Jakšić, Đura - PROZA
Oči su mu još od suza vlažne bile. — Vidiš, sine, to mi beše veran drug i iskren prijatelj, i on je umro! Ljuba mu je udovica, a jadna deca siročad!... Sirota deca!...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Kuvar na pekara sikće, rakidžija na vindžiju palaca, u danu crnjem od noći poljubac mi pruža verna ljuba, prepun zmijskih jezika i zuba, a o zmijama i da ne govorim!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Eto, to vam je roga. Roga je u raznim upotrebama dobila i razna imena. Tako, ona se zove ljuba, kad se duži kraj udari u zemlju a račve ostave gore, te planinka tu uglavljuje telad da joj ne smetaju dok krave muze.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Idi, brani nejake, kad ti je bog dao te možeš i umeš, a ja ću se dičiti što sam bila ljuba tome junaku što ga gusle pevaju...
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Borisav Stanković BOŽJI LjUDI Sadržaj I ZADUŠNICA 2 II MANASIJE 5 III LjUBA I NAZA 7 IV TAJA 12 V MITKA 17 VI BEKČE 20 VII 22 VIII BILjARICA 23 IX PARAPUTA 25 H JOVAN 27 XI MENKO 28 XII
Tu Menko, Taja, Naza, Stevan, Ljuba... Svi oni. I, s obe strane ulaza, lepo poređani. Neki umiveni, zakrpljeni, s velikim torbama, bisagama u koje će jelo
III LjUBA I NAZA Iza groblja, do reke, živela je ona. Ispočetka u rupi, docnije načinila kolibu. I svakim danom je sve više i
Ona, od stida, ćutala. On počeo i dalje da se šali. — Pa dobro, dobro Nazo. Pa, je li te Ljuba voli? Voli li te on? Naza od stida, zbunjenosti, počela da pocupkuje, premešta se s noge na nogu i ugušeno, tiho, da
Stid je bilo da ga tako, nevenčanog, kod sebe primi jer: „šta bi posle za nju kazao svet?“ A ovamo, zima sve jača. Ljuba, istina, nije se tužio, ali sav, onako gô, u košulji, naježen od zime i, kao u inat, samo je još više ležao i po nekoga
— Odbijao je jednako popa. Ali Naza nije mogla da čeka. Zima stegla i puca. Ljuba da se ukoči. Zato zaboravi sve i nevenčanog primi Ljubu kod sebe, u kolibu. I, od tada, čisto se promenila.
Ali opet, koja vajda kad Ljuba isti onakav. Od tada još lenji. Samo leži i spava. Više mrtav nego živ. Naza luta, prosi, donese mu a on ni da se
Ali na sve to Ljuba, i ne gledajući u haljine, jedva ako bi odgovorio: — Tesne su! — I onda bi se opet okrenuo od Naze i od haljina što mu
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ignjatović DVE PRIPOVETKE Sadržaj JEDNA ŽENIDBA 2 PITA HILjADU FORINATA 66 DVE PRIPOVETKE JEDNA ŽENIDBA I Ljuba Čekmedžija bio je u varošici O. momak na glasu.
Do njegove dvadesete godine slabo je što o njemu u varoškoj hronici zabeleženo. Mati mu je ostala udovica, a Ljuba, prošavši kroz manje škole, postane šegrtom trgovačkim u jednom na glasu dućanu.
Tu se on tako vladao da je svakom šegrtu za mustru služio. Gosa mu je bio veliki bogomoljac, a Ljuba, kad ga je shvatio, nije ni jedno jutrenje prenebregao.
Gospodar je osobito za njim žalio i pobojao se da mu neće trgovina natrag poći. No, Ljuba je morao nešto i sveta probati. Služio je tri godine, u raznim varošima kod raznih trka.
Kod ovih je Ljuba do neke rafinerije trgovačke došao. Išao je često po vašarima. Tu je iskusio svu romantiku trgovačkog života.
Vrati se kući. II Ljuba je kod kuće vreme dobro provodio. U matere je ostalo nešto imanja; daće se valjda s njim što činiti.
II Ljuba je kod kuće vreme dobro provodio. U matere je ostalo nešto imanja; daće se valjda s njim što činiti. Ljuba, ako i nije u svemu ne znam do kakvog savršenstva doterao, ipak je mnogo znao, više nego ma koji grk u njegovom mestu.
