Jakšić, Đura - PROZA
Tako u razgovoru dođosmo do jednoga proplanka. Tu beše jedna livada vrljikama ograđena. Moj kožarski trgovac dodade mi ular od konja, skide nekoliko vrljika dole, i tako smo preveli konja u
— Prostri, brate, tvoje japundže, — reče Miladin, — ovde se možemo malo i poodmoriti... Ovo je livada moga pobratima Živka iz Mutnice, neće nam zameriti baš i da nas zastane... Noć beše tiha, trava mirisna, sve je mirno.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Širom ovih šuma i livada, po jarugama i po jendecima, Niko ne zna koliko hiljada i hiljada poginulih ima. Al zna se da nema Ni jednog od
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
maja 1806., izišla na Vračar, Miloje Petrović načini šanac u Ciganskoj Bari, kud protiče Mokri Lug preko livada u Savu; na sredi namesti nekoliko topova, puca na varoš, i na grad, a Turci sa ćoška od Varoš-kapije na njega bacaju.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— reče gazda Raka kao preteći. — Ima suda i osem tebe! — pa ljutito iziđe iz mehane. Gazda Raka udari preko seoskih livada da obiđe uzgred i svoj zabran, a jednako psuje đa Simu, đa kmeta.
— Eto šta!... Pođem ti odavde u neko doba noći, pa hajde, velim, preče je, te udarim preko livada... Čujem krive se goveda — jest, bogami, neki đavo! Pođe meni kosa naviše. Vratio bih se, ali kud ću obilaziti.
— Ama jes ti... — unosi se Uzlović pred pop-Peru posrćući. — Ja, jes ti čuo, kapetane!... Znaš — livada... — Vino... — mrmolji opet kapetan držeći se za svog Đuku da ne padne — vino... Ti, Dašo... Jes — vinograd...
— odazva se on i priđe im nestrpljivo. — Bi li ti uzeo još vrljika da ti doteramo? — 'Oću, 'oću! Mi treba za livada, ona dole u reci. A koliko imate vrliki? — Biće dvaest kola. — E 'oću, 'oću! A pošto?
volove — ispregnuti volove iz jarma popišmaniti se — odustati porus — šupljika na koži potes — ograđena njiva ili livada, više njiva na kojima se seju isti usevi potra — šteta koju stoka učini usevima potričari — ljudi koji određuju visinu
Cimenta — limeni sud cipun — mali otvor na dnu šuplje bukve kroz koju ide voda na vodenični točak Čajir — ograđena livada, pašnjak čakmak — kresivo za izazivanje varnica iz kremena čaktara — zvono za ovce čangriza — zajeda, svadljiv ton
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Mitre! — Šta ti to veliš, Marice? — Velim: da bog poživi tebe i onu našu dečicu! Nije nas hranila ni kuća ni livada, nego ti, hranitelju naš! Nećemo mi biti nijedno gladni dok si ti međ' nama!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
pašnjaci i prostrane livade Raške; zemljište je golo, kršno, a trave ima samo u pukotinama krečnjaka i u škrapama, a livada jedino po dnu vrtača i uvala.
Zbijene su jedna uz drugu kao u varošima. Oko kuća nema ni njiva ni livada ni voćnjaka. Ljudi ne žive od proizvoda okolnog zemljišta već na njemu samo stanuju.
U privrednom pogledu ova sela liče na sela mavrovske kotline, imaju više livada i stoke. Ali su svi stanovnici pečalbari i idu na rad poglavito u Carigrad, manje u Srbiju.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
jurio, prekim putevima, prema Fruškoj gori, on je stajao u kolima kao strašilo, između gajeva, žbunja i pokošenih livada, dovikujući slugama.
Kuća Isakoviča beše prepukla na severnoj strani i činilo se da će, ako kiše još dugo potraju, da se ruši. Livada oko nje, visoko nad Dunavom, bila je toliko natopljena kišom, da su se u travi počele pojavljivati rupe i pukotine u koje
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
O DRŽAVNOJ IMOVINI Svi slivovi Laba i Vardara, sve slane s livada i sa njiva, svi glečeri što ih ima Šara, ledenice pod strehom niske, sve nebo sinje, svi pljuskovi koji se za
Matavulj, Simo - USKOK
i masline I još oni grozni vinogradi; — Kad pogledaš strmo ispod grada, Al’ uzrasla šenica bjelica, A oko nje zelena livada, Kroz nju teče zelena Bojana...
