Jakšić, Đura - PROZA
Ima li što u prirodi da bolje harmoniše?... Ima li u istoriji dva karaktera koji bi jedan na drugi više ličili nego ta dva junaka?... Da i danas žive, Vidovdan bi kazao: „Dva crkvenjaka!“ Ali oni poginuše slavno, pošteno, viteški!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Drveni doksat opkoljavao je dvorište, na spratu, pun cveća u ćupovima, koji su ličili na pletene kotarice. Nasred dvorišta bio je bunar, sav u ladoležu.
Turci su im se sad činili gospoda, a Garsuli, pa i stari Engelshofen, ličili su im sad na fukaru. Ceo jedan narod želeo je da ode, od takvog hrišćanstva, u daljinu.
A liče kao sestre. A što je duže sedeo pred njom u kolima, njene otkrivene grudi, njena noga, njen pogled, njen glas, ličili su, sve više, na grudi, na nogu, na pogled, na glas, one koja je bila u grobu.
Onako matori, teturali su se po trpezariji, a ličili na medveda i metlu. Zacenili su se od smeha. A Isakovič je sve to posmatrao kao da se skamenio.
U to doba, osvetljenje Beča bilo je starinsko i slabo. Fenjeri, koji su se nizali ulicama, u mraku, ličili su na mrtvace koji lutaju, činilo se čak i da se ljuljaju.
Samo, niti je ko imena njihova znao, tačno, niti ko ide, a ko ostaje, ni ko ih kreće, ni ko zadržava. Nego su ličili na oluju, i poplavu.
U sećanju, sad, te njene reči, ti njeni šapati, ti njeni jauci, nisu više ličili na ljudski glas, ti jauci nisu više bili jasne reči, nego kao neki šumovi u šumi, i lišću, koje žuti, i opada, pa šušti
Učini mu se kao mesto kud je otići želeo i u kom je, nekad, živeo. U snegu, varoš i njena okolina, ličili su mu na Belgrad, na njegov mili Varadin, a duž obale Dnjepra, na Crnu Baru.
Oficir je išao pred njima sa isukanom sabljom u ruci. Klobuci grenadira – koji su ličili na glave šećera – beleli su se i ljuljali, korakom. Pored tog poluvoda grenadira, išao je bubnjar.
Iako je kuća trgovca Žolobova imala siromašne prozore, sa drvenim kapcima i drvene doksate, koji su ličili na straćaru, i štalu, ispred nje je priroda bila tako lepa, u proletnom danu, da je taj dan, posle, Pavle, dugo, sasvim
Na toj slici, na vodi, plovili su i veliki čunovi, koji nisu, nimalo, ličili na njihove čunove, na Dunavu i Tisi, ali su ličili na talijanske dereglije, koje su kirasiri Serbelonija, na Begej,
toj slici, na vodi, plovili su i veliki čunovi, koji nisu, nimalo, ličili na njihove čunove, na Dunavu i Tisi, ali su ličili na talijanske dereglije, koje su kirasiri Serbelonija, na Begej, dovukli.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Leđa su im bila maslinasta i sjajna. Ne znam zbog čega ličili su mi na statiste. To me podseti na Atamana. Taj je, zaista, zaslužio da mu čovek promeni lični opis.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Na prvi pogled, na strašno zaprepašćenje oficira, ličili su na Cigane i ciganske čerge. I tek što započe mazanje pušaka, čuturica za barut, gvozdenih nabijača, škljocala, igala,
Naviknuvši se na vojni posao, ispekavši svoj zanat, on ga je i prezirao, a još više te ljude što su mu na domu ličili na Cigane, kao i njihova naselja na čerge.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Okruženi energičnim mladim lavovima, koji su znali šta hoće i trudili da to i postignu, ličili smo na šačicu somnambula što se sapliću o svoje maštarije.
Oko njih se širio neprijatan zadah znoja i prašine sa patika. Ličili su na krdo uhvaćenih, ružnih zveri. Bel Ami se naježi kada ga dotače nečije golo rame, a sasvim ukoči kada otpoče
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Oni su, pored svih ličnih razlika, jako ličili jedni na druge i sačinjavali jednu idejno-književnu celinu. Danas nije više taj slučaj.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Strašno. Dole su kuljali automobili. Gledani s ove visine, ličili su na kolekciju dečjih igračaka, hoću da kažem, čovek se osećao filozofski uzvišeno i nekako iznad svega, što i nije
Svega. Oduvek su mi komisioni antikvarijati ličili na parastost za stvari! Smešno je i pomisliti, zar ne, da će za dvesta godina i ovi naši današnji predmeti krasiti
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Baterijski narednik je grizao usne i lomio prste. Nas trojica sigurno smo ličili na hijene, koje štekću pred svojim plenom.