On je za višim čim težio nego za bakalstvom. Ovo mu nikad ne gine, ma mu se sve žice pokidale. Ljuba bi rad u nečem većem sreću pokušati. Pored malo novaca, malo posla, a mnogo sreće — to se njemu u glavi vrzlo.
Od imanja materinog sve se više i više ronilo. Ljuba je u svom mestu vrlo dobro živeo. Svi su ga držali da je „hiroš”.
šake malo podeblje, živ, okretan, dosetljiv, jednom reči, mogao se uzeti za ideal trgovačkog pomoćnika u maloj varoši. Ljuba je svud u društvo pristao.
Holber i makao bile su njegove najmilije zabave; osobito je rado igrao farbl, ponajviše sa „šantlam”. I sam Ljuba priznavao je tu svoju slabost, ali opet nije se mogao uzdržati, pa ma koliko da su govorili da je kartaš.
Još jednu godinu, pa je i za trgovačkog momka mator; već je tu grčko majorenstvo. Ljuba je sve to uvideo, pa gleda da se kakogod oženi.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ove tzv. stajaće reči jesu npr.: dvori (za kuću), ljuba (za ženu), čedo (za dete) itd. Stalni epiteti kao, na primer, sinje more, bele ruke, vrani konji, rujno vino, dobar
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Stvara se jedan šablon pevanja i naročiti »pojetski« jezik. »Vojno«, »ljuba«, »sele«, »čedo«, »lane«, »laor« ili »laorić«, »miomir«, »bajna neva«, »rosno cveće«, »umilni slavujak«, rumena zora«,
Radičević, Branko - PESME
“ Šare s' ore, gorice se puše, Da se bolje turske glave suše. Tamo, brate, eno sunce seda, Jedna ljuba na vojna izgleda, I evo ga, na nožu mu, pobre, Do dve turske, do dve glave dobre, Ona preda nj: „Zdravo, mili druže!
I već spava muška glava trudna, Ukraj njega sedi ljuba budna, Pogleduje gospodara svoga, Moli za nj'ga Boga velikoga: „Ta uzmi ga kada ti je volja, Al' ga uzmi sa krvava
“ Tako ljuba u molitvi zbori. Oh, jao je nama svima, jao, Kako Lazo na Kosovu pao, Al' onome jošte jedno jao Ko od puške svoga
udri, seci, tuci!“ Crnogorci kolju kano vuci. Pa kad vojna tu pogodi zrno, Plače l' ljuba što se nije vrnô? Ne, ne plače crnogorska dika, Već potera vojnova krvnika: „Stan', da t' kažem šta je Crnogorka!
“ Ona viče, puca prekomorka, Turčin pada u zelenu travu, Ljuba k njemu pa mu skida glavu, Te je meće dragom više groba, Verna ljuba i poslije groba. Crna Goro, gnezdo sokolova!
puca prekomorka, Turčin pada u zelenu travu, Ljuba k njemu pa mu skida glavu, Te je meće dragom više groba, Verna ljuba i poslije groba. Crna Goro, gnezdo sokolova!
i zaman bejaše, Već za njega zapitati šćaše, Al' eto ga, eto sivog tića, Ide Stojan i vodi vrančića, Za njim stupa ljuba verenica, Tužna jadna kâno robinjica.
kroz goricu, Opazi ga Stojan na konjicu, Žensku glavu dobro raspoznaje, Seća s' ljube, misli Srpkinja je, Čija možda ljuba verenica Što ugrabi negde poturica, Pa ga tera, a vako klikuje: „Puštaj roba, ol' t' zaklaše guje.
“ 50. „I bi njemu ljuba bila, Tako m' uze on u volju, Al' ga majka ne pustila, Našla njemu drugu bolju; U te novca tma imade, A meni ga Bog
Oca nemam, ja sam sinak tvoj, Sina nemaš ja sam sinak tvoj, Seja moja jeste ćerka tvoja, Ako Bog da, skoro ljuba moja.
vide da zalud gledaše, Već za njega zapitati ćaše; Al' eto ti ovamo Milenka I on vodi pretila zelenka, Za njim krače ljuba verenica Kao krpa bleda nesretnica. A Mileta pobri poitio: „Kako si mi, pobro, uranio?
