Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ovde-onde zašušti nešto tiho, tajanstveno, kao da neka nevidljiva ruka barata po opalom lišću. Stigoše pred kuću Nogićevu. Beličast dim vio se na badžu i išao pravo k nebu, kao čista duša pravednikova.
Noć se spusti na zemlju. Beše to tiha, letnja noć bez mesečine. Iz luga se čula pesmica ptičija; vetrić je šuškao po lišću kao mali lopov... Oko Stanka se zemlja okretala. Već mu prekipe. Ciknu i baci Surepu ove reči: — Ti sedi...
— Kao da mi rođeni odoše! — reče Nogić... Ostalo je ćutalo kao nemo... Samo je vetrić nemirno šuškao po zelenom lišću... Sunce je peklo i kroz gusto lišće. Plavilo nebesno gotovo pobledelo od njegovog sjaja...
Nebo se osulo zvezdama, vetrić pirka i šušti po zelenom lišću, a tamo daleko, daleko čuje se lavež pasa... Hajduci usnuše, samo Stanko ne.
Afrika
Krupni, narandžasto–crveni mehuri kakaoa u tamnom lišću, semenja rskavičavog i gorkog. Između drva dižem neki nepoznati plod, nalik na prezreo krastavac.
Između džinovskih stabala, koja se guše u svome granju i lišću kao pregojeni stari crnci u salu, trepere vitke palme sa rumenim grozdovima u lišću.
koja se guše u svome granju i lišću kao pregojeni stari crnci u salu, trepere vitke palme sa rumenim grozdovima u lišću. Do pred podne skoro nebo je teško, sumračno, od silnih isparenja; nad vodom vrela i zagušna para kao u kupatilima.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ostavio sam tamo, nezakopane, sedmoricu. A koliko nas je još ostalo u žutom lišću, i na snegu. Možeš li izbrojati? Idosmo sa austrijskim đeneralima, baboličnim, da Serviju našu vratimo, pa izidosmo,
Ima ovde, u Tokaju, da gleda mnoge jade i mnogu nesreću. Prolaze ljudi, žene i deca, pa nestaju u žutom lišću. Tolike je upoznao, ugostio; morao je da se rastane i od onih, koje je zavoleo, pa sad ne zna ni da li su živi i gde
Pavle je bio, iznad puta, i nehotice, prikriven u žutom lišću koje je opadalo. Vreva je na drumu bila velika. Kola su cvrčala, psi su lajali, konjanici su se dovikivali, a ljudi
Jesenji zraci Sunca, kroz tu šumu, izazvali su bili čudno šarenilo, u zelenilu, i žutom lišću, koje je opadalo, a i to žuto lišće bilo je šarenilo žutog – manje, više, crveno, mrko, mrtvo.
Jašući tamo, iznad varoši Ujhelj, u brda, u žutom lišću, Isakovič se, kroz te uspomene, zauvek, od svog Srema, praštao.
ti njeni jauci, nisu više ličili na ljudski glas, ti jauci nisu više bili jasne reči, nego kao neki šumovi u šumi, i lišću, koje žuti, i opada, pa šušti pod nogama.
Zato što su bile na brdu još su više sećale na priču. A sve je to gorelo u žutom, uvelom, pocrvenelom, lišću. I ostrvo u Dnjepru, kud su prelazili na pucnjavu, na sredini reke, činilo je jesen, čudnom, providnom, kao u staklu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Smestivši se u širokim čamcima, koji su bili prokisli, na slami i žutom, suhom lišću, ljudi su bili opet polegali, pa su se dizali da čiste oružje, ili da dočekaju na nož, po komad bačene, raščerečene
Milićević, Vuk - Bespuće
poduzima isto osjećanje jeze, uvijek ga potresa ista groza kad vidi sunčano proljećnje jutro poslije 2kiše: po travi i po lišću bliješte kapljice i lako se, s jednim ugodnim i toplim šumom, stresaju; drveće u cvijetu podsjeća na nevjeste u
i dah izapiranih obala Une; upadala u kuću kao lagani vjetar koji se valja na sitnim talasima i igra u tromom ljeskovom lišću i u vrbinim krošnjama koje su se nadvile nad vodu.
