrsta ribe lubina — deo tela (čoveka ili životinje) gde su creva i džigerica; udariti po lubinu — po leđima,
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Fra-Brne jednako prkelaše pogledajući sinovca, pa kad i tome dođe kraj poče naški. — Jeto tako! Nisam čuja lipe glasove za nj, ali, ako se ne bude vladâ kako valja, ja ću fiju!
Ko zna, može se sve to još na lipe svršiti, a može biti da je Krkotić najmanje kriv.“ Tada vra-Brne odmeknu i reče: „Ajde pokušajmo i to, neka ga vrag
— zagrajiše svi. — E, pa u ime toga da ste mi zdravi! — nastavi Trtak. — Za zdravlje ovi vridni dijaka i njiove lipe mladosti. Bog im daj da dožive ono za čim iđu! Sluge poustajaše i skidoše kape.
— reče on djetetu. — Izgone ljude iz kuće sv. Vrane, ljude koji su, otkle-dokle, došli na požalovanje!... A, ovo nisu lipe bilige, ovo... — Nemoj, ćaća, činiti škandalu, ako boga znaš! Nemoj zbog meneka...
— „Ako ćeš da budeš zdrav, ako ćeš da ozdraviš, odbaci velike brige, ne ljuti se!“ Vidiš da su to lipe riči! Pa onda još kaže: „Ne pij vina puno; malo večeraj; ustani poslin ića; ne spavaj poslin podne...
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
U tamnu ploču zurim nice. I stojim ispod lipe tvoje, Samcit, umesto da smo dvoje. ZAR SAD BAŠ Zar sad baš kada ponoć prevali I kad je mozak trom i umoran I kada
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
U tom su međuratnom spokoju, opojnom, kažu, a kratkotrajnom, zidane nove kuće i izrastale mlade lipe, kaldrmu je zamenio asfalt a svetlosna granica, nevidljiva oku onih koji se nikad ne okreću prošlosti, jednako je
neba, sve neuhvatljivije dok traje junsko predvečerje koje će ce izgubiti, a prašina je sva sanjiva, a stapaju se mirisi lipe, i šam-dudova, i divlje nane, i žalfije: samo blagosti više nema, ugasila se.
Uredio je da se u dvorištima, bilo ih je dva, nasade lipe, ujutru i uveče sam je negovao ružičnjak a njegov se mali vinograd prostirao sve do šanca.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
leti, praznikom poslepodne, tu pred kućicom u koju se i kroz prozor sa ulice moglo ukoračiti, ispod široko razgranate lipe, iznela bi ona slatko i hladne bunarske vode, a on bi joj, pušeći, pričao razne kancelarijske novosti.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Javor« 1887. NA IZVORU (Slobodno po Šamisu) Haj, pod lipom izvor što je! S lipe miri ceo dô. Kako onde tice poje Ne zna svako, ne zna to.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Lutamo širokim avenijama, zasađenim velikim gvinejskim drvetom, „fromažeom“, što uveče liči na naše lipe. Topli prijatni miris crvenih cvetova pokriva ovaj zaspali grad širokih ulica, crvene utabane zemlje i drvenih
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
LІІ Putujemo. Voz nam leti. Beže polja, beže njive, Beže lipe i jablani, Pa i vrbe žalostive. Eno vidim razdraganu Jednu milu pticu malu, — Sve to vidim u tvom oku, Kâ u
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
pre manje ili više godina (Rad, 43, 159; GZM, 6, 372); crkve i džamije možda su u pojedinim slučajevima zamenile svete lipe, kao što je npr. kod izvora u Cerniku (Slavonija) bila nekada, prastara l. (»najstarija jugoslavenska lipa!
i čita jevanđelje (Vrčević, Pomanje, 76). Pojedine svete lipe spominju se često, npr. Hadži-lipa u Banjaluci (Šk. vjesn. ‹Sarajevo› 10, 1903, 775), lipa kod sela »Lipnika« (okolina
pričaju se legende. Narod u Sloveniji veruje da je Isus bio razapet na l. drvetu (Rad, 1. s., 172). Pored svete lipe u Banjaluci bio je potočić.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Jema prav' glavar.— prekide besjedu šjor Keko. — Pobogu, ča bi je za drugoga plaća?! Pa baš sada, kad su ovako lipe godine... Nasta žamor među vijećnicima. — Ča će nam potok, neće uvik kišit'!... — A kako će se selo prihranit'?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
vidljive za noći punoga meseca, primetne za čoveka kojeg nisu odabrale za svoje zadovoljstvo jedino kroz otužni miris lipe ili gustu raspinjuću čežnju. Lovina im je došla na noge.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Istina, njegova stara stabla, - lipe, divlji kestenovi, borovi i jele, - sada su još veća i lepša nego što su nekad bila, ali u njihovu debelom hladu vode
Kako nemam prskalice sa perolinom, to sam zamolio tri stare lipe da nam one omirišu vazduh, a pobrinuo sam se i za orkestar: cvrčci već udešavaju u travi svoje instrumente.
putanju sam pretstavio jakim crvenim koncem, koji se propliće ovde kroz jorgovan, pa ide, kao što vidite, preko ove lipe do ova dva kestena a odavde, preko onoga reda belih štapova pobijenih u travu, čak do leve tarabe vrta, koju dodiruje;
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
A na reci lednoj Divne lipe stoje, A na lipi jednoj Divno tica poje. Jošte putnik tuda Nogom lakom odi, Stazica krivuda Pored lipe vodi: „Oj
Jošte putnik tuda Nogom lakom odi, Stazica krivuda Pored lipe vodi: „Oj tiče umilno, Što na grani stojiš, Okle tako silno Srce meni svojiš?
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Čak se i vetar ućutao. Kad, odjednom, kao da odnekud dođe šum vode. Pođe Vedran za šumom i vide — pod korenom lipe ključa izvor! Divota! Dečak se naže i napi vode, pa od dosade poče da u izvor baca grumičke zemlje.
Šantić, Aleksa - PESME
41 Snevah o čedu kraljevskom, Lice joj je suzno i svelo; Pod granjem lipe seđah s njom, I mi se grljasmo vrelo. ''Ja neću presto oca tvog, Niti mu krunu jasnu, Ja neću skiptra kraljevskog,