Obradović, Dositej - BASNE
Lisica, pri korenu u šupljini istoga dreva, načini sebi od lišća postelju, i, trudna budući, tu okoti lisičiće svoje. Ova jednom po običaju iziđe u lov, a orao, ne imajući taj dan šta
Dučić, Jovan - PESME
Dučić PESME Sadržaj KNjIGA PRVA: PESME SUNCA 2 SENKE PO VODI 4 ZALAZAK SUNCA 5 U SUMRAKU 7 PADANjE LIŠĆA 8 AKORDI 10 POZNANSTVO 12 TIŠINA 14 JEDNE VEČERI U
A kô sablast čudna, Međ grobljem i selom još krivuda staza, Sva bela i gola, kratka, večno budna. PADANjE LIŠĆA Koračaše nema, hladna, pored mene, Bez srebrne suze u mutnome oku; Kraj nas behu mrtve ruže i vrbene, Padalo je
I čujem tiho u osami tako Večiti šumor iz zemlje i svoda; I slušam dugo, nemo i polako, Te reči lišća i taj govor voda. I ja razumem te glase što huje, Taj jezik Bića i taj šapat stvari...
Golubica u suncu sinula, Sa lišća kaplju svete arije... Dva apostola tud su minula S porukom sina čiste Marije. Kraj reke zrače beli krinovi, Pada
Šuma je puna toplote i zvuka. Po njoj zelenkasta sunčana svetlost pada sa ekstazom. Za to vreme čitavi mali horovi iz lišća prate ritmično toga mračnoga umetnika, toga neumornoga tkača.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
i blago povija grane drveta ispred kuća koje pružahu senke svoje do pola puta, i raznosi miris od bagrema, orahova lišća i mirođija iz baštâ.
Afrika
Od tla zemlje do najviših grana postoji takav gusto zeleni splet lišća, loza, paprati, šiblja, lijana, da je nemoguće i zamisliti da čovek načini korak napred.
Sa granja, sa lišća, sa krova od trske pada šumno rosa kao pljusak. Moram da iziđem na slobodno zemljište, da bih zaključio da kiše niti ima,
načinila široke poprečne kontrfore kao na gotskim katedralama, kako bi pomogla stablu da izdrži preteške krune granja i lišća. Drugo rastinje, koje bi i pored toga ipak podleglo pod težinom, potpomognuto je od samoga granja.
Na stazi ka Banfori sretamo duge povorke žena sa kalbasima na glavama. Zeleni sveži buket lišća napred i pozadi, jedina je njihova odeća. Lišće pridržava jedna mreža od crnih uzica kojom su opasane.
Oni ispunjuju neki zavet, jer ona nema čak ni nakita, čak ni lišća napred; on ni oružja, niti mu je seks privezan uzicom uz trbuh. Slikam se sa celom grupom.
Bilo je iza ovog lišća novo koje se tek razvija, bledozelene boje, a sve to davalo je utisak, i izbliza čak, velikih buketa cveća.
Mikelanđelo ili Luka Sinjoreli! Izvode mladu. Ona je omanja, puna, ali stasita i simpatična devojka. Mesto lišća ima na sebi kratku suknjicu od niski koria koji zveče. Tam–tam seda na zemlju, kraj mladoženjinoga tasta.
nage, dignutih ruku, čvrstih ili praznih grudi, sa čitavim kulama kalbasa na glavama, sa visokim kotaricama punim lišća, što je zelje za stomak i odeća za telo.
— Moa seluman Baule, moa non kleve bus, moa non polte felias (ja sam jedino iz plemena Baule, ne bušim usta, ne nosim lišća). Fam Bobo non bel, fam Baule tre bel (žene Bobo su ružne, Baule su vrlo lepe). — Moa tle bel (ja sam vrlo lepa)!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
haljini, u muslinu, koji je imao boju bledih trešanja, a oko pasa utegnuta, ešarpom, koji je bio svilen, boje zelenog lišća. Na nogama je imala bečku cipelicu.