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Gruža, pesnički i ljudski zavičaj Erićev, puna krotkih uvala, blagih zaravni, gradina, livada, i malih, ledenih bašta uz potoke, struji kroz krvotok ovog pesnika kao alkohol od koga samo stihovi mogu da otrezne,
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
raznežen pesnik idealizovanog srpskog sela iz »starog dobrog doba«, idiličan pesnik »poljskog cveća« sa mačvanskih livada. On iskreno voli selo i seljake i prikazuje ih toplije i lepše no iko.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Oko glave obvio belu čalmu, a ogrtačem se plavetnim ogrnuo... Stoji u cveću do kolena... Miriše kao livada, kiša i duvan... Stoji i čeka me, a telo mu i kroz odeću svetli... Ali posle je došlo i dete.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
od snijega izvađena iz jame bezdanje prema suncu ilijnskome, vjetar je oživio, rosa je podojila, a gora lišćem obukla i livada cvijećem nakitila i naresila.
Putovao nekud čoek sa ženom, pa udare preko livade skoro pokošene, onda čoek reče: — Ala, ženo, lijepo ti je ova livada pokošena! A žena: — Zar ti je napalo na oči, te ne vidiš da to nije košeno nego striženo!
A čoek opet: — Bog s tobom, ženo! Kako će se livada strići? To je košeno, eto vidiš otkosa. I tako čoek dokazujući da je košeno, a žena da je striženo, svade se i čoek
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
“ „Pričekaj samo zemlja da zevne“ Sedmice lepa! Stišaj, uspori pupoljke žurne: šum će da krene s livada Gornjih, s lipe u gori. Nedelja šušne: Trepnuti ne smem: puni mi srce radosti refren.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Cvjetaju lale i ruža rujna, diže se hrašće il bukva neka, za Ćosom niče pšenica bujna ili se širi livada meka. Zelenim ruhom kite se puti, a Ćosa ide, ništa ne sluti.
“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zaspao vrabac, a sniježak, ipak — i dalje lijeće, beskrajna livada cvjeta, prekrasno, zimljivo cvijeće.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Levo krilo se izgubi u jednome kukuruzištu... Naskoro se pojavi na onoj drugoj strani. Pred njima je sada livada, te vojnici zastadoše. Verovatno osmatraju. Centar zamače iza onoga šljivara... — Ovde nema neprijatelja?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
na niže, stajaše on posmatrajući selo, koje se, okićeno voćnjacima, pružilo po drugoj kosi, a svojom širinom dopire do livada. Čobančad, videvši putnika u varoškom odelu, pođoše k njemu, ali prišavši blizu, stadoše.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
U njoj je bilo bregova i dolina, gustih, hladovitih šuma, zelenih proplanaka i livada, dubokih gudura, kamenitih ždrela i provala, mnogo izvora i potoka, gorskih jezera, sjajnih i glatkih kao ogledalo.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
) Na sunce ne izlaze one nikada: Čija je, ako nije njina livada? I naposletku — a poslednji Igrač u kolu zove se kec — Tu je i glavni zemljoposednik Aksa Aksić, livadski zec.
imanje, Prošeta, spokojno, u razdanje, Jer u to doba spavaju svi — Lovci i lisice, ljudi i psi — I to su časovi kad livada Njemu, i samo njemu, pripada.
u džematu Predsela, Živela je pčela Vesić Vesela, Dušom dobra, ali lenja: nikada Ne videše je da proleće preko livada!
Iz ove tuge, Samoće ove, Tamo nas zove Miris zóve. KAKO SE CRTA PAŠNjAK Da se pašnjak nacrta, potrebna je livada I na njoj travki šest milijardi dvesta hiljada!