Mloga ljuba tajno zasuzila, Ma ne suzi Milenkova Mila; Suza tekla, sad je nema više, Silni jadi suze zadušiše. Stoji jadna od
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
naklonjeni čitatelji, poznaćemo najsnažnije slovensko pleme po njegovim pogledima na svet i na istoriju njegova života« (Ljuba Stojanović: Život i rad Vuka Stef. Karadžića, str. 101).
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
BEOGRAD NEKAD I SAD VESELO POZORIJE U DVA DJEJSTVA LICA: NEŠA, trgovac u Beogradu LjUBA, njegova kći STANIJA, Nešina mati VELIMIR, njegov sin MILAN, činovnik PIJADA VUČKO, ćirica DJEJSTVO PRVO (Lepo
(Izvadi jednu knjigu iz nedara.) Valja da se uči. (Počne čitati.) 2. LjUBA (dolazi), PREĐAŠNjI LjUBA (ne videći Vučka, skine šešir i metne ga na astal): No, baš mi u nevreme dolazi.
(Izvadi jednu knjigu iz nedara.) Valja da se uči. (Počne čitati.) 2. LjUBA (dolazi), PREĐAŠNjI LjUBA (ne videći Vučka, skine šešir i metne ga na astal): No, baš mi u nevreme dolazi.
I moj baba nije imao drugog posla, nego da je dovodi. Vučko (koji jednako čita): Ja! LjUBA (okrene se): A šta ti tu radiš? VUČKO: Čitam. LjUBA: Šta si uzeo taj čibuk? VUČKO: Pa čibuk je naš.
Vučko (koji jednako čita): Ja! LjUBA (okrene se): A šta ti tu radiš? VUČKO: Čitam. LjUBA: Šta si uzeo taj čibuk? VUČKO: Pa čibuk je naš. LjUBA: Nije li te psovao i juče za to.
LjUBA (okrene se): A šta ti tu radiš? VUČKO: Čitam. LjUBA: Šta si uzeo taj čibuk? VUČKO: Pa čibuk je naš. LjUBA: Nije li te psovao i juče za to. Pa još prostro ćilim nasred sobe. VUČKO: Ja čistim.
VUČKO: Pa čibuk je naš. LjUBA: Nije li te psovao i juče za to. Pa još prostro ćilim nasred sobe. VUČKO: Ja čistim. LjUBA: Ti znaš da ja ne trpim to po sobi. VUČKO: A što, kad je lepše, nego ono švapsko? (Pokazuje na kanape.
LjUBA: Ti znaš da ja ne trpim to po sobi. VUČKO: A što, kad je lepše, nego ono švapsko? (Pokazuje na kanape.) LjUBA: To se tebe ne tiče Ništa; nego ustaj, te nosi odatle! VUČKO: Ja! Ustaj! Sve ustaj, a kad će biti „sedi“?
) LjUBA: To se tebe ne tiče Ništa; nego ustaj, te nosi odatle! VUČKO: Ja! Ustaj! Sve ustaj, a kad će biti „sedi“? LjUBA: Ti da nisi ćirica. Diž’ se, kad ti kažem! Eto babe, pa da prevatiš aljine majkine. VUČKO: Oće da dođe? LjUBA: A da no!
LjUBA: Ti da nisi ćirica. Diž’ se, kad ti kažem! Eto babe, pa da prevatiš aljine majkine. VUČKO: Oće da dođe? LjUBA: A da no! Nego odlazi. VUČKO (pusti jedan jak dim, potom ustane, ostavi čibuk ukraj, pa digne ćilim i odlazi).
Nego odlazi. VUČKO (pusti jedan jak dim, potom ustane, ostavi čibuk ukraj, pa digne ćilim i odlazi). LjUBA: Prepravi belu kafu za majku, zašto kaže da je gladna. — Pravo ima kona, što drži sluškinju.
Ovde ja sedim. STANIJA (priđe k portretu, pa se prekrsti): Pomozi bože, daj svako dobro i sreću! LjUBA: Hi, hi, hi! STANIJA: A što se ti smeješ što se ja molim bogu? LjUBA: Kakva je ikona... STANIJA: A što?
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ Kad iziđe verna ljuba: Konji mu se kopitaju — Raduju se gospodaru Da je skoro s vojske doš’o; i golubi s kril’ma biju — Raduju se
No se nadam, prijatelju, Ti si braću zamolio, Da podižu sirotinju, Da ti tješe staru majku! Al’ što će ti tužna ljuba, O za Boga! No ću tebe prekoriti, Moj boleći prijatelju! Što se bolan ne podigneš?