Selidbe njegovih sunarodnika, koje su se, u početku, činile kao oluje, koje čitave oblake lišća podižu, pretvarale su se u bekstvo pojedinaca, bedno.
crkve, šumarci hrastova, bukve, sa isprepletanim granjem, sa ogromnim, čvornovatim, stablima, sa ogromnom kišom žutog lišća, koje vene i koje je opadalo. Prvo ga je začudilo Sunce, tog dana, tako ogromno, svetlo, veliko.
Kad bi skliznuo sa sedla, da ispruži noge, i počeo da pešači, još čudniji je bio šum lišća svelog, koje je, koračajući, pred svojim korakom, dizao.
Tamo je sve bilo toplo, blago, svetlo, tiho, a jesen je prolazila, jedva čujno, u šušnju žutog lišća, koje je opalo. U Kijevu, sve je bilo ogromno, požar koji je goreo, a oko kuće Žolobova ruže su cvetale, i u oktobru.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Osećaju šum i šapat prirode, od klopotanja izvora i šuštanja lišća do podzemnih zvukova i trepeta, i to u njima izaziva muziku od osećanja i želja.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Skela je mirisala na vlažno drvo, a iz vrbaka dolazio opori dah mladog lišća. Bilo je to doba godine koje sam najviše voleo: čisto, svetlo i ne previše toplo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Privodio ih je vodi, kao zveri u mraku, i ležao sa njima u pesku, ispod lišća i gustog granja. Osluškivao je i uhodio suprotnu obalu, otkuda se čula graja i dovikivanje Francuza.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Tako Kami žmuri u tami zatvorenih stranica. Ispod njih su strme bašte pune šušketavog lišća u pet po podne, a sasvim dole vreo grad koji počinje da se hladi.
Milićević, Vuk - Bespuće
On ga pamti i voli još iz djetinjstva, radi njegovih vitkih, zelenkastih šibljika, njegovog bledunjavog, uskog lišća, njegovog zviskog šuma pod vjetrom, radi gnijezda koja sjede među njegovim rašljama, radi onog bujnog i glasnog života
oca Gerasima sa svađalačkim glasom, nadmašivalo ženino kukanje i zapijevka; u taj vedar dan, pun svjetlosti, mladog lišća i novih trava sa sočnim i svježim zelenilom, u taj bujan život koji svojom krepkošću i punoćom preziraše i ismijavaše
Ona je bacila svoj šešir na hrpu suvog lišća, i oni sjedoše, pogledavši se u isti mah, i baciše pogled na više. Odozgo se čuo ozbiljan, pola ljutit i odsječan
Radičević, Branko - PESME
Što bi gvožđe da g' u brdu nije, Što bi brdo da mu gore nije, Što bi gora da nema drveta, Što bi drvo da ne ima lišća, Što bi lišće da mu tica nije, Što bi tice da im pesme nema, Što bi pesma da od srca nije, Što bi srce da milosti
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Drveće, senke, šuštanje lišća, cvrčanje popaca, sve to klizi, bruji i obuzima dušu, a ona drhti i strepi. Htela bi da poleti, ali ne zna kuda?
Cveta se krstila, drhtala, slušala u daljini kako žubori reka, šuštanje lišća, konje kako sputani pasu, udarce motike... Slušala je, strepila, a ništa nije mogla da radi.
rado primali, ne radi mene, već radi nje, naše gošće, Nuške, čije je belo, okruglo lice sijalo preko zida ispod granja i lišća.
Sa svadbe, kroz našu baštu, dopire mrka, žuta svetlost, isprekidana i izlomljena od granja i lišća dok do nas dopre. I oni tamo na svadbi večeraju.
Kostić, Laza - PESME
” OBJESEN Ostarelo leto bolno, opada mu kosa gusta, drvlje suho i nevoljno, i što osta lišća pusta sve je velo, neveselo.
Al' umesto lišća vela jedna se je ruža svela, pa je pala, pa se rascvetala posred srca moga vrela; al' od te će ruže mene vrelo srce da
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
u takvom sklopu tek si svetilište, u krošnji srca davna slika glasa, što s krvnih zrnca navire da zriče, da horom lišća slavi činodejstvo kad bor je bio biljnog cara presto.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Krči mi trba, svrbi me zub!“ U gustoj česti u času tom škljocara stara grunu ko grom, nad morem lišća diže se dim. „Mačak je blizu, ovamo s njim“ – trže se Pijetlić i diže viku iz torbe stare: „O, kukuriku!