LjULj U junu ljulj Krene, ko mulj, I livada se Da u talase: Sve val do vala Bez obala; Drhte jorgani Naborani.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Sa druge strane plodišta je ogromno Sargasko more, koje se iz aeroplana prikazuje kao mrko-žuta livada na neizmernoj zelenkasto-sivoj površini okeana. To je oblast velikih okeanskih dubina koje dostižu 6—7 hiljada metara.
Alge plove u masama po površini okeana, u prostranim spletovima koji čine da ta površina izgleda kao kakva livada. One se i kreću, menja jući svoje mesto prema strujama i pravcima vetrova, ali ne izlazeći iz prostora ograničenog sa
Alge se u Sargaskom moru u stvari ne nalaze kao kompaktna, prostrana travna livada, već uvek u aglomeratima i spletovima od 20 do 100 metara u prečniku.
Ostrvo je šumovito i puno potočića, lepih livada, vinograda i njiva zasađenih duvanom. Njegovo najveće mesto San—Rok, sa 6000 stanovnika, vezano je sa ostalim naseljenim
Ostrvo je vrlo plodno, puno bujne vegetacije, voćnjaka i zelenih livada. Obale su mu strme i dižu se visoko iznad morske površine. Najniža je južna strana ostrva.
Pandurović, Sima - PESME
NEIZBEŽNOST Nad glavom nam plovi jato róda, Peva tužnu pesmu rastanaka Preko šuma, livada i vóda, Pred krilima sveobimnog mraka. Veče; zamor...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
). Poređenja mogu da budu i poetske lepote (Odenuo se kao gora listom, Nagizdala se kao livada o Petrovu-dne, Opravio se kao lipa u proleće, Čista pšenica kao da je golub zrno po zrno birao, Gospodski ide kao
Zdrav kao dren. Ispucale mu ruke kao borova kora. Leže kao snoplje. Leti kao kunina. Nagizdala se kao livada o Petrovu-dne. Ođeven kao cvijet. Ođeo se kao kaćun. Okitio se kao gora listom. Opravio se kao lipa u proleće.
“) 5 Hvala domaćinu, rukom delio, a srcem veselio! Bog ti pomogô, niko ti ništa ne mogô! Njiva i livada ti rodila a vesela čeljad po kući hodila!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Putovao nekud čovek sa ženom, pa udare preko livade skoropokošene, onda čovek reče: „Ala ženo! lijepo ti je ova livada pokošena!“ A žena: „Zar ti je napalo na oči, te ne vidiš, da to nije košeno, nego striženo!
“ A čovek opet: „Bog s tobom, ženo! kako će se livada strići? to je košeno, eto vidiš otkosa.“ — I tako čovek dokazujući da je košeno, a žena, da je striženo, svade se, i
od snijega izvađena iz jame bezdanje prema suncu Ilijnskome, vjetar je oživio, rosa je podojila, a gora lišćem obukla i livada cvijećem nakitila i naresila.
tri konja kakva ti je moj otac narekao, ali ako bi se prepali, a ti izvadi ovaj nož i put sunca okreni da se obasja livada, onda će ti svi konji sami doći i kao jagnjad padnuti pred tobom, te ćeš ih tako pohvatati i sa sobom dovesti.
konja svakojakijeh; kad siđe u livadu, konji se počnu plašiti, a on izvadi nož i okrenu put sunca, te sinu da se sva livada zasja kao na gori sunce kad ogrije, i evo ti od svakuda svakojakijeh konja k njemu, i kako koji dolazi, tako na prva
Putovao nekud čoek sa ženom, pa udare preko livade skoro pokošene, onda čoek reče: „Ala ženo! lijepo ti je ova livada pokošena!” A žena: „Zar ti je napalo na oči, te ne vidiš da to nije košeno, nego striženo!
” A čoek opet: „Bog s tobom, ženo! Kako će se livada strići? to je košeno, eto vidiš otkosa.” — I tako čoek dokazujući da je košeno, a žena da je striženo, svade se, i
Ćosić, Dobrica - KORENI
— deset je godina kako te ja molim da se pomiriš s manastirom. Radi vodenice i onih pustih livada... — o tome neću da čujem! — Kako sam ja mogla? Svi mogu u mojoj familiji. — Možda je meni tako suđeno.
