Radičević, Branko - PESME
A na reci lednoj Divne lipe stoje, A na lipi jednoj Divno tica poje. Jošte putnik tuda Nogom lakom odi, Stazica krivuda, Pored lipe vodi: „Oj tiče umilno,
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nije preživeo. Ja sam preživeo. Mi smo bačeni u vatru (Barbis: Feu) na Zlota Lipi, u velikoj ofanzivi na Rusiju, koja se, za dvadeset i devetu, završila katastrofalno, prilikom propasti puka, i
Reći ću samo toliko da smo u krvi bili od te prve letnje noći, na Zlota Lipi, svaki dan, do jeseni. Ja ću o tome reći samo nekoliko kurioziteta.
Od artiljerijskog brzo. Žvaću krv i zubi su im, kao i čela, razbijeni. Rusi su, na Zlota Lipi, praštali život, dobroćudno, onima koje bi u šumama zarobili.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— ponovi Bakonja i poljubi opet strica u ruku. — Tako, moj lipi Stipane — reče Osinjača — zdravljica se nanosija, a tako ti tvoje srićice pouči neuko dite, jer mi, smo kâ goveda...
Čagalj upro kažiputom u svoje čelo pa kuca u nj. Osinjača reče djeci: — Ajte’ poljubite ruku stricu i recite: Vala naš lipi dujo. Čmanjak, Krivica i Galica učiniše tako a mati diže Škemba, te i on ćuki strika. — Taa-ko! Ajte lezite!
— Lažeš! — reče Osinjača kroz plač. — Muči, ženo, muči, nemam ja kad, a mogâ bi lipi stvari izređati... Dakle, razumija si sve, pa sad ga vodi! Čuće mu za zdravlje tvoja braća vratri, a ni sv.
bam! tum! pum!, kâ da se ne može ljudski... — Dobro! Dobro! Ajte sad! — A moj dobri, moj lipi vra-Brne! — nastavi Čagljina — nemoj ti misliti da smo ti mi izgubili rišpet, i da ja nisam znâ da ćeš ti učiniti kako
— Jeno ga pod Crnim kukom, u sinici strica Rore. — Trči ćaća! — veli Bakonja davši Kenju novce. — Brzo, moj lipi Jere — doda žena. — Ajdmo — reče Kušmelj, uzevši kuburu s oružnice, pa istura Kenja pred sobom.
Bakonja se nješto pribra, ali mu drhtaše trska u ruci, kad je palio svijeće. Muvajući se po crkvi, moljaše se: — Moj lipi sveti Vrane! Oslobodi me ovoga puta, pa jevo ti se za...
A ako li vra dozna sve, pak me istira, utopiću se, a kući neću, viruj mi, moj lipi sveti Vrane!... A ti znaš ko me naveja da se skitam po noći, da gledam kako se tvoja muka krade!
Srećom ne bješe nikoga. On namjesti usta na ključanicu, ogradi usta šakama i poče: — Moj lipi vra-Brne, ti si ništa idak, a ja nisam znâ, nego oprosti... — Nosi te vrag! — prekide ga iznutra Brne.
Odmah se promoliše druge — bijaše lijepih — te vikahu jedna za drugom: — Kud tako, lipi mladiću? Stanite, lipi gospodine! Bakonja pogna kasom.
Odmah se promoliše druge — bijaše lijepih — te vikahu jedna za drugom: — Kud tako, lipi mladiću? Stanite, lipi gospodine! Bakonja pogna kasom.
oko ognjišta, Osinjača pruži vreću na koju kleče Bakonja, pa onda započe kroz suze: — Da si prost i blagosloven, lipi moj sinko, da srićan budeš u svetome redu, da svojoj majčici i mrtvoj duši olakšaš...
Knez je nalazio izgovora da ustavlja svakoga putnika i da mu kazuje kako je „onaj mladi, lipi redovnik njegov sin, kome je sad ime vra-Brne! Dvajest peti „vra“ u mome rodu, bolan!
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Gde su oni što daju vodicu? Unuk mi se rodio. Kaluđer zbunjeno prihvati dizgine i belu kobilu povuče prema lipi. Iz konaka izmile i pođe k njemu nekoliko brada i mantija. — Dođoh po vodicu. Unuk mi se rodio!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Niderle ‹Slovanѕké ѕtarožitnoѕti, Žіvot ѕtarých Slovanů, Praha, 19242, II, 1, 186 idd›), i ukazivalo bi možda na kult lipi. Zanimljivo je da je u blizini lipničke l.
On peškir obeleži, i kada se posle vratio u Banjaluku, ode ka lipi i tu nađe onaj obeleženi peškir. Po tom čudu prozove se ona l. Hadži[jina] l. (Šk. vj.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Naći ćeš tamo pravo društvo! Koji bal? Nikoliko gladuša, golaća. Da ti izmami koju litru vina. Lipi si mi gospodin! — Pa mu reče blažim glasom: — 'Ajde spati, bolje ti je! Oni nisu tvoj par!
— Tako je! — potvrdi Ivo. — Ča, dakle ću poć' šest miseci unutra za ono... — Lipi zakon! Istukli mu sina, a njega u zatvor, opazi stari šjor Luka.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
A na reci lednoj Divne lipe stoje, A na lipi jednoj Divno tica poje. Jošte putnik tuda Nogom lakom odi, Stazica krivuda Pored lipe vodi: „Oj tiče umilno, Što na
Na kitnjastoj lipi našoj Žuto granje ćuti, drema; Pod strehom se gnezdo roni, Jer u njemu laste nema. „Kud je ot'šla ta crnojka?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
45 POPIJEVKA OL SVILOJEVIĆA Ali side divojka misecu govoriti, neboga divojka: „Kaži meni, lipi misec koj' dohodiš s istoka, jesi vidil v Carigradu moga mlada Svilojevića, zaručnika moga?