Radičević, Branko - PESME
40. U jedan ma se bija meni tako Dogodilo u tugujućoj duši: Šuškanje zefira po lišću lako Jesenji dišljaj njegov što osuši, Mišljenje meni oduzô je svako; I zatim s jednim pomislom me skruši, Po sred me
Kostić, Laza - PESME
Il' grobni nizu! il' rajski visu! uveli cvete! odnet mirisu! — Mirisu, da: — ta beše nam lipa, slavujma srpskim u lišću leg, a iz cvetova mirise sipa patničkom svetu bogodan lek.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Naručila je ručak za sebe i za muža. Pekinšku patku na bambusovom lišću, morski krastavac u soja-sosu i ptičja gnezda na kantonški način.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Beži biljko, u trn-goru! (Propuh žmarci iz Rugova po Dudovom lišću baju.) Može ćukac u svirajku da ćurlikne, mogu sova i sekira da zalaju.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Ptice ovde i tamo, ćute u lišću. Zora, kada se digne, doći će kao i da je poslednja. A mi? Mi ne tražimo ništa bolje do da budemo zaboravljeni. Zar?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
NAHOD Nađoste me gde ležim u lišću imena tajnog, možda biljnog, a ko sam ne znam da kažem; pola mi imena osta na prsima majke, pola na okoreloj usni
Sada te u bašti vidim gde ležiš na uplašenom lišću i ruke gole dižeš, telo ti tone u vreli mrak. Ja sam bio taj kamen i razbojnik na kladencu i lađa na moru i
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Okolo drveće beli se i tamni od sure, debele prašine, koja je u gustim slojevima popadala po lišću, po zrelu voću, po stablu i travi ispod njega. Oseća se zadah prašine, pomešan sa stočnim izmetom.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 11. Porasla jela do neba, Savila grane do zemlje, Na granju lišće zeleno, Na lišću cveće crveno, Na cveće čele popale.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nada mnom će u lišću svelom udi tvoji zasijati, mrtvi, mramorni, večni. VOJNIČKA PESMA Nisam je za srebro ni za zlato plako, niti za
Zimi meko, bez hladnoće, sa pitomošću jednog zavejanog zeca što leži ispod bukve, na rasutom, opalom lišću. Nebo što diše u visoke, daleke topole. To isto nebo u proleću, nadneseno nad mali život mrava i buba.
Svejedno rodiš li sina ili kćer: večno su isti čovek i ker. PESMA Kad raširim ruke u žutom lišću, što zasipa jauke, sine neka strašna, mutna moć.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
U vazduhu (učeni bi rekli: u atmosferi) Kad je napojeno, lišće ujednačeno treperi, A kad ožedni, lišću se smanji opseg, Pokunji se, i nije mu ni do čeg. LjUBAVNA PESMA Bio jednom jedan maslačak.
PIJACA NA KRAJU GRADA To nije pijaca, to je lađa, zora što dan crveni rađa, u lišću, kad vetar dune bešnje, otkrije se minđuša trešnje, i nestane je, odmah posle, u kapljicama kiše i rose; to nije
Rakić, Milan - PESME
I čujem kako zlokobni slavuji Poju u lišću visokih drveta, I pored svega strahovito huji Starinska pesma o taštini sveta.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Po zglobovima oseća, i u krvi, jer dlanove od ponoći drži uklještene između kolena. Šušti lišće. U ove dane vetar u lišću noćiva i njim miriše. Iz lišća sevnu čavka, ona je šuškala, zaključi, a čavka slete na prozorče, u njegove oči.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
S blagim čuđenjem princ opazi da se dečak naročito dugo zadržava pod orahom u čijem su se lišću srebrili maleni, tek napupeli plodovi. Tada se prvi put osmehnu. Ali nije imao vremena da razmišlja ni o dosadi.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
tmuri; Plače bez kraja, bolno plače Sumoran beskraj suri; U mrtvi suton što se hvata Jednači, jeca vesma - Po trulom lišću, preko blata Stara, bolna, i polagana, Ubogih, mutnih, šturih dana Jesenja kišna pesma...