Nije ga briga što je to livada njegovog oca, gde je nekada ležeći u kukuruzu prežao satima da vidi gola kolena devojaka što su plastile seno, sve je
Pod snegom, gure se kameni žitelji Prerova, ravnajući svoju visinu prema veličini njiva i livada što ih ostaviše svojim naslednicima, i svi odreda jadno su beznačajni, pa Vukašin pomisli: ipak, neće me pored ovih
Sve će opusteti i ojaloviti. Tuđinci će brzo požderati snagu njegovih njiva, vinograda i livada. Sneg je sasvim pocrneo. Đorđe se polako vraća kući, gonjen ledenim šumom reke.
Govorila je sa senkom: „Hoću da te molim da me spaseš nesreće.“ „Sve ću da učinim. Ti si žena koju su reka i livada rodile. Hoću da ubijem za tebe. Ja mogu sve!
Kao da sanja. Đorđe sede na travu u livadi, svenuloj od To će biti livada moga sina, naslednika, reče u sebi. Sin! Sin! Toliko dugo sam te čekao... Petnaest godina sam te čekao... Imaćeš sina.
Posle petnaest godina prvi put ponovo dolazi u manastir. Stoji u senci graba, pod njim rečica teče zeleno i zvonko. Livada majem opkolila i stegla stari kameni zid, godinama izrošavljen i izglodan, koji umorno mili oko manastira i konaka.
zelene lestvice pobodene crvene i plave kugle pored putanjica s varoškim cvećem koje ne miriše, i što ne znaju šta je livada.
Dvadeset i šest ari je velika. Spojio sam je s našom starom kupovinom i sad nam je ta livada dva i po hektara velika. Šta kažeš, Adame, na to? Dva puta se kosi, a otava nije slabija od prve trave.
Svi će oni, Adame, biti tvoji nadničari. Tvoji, tvoji, sine! Bog je tako odredio. Baćićeva livada je do naše njive. I nju ćemo da uzmemo. I oni tvom tati duguju. Pritegnuće ih nešto, pa će morati da mi je ustupe.
Čovek hoće bar onoliko koliko si bubama dao: da se množi toliko da nikad ne može da ugine. A Srbijica je livada koju reka plavi kad god zacveta. Mi se više semenjem ne množimo. Iz korenja nekog ničemo.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Je li moguće? Protrljao je oči, ali i dalje je bilo sve isto. Prelivena mesečevim sjajem livada je bila sva plava, a kroz plavu travu hodao je plavi jelen. — Pa, ja to sanjam? — dečak se zamisli.
Šta je ovo? Niz srebrne niti mesečine spuštalo se na livadu jato zvezda, od čijeg sjaja livada postade još plavlja. Ko bi rekao da su zvezde tako nemirne? Dečak protrla oči, ali se ništa ne izmeni.
Da se nije ptica javila? Možda zvezda? — Ko si ti? I čega da te oslobodim? — dečak se trže. Ispred njega bila je livada poplavljena mesečinom kao srebrnom vodom. Iznad nje, kao srebrni čamac, plovio je u struji mesečine vrh planine.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
zvoni?... V. Ilić Mlađi CLIV NA BUNARU U vedri dan što nagoveštava proleće Drumom širokim išli smo pokraj livada, I sa klicima obesne, detinjske sreće Zdravili pastire mlade i njihna stada.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Sutradan bila je nedelja. Proleće je disalo plućima punim rajskoga mirisa. I sa livada je pirila mirisna svežina, i svileni vazduh je podrhtavao. Izišao sam da šetam; ulice su još prazne.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Samo da prođe ova dugačka zima!... — U naš Klenovik, je li?... da se nagledam onih zelenih livada, da se naslušam, makar iz zaklona, onih naših pesama, da se napijem hladne vode sa našega studenca...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Tako išli, išli ravnicom i brdom, preko polja i livada, preko voda i šuma, dok došli na prvo raskršće. Tu se dogovore da krenu svaki svojim putem.
— vikne, i krenuše na dalji put u treću carevinu. Išli dugo, išli, i kroz gore i kroz dole, i preko polja i preko livada i voda, dok jedva jednom stigli u treću carevinu. Kad tu, al̓ dvori carevi veliki i gadni, i kraj dvora velika štala.
