Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— A... oteže i zbuni se iznenađena devojka. Vi ste, dakle... I ja sam ovde postavljena... Ljubica Petrovićeva. — Ene, zar to novi učitelj! viknu neko iza njihovih leđa.
Ovu odžakliju zauzela je Ljubica i već uredila u njoj svoj skromni nameštaj : nogare sa novom seoskom posteljom — šarenicama i guberom; sto, jedna
Daj da se radi!... Ulazeći u školsko dvorište, Ljubica opazi kako se Gojko nešto ustumarao pred svojom kućicom. Ona pomisli da se to i on žuri za poslom.
Skamije stare, rađene još pre dvadeset pet godina; svaka se iskrivila, rasklamitala... Ljubica sede na prednju klupu i odmah se razleže škripanje, puckanje suve daske.
Iziđoše oboje i prošavši kroz veliki prostran hodnik, uđoše u manju, svetlu, lepo okrečenu sobicu. Ljubica iđaše napred poskakujući, a kad otvori vrata od svoje učionice nasmeja se veselo i stade pevuckati neku pesmicu.
A Ljubica se naslopila na prozor pa posmatra decu, koja će biti predmet njena rada i staranja. Svako se priljubilo uz oca ili majku,
Tek po neki slobodniji odvojio se uz stare đake i sluša šta oni govore o novom učitelju. Ljubica priđe k stolu i naže se Gojku: — Ja iziđoh malo među decu, a vi gledajte tu: ako naiđe kakvo kretenasto, nemojte ga
— To je ’nako... kad nas je vodio u polje, a nije nas naročito učio. Ljubica je mislila da počne sa njima koju igru, da zametne šalu i smeh, želela je da se upozna sa tom dečicom, da se zbliži sa
Nije ni izlazilo među ljude. Taman rekoh: da mi bude od pomoći, a ono... Ljubica se okrete i razgledavši po dvorištu uđe u školu.
Tako je to, bratiću moj !... Upis se već završuje. deci se naređuje da sutra dođu svi u školu. Gojko i Ljubica se dogovoriše da posle podne pregledaju sa kmetom učionice i da sastave spisak sviju potrebnih stvari, koje se moraju
— Zašto niste izradili sto i tablu, kad ste radili skamije? zapita Ljubica kmeta. — Izrađeno je to sve, sutra će se doneti. Nismo mogli sve odjednom da dignemo, reče kmet.
— Bogme ja hoću da mi se tačno kvartirina izdaje, a vi nabavljajte otkud znate, reče Ljubica odsečno i malo pocrvene od ljutnje. — Zdravlja, Bože! Lako ćemo, lako ćemo za to, reče kmet, gledajući okrečene duvarove.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
je dosad napisala dve pripovetke, opet za narod, u kojima se iznosi kako vala štedeti, a sad piše i treću: „Raskošna Ljubica i štedljiva Mica”. — Mora biti neka vrlo lepa priča?!
— Mora biti neka vrlo lepa priča?! — Vrlo lepa; u njoj se iznosi kako propada Ljubica zbog ljubavi, a Mica se udala za velikog bogataša i uvek se odlikovala štednjom.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Promenivši mesto i način života, promenila je i to ime. Pokrstila se i sad se, naravno, zove Ljubica, ali je gazda-Đorđu milo i ono starije ime, valjda zato što ga je nosila kad je bila za deset godina mlađa.
Tako je filologisao gazda Đorđe, imajući tu strast kao već i svi njegovi zemljaci. Gizela, odnosno Ljubica, aklimatisala se sasvim i saobrazila ovim prilikama.
Ako kumuje ženskom, daje mu ime Ljubica; ako muškom, daje mu ime Đorđe. Postade od glave do pete (na kojima nosaše nanule) prava naša ženska.
A pored nje se pročula i ćir-Đorđeva Ljubica. Nju ne sme pisac da citira zato što je bila isuviše opširna, niko živ ne može do reči da dođe, a piscu je želja da bude
Svi su učestvovali i silama svojim doprineli da to veselje što bolje i što lepše ispadne. I ćir Đorđe i Ljubica služe i nadgledaju da svaki bude poslužen, a naročito Mića »Oficir«, jer on je sam mogao biti ovo što je sad ćir
Zato ga sad gledaju kao malo vode na dlanu i ćir Đorđe i Ljubica kojoj je on i kazao radi koga on tu žrtvu čini. Teče veselje, što rek’o naš pesnik, k’o bujna reka.
