Upotreba reči ljubi u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Ah, u zemlji nam je sve!... On u zvezdama gleda budućnost, mi u zemlji prošlost... Gledala sam mladića kako strasno ljubi i miriše još nerazvijenu ružu, a videla sam onoga koji umire gde na grudi što izdišu poslednjom snagom pritiskuje od

“ pitaše me on, prebacujući polovinu svoje debele opaklije preko mog golog ramena... Posle sam osetila kako me ljubi... Ah, ta hiljadu poljubaca razblažavaše plamen na mojim drkćućim usnama...

“ Kad je tetka izašla napolje, a on me poljubi... Sad mu već nisam branila da me ljubi, nisam se iz njegovog naručja ni otimala... Oh, ta on mi beše miliji nego hlebac gladnome želucu!

Sva sam se tresla kao prut. A kad sam otvorila oči, videla sam moga Aleksu. On se nagnuo nad mojim krevetom, pa me ljubi... To behu poslednji poljupci. On beše ranjen... Krv mu je lopila iz usta i iz rana. To behu krvavi poljupci...

Moji dobri prijatelji znaju za tu moju ljubav, pa mi čisto zavide: što baš ja tu najlepšu da ljubim, i zašto ona mene da ljubi?... Mnogi me ismevaju zbog moje strasti, mrze me...

sebe i dragoga. Ala su slatki ti časovi zanosa, gde se svaka kap krvi naše zaklinje pred svemogućim da ljubi, gde je i ona rumen na nevinome licu samo ljubav, gde ti i suza o ljubavi pripoveda!...

Osećaš li kako lipa miriše?... Čuješ li pesmu slavuja?... Vele da on svu dragu noć samo ljubavi peva, kažu da i on ljubi... — Oh, Milisave! — reče zažareno devojče.

Obradović, Dositej - BASNE

Ovi razloži sve na tri jednaka tala, dozvoljavajući drugima da izaberu šta se kome ljubi, pridodajući da će on s kojim mu drago talom što ostane zadovoljan biti. „Je li, to li se zove pametno deliti?

Ščastljiv narod kojemu milostivo nebo takovoga vladjetelja pošlje! No tada je uprav ščastljiv i dostojan imati ga kad ga ljubi kako o c a, rado sluša i povinuje mu se.

Ko uprav ljubi prosvještenije razuma i dobrodjetelj, njemu se nikad neće omraziti o svemu što k tomu upravlja i spospje|šestvuje slušati

narava govori i piše, valja pravo kazati da je mnogo bolji oni narod koji poštenje, pravdu, istinu i čistoserdečnost ljubi, negoli oni koji sve ove božestvene dobrodjetelji sprama učtivosti za ništa drži i popire.

Razuman čovek ljubi sebe i ženu svoju i čada, ali ne razmažuje ni sebe ni svoje. Duša i um mogu se razmaziti kako god i telo, pak iz toga

I koliko se većma prosveštava, toliko više svet ljubi i k njemu se tašti, zašto je i sami gospod bog svet nevečerni, po onoj reči proroka: „ O d j e j a j s j a s v j e t o

Beda onde dobrim gdi sva vlast zlim u šake | dođe! Ko boga poznaje i ljubi, on to s svoji dobri deli zasvedočava i iskrenom ljuboviju k svim dobrim i poštenim ljudma, od kojih ni na koji način on

Iz ljubovi božje rađa se u njima ljubov k svim ostalim ljudma, no ljubov razumna i slovesna koja ljubi duše čelovečeske i prosveštenije uma njihova.

Ko uprav poznaje i ljubi božju premudrost i dobrotu, on nikojem dobru u naturi ne može zaviditi, znajući da je svako dobro od boga.

Zato, car, vladjetelj i svaki velmoža, ako nije uprav u dobrodjetelj zaljubljene duše, oštra uma, i otmenog duha, ako ne ljubi pravdu, i ako se vsegda ne uči i ne prosveštava da je kadar ljude i potajne njihovih srca svitke i zapletke

Ko nikom nije blagodaran na slatkoj ljubovi i prijateljstvu, pokazuje da niti koga ljubi, niti ga ko ljubi, a našto mu taki život? No, budi blagodarenije bogu, ovakovih čudovišta malo je u naturi.

Ko nikom nije blagodaran na slatkoj ljubovi i prijateljstvu, pokazuje da niti koga ljubi, niti ga ko ljubi, a našto mu taki život? No, budi blagodarenije bogu, ovakovih čudovišta malo je u naturi.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

” Pođem opet skutu, poljubim i reknem: „Jošt i ovo te narod pozdravio i ljubi ti skut: da na tu našu pogodbu i ugovor zovneš ili ti, ili mi da zovnemo jednoga od nemačkoga dvora čoveka, da nam

Pocerci pođoše ruci; on se po s nekim u obraz poljubi. Te ti bogme i mi s vojvodom svi i sa svima ljubi se u obraze (kao dobra familija na Božić oko pune sofre): „Naša braća, naša braća! Hristos posred nas!

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

— Ne, sinko, — reče popa mirno i blago — moja se ruka maša samo blagosiljajući... Ljubi!... I podnese mu ruku. Stanko se zagleda u one bistre oči, u taj izvor ljubavi i milošte; ruka mu sama pođe i smače

Priđe Milošu, plesnu ga po ramenu i reče Jelici: — Snaho, evo ti sad dva oca! Ljubi obojicu u ruku... 16. PRVI SUSRET Šta ti se nije radilo u Crnoj Bari i okolini da se pohvataju hajduci, pa ništa!...

i sve prožma neka nada; svi osetiše da je ovome dečku, koji im još ruke ljubi, Vog dao tu moć da otpočne delo oslobođena; i svi, potpuno prožmani pouzdanjem, pođoše za njim...

Nisi ni kuršuma zaslužio!... Pa viknu: — Zavrzane!... Počni!... Pa se okrete da izide. Ali Ivan pokolenice za njim. Ljubi mu noge i stope gde je nogom stojao. — Stanko!... Sine!... — Ne zovi me tako!... Otkud sam ti sin? — planu Stanko.

! — reče užasnuto. — Ne boj se!... Sutra će nam i roditelji ovo blagosloviti!... Ko se voli, onaj se i ljubi! — reče Stanko zanosno, držeći je u svom naručju... A sunce na smiraju, a u avliju Miloša Sevića padoše gosti.

Dučić, Jovan - PESME

snovi Još najbliže stoje postojanoj sreći; Da ne pitaš nikad, zašto jadi ovi, A ne koji drugi, a ne koji treći. Ljubi, ljubi silno, uvek istovetan, U ljubavi samo ti ćeš jasno znati: Kako malo treba da se bude sretan, I sto puta manje

Ljubi, ljubi silno, uvek istovetan, U ljubavi samo ti ćeš jasno znati: Kako malo treba da se bude sretan, I sto puta manje da se

srcem, koje tajno Sve noseći sumnju strašniju i veću, Ne zna za vrlinu, jer ne zna za sreću, I što mrzi bolno, jer ljubi očajno.

Putniče, kada se opet vratiš domu, I u toploj sreći i jadu studenu, Ti prisluži svetom Marinu; i k tomu Ljubi svoga bližnjeg i njegovu ženu. KNjIGA ČETVRTA: PLAVE LEGENDE Prijatelju Ivi Ćipiku 1.

Tad reče svome dragom: Otvori mi tvoje velike zenice da vidim svoju lepotu. Velike zenice čoveka koji ljubi otvoriše svoja sjajna ogledala.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Onda se opet krsti i ljubi mater u ruku, pa opet gleda u nju. Iz njenih očiju teku dva mlaza suza. One behu upravljene na sveca i na nebo.

đeda zapita: — Šta veliš, snaho, za Maričićev zabran? Da uzmemo? — Kako ti narediš, brâto, ti si muška glava! Ona ljubi đedu u ruku, a sve drugo, što inače nije običaj u našem selu, i žensko i muško, ljubi nju u ruku.

Ona ljubi đedu u ruku, a sve drugo, što inače nije običaj u našem selu, i žensko i muško, ljubi nju u ruku. Posle Matije i Radojke još je član kućevnog saveta najstariji sin đedin, Blagoje, otac Arsenov.

Kod kuće je živio skromno i po starinski. Popadija ga ljubi u ruku kad pođe u selo ili kad se vrati kući. Sva im je posluga bio Mićo crkvenjak, koji se takođe računao u nešto što

Pop je uhvati objema rukama za glavu, pa je ljubi u čelo, a nama idu suze. Pozdravlja se ona s nama — kakva je, jedva da je poznaš!

Ili — ili ... Vidim sve. Bolje se vrati pa čitaj sentimentalne romane i ljubi oca u ruku... Noć je bila crna kao malo koja njena drýga.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

— No, no! Ne moraš ti baš tako na kraj srca biti!... ’Râno moja! Gle, kakve su joj samo oči! — umiruje je gđa Sida i ljubi je. — Idi odma’ na bunar pa se umi ’ladnom vodom. Jula je poljubi u ruku i ode. — Kako je, sirota, haglih i osetljiva!

Da mi idemo po tvoju ljubu, Po tvoju ljubu, po našu slugu; Tebe da ljubi, a nas da služi! — Hooo! — dočekuje ga Julina rodbina. — Izvol’ te, izvol’te. »Sniska streja, visok đuvegija!

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Iznenadno piše mu mati da se što pre kući vrati, jer je bolešljiva, pa sina kod kuće mora imati. Ljubi je žao, ali šta će; ne može mater samu ostaviti, mora odlaziti. On je hteo još nauke u svetu da profitira.

Ovako prođoše Ljubi dve tri godine dana; ali prolazi i kredit i imanje. Sad si ga pretstavite kao mlada ili stara mladića od dvadeset i

Ženske se oko ručka žure. Kakva radost za Savku! Momak joj se dopada. Dođe vreme ručku. Ljubi nije baš do ručka; on bi želeo da što pre sazna na čemu je. Ručak prođe u samim purgerskim etikecijama.

Frajla Savka brzo mu ruku poveže, a Ljubi ni brige. On ih časti, ali razgovor mu se jednako okreće oko Savkinog tate, šta on misli, da li je već načisto sa

Ljuba dâ opraviti kola i arnjeve, pa ide u S. Kad onamo stigne, dočeka ga lepo grk Sima Redić. Ljubi se dopada frajla Soka, a i Soka ne bi mrzela Ljubu. Tu je samo pogodba glavna stvar.

Hodaju po sobi gore dole. Kad dođe jedno devojče, ište od birtašice jednu zemičku, a ovamo pilji Ljubi u oči. Poslala je gospođa Persa da vidi kakvi su stranci u bircauzu. Ljuba se okrene birtašici. — Gospođo birtašice!

no, ipak se nada da će ljubavlju zadobiti, pa mu starac ne može na put stati, te tako će najbolje biti da ona sve Ljubi u ruke preda. Čika-Gavra ide na put, pa dođe kod Peršunovića i s njim se dogovora.

Svuda ga ogovara i zarekla se da će mu svuda na put stati. Već se nije dopadalo Ljubi kako je čuo da su njegovi gosti kod Cifrićke na kvartiru.

Gospođa Cifrićka je tako namestila Ljubi pod glavu da Peršunović i gospođa Persa na vrat na nos odu kući, samo da se sa Ljubom ne sastanu.

Uklonio se zamalo i Belkić, jedno da čuje kako se Ljuba devojci i materi dopada, a drugo da vremena dâ Ljubi i čika-Gavri da se porazgovaraju nasamo. Čika-Gavra Ljubi sve ređa.

Čika-Gavra Ljubi sve ređa. Ljubi se dopada i ne; ali ipak upola je zadovoljan; hoće i on malo vremena da dozna načisto kako Belkić stoji,

Čika-Gavra Ljubi sve ređa. Ljubi se dopada i ne; ali ipak upola je zadovoljan; hoće i on malo vremena da dozna načisto kako Belkić stoji, jer Ljubi mnogo

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

A sad, evo ovde... vidiš evo ovde spustila sam svoj goreći poljubac za tebe. Poljubi to mesto. Ljubi ga dugo i strasno. ja sam ga do bezumlja dugo ljubila.

Afrika

Ja mu ga dobacujem u ruke, a on ga hvata, steže i ljubi. Aparat odapinje. u treću ćeliju samo provirujem. Onaj u njoj već je dograbio neki tiganj, spreman da me gađa, i viče

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

JUCA: Ja znam da je dužnost žene svoga muža počitovati, no mislim da i žena ima pravo kad zakteva da je muž ljubi. JANjA: E, to je lepo reč, to je lepo slovo! Odi da ti polubim.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Isakoviči su primetili da je hladan prema svojoj ženi, a da ga ona dočekuje širom otvorenim očima i da ga ljubi kad god može. „More, Pavle, žedna ti je njiva!“ govorio mu je bezobrazni Đurđe.

Kad su stigli svojoj kući padao je već mrak. Mati njegova ljubi svekrvu u prsa i ruku, a on obiska, oko vrata, babi, Ikoniji. A kad ga mati pozva da ga nadoji, nije hteo prići.