“Hvala, vilo, na hitracu travi, Neg’ mi podaj onakove trave Kojano će mene omiliti Mome dragom, da mu budem ljuba, I gospođi, mojoj svekrvici, I ostaloj u kući rodbini.“ 98.
Ko li bi mi vodice doneo — Dala bi mu moje čarne oči. Ako bi mi ladak načinio — Ja bi njemu verna ljuba bila.“ Ona misli niko je ne sluša; Slušao je ovčar od ovaca: Rogozom joj snoplje povezao, Od leske joj ladak
Konjic vrišti, da se jaši, Soko pišti, da se nosi, Ljuba plače, da se ljubi!“ 130. Moj se dragi na put sprema i peva, A draga mu konja sprema i plače: “Ti odlaziš, kome
“ A kada joj odrešiše ruke, Ona skoči u to more sinje: “Volim biti morskim ribam’ rana Nego ljuba mog brata krvniku!“ 222. Šta s’ ono čuje na onoj strani? Il’ zvona zvone, il’ petli poju?
majka; Koja kuka jutrom i večerom, Ono mi je jedinica seja; Koja kuka kad joj na um padne, Ono mi je otrovnica ljuba, Devet mi je brata otrovala, I desetog mene okovala!“ 233.
jektati Kada - ljuba, žena kalem (kalemovi) drveni valjak za namotavanje pređe ili žice, mosur, čunak; pisaljka od trske kojom su se na
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
(Krstarica Potemkin, Ajzenštajnava.) Zbog toga, najzad, dolazi do prvih demonstracija i ministar prosvete (Ljuba Davidović) dolazi ličio da nas stišava.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Glave bratske poznat nećeš, nama prazno! ere su ih nagrdili, nevjernici! Kud će tvoja mlada ljuba, kuku njojzi! dvoje đece tvoje ludo, siročadi? Što će jadni đed ti Bajko, moj Batriću, koji te je odnjivio? teško njemu!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Bilo ih je tu, kojima još ne zarastoše rane na srcu, kojima je kakva mu drago nesreća ojadila! Majaka obesinjenijeh, ljuba udovica, sestara bezbratnica, braće od skoro inokosne, ele bješe naroda u žalosti, kao što ga je uvijek tušte bilo u
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ko te izda, izdalo ga ljeto! Krv platio na svom domu! Kud god išao, vazdan kukao! Kuća mu se kocem zatvorila, ljuba mu se u rod povratila, a vas mal mu u begluk otišô! Lak mu san kao vodenički kamen!
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ „Što da me najuri?“ smejala se. ,,Dao me u službu. Ima nas... jedan, dna, tri... šest, sedam, i... Ljuba je osmi. Bilo mu je žao što nije siroče. Dugo je gledao i čudio se što mu je u početku bila toliko ružna.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
ĐORĐE NATOŠEVIĆ 222 ODVEST 223 LjUBA NENADOVIĆ 226 PRIČA O RIBARU I O RIBICI 228 II 236 BABA JULI-POSKURAČI 237 „SONET“ 240 JUČERAŠNjI SAM 241 ČUDNOVATO!
Tu još bruje one reči Druga milenoga: „Nadaj mi se, ljubo moja, Majko čeda moga!“ Ljuba gledi more sinje, More ljubu mladu — Obikli se, oni žive U najboljem skladu.
— Šta bi bilo da u vrtu sreće Negujemo bratovanja cvet?... »Vijenac« 1894. LjUBA NENADOVIĆ Juče čusmo: „Ljuba j’ bolan“, Danas zvona tužno bruje.
— Šta bi bilo da u vrtu sreće Negujemo bratovanja cvet?... »Vijenac« 1894. LjUBA NENADOVIĆ Juče čusmo: „Ljuba j’ bolan“, Danas zvona tužno bruje. Sutra će nas bol savladat’, Šaptaćemo: „U grobu je!