Hajdemo kući, meni se spava.“ KUĆA POD PEČURKOM U šumu tajna stazica vodi pod svodom lišća u sjeni vije. Ko li to stazom po noći hodi? U šumi gustoj ko li se krije?
Pod kladom rupa, tamna i gluva prostirka u njoj od lišća suva. Tu Ježić uđe, pliva u sreći, šušti i pipa gdje li će leći.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Kažu da te mrtve straže po cele bogovetne noći pucaju, iz straha ili zbog raznih priviđanja, koja proističu od šuštanja lišća ili od klaćenja drveta. I onda vade bombe. Front se ustalasa i tada traže pomoć artiljerije.
A naše patrole krenule su jutros rano. Silazili smo kroz šumu, gde se osećao miris već svenulog lišća i vlažne mahovine. Pusta tišina i neki svečani mir ovladao je prirodom.
Večernji povetarac, ispunjen mirisom uvelog lišća, pirkao je. Išli smo ka železničkoj pruzi. Ali niko nije znao na koju ćemo stranu, da li ka severu, prema Nemcima, ili
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Navukla se po okolini gusta magla, pa rosi po mokroj, raskaljanoj zemlji, po drveću i zgradama, cedi se sa lišća i krovova u sitnim kapljicama i navlači na lude onaj teški sumor i zlovolju, od koga se najveselije lice namršti.
Krave naiđoše pod krušku, gde je opalo malo lišća i ostala koja zelena kruška... Opružiše vratove, dunuše snažno u prašinu i pokupiše lišće i kruške...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Slušaj me, draga, poslednji put. Umreću, pa kad se zaželiš mene, ne viči ime moje u smiraj dana. Slušaj vetar sa lišća svelog, žutog.
noć, puna žalosti i bolnog razvrata, a ja ostajem u vedrom vidiku, modrim vodama, i rujnim šumama, kao sen trske, lišća, rosnog vlata. 1924. POVORKA Pri kraju mladosti tek teško, čudno, obuzme me ljubav.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
S proleća, šumu treba protresti jošte malo Jer pola žutog lišća s drveća nije palo; Zato se, eto, vetrina goropadi. Al godina radi i kad ništa ne radi.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Na udice se meće čudan mamac: gužve od kukuruznog lišća; ribarski brodovi, razvivši svoja jedrila, plove po površini mora vukući za sobom takve udice.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
reke, klaparanje vodenicà, a više njihnih glava jednoliko, kao iz daleka, šuštanje topola, njihovog gustog, sočnog lišća. Posle, dok bi mati nameštala gore postelje, otac bi ostajao da pijući leškari.
Pandurović, Sima - PESME
PAUK 229 POSLEDNjA TEŽNjA 231 BUDUĆI DIJALOG 232 PESME I BISERNE OČI Kao duh jeseni u šum lišća svela, K’o tuga u život naših želja tajnih, U moju se dušu nečujno uplela, Na plimi uzdaha nemih i beskrajnih,
juna Padne po polju i vrh cvetnih kruna, A žuti mesec na nebu se javi, U mojoj duši šum umornih trava I trepet lišća u disanju noći Šire san jedan sugestivne moći, Jedan san što se čini da je java.
Sećam se uvek sumorne tišine Oblaka, lišća, nečujnih vetrova, Gled’o sam širok izraz tuge njine Kad su te dali mestu mrtvih snova.
Svuda jesen! Sto vetrova, kao sto uzdaha, veju Preko hrpe žutog lišća koje trune, Alejama što se baruštinom pune, Stazama gde, kao iz davnih davnina, Jeca marš pospanih složnih violina
A danas je jesen, izdisaji kratki Cveća koje vene, lišća koje žuti; Nadama su bledim zastrveni kuti; I iščezli davno svi putevi glatki, Bivše nade, želje i časovi slatki.
Pod bledim sjajem uzbuđenih zvezda, U društvu snova umirenih gnezda, Ja dublje vidim u tu mutnu noć; Uz mrtvog lišća zaostali šumor — Dok telo teški već zahvata umor — Krila svih snova dobijaju moć.