Njena je kosa bila dignuta visoko, franceski, ali joj je padala za vrat, kao klupče crne grive. Kad poče da ga ljubi, u toj polumračnoj sobi, Isakovič oseti kako mu se muti u glavi.

Ona ga na to zagrli, obema rukama, i poče da ljubi, kao da je u gospože Evdokije učila. Isakovič je odgurnu i htede da otvori vrata. Ona je stajala prebledela i zadihana.

Bila ga je zagrlila, kao da mu je žena. Počela je, kao neka njegova žena, da ga ljubi. On se nasmeja u prvi mah, ali je odmah zatim odgurnu i dreknu: „Ti si suludnica! Đe ti je muž!

Za njom iziđoše i Petar i Đurđe, iako nisu znali šta se zbi. Petar nije stigao da vidi kako mu žena Pavla ljubi, ali je stigao da vidi kako ga uzima pod ruku, i kako ga vodi, kao da su mladenci. Preblede, ali ništa ne reče.

Tresao bi se od pomisli kakvo mora biti sad telo njegove mlade žene, ali mu to nije smetalo da je grli i ljubi, u mislima, više nego što je za života ljubio.

To su bila vremena junačka. Sad su vremena tanaca, mineta, špineta, parfema, lepeza. Štono kažu, sve što ljubi, ljubi licemerno!

To su bila vremena junačka. Sad su vremena tanaca, mineta, špineta, parfema, lepeza. Štono kažu, sve što ljubi, ljubi licemerno!

sanjala da i toga na svetu ima, počela da drhti, od ruku, i usana, te žene, gospoža Montenuovo je izrazila želju da ne ljubi samo ona, nego i da bude ljubljena. Molila je gospožu Evdokiju da joj poljupce vraća.

Ona se prvo branila, divlje, poče da ga šamara, a zatim poče da uzdiše, i najzad poče, divlje, da ga ljulja, i ljubi. Ali, sad, u kolima, na svetlosti dana, kad su pošli, kad je Đurđe počeo da joj govori, kao da ništa nije bilo, kao da

Samo, kaže, to ne bi bili nikakvi ljubavni poljupci, à la grande, à la Višnjevski. Nego, kao da svoju mrtvu ženu ljubi. Kad je to pričao, njegovi bratenci su se zgledali.

Teodosije - ŽITIJA

Ali ne koristi nekoga više ljubiti Nego Boga, jer reče: ,Koji ljubi oca ili mater više nego mene, nije mene dostojan̒.

I ko da ne ljubi onoga koga Bog ljubljaše! A prot mnogo puta, hoteći se blagosloviti od njega, prisiljavaše ga da primi sveštenički čin.

Ne prezri onoga koji te ljubi, dolaskom tvojim uzveseli dušu moju!“ A ovaj hristoljubac ne hoteći se odvojiti od anđelskih srodnika, Božjih

A ovo sve vidi se da Bog čini radi našeg spasenja, da bismo razumeli kako Bog više ljubi jednoga pravednika i sluša ga više nego mnoge grešnike sveta, i da poznamo da naš život nije bogougodan, i da osudimo

toga da se upozna ca svetim knjigama, i o zapovesti jevanđelja razmišljajući, i slušajući Gospoda kako u ovom govori: Ko ljubi oca ili mater više nego mene, nije mene dostojan, i on pomišljaše da ostavi roditelje.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

njega izgubi sebe ZAVODNIKA Jedan miluje nogu stolice Sve dok se stolica ne pokrene I da mu nogom slatki znak Drugi ljubi ključaonicu Ljubi je kako je samo ljubi Sve dok mu ključaonica poljubac ne uzvrati Treći stoji po strani Bulji u onu

miluje nogu stolice Sve dok se stolica ne pokrene I da mu nogom slatki znak Drugi ljubi ključaonicu Ljubi je kako je samo ljubi Sve dok mu ključaonica poljubac ne uzvrati Treći stoji po strani Bulji u onu dvojicu I vrti glavom

nogu stolice Sve dok se stolica ne pokrene I da mu nogom slatki znak Drugi ljubi ključaonicu Ljubi je kako je samo ljubi Sve dok mu ključaonica poljubac ne uzvrati Treći stoji po strani Bulji u onu dvojicu I vrti glavom vrti Sve dok mu

Nušić, Branislav - POKOJNIK

RINA: No, a zar naš brak nije srećan! Imaš li da mi prebaciš što? NOVAKOVIĆ (brani se odlučno): Ali ne! RINA (ljubi ga): No, pa onda razvedri se. NOVAKOVIĆ: To nije ništa, sitnica, ne vredi ni govora. RINA: Dakle, ipak nešto?

ANA: Molim! (Dotle je sve skupila na služavnik i ode.) III PREĐAŠNjI, bez ANE RINA: Eto, je l' tako? NOVAKOVIĆ (ljubi je): Kako si ti pažljiva i odlučna! RINA: Nego! Zar da dozvolim jedna sitnica da mi muti sreću?

NOVAKOVIĆ (ljubi joj ruku). Zbogom, zlato moje! RINA: Bože moj, kako sam detinjasta! Ovoga časa pada mi na pamet kako bi to divno bilo

ANA: Molim! (Ode.) VIII MILE, RINA MILE (dendi, napudrovan i nalickan, prilazi joj, grli je i ljubi): Šta mi radi moja Bubika? RINA (padne mu glavom na rame): Ah, Mile, ja sam tako nesrećna, tako nesrećna.

Uostalom, najbolje će biti da ga po vašem poslu potražite u kancelariji, on nerado prima kod kuće. MILE (ljubi joj ruku): Tako ću učiniti, gospođo. Izvinite! Zbogom! Ode.

(Ostavlja slušalicu.) Evo ga ide! XI SPASOJE, PREĐAŠNjI SPASOJE (novopečeni bogataš): Dobar dan želim! (Ljubi ruku Rini.) Izvinite, kucao sam dva puta. Ne želim da vas uznemiravam, svratio sam samo da vas umolim.

On je bled i vrlo zbunjen): šta je ovo; šta je ovo, zaboga?! (Seti se.) Pardon, gospođo! (Prilazi Rini i ljubi joj ruku. Obraća se ostalima.) Šta je ovo? RINA: Vama je rđavo? ANTA (zvoni): Patite li od srca? ANA (ulazi).

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Armicijaš uhvati ga za pleća, pa gotovo svojim nosom takne nos Čamčin. — Oj, čertovski Čamčo, otkel ti prišel? Ljubi se s njim, stari su znanci. Čamča je „švercer” osobito na vinu.

” Njemu su još i sada noćašnji kečevi u glavi. Dođe iz škole i Šamika, skače oko oca, grli ga, ljubi ga, a otac izvadi poljske haljine, pa dâ mu probati; dobro stoje, samo su malo alvatne, ali tako hoće otac, jer dete

Opet opomene se njenog detinjstva, devojačkog doba, gde se Pelagija kao gracija oko nje savija, ljubi je, pa utone u san, misli da je na javi, — razabere se, vidi da je mašta, strese se, a srce joj se stegne.

Misli se, pa ustane da vidi. Tek što na vrata, a eto Šamike. — Dobar dan, oče, evo me! Ljubi oca u ruku. Otac ga grli, ljubi. Suza mu kanu. I Katica ga ljubi. — ’De si sine moj, mišlja’ da si u moru propao.

Tek što na vrata, a eto Šamike. — Dobar dan, oče, evo me! Ljubi oca u ruku. Otac ga grli, ljubi. Suza mu kanu. I Katica ga ljubi. — ’De si sine moj, mišlja’ da si u moru propao. Što se kupaš u moru?

— Dobar dan, oče, evo me! Ljubi oca u ruku. Otac ga grli, ljubi. Suza mu kanu. I Katica ga ljubi. — ’De si sine moj, mišlja’ da si u moru propao. Što se kupaš u moru?

Pepeo njegovih uspomena u srebrnoj kutiji kod njega na stolu je noću. Kad ne može da spava, uzme kutije, pa ih ljubi. To niko ne vidi, niti on želi da ko vidi, jer samo on oseća bólju.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Umoran od jahanja i žurbe, sad je pogleda drugim očima i, prišavši joj, poče da je ljubi, kroz svoje razbarušene brke.

Plačući još jače, ona se seti muževljevog lika i, spustivši glavu na jastuk, poče u mislima, da ga ljubi. Beše lep Vuk Isakovič kad je uze, hladne i glatke kože, koja je za nju bila najdublji izvor uživanja, jer je bila

Neiskrena i lažljiva, činila se da ga strasno ljubi, ali taj plač kojim je zalivala svoje poljupce nije više bio gorak. Kao ni njegove oči što nisu više bile svetle.

Devera svog, Aranđela, koga je u bolesti često i rado sanjala kako je ljubi pod pazuhom i kako je golica. Padajući iz nesvesti u nesvest, prekidala je to jutro svaki dodir i sa nebom i sa zemljom.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Mlada ga zatim podiže tri puta od zemlje, okreće ga istoku, ljubi ga i, najzad, daruje (na primer, maramom). (Sličan ovome jeste i običaj zabeležen u Crnoj Gori da mlada ispred

Zabeleženo je i verovanje da se „ne valja“ ako se trudnica ljubi s babom, jer će joj dete patiti od „babica“.⁵⁷ Tabuisani predmeti i „nečiste“ materije.

Dok se ne krsti, dete je u vlasti htonskih sila, ono je „nečisto“. Zato se nekršteno dete kao „pogano“ ne ljubi. U vreme dok je nekršteno ne valja dete iznositi nikud van kuće.

„nečisto“ prvih četrdeset dana svog života, posebno do krštenja, i zato je zabranjeno da se ono iznosi iz kuće, da se ljubi i miluje za sve ovo „kritično vreme“. Porodilja se čisti prvi put odmah po rođenju.

⁸² U vezi sa ovim tabuisanim radnjama jeste i krug veoma zanimljivih i neobičnih zabrana da se ljubi i miluje malo dete. Dete ne valja ljubiti, piše Miodragović, naročito noću, jer neće dobro spavati.

koje delove tela ne treba nikako ljubiti i zašto. Na Grudi se smatra da „ne valja dopustiti da veliko čeljade ljubi iza vrata dijete koje još nije počelo govoriti, jer neće bit sretno“.

U Šumadiji, recimo, on „retko kad (ili nikad) ljubi svoju decu. S puta im ništa ne donosi, te ona ne znaju ni za kakvu milost njegovu“, kaže Pavlović.

kulturi nipošto ne uzima u ruke malo dete, niti ga oblači, ljulja, hrani, retko ga nosi, a još ređe miluje i ljubi.

rođenju, mora da se ritualno „očisti“ (osvećenom vodicom, obrednim kupanjem, obredom krštenja), zatim ono se kao malo ne ljubi jer je „pogano“, a otac ga ne drži na krilu sve dok ne progovori.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

vidimo kako je, Kako vojska maršira, Podigla se prašina, Kako vojska stupa, Podigla se lupa; Kako naša snaša Ljubi kočijaša, Kočijaš se ponosi, Neđe kapu da nosi, Ja mu kupim šubaru, On sa njome u baru, Ja mu kupim fes, On sa

« Kazala je. Sada je vreme da čovek oprezno pogleda oko sebe da li ga je neko video kako se ljubi sa Žuži. Nije ga niko video sem mene. Čemu putovati ovako daleko kada je sve isto? Svugde je sve isto.

Danas, kad vam je trideset i pet godina, vidite jedan drugi svet. Vaša kći se ljubi na ulici u po bela dana, a kroz prozor vaše hotelske sobe svake večeri vidite ljubavne narove kako se ogrću peskom i

pohvaliti jednom dvadesetpetogodišnjom studentkinjom koja tako vešto barata nepcima, jezikom, pa čak i zubima kada se ljubi u tajanstvenoj kapiji. Niko od njih!

« i poljubiće hladan novembarski vazduh iznad desnog sestrinog ramena, jer ne voli da se ljubi u lice. Sestra će više nego ikada ličiti na njega kad mrzi sebe, dok ih bude uvodila u kuću u kojoj se loži jedino u

Matavulj, Simo - USKOK

Svuda različitost i južna pitomina. Janko se ne mogaše načuditi. Krcun mu navede riječi kralja Vukašina Vidosavi ljubi Momčilovoj: „A kakav je Skadar na Bojani!

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

MUŽ: Molim te idi u kujnu, vidiš da imam posla. ŽENA: Makar ako se na mene srdiš, opet ću da te poljubim. (Ljubi ga.) MUŽ (udara je lagano prstima): Ajde, ajd’, ajd’? (Žena odlazi.

„Gospodična, molim za jedan poljubac; ja ću umreti, ako vas ne poljubim,“ a sad, kad ga žena ljubi, a on se tuđi. Sram da te bude! MUŽ: Znaš li ti da sam ja muž u kući?