Krupne pahuljice snega vejale su. Leteli su čitavi pramenovi, kvasili zemlju i vojnike ili se zadržavali na njima, te su ličili na patuljke iz priča... To je bila vojska koja je pobedila jednu carevinu.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Živeo sam ja, na Rijeci, veselo. Međutim, nisam ja ni na Rijeci živeo samo sa barunima i grofovima, koji su ličili na nakaradu. Niti sam živeo samo veselo. Živeo sam i ja na Rijeci, neko vreme, i među proleterima, i gorko.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
— Malo ih se živih probilo do mora. A oni koji dođoše do vode što se plavi Ličili su na izgoreli grad koji se još ponegde puši. Toliko su bili gladni i mršavi Da su im šajkače padale na uši.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Šta da se o oblacima kaže? Ličili su na leptire, i brzo nestajali. Pridržavajući se za zidove, devojčica pokuša da načini nekoliko koraka, bez uspeha.
Nikada ih niko nije video odvojene, mada nisu bili ni braća ni rođaci. Jednako visoki, jednako smeđi, jednako obučeni ličili su na blizance, ali jedan se stalno smeškao, a drugi namršteno zurio ispred sebe. — Gle, idu Plačko i Smejačko!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Čitanje, pisanje i računanje ličili su mi na sredstva za mučenje koja je učitelj, po mom mišljenju neznalica, izmislio da bi uskratio moju slobodu i igranje sa
Čitanje, pisanje i računanje ličili su mi na sredstva za mučenje koja je učitelj, po mom mišljenju neznalica, izmislio da bi uskratio moju slobodu i igranje sa
Učitelji su mi više ličili na austrijske žandarme nego na nastavnike koji mogu da se dopadnu đacima. Njih je više zanimalo šta ja mislim o caru i
Govorio sam osećajno, a primetio sam i da je moj govor napravio lep utisak na činovnike koji mi nimalo nisu ličili na činovnike na koje sam navikao u Austro-Ugarskoj.
Obodi na šeširima bili su im zavrnuti nadole i potpuno su im skrivali oči. Kada su razgovarali ličili su na drvene kipove; ruke su im bile nepokretne, a izraz lica im se nije mogao videti zbog pokrivenih očiju.
Farmeri iz Delavera, moji saputnici na brodu, nisu mi sada ličili na drvene lutke i njihov govor nije mi bio više nerazumljiv.
na kojoj sam se nalazio, u blizini horizonta, otkrio mi je sliku nekog grada sa kulama i visokim krovovima koji su ličili na krovove crkava. Nakon tri dalja sata lutanja, prešao sam most preko kanala i našao se u udaljenom gradu.
Činilo mi se skoro nemoguće da se jedno obično srpsko seljače svrsta u isti red sa studentima koji su po mnogo čemu ličili na mlade aristokrate. Međutim, evropski aristokrat ne bi mi nikad tako nešto ni pomenuo.
Ta deformacija prstiju, koji su ličili na sokolove kandže, oštre crte lica, kriv nos, buljave oči, njegov nesiguran hod zbog ravnih tabana, pa i njegove velike
- E, moj prijatelju - reče on sa veselim bljeskom u očima - vi ste suviše promišljeni i oprezni da biste ličili na Irca. Ne znam šta bih mislio o vama da sam vas video kako lutate po Kembridžu kao ”guska u magli.
Nije bilo ni državnika kalibra Bišarka, ni generala sličnog Moltkeu. Nisam video ni ratnike koji bi ličili na robusne tipove koje mi je Nikola pokazao za onim stolom u Habelovoj gostionici.
Strašna je stvar kad se izgubi oslonac koji čovek ima u sebi. Veliki ciljevi i težnje ličili su mi na balone kojima se deca igraju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
U susednome bivaku nalazili se pešaci. Oko podne krenuše nekud. Onako izgladneli, iscepani i prokisli, ličili su na kolonu skeleta. — Kuda, pobogu, čoveče?! — zapita potpukovnik Petar jednoga komandanta bataljona.
Od poderanih, starih šatorskih krila podigoše nekako šatore koji su ličili na čerge. Iz obližnjeg sela doneše slamu za prostirku. Najzad, posle toliko vremena, stali su u stroj, da prime hranu.
Mali, neugledni, sa kratkom cevi, koja se puni s prednje strane, ti su topovi pre ličili na nekakve prangije. Neki su se oficiri počeli šaliti na njihov račun.
Saterani ovako na gomilu, izbezumljena lica, ljudi su ličili na razjareno krdo, a ova jaruga na zverinjak. U poslednjem času, na bedemu, pojaviše se odnekuda naši pešaci i kroz
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Poljar Lijan jedva dočeka da se prihvati oslobađanja dječaka. Nije više mogao da ih gleda ovako vezane. Nisu mu uopšte ličili na onu bezbrižnu živahnu i domišljatu dječurliju koja znaju bezbroj smicalica i obješenjakluka.
Tamo još nijesu izlijepljeni ničiji oglasi. Trojica dječaka krenuše uz put, mrki, ozbiljni i ćutljivi. Ličili su na djecu porobljena, a nepokorena naroda. VI Okupatorska vlast, Nijemci i Talijani, nisu znali za šalu.