Obradović, Dositej - BASNE
Mnogo puta dobri čovek i ljubezni prijatelj može nam iz neznanja nedobar sovjet dati. O ovakom se ovde ne govori: njemu nije za zlo primiti, on niti je
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
čuo da srpski govorimo, nas sve i po dva puta poljubio, i svojoj ženi (Poljakuši) kazuje: „Ovo su moji slatki, pravi i ljubezni zemljaci”; i ona nas ljubezno pozdravlja prišestvijem, i kaže, da se i ona vrlo raduje što je njen muž svoje zemljake vidno
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Redić se počne malo misliti, otide za tezgu, onamo gde protokoli stoje, pa Čekmedžijiću sledeće pismo napiše: Ljubezni gospodar Čekmedžijić! Hitam da vam odgovor dam.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
I onako treba mu novaca, istrošio se, pa će baš ovom prilikom oca iznenaditi. Sedne pa piše pismo: „Ljubezni oče! Ako ste radi za mene razumeti, ja sam fala bogu zdrav, i molim boga za vaše zdravlje.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
januara 1785. godine.24 Njegovu smrt zabeležio je Jovan Rajić ovako: »1785, 19. januarija umre ljubezni moj brat Zaharija Orfelin v Novom Sadje v episkopskom majurje prebjedno...« BOGOSLOVSKI RAD.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Dositej Obradović PISMO HARALAMPIJU PISMO HARALAMPIJU PISMO HARALAMPIJU Ljubezni Haralampije, Zdravstvuj! Hristos voskrese.
On je ljubio svoj rod. Večna mu pamet.» V pročem, ti mi zdrav budi, ljubezni Horvaćanine. Pozdravi mi s «Hristos voskrese» gospodare Vojnoviće, Rizniće i Kurtoviće i proče Sarajlije i Mostarne.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Dakle, sunca nema na svetu, nego se nama samo čini. (Uvati Miloša za kose.) Šta čuvstvuješ ti, ljubezni druže? MILOŠ: Čuvstvujem da me pustiš. Jer ako te ja zaopucam, biće ti suviše. MARKO: Ja dokazujem samo moju temu.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SULTANA (pipa se po leđi): Platićeš ti ovo gorko! (Trifiću.) Ljubezni moj, ovaj me orjatin svu isprebijao. SRETA: Ha, ha, ha!
(Trifiću.) Ljubezni moj, ovaj me orjatin svu isprebijao. SRETA: Ha, ha, ha! Ljubezni moj, milostivom gospodinu ljubezni moj, ti, pozderu ženski! SULTANA: On je moj muž. SRETA: Ha, ha, ha!
(Trifiću.) Ljubezni moj, ovaj me orjatin svu isprebijao. SRETA: Ha, ha, ha! Ljubezni moj, milostivom gospodinu ljubezni moj, ti, pozderu ženski! SULTANA: On je moj muž. SRETA: Ha, ha, ha! Eto vidite, gospodine, sad da i čovek ne vošti!
Zato da zaboravimo svi što je bilo, i da se skupa pročastimo. SULTANA: To je lepo, ljubezni Trifiću, ali ja imam jošt malo duga. (Pokazuje na Persidu i Stevana.) Treba da vratim.
) Treba da vratim. TRIFIĆ: Oni dobijadu po dva para aljina. SULTANA: I od mene jedan, neka bude tri. Ljubezni Trifiću, ja imam osim toga jošt jednu veliku molbu.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Drugo je prosto i paorski ljubiti, a drugo je ljubiti bečki i po knjiški. Ono je ljubov, ljubezni tatice, kad se koji kralj u kakvu princesu zaljubi!
JELICA: Jest, beѕonderѕ, beѕonderѕ. O, ljubezni tatice, to vam je auzdruk. ALEKSA: Naipače ubo znači beѕonderѕ; sljedovatelno ja o vami i o vašoj dražajšoj babi
ALEKSA: O, zaista, ona nije bila u Beču vsuje. MARKO: Neka psuje,... znam da ga neće više viditi. ALEKSA: Zašto, ljubezni gospodine? MARKO: Znate, mi smo ljudi prosti, pak nam nije do špacira. ALEKSA: Ali kad se frajlica uda?