A kad pogledamo ponovo predâ se, Iluzije drage lagano se gase; I gomila mrtvog lišća u minutu, K’o venci na kovčeg, padaju po putu.
ĆUTANjE Vi, snovi moji dugih noćnih bdenja, Što u te dane, uz nemirni šumor Proletnjeg lišća, padate na umor Slomljena srca, pala uverenja; Vi, snovi moji dugih noćnih bdenja, Vi ste sudbine nečitanih strofa,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Zla mis’o truje dobra dela. — Bačva bačvu gradi. — Pređa pređu hvali. — Strpljenje od dudova lišća svileno ruho kroji. — Jače je delo nego beseda. — Što tko djela, pred njega pada.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Nikakova v čeloveceh ne stoji vešt postojana; kakav je god lišća rod, taki je i ljudi!” Istinu ovoga Omirova stiha nikada i nigde u životu nisam tako počuvstvovao kako kad na toliko
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Vozari izvedoše Brnu, pa legoše pod rakitu. Stric i sinovac pođoše mučeći kroz dubravu. Lišća još bješe na staroj drevadi, ali još više šušnjarka po ledini.
Ćosić, Dobrica - KORENI
U rupu iz koje su iščupali vrbu nabacali su lišće, majka ga uvila u suknju, da ga zemlja ne žulji, I stavila na gomilicu lišća. Vatru koju su mu naložili ugasila je kiša. Plakao je od zime.
Kukuruzi su stidljivo pomaljali plodne rese, krijući ih zelenim šalovima lišća od vrelog sunca, pred zaranke. Cvetanje je golicalo u nozdrvama, zgušnjavalo joj dah, i ona je podrhtavala slušajući
Njoj se činilo da je malopre izgoreo... Soba je puna senki lišća i mesečine. Đorđu suvo pucketaju nozdrve. Šta mi j e bilo večeras?
Ostade da sedi u mraku, na pragu stare kuće, šarene od mesečine i senki jasenovog lišća. Đorđe uđe u kuhinju i zastade na vratima. Simka se ne okrenu. Postavlja večeru i lomi hleb.
Ruka mu se trza u krst po pomrčini, strah je gomila nad njim, a kroz njega, tišinu i maljavo šuškanje lišća vuče se dug jauk, onaj iz Simkine sobe. Ćorđe mačjim koracima dođe do prozora i prisloni se uza zid.
Vlažna kaldrma svetluca, šarena od lišća i sunca. Desetak žutih plovčića došepa do njegovih nogu. Sitno pište, kljucaju travke po kaldrmi i jure se pred njim.
“ Ona stoji i misli koliko li će trajati ova noć. Nije osećala strah. Koraci su krckali u šuškanju lišća i suvih grančica, pravo na nju. Znala je čiji su: on korača uvek tako kao da će posle svakog koraka da stane.
Podbradak naslonio na orahovu dasku, na kojoj je izrezbareno lišće. Brada visi niz dasku preko lišća, kao da je zakucana. Otkako se razbolela, po čitavu noć on tako sedi i gleda u nju.
Šušti lišće. U ove dane vetar u lišću noćiva i njim miriše. Iz lišća sevnu čavka, ona je šuškala, zaključi, a čavka slete na prozorče, u njegove oči. Još dve i bio bi mrak.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ko zna! Večno pognuta, u istoj odeći, sa istom torbom na leđima, odlazila je u šumu još pre no što bi rosa spala s lišća. Vraćala se tek kad bi suton izjednačio pocrnele grane drveća s nebom, palila svetiljku i ostajala uz nju do zore.
Niko mi nije ravan. Ali i drugo lišće bilo je zeleno, sva šuma bila je zelena, izuzev lišća breze koje je već dobijalo zlatastu jesenju boju. List jasena poverova da s brezom nešto nije u redu.
List tada odluči da priupita sunčanu zraku. Ali mala lutalica nije htela ni da zastane. Brže od lišća otkidali su se dani, list je treperio na vetru, smejao se i pevao: — Najzeleniji sam, najlepši, niko mi nije ravan!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ponekad bučnije protutnji stari automobil ili se skotrlja, od Studentskog parka, šumor lišća; ponekad zalutaju i rasvetljeni dečji glasovi.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sad nema ljubičica! Tu, pogružena u duboku bolu Potočić slušam gde žuborom zvoni, I šumor lišća, što kroz goru goni Dah povetarca u dremljivu molu; A šuma miris cvetna jorgovana Obiljem svežim sipa sa svih strana...