Onda čoek reče: — Ala, ženo, lijepo ti je ova livada pokošena! A žena: — Zar ti je napalo na oči, te ne vidiš da to nije košeno, nego striženo!
A čoek opet: — Bog s tobom, ženo! Kako će se livada strići? To je košeno, eto vidiš otkosa. I tako čoek dokazujući da je košeno, a žena da je striženo, svade se i čoek
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kada se sunce već visoko podiglo, zaustavio sam se na ivici šume na obroncima brežuljka. Ispod mene bila je jedna livada i gledajući je, pali su mi na pamet stihovi pesnika Njegoša!
Ovde je živeo stari Ljubomir, bog da mu dušu prosti! On te je mnogo voleo i pravio ti je lepe kožuhe i šubare. Ovo je livada gde si svako veče dovodio konje čikošu da ih vodi na pašnjak.
Ovde je živeo stari Ljubomir, bog da mu dušu prosti! On te je mnogo voleo i pravio ti je lepe kožuhe i šubare. Ovo je livada gde si svako veče dovodio konje čikošu da ih vodi na pašnjak.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Svakoga čekaju kod kuće žena, deca, neposejana njiva, nepokošena livada, nenaranjena stoka, neplaćen dug. Pa baš i da ce održimo do zime, koja vajda otuda?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
nas zadržavaš čami, Da ozbiljski koračit ne smemo: Njive su nam zarasle u trnje, Divjakinje rastu bez kalema, Po livada čkalj s dikicom vlada, Vinogradi ginu od ševara. Mi čekamo — ali šta? — ne znamo. Da na vrbi valjda rodi grožđe!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
nenošenu povezaču, pa sutra pre sunca zatrese t. i kaže: »Povezača nanošena, devojka naprošena, a livada nekošena: povezaču ponesoše, livadu pokosiše, i devojku zaprosiše«. Cvetove što sa t.
Kod Takova, »U hataru sela Klatičeva neposredno ispod železničkog stajališta Srčanik«, jedna livada zove se Srčanik — zato što je na njoj nekad bilo mnogo srčanika, koji je bran »na Sv.
(tako se zove otkako se tu, po predanju, obesio neki Miljko), a za cerove »na tromeđi između Gledića, Čestina i Adžinih Livada« veruje se da su senoviti, »pa se i danju zaobilaze« (SEZ, 58, 1948, 348, Gruža). Češljika.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Još bi to pregorio nekako, ali kako da se livada podijeli? Nikin dio s njegovim je u jednom komadu srce zemlje m zajednička im je uređena jaruga, pa kako da se otkrnji
A on ih vinom poji da požure... I sa drugih livada u toploj noći čuje se cika i dolazi ljudski žagor kao iz jata ždralova, dok uzmakla rijeka mirno teče i ne treba
ali za dobre pare sve se može .. . Ali, samo za dobe pare! ... One oranice ne stide se Misira, a livada? — Dobra zemlja! — veli Ilija kao za se. —A što pitaš za nju, gospodaru? — Polako, bolan, što srljaš?
— Vidi, — veli mu, i pokazuje svojim nabuhlim prstom čestice. Ovo su oranice, ovo crno ograda, a ono livada plodno, berićetno, srce zemlje, govori gazda Jova kao za se. — A što pitaš?
Tako bi se livada, dubrava, oranice morale raskomadati kao bravče... — i opet se nasmija svojim umjerenim osmjehom. — Kaži cijenu,
— Nemoj, gospodaru, živ bio! Ja bih dao hiljadu talijera. Gazda se nasmeja: —Toliko valja livada! — i zovnu nadstojnika Vasu.
Pa kako da obradi svu zemlju? Treba silu troškova, tuđi poslenici skupi, i sve poskupilo. Sijeno sa livada tek da zaleže za blago zimi; koze, što su najberićetnije i najizdašnije za seljaka, zabraniše, a duhan plaćaju kao ni
I livada slabo je ponijela ove godine. Koliko se samo napatio, prokisao do kože, odvraćajući vodu i kopajući jarugu, koliko je z
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Griva me perlija. Kopita pljušte po mekanoj zemlji moravskih livada. Promiču mimo nas vrzine, usamljeno drveće i trstici.
