Dučić, Jovan - PESME
ZAPIS 306 PESMA HRISTU 307 NA RASKRŠĆU 308 DODATAK 309 VRBAS 310 MOLITVA 312 NA CAREV ARANĐELOVDAN 314 BOSNA 316 LIČKI MUČENICI 318 NA OBALI NERETVE 320 VEČNOJ SRBIJI 323 JUGOSLAVIJA 326 FRANCUSKOJ 328 SATIRA 330 NOVA
Čista Božja kapljo iz zavetne čaše, Sveto naše slovo pisano na maču! („Amerikanski Srbobran“, 11. januara 1943) LIČKI MUČENICI Streljaju i sad na svim poljima, Pored svih puta stoje vešala; Padaju bolji sve za boljima, S tlom srpskim
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Najzad, jadranska pristaništa senjske obale su mala, primitivna i gotovo bez trgovinskog značaja. Lički reljef je sličan crnogorskom. Ovo je kršna celina, ograđena i sa istoka i sa zapada planinama (Velebit i Kapela).
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Heh, manj ako se u pravednike začislio ovaj komšijin rođak, Sava, stari lički hajduk — podrugnu se Lazo. Biva i to, lopovi se najprije pretumbaju i posvete. — Aha, i Sava je u sve to upetljan!
Negdje sasvim pozadi čučala mu je na zatiljku crvena lička kapa. Imao je i lički „dupli“ prsluk od plave čohe, ispod koga su se bahato šepurile široke prtene gaće. Ajme meni, ko je sad ovo?
Zamislite onda šta smo našli rođak i ja kad su moji, iz ujakove porodice, bili i lički hajduci, i bosanski kolonisti, američki rudari, reštanci u Lijepoj Glavi, nadglednici na gradnji pruge za Višegrad,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Ubrzo posle ove bitke (1528) Turci su, osvojivši Krbavu i Liku, „osnovani lički turski sandžak, sa znatnim mestom Udbinom“.
Kao i glavne uskočke junake, istorija poznaje i njihove glavne protivnike. Mustaj-beg Lički (Hurakalović) upravljao je Likom i imao sedište u Udbini u drugoj polovini XVII veka.
od zore nema ni pomena, udbinska se otvoriše vrata, i iziđe jedna četa mala, za trideset i četiri druga, pred njome je Lički Mustaj-beže; ode beže u Kunor planinu da on lovi lova po planini.
Kada dođe Mustaj-beže Lički, pjan katana pod jelikom spava sav u srmi i u čistu zlatu: na glavi mu kalpak i čelenke, jedan kalpak, devet
Kada junak iz travice dine, uz jelu se uzvijaju grane. Pritište ga Mustaj-beže Lički su trideset i četiri druga, izmače mu svijetlo oružje.
pa ga poćeraše, poćeraše bijeloj Udbinji, privezaše na njega oružje: nek se čudi malo i veliko đe uvati Mustaj-beže Lički ta katanu pod svijem oružjem.
Kad su bili poljem širokijem, progovara Mustaj-beže Lički: „Oj, boga ti, neznana katano, otkle li si, od koje l’ krajine? Kako l’ tebe po imenu viču? Kuda li si bio namislio?
Kuda li si bio namislio? Kamo tvoja družina ostala?“ A katana njemu progovara: „Što me pitaš, Mustaj-beže Lički? Jesi l’ čuo latinsko Primorje, kod Primorja rišćanske Kotare i u njima Janković Stojana?
Tada reče Mustaj-beže Lički: „Be aferim, Janković-Stojane! Baš si došô u onoga ruke koji će te, more, oženiti!“ U riječi pali pod Udbinju ispod
Malo vreme zatim postajalo, dođe beže iz nove mehane, — đevojka se premeće po kuli, nju mi pita Mustaj-beže Lički: „Što je tebe, moja sestro mila?“ „Ne pitaj me, brate, Mustaj-beže!
Govori joj Mustaj-beže Lički: „Sestro moja, Hajkuna đevojko, nije l’ bog dô muka odminula?“ „Jeste, brate, milom bogu vala!
“ „Jeste, brate, milom bogu vala!“ Podiže se Mustaj-beže Lički, on otide na zelenu londžu, da vijeću čini s Udbinjanim’ kako li će umorit Stojana; a đevojka na noge skočila, pa otvora