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

U životu uopšte i u dečjem posebno, ima stvari koje ne idu, koje stoje K'o što stoji Kržljaviću ljubi Cigara u zubi! Prema pustom Pura-Moci, lenjom Gaši, i sličnima, milosti nije pokazivao.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ŠERBULIĆ: (plače): Oprostite, gospodine, mi za te novine nismo ništa znali; inače proklet koji ne ljubi svoj narod! SMRDIĆ: Mi smo se spravljali da doveče slavimo slobodu.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

rodoljubivog osećanja, iz »goreće ljubavi k rodu serbskome«, za »svakog onog Serbljina koji nacionalismus svoga roda ljubi«.

Radičević, Branko - PESME

Strašno li se zlotvor sili, Sve krvavi pokri krili, Ljube ljubi, đecu gazi, Časnome se krstu plazi, Na kolju nam ječe braća — Al' mu ajduk zajam vraća.

Da li su mu de zverovi Mlado telo pokidali? Belo grlo štono grli, Belo lice štono ljubi, Sve su možda, sve potrli, A sa svoji strašni zubi.

Momak baca ruke oko vrata Oko vrata, oko svoga zlata, Pa je stiska, pa je mladu ljubi, Od miline da j' ugrize zubi, Drkće moma, a srce joj kuca, Otpinju se od kavada puca.

Je l' sretniji kogod od meneka?“ Tako zbori detić ovaj vrli, Pa dovati sa zemlje jerove, Pa i ljubi, pa i sretan grli, Pa još zbori reči ovakove: „O jerovi, moji sokolovi, Deco moja, moja velja snago, Sjajno moje vi

Sunce zađe, pade tama, Aja osta sama! Ala ljubiš, moje lane, Ala grliš slavno! Ljubi, grli, dok ne svane — Ta već nesi davno! Već nedelja dana prođe Kako mi ne dođe!...

Kad uze dara, njoj malo odlanu, Činjaše s' sunce da joj opet granu, Pa oko vrata lati ga beloga, Pa ljubi, grli suđenika svoga, Iz oka još joj suza se otište, Što jad joj dotle u srdašcu stište.

40. On je ljubi, ona njega, On je stiska uz sebeka, Ta od sveta ovog svega Draža mu je ta sad seka. Tako beše, al' ne dugo, A on

I ne vidi slatka čeda Što sa strane u njeg' gleda, Sa lica mu tugu štije, Pa suzice roni tije, Koju uze da je ljubi, Pa i sebe i nju ubi. Oh tu njegov grdni jade!

Da l' njeno srce ćuti istu slad? Na svoju vernu on je stiska grud, Ne ćuteć de joj svaka drkće ud, On žarko ljubi njena usta mala I ne vidi odunda ruže bežuć.

“ Oh, srećice starcu iznenada! Tu Miletu on ogrli mlada, Starini je i milo i teško, Pa ga ljubi u čelo viteško, Jošta proli dve goleme suze, Pa ondaka 'vako rečcu uze: „Oh moj sine, znam ja oca tvoga, Oca

Neten-bega spopade ljutina, E on vidi posečena sina; Ta kako će da se vrati ljubi? („Ala!“... viknu, pa škrgutnu zubi.) Pa potrže dimiškiju kletu, Pa poteče sinu na osvetu.

Oj Mileta, Bog te podržao, Ta ni Marko bolje ne sekao! Ti zaštedi, e Turčina zgubi, Da ne daje izgovora ljubi, Što od majke jedinca oteo, Pa za srce kukavnu ujeo...

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Ostao bi tako koji dan, napio se, napričao, ispregledao djedove samare i jednog jutra, evo ti ga obuvena i potpasana, ljubi se s djedom i utješno prorokuje: — Brzo ćemo se mi opet sresti, pobratime, okrugla je zemlja.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Toda beše usred drugarica i rođaka. Sve se praštahu i plakahu zajedno s njom. Popadija je zagrlila pa je ljubi u njene sveže obraščiće, u vrela, vlažna ustašca. Dimitrija uđe i stade pred Todom. — Šta ćeš, Dimitrijo?

Komšike, crne duše, rekoše ti da sam neverna, i ti me, naruženu, ostavi. Srce mi puca, ali još te volim. Idi drugima, ljubi ih, celivaj, pa opet dođi, dragi, meni. Ne ljutim se ja, već hvalim Boga što mi te dade.

— šapuće ona i krije lice. Dosta... videće ko... oh! — Još, još. Daj! — grca Stojan i sve je više stiska, grli i ljubi gde stigne. — Ta dosta... Oh, baš si ti?! ...

Zatim iziđe Stojanov otac, uze je za ruku i uvede u gostinsku sobu. — Ljubi u ruku! — reče joj i pokaza na ljude koji behu tu.

Da ga ne bi sasvim odbila, strina uzme i nešto okusi. On tada od silne radosti istrči u kujnu, skače, grli nas, decu, ljubi i diže čak do tavanice. I za njena bolovanja ni kapi pića ne okusi. Ali, čim se ona pridiže, ode i napi se kao zemlja.

Zatim prilazi im, ljubi se i povlači opet u kujnu, da skuva kafu... Ostavlja mene, da ja — ne da ih dvorim, već samo s njima onako, kao svaki

Tetka mi izišla čak pred kuću. Zaprašena brašnom, ulepljena testom, sa zasukanim rukavima, sva srećna, grli se i ljubi s mojom babom, ocem, majkom... — Tugo, tugo... Slatki moji, smrzli ste mi se?

— Tugo, tugo... Slatki moji, smrzli ste mi se? — I brzo od majke uzima povijenog mi brata, grli ga, ljubi i unosi u kuću. U kujni drži sluga sveću više glave i osvetljava nam stepenice po kojima se penjemo.

Htedoh da ga poljubim, ali me stric zadrža: — Ne ljubi se sad! — šanu mi ostrag; — još nije očitan. Vidiš da nema krst na grudima.

I kako će ona da ga primi, zagrli, kao njegova? Možda bi uvek osećao kako mu nije došla čista, kad je grli, ljubi, već je drugoga, pokojnikova... jednom već grljena, milovana.

Kostić, Laza - PESME

Odelo je snežno, belo, na brežne joj palo grudi, sneg od jeda čisto studi; uzalud mu Mesečina svetlo čelo živo ljubi, on škripuće beli zubi, gledajući kako strukom, kako belom, mekom, rukom, kako malom, lakom nogom, a kamo li licem,

što se ne daš meni živu razabrati u pletivu među javom i med snom! DIM Lulu pije Selim-paša, ljubi ćilibar, uza nj ljubi kaurkinju, svako po tipar. Zadimio Selim-paša neštedimice, na prozoru dim se vije čak do gredice.

što se ne daš meni živu razabrati u pletivu među javom i med snom! DIM Lulu pije Selim-paša, ljubi ćilibar, uza nj ljubi kaurkinju, svako po tipar. Zadimio Selim-paša neštedimice, na prozoru dim se vije čak do gredice.

Al' ne ljubi, moj golube, filišćanske tolke ljube, — jača ljubav neg omraz! Al' I otkud u tih grudi' gde muževom otrov sudi, za žene

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Onda on nastavi: — Slušaj dobro što ću ti kazati. Kad dođe aždaja, pitaj je kuda ide i gde je njezina snaga, pa sve ljubi ono mesto gde ti kaže da joj je snaga, kao od miline, dokle je iskušaš, pa ćeš mi posle kazati kad dođem.

— A šta će to reći, oče? — zapita bolesnik. A kaluđer mu odgovori: — Bogme, reći će: da koga bog ljubi togaj se i opominje, pa tako se opominje i tebe, nego mu zafali. — Oću! — odgovori bolesnik.

Kad i to bi, i dovedoše snašu, mati puna radosti leže uveče da spava sa snajom i sa sinom, da ih grli i ljubi obadvoje. Sin leže s kraja, baba u sredini, a snaša do duvara. Tako jednu noć, drugu, treću, i neprestano.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Sramota je, devojko, i pomisliti to, kamol da izrekneš. Teško svakoj, koja ne ljubi čistoću. Šta si onu mast metnula na policu, da diraju mačke? Zar je njoj onde mesto?

DOKTOR: O tome možete biti uvereni. ŠALjIVAC: Dakle, jedna familija, koja nauke i ljude učene ljubi, pritjažava jednu čašu zlatnu i dragim kamenjem iskićenu.

ŠALjIVAC: Familija ova, koja nije učena, no koja, kao što sam kazao, nauke ljubi, zaključila je da ovu čašu pokloni onome koji je najučeniji, razumeva se, ko je doktor filosofije.

) LjUBA: Zbogom. PIJADA (Staniji): Sluzbenica ponizna. (Stanija ne odgovara ništa, i Pijada lagano Ljubi.) Tvoja se majka nesto srdi na mene. LjUBA: E, što se ima srditi. — Majka, kaže ti Pijada zbogom.

— Gle, dođe majka. VELIMIR (načini poklon sa strane): Drago mi je. (Skine sablju.) Na, boga ti, ovo (da Ljubi, posle otide k astalu, sedne i počne čelo i kosu trti). Ah, bože moj, bože moj! STANIJA (Ljubi): Pa ko beše to momče?

) Na, boga ti, ovo (da Ljubi, posle otide k astalu, sedne i počne čelo i kosu trti). Ah, bože moj, bože moj! STANIJA (Ljubi): Pa ko beše to momče? LjUBA: Kažem ti, naš Velimir. STANIJA: Zar nešto ne može? (Ustane.) Velimire, majki, što ti je?

LjUBA: E, to se on tebi poklonio. STANIJA: Kakav je to poklon naero? Ko se klanja ramenima? VELIMIR (Ljubi): Je l’ poslao Milan novine? LjUBA: Nešto je doneo momak, da vidim je li to. (Da mu s ormana Žurnale de deba.

(Da mu s ormana Žurnale de deba.) VELIMIR: To je. (Podboči se i počne čitati.) STANIJA (dugo ga gledi, pa onda Ljubi): Ajde kod Neša. LjUBA: Sad Že on doći. STANIJA: Jok, jok, ajde da mi traži kola, da idem. LjUBA: A što, majka?

STANIJA (seda): Što da čujem, kad unuk neće babu ni u ruku da poljubi? VELIMIR: U Parizu se rod ne ljubi u ruku. STANIJA: Ete! Ne l’ ja reko da je zemlja Inđija? Ne poštuje mlađi starijega.

STANIJA: Ete! Ne l’ ja reko da je zemlja Inđija? Ne poštuje mlađi starijega. LjUBA: Al’ zato svaki čovek ljubi drugu žensku u ruku, je li? VELIMIR: To se razumeva. STANIJA: I mladu? VELIMIR: Makar da je i jedna devojka.

STANIJA: Pa ko ti čisti sobu, kad nemaš svoga? LjUBA: Devojka. STANIJA (Ljubi): Što ti znaš, kad nesi tamo bila. VELIMIR: Devojka, devojka. STANIJA: Kuku, devojka ulazi momku u sobu!

LjUBA: Lepo. STANIJA: Da vi bog da sreću, kjerko, ali ne verujem! 3. VUČKO, PREĐAŠNjE VUČKO (Ljubi): Eve cedulja za teator. LjUBA: Ostavi tamo. VUČKO: Ama što će da se igra? LjUBA: Zar bi ti išo?

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Ne znam šta mi je smetalo, ali izgledalo je kao da bi i on voleo da se malo ljubi se nekim glumcem u usta i to sa jezikom, i još mi se činilo da ni on ne bi bio u stanju da izvede ono, ne samo na

jedno ceduljče: „ANČI, NISAM SE OD ROĐENjA OVAKO SLATKO NASPAVAO KAO NOĆAS, BIO SAM PROŠLE NOĆI NA STRAŽI, SHVATAŠ? LjUBI TE TVOJ MIŠELINO.“ Toliko sam bila besna da sam namemo očistila cipele zavesom, a vrhunski sjaj isterala peškirom.

I šta sad, dame i gospodo! Vidim, prema izlaganju ove mlade dame (tu Sule galantno ljubi ruku razrednoj), prema izlaganju, kažem, koje nije htelo da povredi vaš roditeljski ponos, da ne kažem sujetu, da su vam

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Kroz pauk-vreme da li nazreh sliku, gde dva su bresta oba patrijarsi, gde Rudnik ljubi ruku Medvedniku, gde glog se klanja Čarapiću Vasi, a tako svetle močvar, čot i jelav kao da sija sa vatralja žerav?

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

gospođe u Beču, a drugo si ti; zato baci te besposlice, pa gledaj te budi dobra gazdarica, i onoga što te je isprosio ljubi kao verna supruga. JELICA: Ah, tatice, vi jošt ne znate šta je ljubov.

JELICA: O, molim, Lidija je samo ćuteći potvrdila da Lauzusa ljubi; tako isto i ja ljubim. ALEKSA (đipi gore i uvati je za ruku): Vi mene ljubite?