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Zavozim se u maštanja i blaženo žmirim na blagom proljetnjem suncu. Nada mnom, u nježnom, još blijedom lišću drveća, među pupovima o koje se lijepi paučinica što putuje bez cilja, u snenim pazušcima grana, živka proljeće.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
pesničkom otkrivanju univerzalnih veza između čoveka i prirode, pa i „jednog srećnijeg oblika života“ upravo „u bilju i lišću”.
Krakov, Stanislav - KRILA
Reči se nisu čule, ali kao da je njin odjek strašno i tužno cvilio po lišću. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - U zoru je opet grmelo, tutnjalo. Opet se nešto kod rovova događalo.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Krupni, narandžasto–crveni mehuri kakaoa u tamnom lišću, semenja rskavičavog i gorkog. Između drva dižem neki nepoznati plod, nalik na prezreo krastavac.
Između džinovskih stabala, koja se guše u svome granju i lišću kao pregojeni stari crnci u salu, trepere vitke palme sa rumenim grozdovima u lišću.
koja se guše u svome granju i lišću kao pregojeni stari crnci u salu, trepere vitke palme sa rumenim grozdovima u lišću. Do pred podne skoro nebo je teško, sumračno, od silnih isparenja; nad vodom vrela i zagušna para kao u kupatilima.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Niko nije govorio ni rečice; čulo se samo šuštanje od koračanja po lanjskom lišću i puckanje pod nogama opalih suvih grančica. Napred... sve napred... Najedanput... grrr...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Naročitu snagu ima b. t. ubrana na Ivanjdan (іbіd., 67). O postanku pega na lišću b. t. priča se, u okolini Niša, etiološka skaska.
Voda koja ispišti iz jasike kad je na vatri, sipa se u uvo onom koga boli uvo (іb., 318). U kuvanom lišću od j. kupa se bolesnik od vrućice (іb., 303). Tej od j. kore lek od zubobolje (SEZ, 48, 546).
Koga boli zub, treba da se nakadi na osušenom lišću s. p. (»da bi poispadali crvi iz zuba«, ib.). SMILjE Sandruhrkraut (helіchryѕum arenarіum). Smilje, smilj, cmilje.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Prošla su popasna doba, sunce još oklijeva na bakarastome lišću Radine ograde, a na mahove snježani hladni saganak sjeverca zatrese granama i sanese odnekle iz planine udarce sjekire..
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Prosipa se svetlost po uvelom lišću retkih bukovih čečarica, po sivoj kamenoj prašini na puteljku. Golica me smrad lešine i oštri mirisi sparušene divizme
Kad bi mi bilo dato da sam izaberem mesto i vreme svoje smrti, izabrao bih potok i zoru, rumenilo jutarnjeg sunca na lišću, miris šume, opor i golicav miris satrulog lišća, promuklo gugutanje divljih golubova, raspamećeno, ludo grgoljenje vuge,
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
A onda, iznenada, opazi starac Luka da mu se unuk pred zoru iskrada, prikri se i pođe za njim. U lišću smokve ni daška vetra nije bilo, a more je bleštalo kao razlivena kap ulja.
Jedino je vetar u lišću kukuruza bio budan i smetao potoku da zaspi. BREG SVETLOSTI Na vrhu Staklene Kule dečak, i sam kao od stakla
— Ne vidim te... — I ne možeš! — lagana Mickova ruka tače dečakov obraz — ali ja sam tu. U tebi. U travama, u lišću, žabi, zvezdi, zrnu prašine, sunčanoj zraci. Pažljivo gledaj, ne mogu ti pobeći, jer me čekaš, jer misliš o meni.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Silazi dolje da te ženimo! Postiđeni Stric navali da se pentra još više uz drvo i najzad sasvim iščeznu u lišću. Poslije kraće stanke, odjeknu njegov glas odnekle s vrha drveta: — Nek ide ona kud hoće, dabogda crkla!