Popa, Vasko - KORA
sa telom ovim Od živog peska da opstanemo Razularene kašike Odnose nam zrno po zrno Kako drvenim rukama ovim Lišenim lišća da se grlimo Ginu nam karanfili sa usana Ginu nam u vrelome pesku 11 Kuće su izvrnule Gorke džepove soba Da ih vihor
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Prozor je bio otvoren i zadah vlažne zemlje i mokrog lišća, ona vlažna svežina puna mirisa, sa mesečinom iza kiše, ispunjavala je sobu neodređenim ali milim uspomenama râne naše
žitko blato sa razgaženim krečom, i bezbroj mutnih penušavih olučića, kao po oranju, krkore između blatnjavog žutog lišća.
Samo je muzika lišća i trave, onaj noćni život stvari, intonirala pod hladom koji je pokrivao zemlju. Onda Svilar skide kaput i osta u
raskošno zelenilo granja i kroz fino svileno tkivo vazduha što je ushićeno treptao, pun svečane radosti i mirisa svežeg lišća i trave, ja sam, milovan onim sasvim blagim duhom prolećnjeg vetra, gledao daleko u planine što se plavile.
Taj čovek, sav jedan ljuti okršaj, sa licem mirnijim od sna tvoga maloga bića, od tople noći pune mirisa lišća! Zagledaj dobro. Gle kako nežno zrači plemenitost njegove tople duše, kao najlepši izraz večne vedrine prirodine!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Nije li bolja i traljava teza od suhog bananinog lišća, pa čak i streha od starih crkvenih krpa, nego lutanje po nevremenu?
Pa opet vidite, ništa nije koristilo: sve mi se to sada čini nestvarno, sama suvež — šaka suhog lišća što prašljivo pršti među prstima... Pitali ste me maloprije što radim.
”... Gledao sam i njihove bore i grimase, i iznad njihovih riječi, koje su mi šumjele mimo ušiju kao šuškanje žutog lišća, opet sam sebi govorio: kako li se izmijenio! Gdje je sad onaj nekadašnji čovjek?
Obuzima me djetinjasta želja da načupam trave i lišća i da ih naslažem na vjeđe, kao blagotvornu masku nekog iskonskog zelenog narkotika.
Kao stablo što svojim osjetljivim likom, žilicama svog treptavog lišća, smolastom mekoćom svojih pupova osjeća svaku novu ugodu, svaku promjenu u životu zraka, a da pritom ništa ne
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
videti, odjednom uđe u njega neopisani strah: stade da preza od svakoga suvarka i panja, stade da dršće od šuštanja suha lišća, koje postaje od njegova trčanja, postade kao prava zverka koja se spasava od velike hajke.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Inače svud pusto, svud nigde nikoga, Samo preko lišća noć je uzdah slala. Pod prozorom zastah. Tu sam dugo bio I drhtao tako bez glasa i moći: Na zid ruku stavih pobožno i
NA KALEMEGDANU Dan julski i vreo umoran odlazi. Uz šuštanje lišća razdragano, glasno, Javljaju lahori da veče dolazi. S njim i suton ide, i šaptanje strasno Srećnog nešto sveta.
Gledam tu jesen. Došle boje sure I srce hladno, i lagano prate Padanje lišća, umrle božure I crne grane što na vetru pate.
Taj pogreb prosti, u kome sve ćuti, Taj sprovod lišća kao jauk bije. Ja vidim jesen: padaju minuti, Sve što je bilo, što još bilo nije.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
procijepa sa oštroga stijenja raste gdjekoji žbun, pognut od udara vjetra, a zakržljao od morske posolice, ispod čijeg lišća, pri zemlji, krije se oštra, suva trava. A uokolo njega u moru osule se mrke škrape, oko kojih oduvijek krkoće more.