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Lažem li — gusku pojeo mnogu, luto po šumi kokošjih nogu. Živjela sloga! U lonac rat! Izići brzo, ljubi te brat!“ Prevari Pijetla zakletva ta, napolje klisnu u skoka dva, zgrabi ga Lisac, pa s njim u torbu.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

— Al' spokojstvo sve dok ljubi Dok caruje noći kras, Jasnim glasom truba trubi I strašni se hori glas: Tra-ta-tra-ta!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Pred jednom kućom ugledasmo veselu grupu ljudi i žena. Vratio se sin pa ga majka grli i ljubi. I komšiluk se sakupio pred kućom, i svi žele da stisnu ruku ratniku. U lokalima žmirkaju lampe ili sveće.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

On previo Ljubicu preko naslona, glava joj zaturena, pa pripao punačkom vratu i ljubi... Žena jurnu kroz vrata i stupajući na prstima, s podignutim rukama, iđaše kao mahnita...

Da, ona ljubi!... I ljubi prvom, strasnom, devojačkom ljubavlju ; ljubi bezumno, sa najvećim samoodricanjem, kako to može samo njena

Da, ona ljubi!... I ljubi prvom, strasnom, devojačkom ljubavlju ; ljubi bezumno, sa najvećim samoodricanjem, kako to može samo njena strasna i

Da, ona ljubi!... I ljubi prvom, strasnom, devojačkom ljubavlju ; ljubi bezumno, sa najvećim samoodricanjem, kako to može samo njena strasna i plahovita priroda...

I eto zajedno su i u školi. Sve, kako je ona želela... A on je ljubi, jamačno je ljubi, inače je ne bi uzeo za ženu. Istina, on nije onako nežan i pažljiv prema njoj; ne ume, ili neće da

I eto zajedno su i u školi. Sve, kako je ona želela... A on je ljubi, jamačno je ljubi, inače je ne bi uzeo za ženu. Istina, on nije onako nežan i pažljiv prema njoj; ne ume, ili neće da deli miloštu kao

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

36. Zaspala gospođa Pod žutom nerandžom, Gospodar je budi, U oči je ljubi: “Ustani, gospođa! Kraljice su došle; Daj, da darujemo; Ne ćeš mlogo dati: Kralju vrana konja, A kraljici vence,

Đe Jovanu ljubi vode u čase dobre. Vod’ je, vodi, mladi Jovo, sretnja ti bila! U nju su ti svaka dobra, koja s’ mogu nać’: U nju ti je

— Kada začu mladi Jovo što mu govore, Dvaš je i triš mladi junak kolom skočio Od dobrote drage ljubi što je začuo. 73. Veseli se, ženikova majko!

Nije blago ni srebro ni zlato, Već je blago, što je kome drago. 109 Oj na ove duge noći Ko ne ljubi crne oči, Ne pada mu san na oči, Već mu pada jad na srce. 110.

Konjic vrišti, da se jaši, Soko pišti, da se nosi, Ljuba plače, da se ljubi!“ 130. Moj se dragi na put sprema i peva, A draga mu konja sprema i plače: “Ti odlaziš, kome mene ostavljaš?

“ A đevojka milostiva I iz srca žalostiva, Dade njemu i obadva. Ljubi oči željno momče. 140. Oj ti Cveto, lepo cveće, Bog ubio majku tvoju!

“ 144. Devojka junaku prsten povraćala: “Naj ti prsten, momče, moj te rod ne ljubi, Ni otac, ni majka, ni brat, ni sestrica; Al’ me nemoj, momče, na glas iznositi, Jer sam ja sirota nesretna

Gr’ota mu se učinila mladu, Da je ljubi al’ da je probudi; No izvadi od zlata jabuku, Te je meće Mari u njedarca. Kada se je probudila Mara, U njedarca

išla u goru zelenu, Sav bi pelen po gori pobrala, Iz pelena b’ vodu izvijala, Te bi tebe, lice, umivala, Kad star ljubi, neka mu je gorko.

išla u zelenu bašču, Svu bi ružu po bašči pobrala, Iz ruže bi vodu izvijala, Te bi tebe, lice, umivala, Kad mlad ljubi, neka mu miriše.“ 155.

Pije li se ladna voda bistra studena? Bere li se struk bosiljka zimi zelena? Ljubi li se dilber Mara b’jela rumena?“ Al’ govori dilber Mara b’jela rumena: “Ah Boga mi, mlad na konju, mlada delijo!

Lenka ti je već odrasla: U Lenke je belo lice, U Lenke su mrke veđe, U Lenke su bjele grudi, Tebe zove da te ljubi!“ 178. Vijala se bela loza vinova Oko bela, oko grada Budima.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

A kad te za mnom srce zaboli: zagrli i ljubi granu što vene. Ah, niko nema časti ni strasti, ni plamena dosta da mene voli: No samo jablanovi viti i borovi pusti

One sve senče drago i nežno, i ljube sve što se gubi, u nebo mutno, beskrajno snežno, u sneg što sahranjiva, kad ljubi. Senka je njina kao paučina tanka, što drhti nemoćno, meko. Ja sam na svetu svemu uspavanka, a mir je moj daleko.

Zato sam ti tu misao dao tužnoj goloj i beloj, neveseloj. Gledaj u jesen mirno, kako se gubi dan i ljubi. Blago kao jedno zvono da zazvoni u daljini mišlju tom sam te dodirno.

Oče naš sin tvoj je bolji nego anđeli ali nikom pomoći ne može. Ljubi krpe kao zlatnu krunu, a u osmehu krije toliku zabunu koliko je nema u proleću i majci.

Odustajem. Pisaću, vrlo kratko, o pozorištima. U njima vrvi svet, i gleda toalete. Na galerijama se ljubi. Uostalom, u tome ima tradicija.

U vrtovima je cvetalo cveće i ležali su grudobolni mornari. Onog koji je rođen da ljubi, razveseliće more, ako ga je prešao, bićem svojim strasnim, i posle stotine godina.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Majka mu prigrli glavu, a otac stade da mu ljubi nožice. Stadoše se otimati oboje ko će mu lepšu reč kazati, ko će ga milostivije oblaskati, očekujući da dete sa svoje

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

PAVKA: 'Ajd' ovamo, pa poljubi ocu ruku! (Danica ljubi ruku Jevremu.) MARINA (iz zadnjih vrata, za njom Ivković): 'Ajde ovamo, pa poljubi majci ruku.

Rakić, Milan - PESME

Telo se trese, škripe zubi, Osećam mrak u mojoj duši. Ko plesniv skelet da me ljubi I koštunjavom rukom guši. Tužno, o tužno! Duša ćuti, A oko suzi, usta neme.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Put mene se poosmjehnu princip, raspita me za naše krajeve, i šćah reći ljubi Crnogorce, jer spomenu sve redom bojeve đe su naši pomogli Mletkama.

BROJI BROJANICE I NEŠTO U SEBI ČITA; A ONI, KAKO SE KOJI DIŽE, TAKO MU PRISTUPA I LjUBI GA U RUKU IZ UVAŽENIJA RAŠTA LIJEPO I MUDRO ZBORI.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Jer jedino bi takav mogao k njoj prići; jedino takvom bi se ona dala da je ljubi. A pošto je s tim u početku bila izmirena da nikada takvoga neće biti, onda je docnije sve lakše to podnosila.

Tada oseća kako je ova duboko, duboko ljubi u usta; rukama joj gladi kosu, unosi joj se u nedra, u’skut, i znajući za Sofkine najtananije, najslađe i najluđe

Eno Kako sa mlađim sinom izlazi i, čim opazi Todoru, Odmah joj prilazi ruci, ljubi je. I Sofka ovamo zna kako joj sada ona tamo sigurno govori: — Kako si, snaške?

I ono prasence gledaj da dobro urediš i donesem, da ne zaboraviš! — Hoću, nano! — ljubi je sin u ruku. — I — nastavlja Magda — nemoj Staja (njegova žena) da pogaču prepeče.

nije baš toliko strašno koliko je strašno ovo njegovo: što on eto mora sa tim Markom, seljakom, da se prijatelji, da se ljubi, sa njime da živi. Pa, pored svega toga, eto još i ona — „neće“, „ne može“. A on može! On može sve to, a ona ne može!

ma ko bio, biti — ne onaj njen, nego drugi, običan, i da će od svakoga morati da trpi i silom da podnosi da je on grli, ljubi i sa njome radi šta hoće.

Čak i kada, već duboko u noć, dođe vreme da ide gore, ljubi u ruku svekra, od njega primi dar i belegu, ona i onda mirno ode.

već počeo nož da nosi i sa dva pojasa da se opasuje, i da se na nju izdire, zapoveda joj i nikako joj ne da da ga mnogo ljubi i milije.

I onda on počinje k njoj da dolazi. Uzima je na svoje ruke, i, ne sagibajući se, toliko je snažan, prinosi je sebi, i ljubi je, tako da bi mu čak i vrh od nosa osećala. Tada bi đipila.

Jer na šta lagati? Na šta sve ovo? Na šta da on dočekuje goste, ljubi se sa njima, kada njega ne veseli ništa ni ti gosti, rodbina, ni to jelo, piće, sedenje sa njima, veselje, pevanje i tobož

On nije mogao mnogo da izdrži i onako gore, na vrhu stepenica, sve da dočekuje i sa svakim da se zdravi i ljubi. Samo je sa prvima, pa je odmah zajedno sa njima i on zaseo za sofru.

I prateći ih svirkom, zajedno se i on za njima penje. Gore ih dočekuju. Efendi Mita sa svima se ljubi. Ali Markovi seljaci još nikako da se oslobode, nikako da se odvoje sasvim od njega i da podalje posedaju na iznesene

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Koliko je Crne Gore, Primorja, Zete i Hercegovine, krštene duše tu nema, koja te ne ljubi, koja ne čezne za tvojim blagoslovom a ne drhti od tvoga proklestva.

Gledala te kad bijaste djeca, a čujala je mnogo o tebi; ja sam joj kazivao mnogo o mome Adolfu. Ona te već djelomično ljubi, a kad joj od brata dođeš, kad pročita sve što je ovdje... o vidjećeš da te prevario nijesam...

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Rđavoj majci deca pastorci. — Brat brata nad jamu vodi, ali u jamu ne meće. — Tko ne ljubi svoga brata, onog tuđa biju vrata. — Brat bratu najdublje oči vadi.

— Česti celovi gube ljubav. — Gde je veća milost, tu je veća žalost. — Velika ljubav, brža omraza. — Tko ne ljubi, ne mrzi; tko ne mrzi, ne ljubi. — Bolje se s junakom biti, nego s rđom ljubiti.

— Gde je veća milost, tu je veća žalost. — Velika ljubav, brža omraza. — Tko ne ljubi, ne mrzi; tko ne mrzi, ne ljubi. — Bolje se s junakom biti, nego s rđom ljubiti. — Ko me je lane bio, ni danas mi nije mio. — Što omilje, ne omrznu.

— Sekin vo kod njega na izoru bio. — Poljubila se neka žena s milosnikom na saboru, a drugarica je zapita, što se ljubi s tuđim čovekom, pa joj ona odgovorila: da je sekin vo kod njega na izoru bio, dakle svojte su, nije tuđ.

3. CUPALjKE 1 Hop, cup, na kalup, Četir’ bake, jedan zub — I taj jedan šupalj! 2 Opa, cupa, tanca, Ljubi baba starca, A devojka momčića Za dva za tri grošića.

U tom trenutku momak koji je dotle držao slamke, dok se ovo pevalo, pušti ih iz svoje ruke — i sada se ljubi svako s onim koji se drži za drugi kraj slamke koju je on uhvatio. OVAKO SE BIBER SIJE...

brašnom po obrazu, da ištuva u društvu svijeću, a mrtvac onda uljeze s uždivenim fenjerom te ide redom da svakoga ljubi, i svakojemu reče: „Domalo ti si moj!“ A mladijema: „Ako ne budeš dobar, ponijeću te!

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

” Onda on nastavi: „Slušaj dobro što ću ti kazati. Kad dođe aždaja, pitaj je kuda ide i gde je njezina snaga, pa sve ljubi ono mesto gde ti kaže da joj je snaga, kao od miline, dokle je iskušaš, pa ćeš mi posle kazati kad dođem.

Kraljev sin dohvativši ove se tice počne da je ljubi od miline, i ljubeći je prometnu mu se najljepša đevojka. A ovo je bila jedna đevojka koju je baba zamađijala bila i u

kako ga je starac jedan otlen izbavio, „i evo“ reče „Bog i moja pravica donese me opet mojim rodi | teljima i mojoj ljubi.

“ „A šta će to reći, oče“, zapita bolesnik, a kaluđer mu odgovori: „Bogme reći će, da koga Bog ljubi, togaj se i opominje, pa tako se opominje i tebe, nego mu zafali.

Sveti Sava - SABRANA DELA

7, 37) „sa istočnika života moga“ (Otkr. 21, b) i koji je zatim rekao: „Ko ljubi oca i mater više od mene, nije me dostojan.

21, b) i koji je zatim rekao: „Ko ljubi oca i mater više od mene, nije me dostojan. Ko ljubi ženu, ili decu, ili njive ili imanja više nego mene, nije me dostojan.“ (Mt. 10, 37; 19, 27; Mk.