A, Jelice? JELICA: O, zaista ne, ljubezni tatice. MARKO: Ta, bogme, tebi da je kakav iz rumana. No ništa. A šta ćemo s prstenom? JELICA: Ja ne znam, tatice.
Šta mi nije pripovedao! Možete li verovati, ljubezni tatice, da more gori? MARKO: Kako bi more gorelo, kad je ono voda?
ALEKSA (Miti lagano): Sad smo obrali bostan! MITA: Kad si magarac bio... BATIĆ (čita): „Ljubezni Aleksa“... Aha, tu smo! MARIJA: To je njegovo pravo ime.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
A jedne noći potera stiže, pred njom Dositej s Hopova, starinski poklič ori sve bliže: „Ljubezni deržite lopova! Treba ga prije vostočnog zračka prebiti jakože mačka!“ „Vraćaj nam pesme, priče i bajke!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Sam ću sebi po mojej savesti, kao pred vsevidećim božjim okom, sudija biti; neću sebi nimalo praštati. A moj ljubezni čitatelj samo nek’ čeka dok svu ovu istoriju od kraja do kraja očita, jer će samo onda moći o svemu uprav suditi.
Što se prvoga kasa, vrlo je malo potreba govoriti, jer sam ja malo poviše kazao da je ljubljenje m. grljenje verni[h] i ljubezni[h] supruga od samoga boga ne samo dopušteno, no blagoslovljeno, posvećeno i zapoveđeno, kano ti jedno i samo sredstvo
Učite i[h] najpre ovima malima stvarma, dok s vremenom kadra budu k suncu i k zvezdama um svoj vozvisiti. Evo, moj ljubezni čitatelju, k[a] kakvim razmišljenijam samo vaspominanije [h]opovske krasote um moj uzvišuje.
Ovaku prostranu i široku veru imajući, nisam li ja mogao po svakoj pravici čudotvorenija dar iziskavati? Ljubezni čitatelju, ti mi se smeješ, i pravo imaš.
| A ako ćemo po duši pravo suditi, kad ne pristoji Hristovo magare praznovati, mnogo manje — apostola Petra verige. Ljubezni srpski narode, nemoj ti meni za zlo primiti što ja neka naša zloupotrebljenija obličavam; vreme je već, za živoga boga,
Ja: „Molim te, ljubezni, kaži mi čistosrdečno, što misliš o ovom što si dosad čitao. Mogu li se nadati da će na kakovu polzu biti?
Šta će ti drugo uzeti van da te raskaluđere?” Ja: „A oni nek raskaluđere, pak će viditi! Bez šale, ljubezni Zilotije (vidiš li kakvo sam ti lepo ima dao; Zilotij, to jest, revnitelj), učini se kao da si pravi revnitelj, i govori
Ti znaš dobro, ljubezni moj, da svi narodi koji samo pri starim mnjenijam i obiknovenijam ostaju, moraju, kako god ostali azijatičeski i
su me da preduzmem opet ovu materiju i, na moje izvinovljenije da bih ja rad što bolje i poleznije izdati, jedan moj ljubezni prijatelj zaprosio me da mu u našem vzaimnom pisma sootvetstvovaniju naznačujem što znanja dostojnije od mojih događaja,
Udrže me oni ljubezni ljudi dvanaest dana | i nipošto ne dadu poći; jedva se rastanemo, kao da smo mislili do veka živiti skupa.
Reče mi da ga pođem u tom i tom domu u Petrinji čekati i da će on tu prekosutra biti. Moj ljubezni Antun otprati me u sestre svoje kolesi do Turova Polja.
No, moj ljubezni protopop Novaković, pop Marko Bedov, Trifun Sinobad, Simo Stevanović iz grada (krome drugih mnogih koji bi me radosno
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
56 O SAVKA, SAVKA... 58 PROĐE MNOGO SVETLIH NOĆNIH MESECA... 62 HOJ DEVOJKO... 64 VIDIŠ, MOJ CVET LjUBEZNI... 66 PJESN 68 NATRAG, DRAGI, NATRAG, KUD HITAŠ TAMO... 71 DA VIDIŠ OVO DETE, DRUŽE!
Sad ja vidim da me varaš, Jer se s drugim razgovaraš, Ljubezna. „Ne varam te, dušo moja, Ne varam te, serce moje, Ljubezni. Kad se s drugim razgovaram, Tebe, dušo, ne ostavljam, Ljubezni!