Kad dođe trenutak, neću slati kopljanike — poslaću monahe. Bogdan Sredinom jula počela je kosidba livada. Trava je dobro ponela i najzad ćemo imati dovoljno stočne hrane za narednu zimu.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Na desnoj obali Dunava, pozlaćenog otsjajem zalazećeg sunca, uzdiže se, iz sočnih zelenih livada, lako pošumljeni brežuljak, a na njemu stoje razvaline nekog ponositog kraljevskog gradića; zovu ga Višegrad.
„Rodili smo se kao beli belcati jaganjci. Naša otadžbina bila je maloaziska Mizija, ljupki predeo, pun sočnih livada. Kada smo se u našem detinjstvu, pasući travu, popeli na ovaj ili onaj brežuljak toga kraja, videli smo u daljini ponosnu
dana, noći i godišnjih doba, onda se nameće samo od sebe pitanje da li na tima dalekim svetovima ima života, da li ima livada, šuma i razumnih stvorova.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Na prvi mrazni dah ćemo svenuti, cela livada odjedared... Ja volim decu, ja... ja... sećaš se, jedared smo govorili da tamo u sirotinji grčkoj potražimo neko dete,
Petrović, Rastko - PESME
Ispod livada vlažnih, i svežih crnih kora, Ove ruke ožive preobraženjem u zvezde, I probijaju se kroz zemlju u pravcu dalekih mora; Iz
Nikada! Ovu ljubav sa očiju skinuti, početak ove misli, ovo disanje; Ptico, složi krila, senkom njinom uzbuđuje me livada Gledaj, evo sunca! Jadnice, šta zoveš ti: disanje; Zar i zato umreti i nigde više ne živeti!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
A onda na glavu maslačka, kao slatka kiša, pade noć. Kako je prodorno mirisala livada u noći! Sneno treptale zvezde! Kao džinovski svitac crnim ponorima neba lutao Mesec!
Dečak ponovo krete. Ko zna koliko je tako išao? Sav je već bio u modricama kad se rastvori ulica, bljesnu livada, zašume potok. Izašao dečak iz kamene šume, ali strani mu i livada i potok, čudne mu i strašne ptice i žbunje.
Izašao dečak iz kamene šume, ali strani mu i livada i potok, čudne mu i strašne ptice i žbunje. Vrežu kupine nikada nije ni video, a ona se za list njegove noge zakačila,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
i masline i još oni grozni vinogradi; kad pogledaš strmo ispod grada, al' uzrasla šenica bjelica, a oko nje zelena livada, kroz nju teče zelena Bojana, po njoj pliva riba svakojaka, — kad gođ hoćeš, da je taze jedeš.
i masline i još oni grozni vinogradi; kad pogledaš strmo ispod grada, al' uzrasla šenica bjelica, a oko nje zelena livada, kroz nju teče zelena Bojana, po njoj pliva riba svakojaka: kad gođ hoćeš, da je taze jedeš“.
Što l’ odvrže mene u hajduke: ne rodi mi livada sijeno, ja pojavih u Moravu ovce, ja hiljadu dadoh za sijeno, a hiljada po putu ostade, ostade mi trista jalovijeh i
Cuckinja — žena iz crnogorskog plemena Cuce čavao — gvozdeni klin čador — šator čair — livada čakarast — plavook čalma — komad materije koju Turci obavijaju oko glave čardak — gornji sprat zgrade; zgrada na
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Znači — ne dolaze ovamo. Pretražio je zatim kukuruzišta, usamljene ljeskare ivicom livada, najzad i crkveni tavan, ali je tamo samo poplašio nekog pobožnog mačora koji je lovio crkvene vrapce.
Ehe, baš takav i treba za ovu pustopašnu dječurliju. Poznato je da poljari, čuvari polja, livada, usjeva i voćaka vječito ratuju s djecom.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— pohod Jerusalimu haspapiti — računati hizmet — služba cvrst — čvrst ceniti se — pogoditi se čair — polje, livada čapkun — lola čapkunluk — nestašluk čare — pomoć čekmedže — fijoka čelebi — gospodin čengija — igračica čerek —