Krakov, Stanislav - KRILA
— Napred. Podupirući se krivim tisovim štapom, major Ljuba pošao je i sam napred sa svojim malim štabom. Dve zbijene čete pošle su za njima.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
GLAVAŠ: Nje nema tu!... ISAK: Nema je? VUK: Kuda li ode? ISAK: A po čem’ sudiš, brate Stanoje, Da ti je ljuba danas otišla? GLAVAŠ (pokazuje mu poremećenu sobu i krv na duvaru): Po ovoj krvi i po ovome.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Mahom dođe mom pogledu, Pa ne mogu razaznati Koje li je moja ljuba, Koje li je moja mati! Tražim sliku oca svoga, — Jest, ona je, — al’ je nova — Propletena j’ slikom mojih
Je l’ to Sava? Jug, Tijana, Smiljka moja?“ Svi ste zdravi, svi veseli, — A ja čujem rajske trube: Na grudi mi ljuba leti A deca mi ruke ljube.
“ A vi meni srpskom reči, Ljuba: „Druže!“ Deca: „Babo!“ A ja rukom, ne znam zašto, Morah stisnut’ čelo slabo. „Nemojte me topom cpeće, Ja se
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
plodnima predel'ma, Ocena svojih žitne njive, Ručak i užinu čekajući, — Znaš, zgotovljenu prabapskim načinom Od vernih ljuba, — nevine desnice Hajdukom dali, koji zverski Lesu po gustomu blude bedni; Umisle hiščne vseljuju v hladnu grud; Po
jadan, ostaviti, Smutno-glasne pokidati žice, Pjesna vrste mojih zagladiti, Podret pjenik, bacit il’ u trice: Jer ji ljuba i ne sluša moja.
Ne gleda kad ljuba mene moja. Sva odela otvorene boje, Haljine i sve ću blistne svući, Plačno što je k’o i srce moje, Sav s’ u črno zavit
odela otvorene boje, Haljine i sve ću blistne svući, Plačno što je k’o i srce moje, Sav s’ u črno zavit i obući: Jer me ljuba i ne ljubi moja.
Tek u snu mi ljuba naklonjena bila. Sne! Protivno tebi, molim, sve ukloni, Da na san mi tvoje sile Nju donesu. Jovan Pačić LALI Od
s’ okol’ mene viju Lica budnom što su nevidima, Tad ja grlim one mlečnu šiju Što na um me budnog ne uzima; Tada Ljuba sedi mom na krilu, Grli me i ljubi uzajmice, Bezmilosnu tak onežim vilu, Da mi sama pruža usničice; Morfej gotov
Jovan St. Popović NA PRIRODU Ti, koja s’ tako lepa, sovršena Iz ruke Tvorca blagoga prenula, Da mati, ljuba zemlji budeš, Prirodo draga, s tim dičnim runom; O, mogu l’ tebe okom pogledati Ne diveć s’ tvome čudesnom
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
porodičnog čoveka beskućnik, kome su "mač i puška i otac i majka,/ dvije male bratac i sekuna,/ oštra ćorda vijernica ljuba,/ tvrda st'jena mekano uzglavlje,/ kabanica kuća do vijeka".
Nastasijević, Momčilo - PESME
2 I pogrebli ga valjano: Krstaču poboli, pa ime, Subotić Stano, čitko po njoj — majka da ga nađe, ili ljuba, ili ko ga voli. 3 Zàpeva mu truba. u kovčegu opružen on, i žut. A nebo plavo, i senke šaraju put.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
je sama devojka; ostavljeno na sredini pokošene livade, ono veli Ivanu livadaru: »Ko bi mene pokosio, Ja bi njeg̓va ljuba bila«, a na Ivanove reči da bi obljubio i ostavio odgovara pretnjom da će ga kazniti mesec, zvezde i sunce ponajviše
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Tu negde na ivici, tvrde ljudi, sahranjen je bio ljubimac sluga gos-Tošin, baštovan i avlijar Ljuba, svedok nesreće na salašu, i, govorilo se, možda i učesnik u zločinu, ali docnije, čudnim putevima života, neka vrsta
Malo pomalo, o senki je čuo Petar, pa Švabica, pa Mađarica, pa i Ljuba. Ali je tu domaća spletka oko „intimnog” događaja jedne bogataške kuće prekinuta, i Ljuba je i dalje uspremao avliju i
Ali je tu domaća spletka oko „intimnog” događaja jedne bogataške kuće prekinuta, i Ljuba je i dalje uspremao avliju i radio baštu, i nije mario za svoju senku, utoliko više što se starac više nije sunčao.