(Mt. 7, 13) Onoga koji ispunjava ovaj ustav koji napisah ovde u ovoj ćeliji, koga vidite da želi i ljubi gore napisano, bilo da je star ili mlad, a takav će se naći među vama, koga ostavih da živi kao moj učenik u ovoj

(Prema I Jn. 4, 12) A ovom blaženom starcu izvesno se još više priveza za veru njegovu rečeno: „Ko ljubi oca ili mater više od mene, nije mene dostojan.

Ko ljubi sina ili kćer više od mene, nije mene dostojan, i ko ne primi krst svoj i za mnom ne ide, nije mi podoban“. (Mt.

Sinovi ne iznemoćajte u kazni Gospodnjoj, niti slabite od njega prekorevani. Jer koga ljubi Gospod, onoga ukoreva, i bije svakoga sina koga prima.

A ti, opet, vladajući ne vređaj brata svoga, već imaj ga u počasti. ,Jer ko ne ljubi brata svoga, Boga ne ljubi. Bog je ljubav. Zato ko ljubi Boga, i brata svoga neka ljubi'. (І Jn.

A ti, opet, vladajući ne vređaj brata svoga, već imaj ga u počasti. ,Jer ko ne ljubi brata svoga, Boga ne ljubi. Bog je ljubav. Zato ko ljubi Boga, i brata svoga neka ljubi'. (І Jn.

,Jer ko ne ljubi brata svoga, Boga ne ljubi. Bog je ljubav. Zato ko ljubi Boga, i brata svoga neka ljubi'. (І Jn. 4, 20) Jer o ovom sav zakon apostoli naučiše, mučenici venčani biše i proroci

,Jer ko ne ljubi brata svoga, Boga ne ljubi. Bog je ljubav. Zato ko ljubi Boga, i brata svoga neka ljubi'. (І Jn. 4, 20) Jer o ovom sav zakon apostoli naučiše, mučenici venčani biše i proroci visiše. (Mt.

Stanković, Borisav - JOVČA

VELA (istrči iz kujne i otvara vrata na jednom krilu kapije). VLADIKA (ulazi, blagosilja Velu koja ga ljubi u ruku, pogleda na doksat, polazi stepenicama). VELA (otrči brzo gore Jovči): Tato, evo vladika ide! JOVČA Ako je.

Što ti da se trudiš? Zar mesto ja tebi prvi da dođem, a to ti... VLADIKA Ostavi, Jovčo. JOVČA (ljubi mu ruku): Blagoslovi! VLADIKA De, de. Kakav tebi blagoslov! Tebi ne treba. Bog ti je i inače dao sve što želiš.

« VASKA (izlazi iz svoje sobe, unezverena; kad vidi Jovču pođe brže k njemu s bolnim osmehom): Oh, tato, gde si? (Ljubi mu ruku, klekne, klone, zagnjuruje mu glavu na grudi.) JOVČA (trgne se): Tu sam, ćeri, tu.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

života, i nađe mili plod utrobe svoje gdi plače i tuži za sisom, uzima čado svoje k maternjim nedram, milo grli, slatko ljubi i sisu mu daje — tako je meni bilo kad sam prvi put k slovam dobrodeteljnoga Sokrata došao.

„Ja sam svet sveta“, govori Spasitelj, „ko za mnom hodi, neće se naći u tami”. Svaka pravda i istina svet ljubi i svet ište.

Ti vidiš kako me ljubi gospodin baron Marko Pejačević. Otkako smo se god poznali, ljubimo se kako da smo rođena braća; naše se naravi tako

A što pitaš namerenije, mogao si ga iz predislovija poznati. No, kad ti se tako ljubi, čuj | opet nakratko. Ova su dva moja načalna namerenija.

pominjemo i ljubimo; to je nami vesma malo; nego [h]oćemo, ako je ikako moguće, da i[h] sav svet pozna, spominje i ljubi.

Izvinite, ljubimi moj, dolgotu pisma, no s onim, koga srce naše ljubi i duša naša počituje, ni usmeni ni pismeni razgovor nikada nije dugačak; vsegda je kratak. U Šklovu, 1788.

u ovome se sostojalo: ko mi se je god pokazivao da me rado ima, ja već nimalo ne sumnjajući da on mene savršeno ne ljubi, umirao sam za njim i čini mi se da život moj prestao bi mi prijatan i sladak biti kad bi[h] ja ikada mogao prestati

ja vas molim primiti ovde zaključenu malenu sumu i, budite uvereni, da vam se pošilje od človeka koji vas počituje i ljubi. Zdravstvujte.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Kako li je lijepo da te svuda narod pozdravlja! Izdaleka ljudi skidaju kape, a žene se klanjaju! Ko ti se primakne, ljubi ti ruku i konop oko pojasa!... Bakonja duboko uzdahnu. — Šta ti je? Zašto ne ideš? — zapita ga mati.

Šta si došâ ovdi? — A jeste li vi vratri? — Jesmo! Bukovičanin brzo skide kapu, pa poteče da im ljubi ruke, govoreći: — Ja, onaj, čuk, da vam triba konjušar, pa, onaj, kao rekok, da pođem do u manistir, kao velju: mogâ bi

Bakonja pristupi Boni, poljubi ga u ruku predajući mu pismo, pa zaređa da ljubi i ostale. Svi zagrajaše idući lagano uza kamene stube. — Kako? Jerković! Stara kuća! Dakle, to je naslidnik fraBrnin!

Ćosić, Dobrica - KORENI

— A Đorđe i Simka? — Zamukni!... — Šapuće: Po celoj Srbiji da se priča kako Aćim Katić sede glave ljubi skut pijanom popu Metodiju... Milunka se tromo izvuče iz sobe, udavljena suknjama, hukćući.

On ih ne čuje. Opančar pod stečajem traži samo banku, kleči, grli mu noge, ljubi čakšire i opanke; trezni se gade i bacaju na njega zemlju iz čabra s leanderom, a pijani vrište od smeha.

s belim žirom među nožicama presavijenim u kolenima, maše ručicama, miče ustašcima kao da joj nešto priča, i ona ga ljubi po crnoj kosici što je prekrila čelo, ljubi ga po grudima, stomačiću i tabanima, ljubi ga svuda, svoje dete, sina!

u kolenima, maše ručicama, miče ustašcima kao da joj nešto priča, i ona ga ljubi po crnoj kosici što je prekrila čelo, ljubi ga po grudima, stomačiću i tabanima, ljubi ga svuda, svoje dete, sina! A parom, kroz blagi osmeh, tekle su joj misli...

kao da joj nešto priča, i ona ga ljubi po crnoj kosici što je prekrila čelo, ljubi ga po grudima, stomačiću i tabanima, ljubi ga svuda, svoje dete, sina! A parom, kroz blagi osmeh, tekle su joj misli...

Rodio mi se unuk. Gde si, panjugo, da te zagrlim? On grli Mijata, Nikolu, Tolu. Sve ih ljubi u obraz. Trči, Milunka, i kaži joj da hoću unuka prvo u hladnoj vodi da mi okupaju. da mi bude krepak, čvrst i hrabar.

— Bilo pa prošlo. A sad, poljubi mi ruku! — pruži mu je mokru i smežuranu. — Đorđe je ljubi bez otpora u sebi. — Mogu li da ga vidim? — šapuće. — Još ne možeš, dok Roza ne svrši posao oko Simke.

A kad je došao pod moj krov, samo ruku što mi ne ljubi kad mu kažem: „Žena ti je donela hleba i s hleba.“ Sam mi se nudio da mi svako jutro postelju istrese i namesti.

Na licu mu je bilo nekoliko rezova što liče na osmeh, na pobedu, kao da je nosi u sobu da se s njom ljubi Tri srasle noći, da u četvrtoj zori kroz prozor pobaca njene suknje i lanenu košulju i istera je golu napolje, i kroz

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Sunce zađe - pade tama A ja ostah sama! Ala ljubiš, moje lane, Ala grliš slavno! Ljubi, grli, dok ne svane Ta već nesi davno! Već nedelja dana prođe Kako mi ne dođe!...

On ljubi hladni kam“. V. Ilić LX KORINTSKA HETERA Krilata Božice moja! hajd'mo u doba ono Kad Helagabala Avgust vladaše bogat

doba ono Kad Helagabala Avgust vladaše bogatstvom Rima; Hajdemo u cvetne zemlje gde Tibar veselo šumi, I sedam podnožja ljubi, nežno se grleć' s njima.

Leptir ljubavno ruži Šapće, i oko nje kruži, Mirisni ljubi cvet. U cvetnom zamnome raju, Bez misli za drugi svet, U bezbrižnom zagrljaju, Idemo druga tri: Proleće, ja i ti.

Kad svaki cvetak mirisaše: Živi! A svaki slavuj cvrkutaše: Ljubi! ------------------ „Ljubavi! srećo, kojom život sladih! Šumarci! staze obrasle u cveću!

U ružičnom senu kupala je lice, I pustila da je žudno sunce ljubi; A kroz žedne, sočne, i drske usnice Uporni i beli blistali se zubi.

Popa, Vasko - KORA

navuče Navlaku žutu KAKTUS Bode Rumeni oblak dlana I kiša laže Bode užarene jezike Mazgi i sunca I nebo noževima ljubi Senku svoju ne udaje I vetar lepotom daljina vara Bode podatna bedra Iskusnih noći i nevinih talasa Smeh svoj zeleni

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Moj otac radi s prve firme, s grosisti. Ali kud ćeš, boga ti, kud smeš? Dok je mlado ljubi se s đaci, pa zar polovno da ga uzmem na cel vek? Drugi neka ga uzme, od men' daleko gi lepa kuća. Ovako...

Jest, ništa drugo od njega ne traži mala, nesebična mіѕѕ Pound, neka se ne boji i ne uznemirava. I ljubi mu rumenim i vrelim usnama čelo koje se vedri.

Zagrli me, idi, idi brzo, uberi, brzo beri one ljiljane pune ruke, moje ljiljane ... sve, donesi mi, ljubi me, daj mi, zakiti se, ukrasi me, okiti sebe, molim te ... sve moje ljiljane, diši, udiši jako, živi, raduj se, živi!

I čas prelazeći u susednu sobu da uzme njezinu sliku verenice, da je posmatra kad je zdrava bila, ljubi i nad njom plače najbolnijim plačem, a čas vraćajući se k njoj da gleda u njeno slabo, sjajno od vatre lice i kako se

I tako oni, na kraju razgovora, menjaju adrese i srdačno se rastaju, pa ga Iketa ljubi u oba obraza, n opet ga moli da se nikad ne zaborave, a on će ga u Londonu čekati, i biće uvek mio gost njemu i njegovoj

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Tako, na primjer, ako neko ima da umre od raka, sasvim je isključeno da mu, recimo, padne kap. Može da se ljubi u usta sa kužnima, može da znojan skače naglavce u mrzlu vodu šesnaest puta dnevno, on neće oboleti od kuge, on neće

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

I sad se setio čvorkova... Ali je opet, još jače i strasnije, prigrlio Stanku, pa stade da je ljubi u one čudne oči, koje nekada ni pogledati nije smeo.

sobom neku nejasnu nadu, obuzima ga neka svetla milina, i ono u trenucima liči na srca ljudska: htelo bi da se nada, da ljubi, da prašta; neka svetla neodređena vera u dobro obuzima i njega...

Oči se prikovale za tu lepotu, koju prosta seoska duša ne razume, ali je tako oseća i ljubi, da ne poznaje veće naslade od miloga joj zavičaja...

Uzima popinu ruku i dva put je ljubi... a usna opet izdajnički dršće.... — Oprosti mi, popo!... — šapuće on naročito, da ga niko drugi ne može čuti.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Onda on nastavi: — Slušaj dobro što ćy ti kazati. Kad dođe aždaja, pitaj je kuda ide i gde je njezina snaga, pa sve ljubi ono mesto gde ti kaže da joj je snaga, kao od miline, dokle je iskušaš, pa ćeš mi posle kazati kad dođem.

Ali je ustima ne diraj, ne ljubi je, jer si propao zauvijek i ja ti ondar ne mogu više pomoći. Dobro upamti što ti rekoh. To je moja zadnja riječ.

E ne zna car šta da radi s njom! Miluje ju, gladi, meće na koljeno, posadi na krilo, ljubi, grli, dok odjednom među zlaćanom joj kosom zapazi jednu običnu prostu lisičju dlaku.

On s jabukom u džep, pokloni se i ode, uzjaha na svog konja pa bjež̓ dalje. Car miluje konja, pipaj ga, ljubi, pita ga nješto njemački, a on mu maše glavom i lupa kopitom; onda mu dade grudu cukora i zapovjedi njemački da ju istuče

Kad dođoše kući, bože, otac veseo, veseo, grli sinove, ljubi ih, e drago mu, drago što vidi sinove, a žao mu, žao do boga, što mu najmlađeg i najmilijeg sina nema kući.