Ustaviše se ispod guste smokva Nekoliko kosovaca zviznuše i — prhnuše. Smokva rodila, iz gustoga lišća visi sočni plod, cedi se slatki sok iz pucalica, a vešalicama crvene se usta kao devojčina gornja usnica.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Da bar pošta samo dođe... prozborio je i drugi. Nad njima je lako šuštalo lišće ogromnoga hrasta. Senka lišća mešala se sa senkom sumraka. Vatra je puckarala pored porušenog zida.
Ljudi se budili. Vraćali se u kuće i zalazili dublje. Kotlovi su ključali u njima. Para je bila meka i opojna. Sa lišća su padale sitne kapljice tuge. Prve zvezde na nebu se zamaglile. — Uništavaju Švabe pisma. — Nije Švabe nego naši...
Svako je u njemu osećao budući delić sebe. Na sve je pala noć i poderani pokrov lišća. Bilo je tiho i čulo se kako negde dale ko, daleko zavija usamljeni pas. Možda je i on bio priviđenje.
Čak i kuvar Conja. A kada je on zario onome dvosečni nož u grudi, nad njima nije bilo lišća, već samo tamni, stisnuti svod neba. A svi tako jednako jauču.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Od tla zemlje do najviših grana postoji takav gusto zeleni splet lišća, loza, paprati, šiblja, lijana, da je nemoguće i zamisliti da čovek načini korak napred.
Sa granja, sa lišća, sa krova od trske pada šumno rosa kao pljusak. Moram da iziđem na slobodno zemljište, da bih zaključio da kiše niti ima,
načinila široke poprečne kontrfore kao na gotskim katedralama, kako bi pomogla stablu da izdrži preteške krune granja i lišća. Drugo rastinje, koje bi i pored toga ipak podleglo pod težinom, potpomognuto je od samoga granja.
Na stazi ka Banfori sretamo duge povorke žena sa kalbasima na glavama. Zeleni sveži buket lišća napred i pozadi, jedina je njihova odeća. Lišće pridržava jedna mreža od crnih uzica kojom su opasane.
Oni ispunjuju neki zavet, jer ona nema čak ni nakita, čak ni lišća napred; on ni oružja, niti mu je seks privezan uzicom uz trbuh. Slikam se sa celom grupom.
Bilo je iza ovog lišća novo koje se tek razvija, bledozelene boje, a sve to davalo je utisak, i izbliza čak, velikih buketa cveća.
Mikelanđelo ili Luka Sinjoreli! Izvode mladu. Ona je omanja, puna, ali stasita i simpatična devojka. Mesto lišća ima na sebi kratku suknjicu od niski koria koji zveče. Tam–tam seda na zemlju, kraj mladoženjinoga tasta.
nage, dignutih ruku, čvrstih ili praznih grudi, sa čitavim kulama kalbasa na glavama, sa visokim kotaricama punim lišća, što je zelje za stomak i odeća za telo.
— Moa seluman Baule, moa non kleve bus, moa non polte felias (ja sam jedino iz plemena Baule, ne bušim usta, ne nosim lišća). Fam Bobo non bel, fam Baule tre bel (žene Bobo su ružne, Baule su vrlo lepe). — Moa tle bel (ja sam vrlo lepa)!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Zašli smo u park, koji je bio pust. Svuda okolo nas osećao se miris uveloga lišća. Prema surom nebu i onim tamnim ogolelim drvetima izgledala je Arleta, sa njenim rumenim obrazima od zime, kao neki
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
mojoj gradini, Il’ u tuđoj sadini, Moma šeće stasasta, U obliku krasasta; Bela, meka kožica Majčina joj košica; Mesto lišća zelena Na njoj leja selena, Mlađanost ga sadila Te lepojku mladila, Njim se ona ogrće, Srca na se obrće; — Mesto cveća
Bojić, Milutin - PESME
IX Jaduju staze u večer jesenju I modra reka ogrće se ćutom Ledenim srebrom a po velu žutom Umornog lišća dršće puhor tuge.
Nastasijević, Momčilo - PESME
PRIČA 1 Jesen po našem vrtu smetove lišća snela, te raskošna ti kosa, i nabori odela, dah veju pomrla bilja. A u nama pevaju milja; radosni, ruku pod ruku,
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
), otoka (oblog od kuvanog lišća od b. »koji ne gleda u more«, ZNŽOJS, 9, 45), opekotine (bobice i list, G3M, 1. s. 350), žive rane i zanemarene rane
Od lišća belog d. (zajedno s drugim biljkama) kuva se tej protiv žutice (SEZ, 16, 431). ĐUMBIR Ingwer (zіngіber offіcіnale).