„Ne varam te, dušo moja, Ne varam te, serce moje, Ljubezni. Kad se s drugim razgovaram, Tebe, dušo, ne ostavljam, Ljubezni!
Nepoznati pesnik VIDIŠ, MOJ CVET LjUBEZNI...
Vidiš, moj cvet ljubezni, kako vremja sada: Zavist, gordost carstvujet, krotka ljubov strada; Čuvaj se, ne daj se lako prevariti, Hrani se,
), Da ja vmjesto nevjeste otečestvo ljubim, Da se slatko o kućici svojej srećan trudim, Da ja rod svoj ljubezni strasno obožavam, I Mađarom, našej braći, serpski da mađaram. Gligorije Trlajić JA SAM HTEO JUGOVIĆE...
— Prostite mja vsi, O čelovjeci! Prostite mja, ljubezni Vsi moji potomci! Se dveri vječnosti Otverstija nižu, Se liki angelsti Pojuščija slušu!
(str. 63). Uzeto iz Ostojić—Ćorovićeve Srpske građanske lirike XVIII veka, br. 63, str. 77. VIDIŠ, MOJ CVET LjUBEZNI... (str. 64). Uzeto iz Ostojić—Ćorovićeve Srpske građanske lirike XVIII veka, br. 93, str. 112.
Jego prečestnost, gospodin Protopresviter, ljubezni Vaš suprug, dražajšaja gospože Kumo, posilajet ko mnje sladosnoje Vaše pozdravlenije i cjelovanije vsjaki krat kogda on
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
« Ljubezni moji čitatelji, ja vidim da je vaše zaktevanje pravedno, ali ja vašoj želji udovletvoriti ne mogu, iz mlogi pričina: prvo,
— Ne bojte se, ljubezni čitatelji, sad mi baš pade jedan stari rukopis od vremena Muse Kesedžije. Istina, više od polak su ga moljci i miševi
On izjavi Roksandi da se umorio, zamoli je da sednu malo, i — — ljubezni moji čitatelji, meni je žao što vam ne mogu povest dovršiti, jer je baš ovde morao kakav pacov stari rukopis tako
A sad dosta; fala vam i opet na krpežu i ogrižinama!« Ljubezni moji čitatelji, s krpežom se kuća drži, a ogrižaji čoveka iz nevolje vade.
Sve ovo, ljubezni moji čitatelji, dokazuje da i krpež nije za odmet i da je velika sreća kad se i ogrižaji katkad u kući dogode.
Njegov poočim pomisli da je dosta kod njega bio, i da je vreme da ga sopstvenoj njegovoj sudbini preda. »Ljubezni Romane« — ovako mu stane jednom posle večere govoriti — »manovenije je božje telo da ti u moje ruke dođeš, i ja sam te
— O, dobro razumem, vas je moja reč o aljinama vozbudila. Ljubezni g. ciniker, vi nećete u svoj zemlji većeg počitatelja naći nego što sam ja; ali šta će vaša teorija i moje k vami
Ovu da svaka devojka dobro naizust nauči pređe nego što počne čitati romane. — No bacimo, ljubezni moji čitatelji, plačevni vzor na bednu našu Arijadnu — kako joj bude kad se probudi i njega kod sebe ne napipa?
sudbina s Arijadnom soglasuje, uzme njen koncept što se kod Ovidija nalazi i, aplicirajući ga na sebe, ovako započne: »Ljubezni nesuđeniče, zdravstvuj na mnogaja ljeta!
Merkur, uvedi u protokol da ja želim ovu devojku spasenu viditi. Ja ću potom potpisati, dok popijem kafu.« Sad, ljubezni čitatelji, i vi koje ste mi često vile i ale na vrat šiljale, mile čitatelnice, vi ništa pravednije ne možete zaktevati
« Bez prepiranja, ljubezni čitatelji, vrlo je veliko nedoumjenije kako je probitačnije jednu gospoju zvati, milostivom gospojom ili mladom
Kao da su glave bundeve! — Sad, ljubezni moji čitatelji, pošto smo dobru aginu kćer usrećenu vidili, mislim da je vreme ostaviti je njenoj radosti, koja svedodžbe