“ — A šta će to reći, oče? — zapita bolesnik. A kaluđer mu odgovori: — Bogme, reći će: da koga bog ljubi, togaj se i opominje, pa tako se opominje i tebe, nego mu zafali.

Petković, Vladislav Dis - PESME

prošlih, prijatnih k'o dýge Nisam video ovaj život grubi, Već moje nebo, moj zavičaj tuge I tebe s vencem što ti kosu ljubi. I tebe s vencem.

More grli kopno od iskoni, Kaplja kamen bez odmora dubi: Rad i život po svoj vasioni, Čovek živi kad ume da ljubi. Često puta kad te vidim gredom, Ja tek vidim šta si bila za me, Uspomene izađu mi redom, Tužno, mrtvo, pogledaju na

Skupila si suze u kose detinje. Sve vas gledam sada kraj gozbe sirote. Lice ti se vedri: to duša svetinje Ljubi tvoje čelo, moj sjajni živote. 1916. NEDOVRŠENE PESME I Ne javlja mi se. A ima kad.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Penjući se u mraku uza stepenice, javlja se kao i pre paroh—Keku, i kao pre majka ga ljubi i s njime zajedno moli se Prečistoj devici.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

posred reči: (1) Nagnuta nad geografskom kartom (2) Srbije posle (3) Kosova Majka (4) Jugovića zatvara šakom oči ljubi Dam (5) Janovoj (6) Da ne bi gledale („Al su bila i teža vremena“) I mada u Matićevoj poeziji nalazimo pravo

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

XXIII PREĐAŠNjI, RAKA RAKA (uleti): Mama, znaš šta je novo? Tata je postao ministar. ŽIVKA (ljubi ga): E, a ko ti je kazao, čedo. RAKA: Kažu mi deca i mene su odmah prozvali ministarsko prase.

Na nogama bele kamašne, na rukama rukavice, u rupi od kaputa cvet): Ljubim ruke, milostiva! (Ljubi joj ruku.) Bio sam slobodan, na vaš poziv... ŽIVKA: Baš vam hvala! Izvolite sedite! Ja sam vas uznemirila...

NINKOVIĆ: Kakvu dužnost? ŽIVKA: Pa... to... kao ljubavnik. NINKOVIĆ: Molim (Ljubi joj nežno ruku.) Uverevam vas da ćete biti zadovoljni. ŽIVKA: Pa sad već kako mu bog da. Kad je otmeno, nek je otmeno!

Zašto da ne učinim? KALENIĆ: E, onda, dozvolite da vam kažem zbogom, jer smo vas isuviše zadržali. (Ljubi joj ruke i svi se dižu.) ŽIVKA (seti se): Čekaj da vam dam moje vizitkarte za uspomenu.

ŽIVKA: Je li istina? RAKA: Sada je otišao. ŽIVKA (ushićena):Ju, slatko moje dete! (Ljubi ga.) Evo ti još dva dinara. RAKA: Olrajt! ŽIVKA: Idi mi brzo zovi Daru. RAKA (ode desno).

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Baba je obično tada ispred kuće, do česme. On dolazi, ključevi mu zveckaju. Pouzdano prilazi babi, ljubi joj ruku, daje joj ključeve, da ih ona u sobi obesi na određeno mesto. Ulazi unutra, ide u sobu [...

97 Kad majka na rastanku ljubi poslednji put ćerku u čelo i usta koji su „već bili hladni“98, i kad zatim ćerku po licu i kosi dotakne na dvorišnoj

Zato su Sofki i smešni. Magdin se sin, na primer, krišom od nje uoči Uskrsa ljubi s majkom na rastanku, jer unapred zna šta Sofka misli o toj njihovoj „ seljačkoj' ljubavi”.

ostalog, može poslužiti da motiviše prejak, bukvalan prizor autoerotizacije: „Tada oseća kako je ova duboko, duboko ljubi u usta; rukama joj gladi kosu, unosi joj se u nedra, u skut, i znajući za Sofkine najtajnije, najslađe i najluđe želje,

I onda on počinje k njoj da dolazi. Uzima je na svoje ruke, i, ne sagibajući se, toliko je snažan, prinosi je sebi, i ljubi je, tako da bi mu čak i vrh od nosa osećala”.

njegovom pesmom, od bola, grča uvija na njivi, među redovima zasađenog duvana, i od prejakih osećanja samu sebe po prsima ljubi, strasno ujeda.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

177 DRAGOME LjUBI NENADOVIĆU * 181 POZDRAV NIKOLI TESLI 184 HIMNA TEKELIJINIH PITOMACA 187 SPASENA JE 189 O STOGODIŠNjICI SIME MILUTINOVIĆ

Prilaze stari, mladi Da humku poljube I majka j’ ljubi mirno — Hvala ti, golube! »Vijenac« 1887. ČOVEČJE SRCE (Od A. Šelsa) Oj, srce, srce, ti čudni stvore!

“ Ode doma praznih ruku, Deci svojoj bez goriva... Sirotica, neznalica Ne oseća da je kriva. Decu grli, decu ljubi Da s’ zagreju od celiva: Decu ljubi, decu teši: „Ta još ima Boga živa!“ »Neven« 1882.

Sirotica, neznalica Ne oseća da je kriva. Decu grli, decu ljubi Da s’ zagreju od celiva: Decu ljubi, decu teši: „Ta još ima Boga živa!“ »Neven« 1882.

Slava te je u vis digla, Al’ je ljubav kumovala. »Starmali« 1883. DRAGOME LjUBI NENADOVIĆU * Ljubo! I ja vidim Blizu šezdesetu, A žao bi mi bilo Da s’ ne sastanemo Još na ovom svetu.

Ribu ne mrze Čuvari mira, Jer riba nikad Ne protestira. Ljubi je i ti, Stradalni robe, Kog’ seku, peku, Stružu i globe.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

JOVAN: Šta vas znam ja, kad kažete da vam je zlo. FEMA: Makar da izdišem, ugursuze, opet se nobles u ruku ljubi. (Pruži mu). Na! JOVAN (gledi je): Majstorice, ala su vam ispucane ruke! (Poljubi je, i brzo iziđe.

Miljković, Branko - PESME

Lepo je manjkanje u sebi što ljubi Prazninu i mesto još neoporavljeno Od odlaska anđela, svislo bilje. Seno Na tragu odlutalog cveta čije ime Miriše izvan

reči za pesmu Koju će se usuditi da napiše Jedan čovek posle sto godina Ne boj se reči Nije to ništa Al ipak pazi Ne ljubi prošlost u ruku Pevaj kao da ništa nije bilo Juče ili pre sto godina Nemamo vremena za rimu Zvezdi sa severa ptici s

— noć Izaći iz sna Al poneti i blago Kad sanjaš noć je tvoja sluškinja I govorim ti kao što ptica leti kroz lišenost Ko ljubi opasnost ljubi izgubljeno vreme i plamen Slučaj živi u nedostatku strasti Ja preplivavam da i ne mora uzaludnog Treba

sna Al poneti i blago Kad sanjaš noć je tvoja sluškinja I govorim ti kao što ptica leti kroz lišenost Ko ljubi opasnost ljubi izgubljeno vreme i plamen Slučaj živi u nedostatku strasti Ja preplivavam da i ne mora uzaludnog Treba ljubavi

Krakov, Stanislav - KRILA

— Ne, ne, uzećete je... Igračica trbuhom sedela je sred ruskih oficira i objavljivala publici: — Vasilj ljubi očenj harašo... — Ah quelle roѕѕe, ljutio se Francuz, tumač pri ruskoj brigadi.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Ja mu ga dobacujem u ruke, a on ga hvata, steže i ljubi. Aparat odapinje. u treću ćeliju samo provirujem. Onaj u njoj već je dograbio neki tiganj, spreman da me gađa, i viče

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

I bog sa sinom Kog sam za život sramno prodao! GLAVAŠ: Ano, dete, Eno te gleda dever stariji! (Ana ljubi Hadžiju u ruku, a on nju u teme.) No, Boško, Sad seja neće više kukati!

(Gleda kroz prozor.) Sirota žena! Jednako ljubi usta bleđana Potpori mrtvoj tuđe starosti!... Sad joj baš Ćerim nešto šapće... Trza se... Dobro!... Evo, zastade!

(Puca.) ĆERIM (čuje se spolja): Proklet, dabogda! ISAK (ljubi cev): E, bog da prosti! Ćerime!... Evo Isaka!... Ćerime! Paša te viče... Gde su tomruci?

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Misleć— na te — u tom sjaju — Kad se moja duša pita, Je l’ na zemlji, il’ u raju; Misleć’ na te, kad mi duša Grli, ljubi sveta oba, — Mila ružo, duše dušo, Šta ti misliš u to doba?

Pa još uz to srpsko srce, Čim se zlato moje kiti, Čvrsta vera, kojom-no će Nebo uvek nebo biti. XXIV Ljubi mene, ljubovanko, Nećeš se kajati, Jer će moja silna ljubav Večno trajati.

A sevne li i zamagli I zagrmi boj, Pokaz’ću ti da sam i tu Soko branić tvoj. Ljubi mene ljubovanko, Nek nam sreća sja, Ako ne znaš šta je ljubav, Učiću te ja.

Kad si rekla, biser da je... Ova rečca, ova mila, Ona me je u najveće Sinje more pretvorila. Pa te more grli, ljubi, Pa se more plimom diže, Oko toga bela vratalj Sav će biser da naniže.

Jok! — na bolje Čuvam ja svog sina: Neka bude ’Vake volje Uvek, i bez vina. Neka i on, Kô babo mu, Samo Srpstvo ljubi, A kad vidi Dušmanina Neka škripne zubi. Nek pogine Za slobodu — Lepše smrti nema!

Da nas vid’te, kakono se Srpski radujemo, Od radosti ni ja, ni on Zborit’ ne umemo. Da ga vid’te kako s’ ljubi S novim svetom belim; Da vidite moju radost, Da je s vama delim.

Pa čuj šta zvezde poje, Tu radost veliku: Srb ljubeć’ ljubu ljubi Po krstu čeliku. LXXIII U odaji sveća gori Što najbolje zna, Drkće, plamti, nešto gledi — Ko bi znao šta?

To je tuga, što te digne, Pak te u svom krilu njija, Svaki dan ti srce rani, A ranu ti još previja! Što te ljubi, što te pazi, Oko tebe brižno leti, Otruje te, Bože sveti, Al’ ti ne da još umreti!

Moje lane nije smrtno, Da rastankom preti, Moja druga, moja tuga Ne može umreti. Moje luče ne jauče, Već me ljubi živo, A ja sam je verom, nadom, Životom darivô.

Niko ne zna, što još nikad Nije osećano; Kako ljubi svoju tugu Srce razderano; Ne zna njihne osećaje, Njihne uzdisaje, I šta zbore, šta govore, Šta li svetu taje.

Sad često u snu čujem Dečice moje glas: „Gde god je Srpče koje, Ljubi ga, radi nas!“ I tog je glasa tako Rajski utešna moć, Od glasa tog se vedri Žalosti moje noć!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

— Još si živ? Zar te poz-pozadina nije još ubila? — On prilazi Brani i ljubi ga. — Moj rođeni! — Onda gleda „Mahera“ poluotvorenim očima. — Znaš... poginuo kaplar Stojadin, onaj...

On se opire, hteo bi da zauzme stav, ali tu su Rusi, a Serjoža ga zagrlio i ljubi. Našao se u nezgodnom položaju. — Hvala, hvala, ja sam na službi — odgovara suvo. — Gospodo! — poče govor „Fikus“.

Kada je privedoše stolu, frknu i jedno uvo isturi napred. Sergije je gleda zadivljeno i ljubi. „Fikus“ otomboljio donju usnu i sigurno misli na „Ružu“. Sima i Pera pipaju joj žile na nogama.

— Pevaj, inače ode odelo — dere se Kosta. Veterinar otpoče Bora se zavali na Radoslavljeve grudi i poče da ga ljubi. Radoslav stade da se smeje. — E, ljudi, nikako mi ne ide u glavu, kako izvukoste ovoga konja.

Kad smo se uveče rastali, Toma mi je zanosno pričao: — Jaoj, što Poleta ljubi!... Pozvao sam je u stan. Opirala se, nećkala i sve se nešto izgovarala na Lulu.

Ali mi iznenada pade na pamet da se ona sada ljubi možda sa onim francuskim oficirom. U meni se nešto lomilo. Hteo bih da idem, da je nađem, da je pritisnem na svoje

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

VIDOVDAN 170 GRIGORIJU GERŠIĆU 174 ODA K SAMOM SEBI 175 GLAS HARFE ŠIŠATOVAČKE 177 KLEVETNIKU 185 JOVAN PAČIĆ 186 LjUBI 187 TIBUL SREĆNIJI 189 TUŽBA 191 OČI LUKAVE 193 SNU 195 LALI 196 MUZIKI 198 JEZD KONjIČKI 200 PRI KONCU LETA

Hoj devojko, zumbul plavi Jal' me ljubi, jal' se mani, Ljubezna. Za tobom se ja pomamih! Tvoji dvori ukraj puta, Kud prolazim po sto puta, Ljubezna.