, i stvori se most (LMS, 145, 106). Tej od j. lišća i korena lek je od kašlja i sipnje (ZNŽOJS, 11, 265). JASEN Eѕche (fraxіnuѕ excelѕіor). Jasen. Reč je praslovenska.
Upotrebljuje se protiv bljuvanja (ib., 288), i bolesti stomaka uopšte (tej, SEZ, 16, 428; 434), i šarlaha (oblozi od lišća, ib., 433). 2. Mіnze ‹Bachmіnze› (mentha aquatіca). Konjski bosiljak.
Sok od istucanog n. lišća lek je od jehtike (Karadžić, 3, 222). Tej se pije kod potajne groznice, i kod menoragije (GZM, 4, 156).
Tej od stucanog semena ili lišća upotrebljuje se kao diuretik (GZM, 4, 158; ZNŽOJS, 11, 268). PETROV KRST Eіnbeere (parіѕ quadrіfolіa). Petrov krst.
). Tej od korena se pije protiv probadi (ib., 305), a od lišća protivu kašlja i sušice (GZM, 4, 159; protiv kašlja još stari: cf. grč.
(ZNŽOJS, 18, 60). R. se upotrebljuje kao lek od nesvestice (oblozi od lišća, GZM, 4, 166). Tej se pije od grudnih bolesti (ZNŽOJS, 14, 62). RUJ Gelbholz (Perückenbaum — rhuѕ cotіnuѕ).
Ćipiko, Ivo - Pauci
ne osjeti toliki žagor, kikot i veselja napitih seljaka; vična bijaše tek šaporenju potresenih grana, šuštanju prožutjela lišća i Radinu usamljenu razgovoru sa blagom...
Nad njime, između širokoga lišća, virile su i visjele smokve pucavice — oble, mesnate, krcate medena slatka soka, koji se je cijedio iz crvenih,
— govoraše, gledajući u njene prste kako brzo trgaju dozrelo voće. Tu umuknu, pa se lijepo čuje šuškanje lišća i treskanje grana. Djevojka je okretno obilazila stablo, zahvatajući više grane.
On se zagleda u zelena konjica što je proletao s trsa na trs, dok se nije zaklonio iza lišća, a ona gledaše uto u njegove jake ruke... I podulje ostadoše tako, k'o veoma zabrinuti zbog nečega.
Ivo pristade za njima. Svakim korakom srce im se cijepalo na dogledu polomljenih grana, rastrganih hvoja i ispresjecana lišća. Po polju naoko pustoš, a po zemlji blato i voda. Svrnuše puteljkom u doce. Jure razgradi i uljeze u svoju ogradu.
Bijaše se podao nehaju. Osluškivaše padanje kapalja sa krova i šuštanje lišća na obližnjem drveću. Nije mu bilo mrsko ni dosadno.
Mlad vinograd, u naponu snage, modri se kao more. Grozdovi puni, obilati okitili lozu i odvojili se od lišća, da potraže sunce i svježinu. Ubere bio grozd i — slatko zoblje. Tako iščekuje društvo u vinogradu.
A kiša jednako pada, povrh glava im šušti, a krupne kapi cijede se sa lišća i odmjereno padaju preda njih na ploču, i nije ih briga što, rasipljujući se, kvase ih.
Djevojka se zbunila, drži novac u ruci i gleda preda se.I on se zamislio, ćuti, a kiša jednako pada; krupne kapi s lišća odmjereno padaju preda nje na ploču, i, rasipljući se, kvase ih. —Okisnićemo! — sjeti se ona. Razapni lumbrelu!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
svoje smrti, izabrao bih potok i zoru, rumenilo jutarnjeg sunca na lišću, miris šume, opor i golicav miris satrulog lišća, promuklo gugutanje divljih golubova, raspamećeno, ludo grgoljenje vuge, lepet krila češljugara i senica, šum mrava po
Bio sam spreman da uživam u predvečerju. Dan je umirao u požaru zapada, u pozlaćenom blesku lišća, po tamnim hrptima vidika, u svečanoj tišini koju nisu remetili čak ni ovi suludi smetenjaci što se međusobno
Sebri žure da pokose livade, ali trava je prestarila, ostala je samo osušena trska bez lišća i cvetova. Stoka će od takvog sena izmršaviti, krave zasušiti. Crni dani nadviće se zimus nad Vratimljem.