Po Julicu još ne beše došao oficir. Mesto nje udala se Paula za avlijara Ljubu. Po godinama, na nju je bio red. Ljuba i Paula molili su da pređu u mlin, a po potrebi će raditi na salašu i u varoši u kući.
— Paula i Ljuba ispali dobri spekulanti. Potsedaju me, iza mlina kupili baštovanluk, a kuću sagradili pola na mom zemljištu...
Kako znate i hoćete... Da, ona moja plata da mi se šalje na minut tačno, ni para više ali ni para manje!... i, Paula i Ljuba da se premeste na njivu pod šikarom...
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Tako, na primer, Ljuba Slon, koji je u početku školske godine bio živahan i okretan dečko, poče polako, neosetno, postepeno da prima
U tome smislu nam je vrlo mudra i primamljiva objašnjenja davao i naš kaplar Ljuba koji nas je svesrdno hteo da ubedi o lepoti vojničkog poziva: „U ratu se nikad ne zna ko će poginuti, a ko neće.
Šantić, Aleksa - PESME
17 Sva kô bela pena vala Blista moja draga smerna, Sad je ona izabrana I tuđincu ljuba verna. Srce, ti se ne žalosti, Spram nevere mirno budi; Trpi, snosi i oprosti Sve to miloj slatkoj ludi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
JANKOVIĆA 696 67 ROPSTVO JANKOVIĆA STOJANA 712 68 ČOVJEK PAŠA I MIHAT ČOBANIN 719 69 VIDE DANIČIĆ 723 70 LjUBA HAJDUK-VUKOSAVA 730 71 UDAJA SESTRE LjUBOVIĆA 738 72 BAJO PIVLjANIN I BEG LjUBOVIĆ 744 73 KOSTREŠ HARAMBAŠA 753 74
Sijali su kalpaci i čelenke, koplja i sablje, lepršale se zastave. U susret tom punom životu jurila je nakazna smrt. Ljuba je ispraćala vojna, sestra brata, majka sina.
Bojao se kneževe kletve, spremao se, žurio, i opet zadocnio. Njegova ljuba, koja je videla „zao sanak“, pokušala je da ga zadrži, ali on se nije bojao smrti; njegova jedina misao je bila da
— To je bila jedina misao i Vasojevića Steve, koji je takođe kasno stigao na Kosovo. Njega je ljuba ispratila s čedom u naručju — kao u Ilijadi Andromaha Hektora.
I taj bedni i nakazni život tiranin bi najzad uzeo. Istog je mišljenja i Prijezdina ljuba, ponosita Jelica gospođa, koja jednostavnim rečima — kao nešto što se po sebi razume, što je jedino prirodno i moguće
Najizrazitiji hajdučki likovi su: Starina Novak, Grujica Novaković, Kostreš harambaša, stari Vujadin, Mali Radojica, ljuba hajduk-Vukosava. Starina Novak je istorijska ličnost, poznati hajdučki harambaša iz druge polovine XVI veka.
— U vreme borbe s Turcima i jedan i drugi služili su kao uzori i kao opomena kako treba da se drže časni ljudi. Ljuba hajduk-Vukosava je vedra junakinja, nadmoćna i umom i srcem. Ona ne tuguje, nego se bori i pobeđuje.
Neke stajaće reči su osobina pesničkog jezika: gospodar (m. muž), babo (m. otac), ljuba (m. žena), čedo (m. dete), dvori ili kula (m. kuća), dojka (m.
muž), babo (m. otac), ljuba (m. žena), čedo (m. dete), dvori ili kula (m. kuća), dojka (m. sisa), i neke među njima (ljuba, dvori, na primer) svakako su lepše od reči istog značenja koje se upotrebljavaju u običnom govoru.
Kosovka devojka — to su sve verenice kojima je nasilna smrt odnosila zaručnike. Ljuba Musićeva — to su sve žene koje su sa strepnjom ispraćale muževe u boj.
crte i detalje kao što su: bojni konj (o kome je već bilo reči u vezi s Kravcovom), lov pomoću sokola, nošnja, neverna ljuba, pozajmice iz pisane književnosti, antagonizam starog (plemenskog) i novog (državnog) plemstva.
Dođe knjiga ljubi Momčilovoj, knjigu gleda ljuba Momčilova, onu gleda, drugu sitnu piše: ,,Gospodine, kralju Vukašine, nije lasno izdati Momčila, ni izdati, niti