Ovome se klanja, na onog gledi, A s ovim se ljubi, s onim besedi, Danju-noću po špaciri kuda ne hodi, Kompanije svakojake k sebi dovodi, Bezopasno ljubov s' svakim

milosnika oko nje lete; Trči, hodi, izviruje kud ko prolazi, Raspituje koji kojoj, kade dolazi, Sad želi, sad ljubi, a sad omrazi.

Što god diše skoro sve je neverno, Ko god ljubi sade, sve licemerno; Zlo je seme prva mati prvo povila, Ot prvoga jošte gore druga rodila, Najgorim se zemlja sad

Sam pas na psa reži — na kučku ne laje. Vidiš, skot kog' ljubi — poštenje mu daje. Ti Veneru tvoju, koja tebe želi, kako da ju tvojim jezikom ucveli?

Pavle Solarić MLADEN I MILOJE Mladen Teb', Miloje, sve saleće mladež rad pjesana. Mladež ljubi: umiljat je glas tvoga gortana.

No ne! To je davno bilo, povjest sada mrtva, A ljubovi našoj živa podobaje žrtva. Poj koja je sreća onog koji ljubljen ljubi, Jogunasti kako dane u pustoši gubi; Kako ljubov, kud god ide, preobraža tvari, Što se ljubi, sve zagrlja, za drugo ne

je sreća onog koji ljubljen ljubi, Jogunasti kako dane u pustoši gubi; Kako ljubov, kud god ide, preobraža tvari, Što se ljubi, sve zagrlja, za drugo ne mari; Poj tainstva čijeg nibud zavjeta ljubnoga, Hoćeš moga, sad izberi, ili voliš tvoga.

— O smertni, peki sja Duši pokoj sniskati, Ot poroka kloni eja, Dobrodjetelj ljubi; Dobrodjetelj nas pratit Preko groba mračna, I vo mjesto uvodit Gdje sut blagozračna.

Drugi koj' u ljubvi strada, On se dobrom koncu nada; Al' ja ljubim bez Nadežde, Dragu moju drugi sojuz veže. Ljubi, terpi, serce moje, To je jadno stanje tvoje; Drugom se ruža rumeni, Meni s' tavni pelen, ah, zeleni. 1817.

Znaj, tebe bi, Slabačka, odneo u dom ludih! 27. decembra 1833. Lukijan Mušicki JOVAN PAČIĆ LjUBI Djevo!

Jakšić, Đura - JELISAVETA

“ Ja?... A otkud ja?... (Čita.) „Lepota ti je čudna, svemoćna! Đurđe te ljubi... za ljubav će ti Lavova gorskih dati hiljadu Da kao bedem, ljutim čelikom, Pred venecijanske stanu zidove: Silu

Gospode moj! A ovamo te gazi slabiji!... KNEZ ĐURĐE: Ne, Jelisaveto! Priviđaš, sunce, ti, — A mene narod ljubi iskreno, I sve će ono časom stvoriti Što samo ushtem ja... JELISAVETA: Da, Đurđe, da!

MIRA: Pa baš gde srce kuca, Tu prska krv? STANIŠA: Život je tražio.... MIRA: Živote moj! (Ljubi ga i opet grli.) STANIŠA: Umal’ ostade.... MIRA: Umal’ ne dade Životu mome ranu samrtnu. Pa je li teška!...

A čovek luda!... Hrani kopilad! Ljubi ih, tepa, mazi, miluje, U punoj bolti svog suparnika Kupujuć sigre deci ljubljenoj: Medene strasti, šećer pakosti,

Ustani!... (Jelisaveta Dolazi.) JELISAVETA: Ugasi plamen!... Gle kako mesec gledi u more! Divota!... Gledaj!... Ljubi neveru!... U Veneciji nema ljubavi... Ljubim li, ha!... Ubij ga, Đuraško!... Đurđe!... Kneže! KNEZ ĐURĐE: Šta je?

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— jedva izgovori Simeun i prinese čašu ustima, a suze ga obliše. JAZAVAC PRED SUDOM Ko iskreno i strasno ljubi Istinu, Slobodu i Otadžbinu, slobodan je i neustrašiv kao Bog, a prezren i gladan kao pas. P.

Bojić, Milutin - PESME

Snovi, prah i snovi!''... U snu joj se čini Još ljubi nekoga, grli ga i siše. Čini joj se neki mužjak u dolini. Čeka ga i čezne.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

MARICA: Ko to kaže? ANĐA: Pa eto polomljeni tanjiri i staklo... MARICA: Majka, slatka majčice, 'odi da te poljubim. (Ljubi je.) ANĐA (iznenađena): Da me poljubiš? Šta je tebi, dete? MARICA: Jednu reč da ti kažem samo, pa ćeš sve razumeti.

Nastasijević, Momčilo - PESME

Al’ kaže mi se dolina. Romori što je škrgut ovde zuba. Tiho se tamo sjaranilo što se krvavo mrzi ovde i ljubi. Nema za mene bilja ovde dole. OSAMA NA TRGU To kuda neprohod im, čudno mi se otvori put.

Nesitom utol mrenje. Nestati — to moj put. I mesec samrtno kad žut, táme to zemljom vrenje — bubri u dojke, ljubi on. 2 I ljubim ja, i ljubi, na oči gde iz utrobe je utrobi samrtna ova progledánja slast.

I mesec samrtno kad žut, táme to zemljom vrenje — bubri u dojke, ljubi on. 2 I ljubim ja, i ljubi, na oči gde iz utrobe je utrobi samrtna ova progledánja slast. z Slep — ili pogledom mri.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

I nikada ona, kao druge matere, da je smela sa Mladenom, kao sa sinom, da se šali, još manje da ga grli, ljubi. Svu svoju ljubav prenosila je na mlađeg.

Baba je obično tada ispred kuće, do česme. On dolazi, ključevi mu zveckaju. Pouzdano prilazi babi, ljubi joj ruku, daje joj ključeve, da ih ona u sobi obesi na određeno mesto.

Što je ludo, što se ne ženi, što je ne uzima, ljubi, grli, kad eto već Uskrs i proleće! Samo kod Stojančetovih što su joj kao ne branili da odlazi, a i kod Mladenovih.

Zna Mladen da ne samo što bi mu dala da je ljubi, grli, već da bi i sve što god on hoće. Čak, kad bi joj kazao da se noću iz svoje kuće, preko visokog zida, popne i

se noću iz svoje kuće, preko visokog zida, popne i dođe k njemu, tu, u baštu, da do njega sedi, leži, i da joj on — ne ljubi, već samo da joj svoju ruku metne ispod lica, oko grla i oseća kako ona miriše, topi se, a više njih česma šušti, kuća

[Baba se razbolela, snaha i nevesta je neguju.] — Deco moja slatka! I upućivala je kod Mladena, da i ona ide, ljubi ga, blagodari, zahvali: — Idi kod deše, i nogu, stopku gde stupne, da mu ljubiš, celivaš!

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

poznatu narodnu pesmu: »Bacala Toda jabuku: Na koga padne jabuka, Onoga Toda da ljubi« (Vuk, 1, 394. V. i Wörterb. DM 1, 93). Na sličan način bira se u narodnim pripovetkama i car (BV, 3, 222 id).

je znak nesreće i žalosti — v. npr. Vuk, Pjesme, 1, 609: devojka koja vraća prsten junaku (zato što ga njen »rod ne ljubi«), obraća se pelenu kao cvetu kojim se kiti mrtvačka pratnja: »Oj pelen̓, pelenče, moje gorko cveće, Tobom će se moji

stavi se na njega kašika pasulja i prespe se vinom) (GEM, 22—23, 1960, 150 id); u Jadru domaćin ljubi b. kad pregori, »preveseli se«, i na taj način se s njime poistovećuje (GEM, 27, 1964, 403 idd); u okolini Zaječara, na

večeru donela, U večeri devetora bilja: Milodua — da se milujemo, Kalopera — da me ne otera, Ljubičice — da me svagda ljubi, Karanfila — da se ne karamo, Čubra cveća — da me dobro čuva, Bosioka — da m̓ ne smeće s oka, A nevena — da mu srce

Ćipiko, Ivo - Pauci

— sjeti se i nazdravi joj. Pa, otrvši rukom usta, i pogladivši mrke na usnice, poljubi je: — Je li ti milo?... Ljubi li te ovako nestrpljivo tvoj Marko? — I, govoreći plaho, rasijano, nasrće na nju. — Je li nam lijepo?... Što veliš?

— Ah, nazvati se majkom tvoga djeteta, Rade! — I, iznebuha, uhvati ga za glavu i prisloni je na svoja njedra... i ljubi ga gdje dohvati ... — Rade, oprosti! Ali ne mogu bez tebe... — drhti, i kloca zubima, i privija se uza nj...

Maša osjeti dodir i golicanje njegova lica na svome, osjeti njegovu mušku volju... I dok je on ljubi, misao besvjesno ponese je ka Radi... I želja za njegovim milovanjem izbi snažno, jako. — Rade!

Rade se osvrnu, skanjiva se, oklijeva... A ona pohita k njemu i, strastveno obgrlivši ga, ljubi ga, šapće mu: — Što me ubijaš? ... Kud se djela našta ljubav i vjera, Rade, progovori!.... — Pusti me, Mašo! ...

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Juda ljubi Isusa. Istovremeno razdražene sluge dvojice prvosveštenika bacaju se svom žestinom na božijeg sina. To se moralo predst

Ovako je ispalo nerazumljivo. Jer, dok Kajafini plaćenici trgaju Hrista za haljine, Juda, njegov izdajnik, još uvek ga ljubi kao da se s njim oprašta, kao da ga toliko voli da ne može s njim da se rastane.

Pogledam: i on i ona su nepomični. Nadnosi zatim svoje lice nad njeno i ja ne znam da li je ljubi, ili je miluje; da li oplakuje njenu smrt ako je mrtva, ili je budi ako je ošamućena.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Zatšo tuži cura bajna? Sunce zori ne izlazi, Dragoj dragi ne dolazi. Kao odziv bojnoj trubi, Momče jedno samrt ljubi. I dok mrtav junak leži, Vranac konjic poljem beži.

On ljubi hladni kam. 1883. PROLEĆE Proleće milo na zemlju slazi, I sunce zdravi polja, breg, Studene zime gube se trazi.

kad sunca izumre moć, Nad ružičasti naš svet da Ljeljo uzvije rukom, Spokojni, plavi veo i tihu sanjivu noć I grli, ljubi, i stidljivim krasom Zavaraj, dušo, bledi san, Dok vesnik zore ne pozdravi glasom Veseli dan! 1883.

Zorice moja mila! Srpkinja uvek mi budi, Ljubi ta ravna pola, želja je moja sva, I ljubi... ah, ljubi mene, i manje vina mi nudi. I biću srećan ja. 1888.

Zorice moja mila! Srpkinja uvek mi budi, Ljubi ta ravna pola, želja je moja sva, I ljubi... ah, ljubi mene, i manje vina mi nudi. I biću srećan ja. 1888. NA ČARDI Snažni Arpadov sine, stasiti i viteški!

Zorice moja mila! Srpkinja uvek mi budi, Ljubi ta ravna pola, želja je moja sva, I ljubi... ah, ljubi mene, i manje vina mi nudi. I biću srećan ja. 1888. NA ČARDI Snažni Arpadov sine, stasiti i viteški!

Kô srpskih gora mladi bor, Primorja čedo milo, Pohodi neba zračni dvor I mira ljubi krilo. Osam je puta cvetô cvet, Toliko svenu puta, I njih nam zbrisa smrti lêt, Obori zima ljuta!

Kô zlatni pehar jàko, Nad kim vlada moja moć, Neka smelo pođe tako, Za naslade jednu noć Pa nek ljubi moje oči, Neka grli viti stas; Neka zora sa istoka Zagrljene nađe nas!

1887. LjUBAVNA PRIČA O DONU NUNECU I DONA KLARI U Sevilji cveta ruža, Udovica dona Klara, A tu ružu žarko ljubi Don Nunec od Alkantara.

poljubi dona Klaru, I zabaci ruse kose, I udari u gitaru: „U Sevilji cveta ruža, Udovica dona Klara, A tu ružu žarko ljubi Don Nunec od Alkantara. I na danu i u noći, On o njojzi samo sniva, On je zove tako nežno, Al' ona se ne odziva!

doba ono Kad Helagabala Avgust vladaše bogatstvom Rima: Hajdemo u cvetne zemlje gde Tibar veselo šumi I sedam podnožja ljubi, nežno se grleći s njima.

Metnuvši kraj usta šaku On kmeta hlađaše krilom i reč mu prozbori taku: „Dostojna prezrenja svakog, kmetica kravara ljubi, Otvori četvore oči, o kmete, i ovo tubi.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Strašno li se zlotvor sili, Sve krvavi pokri krili, Ljube ljubi, đecu gazi, Časnome se krstu plazi, Na kolju nam ječe braća – Al mu ajduk zajam vraća.