U taj odbor uđoše: Sreta kao predsednik, Žika kao potpredsednik, Mića, Krsman, Jelesije, ćata Pera kao delovođa i Ljubica.
No i ovo je slabo išlo u glavu ćir-Đorđu, i on se umirio tek onda kad mu rekoše da to nije ni najmanje opasno, jer će Ljubica ostati doma; a izabrana je samo forme radi; neće nikuda ići i biće mu jednako pred očima. — E, može, može onda!
Đorđe, Sreto, Pero, Mićo, Žiko, Ljubica, Krsman, Jelesije«. Izračuna šta staje četrdeset i jedna reč i nađe da će sve stati: dvesta šezdeset i šest dinara i
Taman je pustio ćata, a Ljubica se briše maramom i hladi — kad stade pred nju Mića. A znao je, kažu, žestoko da igra. Bio je igrač da mu je trebalo
U mutvak je žensko!« ali nema kud, nego joj sad dopusti, reče joj: Đuzela, pobratim te zove na malko igranje. Ljubica ustade, a Mića je uhvati kako treba za čardaš.
— reče ćir Đorđe Jelesiju špekulantu do sebe, gledajući zagrljeni par. Cigani zasviraše, a Mića i Ljubica zaigraše. Ćir Đorđe se vrpolji na stolici i tuži se na vrućinu i zaparu. Svet ih gleda. Mnogi zavide Mići.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Sam se Radun u kulu nagnao i s njim žena njegova Ljubica; žena mlada, ama soko sivi, puni puške svome gospodaru. Radun gađa s prozora od kule, sedminu je na obor ubio.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Bog nam dao zdravlje! Zdrav si, domaćine. U tvoje zdravlje, sve ćemo junak i bardak! 3 NEVESTI 'Ajde, Ljubica (ili već kako joj je ime), da ti je srećni put u tvoj dom! Sa tvojom se domovinom dičila i ponosila!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
u Vučića, na Kneza su sada motrili ne samo srpski žandarmi i ruski špijuni nego i njegov brat Jevrem i njegova žena Ljubica. Bio je to baš rđav trenutak u životu velikog, prepredenog kneza.
Imao je deset hiljada ljudi, a bio je sam. Ni Jevrem, iako brat i u istom kotlu, nije mu sada bio prijatelj, još manje Ljubica; možda, čak, ni devetnaestogodišnji Mihailo, za koga se tukao.
Kada se Zmaj, 1833, rodio, Kneginja Ljubica je bila gotovo mlada žena i autoritativna srpska kneginja. Kad mu je bilo deset godina, ona je umrla: tada više nije
Ta se snaga činila opasna a najviše se otkrivala u njegovom pogledu. Kad je Ljubica pošla za njega, Miloš je bio sluga kod svoga brata a njegov je pogled umeo da bude ne samo ljubazan nego, ponekad, čak i
Onda je, gotovo neosetno, taj sluga postao neznatan pa znatan vojvoda i, najzad, Gospodar Srbije. Ljubica je postepeno učila da vidi kako smernost sasvim nestaje iz njegovog pogleda a ljubaznost postaje dvosmislena: ne retko,
Ta prikrivana opakost davala je Miloševim očima čudnovat, žut sjaj od kojeg se Ljubica stresala iako nije mogla da mu se odupre.
patnja je tutnjala u njoj ali taj pakao kao da niko nije primećivao: gospodarica koja sve vidi, majka koja sve sluti, Ljubica Obrenović je davala utisak žene koja ne zna za strah, jer ne zna za slabost.
Tama je postala jednostavna, i zvezde, i one praznine i Ljubica je, pročišćena u toj unutarnjoj rasvetljenosti, razumela da voli.
Počelo je da sviće a ona je, bosa pošla preko tla: zemlja je bila sva hladna i sva dobra. Pokretna kao pramen vazduha, Ljubica se primicala svetlostima istoka koje su je, izgledalo je, čekale.