Čega sve tu nije bilo. Korenja, lišća, plodova znanog i neznanog bilja. Oskoruše, takiše, divljake, drenjine, trnjine. Korenje koprive.
Odmaram oči u hladovini i slušam žuborenje vode, šum lišća, uspaljeni škrgut zrikavaca na goloj ledini između jovove šume i topoljaka. Posle izađem te se istegnem na vrelom pesku.
Poravnali smo pesak. Nabacali odozgo suvoga lišća i suvih vreža kupina. Drška koplja, crna i uglačana, pomaljala se iz zemlje poput suve mladice bez ogranaka.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
“ Eratosten je mislio da sanja, pipao se za čelo i gledao začuđeno oko sebe. Između platanova lišća provirivao je Mesec, a iz zoološke bašte čula se rika lavova. „Nemam šta da sumnjam!
kako se u proleće one ravnice oboje sočnim zelenilom, a Flamarion je svojim očima sagledao purpurno rumenilo jesenjeg lišća.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
“ Lav se sam nasmeja, pa otpusti miša Miš veseo ode ispod suha lišća. – Prošlo neko vreme, a lav se uhvati U lovačku mrežu i poče urlati; Od lavove rike ječala sva gora, Miš pozna po
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kukuruzi ne šume, nego siču: s-s-s, jer im je jesenja šuma već suva. U pazusima lišća stoji voda kao u čašama. A po drumu, dosta iskvarenom, barice, i mlake. — Uh, lenja ravničarska voda!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali nešto nas je gušilo. Naša su se čula privikla na široke prostore, na hladan vazduh, na šuštanje lišća i lepršanje noćnih ptica, te nas sada muči prazna i pusta tišina ove teskobne kabine.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Pozva Kapljica svog nebeskog konjića, ali Zračak se jedva probi do nje kroz mirisnu zavesu lišća, zaroni u vodu i reče: — Brzo! Brzo! Ne opraštaj se! Težak i dalek je put pred nama.
Oseti Varalica kako mu gornji zubi o donje udaraju, a pred njim već jasen zlatnoga lišća šumi. — Sad uzmicanja nema! — naredi sebi, a noge mu drhte. — Propašćeš, budalo! Samoga si sebe prevario!
Umesto Caričinih ruku punih prstenja na platnu je blistalo nežno zelenilo lišća, a u naslonjači puzavica s kapima rose.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Kroz jarugu, duboko u Gaju, mrmori uzan potočić pun trula lišća i brzo se gubi u tijesnu kamenitu ponoru. Nema te babe u selu koja bi se usudila nadviriti nad to mjesto.
Popeo se do na sami vrh, sve dok mu glava nije izronila povrh treperava mora od lišća. — Ehej, narode čitavoga globusa, pogledajte moj šešir!
Radilo se veselo, bez predaha. Mali Nikolica dovlačio je čitava naručja paprati, mahovine i po punu vreću suva lišća. — Opa, alaj će biti mekano! Spavaćemo po čitav dan.
Našao je samo staru vršku za ribolov, rad Lazara Mačka, i zlovoljno povirio u nju. — Puna je lišća, odavna nijesu lovili. Znači — ne dolaze ovamo.
Sve je za njim letjela prašina, perje i kovitlac opala lišća. — Našao sam, našao! Kriju se u Prokinu gaju! Tako veselu i vrtoglavu trku-viku od strane jednog starca ova je zemlja
— s olakšanjem odahnu Jovanče, a čitava družina, kao da je samo čekala na taj znak, povalja se po mekoj prostirci suvog lišća. Jedina je kuja, dignute glave, pažljivo njuškala vazduh okrenuta prema dubini šume.
Nad ustreptalu šumu sunu garav tumbas dima, zemlje, pokidanih grana i lišća. Dječaci u pećini osjetiše kako se nad njima strese i zadrhta zemlja.