Pozdravi nam staru majku Ukrajinu… (1876) O KOSIDBI MILORAD POPOVIĆ ŠAPČANIN I potok i reka, I lahor, i zrak, Sve ljubi, sve mazi Svež miris i blag; I ševa Peva, ne spi: Kli, kli, kli!

Stanković, Borisav - TAŠANA

) TAŠANA (ide u susret, i ljubi ga u ruku). HADžI RISTA (Tašani): Živa bila, živa bila! A gde su deca? Hoću, po običaju, da ih poljubim i darujem.

Da ne misle, ako su im gazde pomrle, da oni sada mogu kako hoće. Zbogom! (Prašta se.) TAŠANA (ga ljubi u ruku, i ispraća do izlaza). STANA (mu ponizno ostrag ispravlja i čisti koliju).

Pokojni tvoj muž? Ne razumem!... (Dosetivši se): Ama da ga mnogo ne snevaš? Da ti u snu često ne dolazi, ne dosađuje, ljubi te, grli? Pa i za to ima leka!

Budi slobodna, mirna. Ali baš kad si toliko uplašena, hajde da okadim, očitam i osvetim vodicu. TAŠANA (umirena, ljubi mu ruku): Oh, hvala, dedo!

HADžI RISTA (prilazi Tašani): I od mene ti srećan praznik, snaho! TAŠANA (ljubi ih u ruke): Hvala, hvala. SVI Srećan praznik! MIRON (u šali): Dobro, bar i ti sada da se smeješ.

(Pokazuje na hadžiRistu, Mirona i ostale): Pa sada sve u ruku! HADžI RISTA (preduhitri decu; klekne ispred njih i ljubi ih on u ruku): A ne vi mene, u ruku, već ja vas, jer ste sada stariji od mene. Vi ste mi ovde domaćini.

Vi ste mi ovde domaćini. Pogle već koliki su! (Ljubi starijega po glavi): Pogle švrća moj koliki je! Pogle sin moj, pobratimče moje!...

Sada eto znaj, kada sam završavao pesmu, kad ga pitam: »Ko da ti ljubi tanku Stojanku?« i kad on odgovara: »Neka je ljubi taj Hajduk-Veljko«, ja sam uvek zamišljao da on tebe meni ostavlja.

Sada eto znaj, kada sam završavao pesmu, kad ga pitam: »Ko da ti ljubi tanku Stojanku?« i kad on odgovara: »Neka je ljubi taj Hajduk-Veljko«, ja sam uvek zamišljao da on tebe meni ostavlja.

jer to ne dopušta čin, ime, onda oslobodiću je crnine, pustiću je u život da se s drugim provodi, da je drugi grli i ljubi. Ih, ih, koliko si pokvaren, Mirone, i to duša ti pokvarena! I sad kuda?

Sve je za nju, a ja zemlju jedem. MIRON (krsteći ga po licu, te mu ruku Paraputa ljubi; uzima ga za ruku i dovodi kraju sobe): Hodi. (Hoće da ga posadi na minderluk): Ne boj se. Sedi.

SLUŠKINjA (prilazi i ljubi ga u ruku): Blagoslovi, dedo. (Vodi ga ka češmi, do klupe.) Izvoli ovde, na klupu. (Odvodi ga sa Arsenijem i posadi na

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Aja, badava baba-Nana grdi i pokazuje štap; je li tako, Bato? — Bata se smeje, dohvati mačku za dva uva i ljubi je. — Eto, vidiš, baš kao što si ti Milušića dohvatila za uši. — Nano, tebi je uvek do šale.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Nojev kovčeg; za Sodomu i Gomoru rekao sam da su to dva sveta hrama u kojima je Isus sa uspehom propovedao svoj nauk: „Ljubi bližnjega svog“; za Hrista sam još rekao da je četrdeset dana proveo u kitovoj utrobi, pripremajući se za svoju

nekakvo ekonomsko odeljenje, šaptao je stalno prazu: Quіntіle Vare, redde mіhі legіoneѕ, dok jedan vladika Hristovu reč „Ljubi bližnjega svoga!“ izgovarao je na latinskom jeziku ovako prevedenu: Proximuѕ ѕum egomet mіhі!

Petrović, Rastko - PESME

VUČITRNSKI MOST O, na poljani širokoj lučni kameni most stoji, Ljubi ga moja duša i do zla boga sam uzbuđen; Prelaze tovari, ždrebac upregnutu kobilu doji, Reka pod mostom teče, pod

više ne mari, Ni za kostobolju nogu, dvorske se dame jedne seća; Pa i kraljica ulazi u barku, A sam Amor nestašni ljubi je u pleće, Zatim šapuće u uvo: Kraljice, kraljice, Vaše veličanstvo zar ne oseća premaleće!

Veruj dragi, užasno je - manometar - srce moje Zatreptalo; i plakalo, tako dugo u fabrici. Pa ne ljubi, kad smrt ti dođe, draganu tu na usta; Uskoči međ vitle i međ kajaše, Dočekaće te ova šuma gusta, Kao trgovca čežnjiva

kraj mene Nikad dovoljno golom, njen glas i tanka polovina; Kako je lagano ništi noć i šuma i planina, Neka je drugi ljubi neko: taj junak bolji od mene.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Jao, ne stiskaj!.. Boli me, Vaska, boli! VASKA (vuče je k sebi i ljubi): Čekaj ti, čekaj! Gle, kako se ona raskrupnila? Ovamo! (Privlači je i ljubi).

VASKA (vuče je k sebi i ljubi): Čekaj ti, čekaj! Gle, kako se ona raskrupnila? Ovamo! (Privlači je i ljubi). KOCA (cikne držeći se za obraz): Jao, izede me! — Ala si ti, Vaska! A ne znaš kako boli!

TOMA (besno): Kako? Da se ne ljutim? Šta sam ja? MAGDA Gazda! Gazda! Stari, mili, slatki gazda! (Ljubi ga u ruku.) Nemoj, gazdo! (Pokazuje na jelo, piće.) Sedni! TOMA (zgranuto): Još i da sednem?

TOMA (krsti se, uzima čašu): Eh, Magdo! (Pije.) Nego hajd! Hajd, srećan ti dan i Hristos voskrese! MAGDA (ljubi ga radosno u ruke): Vaistinu voskrese! Oh, hvala, slatki gazdo! KOŠTANA, SALČE i OSTALI (hoće da idu.

TOMA (odobrovoljen, pruža ruku Marku): Hvala, Marko. MARKO (ljubi ga u ruku): Hvala, gazdo, i srećan ti praznik! MAGDA (nudeći ga): Uzmi, gazda.

— Oh, da legnem, ah da umrem, Samo da ne gledam Kako tvoje lice Drugi grli, ljubi. TOMA (već savladan): Mnogo je ovo. (Okreće se Mitki): Mitke, bre!

I, ako ona neće, ti — silom! Ako živa neće — mrtvu, pa u kola i u Banju! SALČE (vije se, ljubi Arsi kolena, noge): Ne to, gazdo! Ruku, nogu da ti celivam! Još nije ona za muža!

Hvala! Aman! Oh, gazdo! Ne daj me, slatki gazdo! Ruku, nogu (ljubi ga u ruke, saginje se i grli mu kolena.) MITKA (zaustavlja je): Ne! KOŠTANA (trudeći se da mu noge celiva): Ako!

(Polazi kolima.) Utrči Salče. SALČE (sva uplakana, usplahirena, grli i ljubi Koštanu): Čedo, čedo... Odvedoše mi te! KOŠTANA (odgurne Salče): Ćuti, stara. (Penje se u kola.

Šantić, Aleksa - PESME

I slušam kako širom rodnih strana Radošću zvoni sa gusala struna, Dok se u zlatu vaskrsnijeh dana Sa nebom ljubi tvoja gorda kruna. 1911. OTADžBINO, GDJE SI? S njedara tvojih davno nisam brao Nijedne ruže...

grubi', Gdje se gusle čuju, pripovjesti, bajke, Gdjeno djecu uče proste, dobre majke, Kam rođeni kako brani se i ljubi... Moji su očevi sa timora tije' Gdje gnijezdo svoje krstaš orô vije, i sa vihorima bije se i tuče...

'' ''Sunce se vraća. Evo tica, gnezda, A tebe nema. Šta ću tvojoj djeci, Šta ljubi reći?'' — ''Otišô je, reci, Na nebo, za vas da nabere zvezda''... 1913. SELjANKA Sneg pada i veje.

U meni gori jedna sveta vatra, I moje srce sve grli i ljubi... Snagu mi duše nikada ne satra Zamahom kobnim života bič grubi.

13 Ne kuni se, samo ljubi, Laž je kletva žena svije', Tvoja reč je slatka, ali Tvoj poljubac slađi mi je! On mi u te veru stvara, Reč je

39 Momak devojku ljubi, No ova drugom je sklona; Taj drugi voli drugu I s ovim venča se ona. Za inat devojka pođe Za prvog čoveka što

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

u nepreglednoj turskoj vojsci, on je našao u sebi dovoljno snage da savlada grdosiju Vlah-Aliju i da oprosti nevernoj ljubi.

Đurađ, zabrinut za život svoga jedinca, obraća mu se kao što bi se obratio čoveku prijatelju: Doru sedla, ispod grive ljubi: „Ao doro, vrlo dobro moje! Dosta li smo, doro, vojevali, iz Turaka roblje izvodili, od Turaka glava donosili!

času, pred samu propast države, kad je turska vojska oklopila sa svih strana — ne nalazi prijatelja ni u tazbini ni u ljubi koju spasava iz turskog ropstva, nego u konju, u psu i u jednom pripadniku turske vojske, svom nekadašnjem robu, koji je

Car Miloša među oči ljubi, al' još ne zna tko je i otkud je. Povikaše kićeni čauši: „Spremajte se, kićeni svatovi, vrijeme je dvoru putovati!

bijelu Skadru na Bojani, te je šalje na Hercegovinu bijelome gradu Pirlitoru, Pirlitoru prema Durmitoru, Vidosavi, ljubi Momčilovoj; tajno piše, a tajno joj šalje, u knjizi joj ovako besjedi: „Vidosava, Momčilova ljubo, šta ćeš u tom ledu i

Dođe knjiga ljubi Momčilovoj, knjigu gleda ljuba Momčilova, onu gleda, drugu sitnu piše: ,,Gospodine, kralju Vukašine, nije lasno izdati

Kad ujutru zora zab'jelila, poranio vojvoda Momčilo, pa govori ljubi Vidosavi: „Vidosava, moja vjerna ljubo, ja sam noćas čudan san usnio: đe se povi jedan pramen magle od proklete zemlje

No je l', braćo, božja vjera tvrda da nijedan ljubi ne dokaže, već na sreću da im ostavimo, koja sjutra na Bojanu dođe?

“ I tu božju vjeru zadadoše da nijedan ljubi ne dokaže. Utom ih je noćca zastanula, otidoše u bijele dvore, večeraše gospodsku večeru, ode svaki s ljubom u

Al' da vidiš čuda velikoga! Kralj Vukašin vjeru pogazio, te on prvi svojoj ljubi kaza: „Da se čuvaš, moja vjerna ljubo!

I Uglješa vjeru pogazio, i on kaza svojoj vjernoj ljubi: „Ne prevar' se, vjerna moja ljubo! Nemoj sjutra na Bojanu doći, ni donijet majstorima ručak, jera hoćeš mlada

Mladi Gojko vjeru ne pogazi, i on svojoj ljubi ne dokaza. Kad ujutro jutro osvanulo, poraniše tri Mrljavčevića, otidoše na grad na Bojanu.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Ta ovo je samo na nebu božija stolica, tela na sebi nejma, a devojku ljubi! Ka na nogu da je, tako preda mnom vidi se da stoji i malo postupuje po zemlji, a sasma maečke nožice ima — što li ište

I mnogo put se to zgađa te i za ružnom se raspaljuje srdce i kad je dohvati grli je i ljubi, a ovamo, ne bi joj oraha iz ruku uzeo. A onaj, gine za njom! Niti je pak nazivljem belorumenu, crnih veđa i očiju!

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

“ pa opet rukovanje i ljubljenje; i on opet ljubi ih u ruku i izvlači svoju ruku, a one opet: „Pa pozdravi se, ete, i na tetku Doku!

zna kako silno steže svojom znojavom ručicom ručicu svoje drugarice Gene, ili se nasloni na nju, pa je krišom štipa i ljubi, pa joj šapće i veli: „Geno, mori, ja se neću udam!...“ (A i Gena njoj veli da se i ona neće udavati.

Pevaju drugarice: Je li ti žao starih stazica, starih stazica i drugarica? Zona se ljubi s njima, a one je gledaju, smeše se na nju očiju punih suza, a posle je zagledaju i razgledaju joj odelo.

On se otima i neće, a ona ga miluje po obrazu, ljubi i moli ga i hrabri ga da igra. I on se uhvatio, pa igra, sasvim po onom: „Kako igram da igram, samo da se naigram“.