Kad se vratio, Ljubica je sedela na pragu njihovog kućerka. Očekivala je njegovo lice, koje lice? Više nije sumnjala da ih Miloš ima mnoga.
Dobro što su opstajale da je opomenu na one drugačije stvarnosti jer se, ubrzo, Ljubica uverila da joj se onaj pogled nije pričinio.
Nekad je to činio iz potrebe, nekad iz obesti a Ljubica je učila da živi razapeta između krajnosti, zavisna od Miloševog zla.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
(Moja Ljubica) Da je Pačić osim Petrarkine Laure znao i za Šuldeovu Ceciliju i Čokonai Vitez Mihaljevu Lilu, poznavao Žukovskog i
su stidljive, Mnoge preko toga jošte su ćudljive — Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i one dati namoliti. Ljubica o ljubvi neće ni da čuje, Milosnike svoje neprestano psuje, Blagosilja samo svoga gospodara, Nit se s drugim rada ona
Tibule, o, srećni! Uslišila Delija ti ljubveželjni glas, Lira sa mnom već je umolčila, Ljubica jer i ne sluša nas. Tibul, Del’ju, Virgil a Kesara, Prv’ za ljubvu, vtori za korist Pohvaljiv’o, i za mazdu cara,
43—4, jer onde jedanaestogodišnja mala Ljubica, pošto je jednoga dana bila u društvu izvesne gospodične S. i vratila se odande ogorčena, beleži u svoj dnevnik
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Ovi praktikanti još ne umeju ljudski da saslušaju. Iz ovoga, brate, izlazi, da Ljubica Pantić dostavlja Gaju Jankovića da je nasilno pobacio.
Nastasijević, Momčilo - PESME
5 I gle, u plavetni dan, vejala snom i vejala, sa talasavih grudi neljubljene devojke, ljubica smerna. IZ OSAME 1 Ostani gde si, i teci kao reka, i kao drvo rasti, i olujom zahuji, il’ cvetaj kao cvet.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Daninoć, maćahica, maćaha, dikino oko, milovanka, sirota, sirotica, udovica, gospina ljubica, trovrsna ljubica, božji cvit, modra iskrica, maćuha (Šulek).
Daninoć, maćahica, maćaha, dikino oko, milovanka, sirota, sirotica, udovica, gospina ljubica, trovrsna ljubica, božji cvit, modra iskrica, maćuha (Šulek).
LjUBIČICA Veіlchen (vіola odorata). Ljubičica, ljubica, hroma (modra, poljska) ljubica, viojla (Šulek). Ljubičica ima svoju ulogu u etimološkoj magiji: i žena daje svome mužu,
LjUBIČICA Veіlchen (vіola odorata). Ljubičica, ljubica, hroma (modra, poljska) ljubica, viojla (Šulek). Ljubičica ima svoju ulogu u etimološkoj magiji: i žena daje svome mužu, i devojka svome suđeniku,
Ćipiko, Ivo - Pauci
Zaželi Ljubica, i djevojka Zlata nosila bi mu svako jutro kiticu što bi od varoških dječaka kupovala. Mirišući ljubice, razgovara sa
Nestrpljivo iščekuje Zlatu, i kad ona dođe, primirisavši donesenu kiticu ljubica, privuče je i posadi na postelju do sebe.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1882. LjUBIČICA Međ gustom travom, skrivena od celog sveta, Mirno i tiho ljubica cveta plava, I lepo lisje nežnog i bajnog cveta Strnjika krije i gusta, visoka trava.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
to ime, kako god naše: Manda, Alka, Kumrija, Anđuša, Jeka, — kako je lepše Zaida, Zoraida, Zulema, Fatima, Adelaida, Ljubica, Filipa, Sofica, Draginja. — Čimpeprič, »hi, hi, hi! ja bi baš zafalila mom kumu na takvom imenu.« »Ala bi se ja jedila!
Šantić, Aleksa - PESME
Na zvezda jato se sjajno Smeška ljubica cvet; A ruže šapuću tajno Mirisnih bajaka splet. Gazela prisluškuje. I skače radosni skok; A u daljini se čuje