Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Ne gasi se, lanen-cvete, jer je lampa prema kraju. Ne prenagljuj, preokrete: u biljnome zagrljaju izrabljujem slez, ljubicu i moj pogled ruže kolje. Vidim sebe - već ubicu! gde se hvatam, preko volje, u đavolje kolo riđe, Ljuboviđo Ljuboviđe.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
reče Gojko nudeći ga u isto vreme stolicom, koju je Stojan izneo. — Ja sam ti bećar, dodade on gledajući Ljubicu preko očiju. — A što gledaš gospođicu, nasmeja se gost, kad ti ona ne može zlu pomoći.
« pomisli on i pogleda kradom Velju, pa opazivši na sebi njegov pogled, mahnu mu glavom kao preteći. Ljubicu odjednom, pospe ovih zloslutih reči Veljinih o teškom učiteljskom životu, obuze neka plašnja, u dušu se uvuče neka
Otvori oči, ako hoćeš da poigramo uz mesojeđe. Gojku zasvetleše oči. On baci pogled na Ljubicu, koja iđaše napred putanjom, pa odgovori drugu šapućući: — Baš sam to juče i sam mislio... Gledaću, čim primim platu.
to u zbunjena Gojka, koji se odjednom nekako neobično naježi, uvuče glavu u ramena, pa nervozno zvera očima, čas u Ljubicu, kojoj se obrazi odjednom zacrveneše, kao da će sad iz njih krv briznuti.
Dolazi noć... Kad već uđoše u selo. Gojko se ponudi da otprati Ljubicu do njena stana. — Neka, molim vas, nemojte... Blizu je, sama ću, odgovori ona odlučno, pa se pozdravi sa njim i okrete
A pisar se tek sad oduševio svojom rečitošću, pa ne misli prestati. Mnogo lepih misli i uveravanja iznese pred Ljubicu i odjednom, pogledavši u časovnik, trže se. — Zar vaš kolega ne radi danas? zapita on osvrćući se.
Gojka ne sme vređati, jer je upravitelj — može ga odjuriti; Ljubicu još gore... uz nju je pisar. A ovamo Gojko mu jednako izdaje nekakve oštre poruke za Ljubicu, pa stane na vrata i sluša
uz nju je pisar. A ovamo Gojko mu jednako izdaje nekakve oštre poruke za Ljubicu, pa stane na vrata i sluša hoće li čiča onako isto oštro izgovoriti, kako je on kazao.
naročito mu je kazao da ostavi vrata malo odškrinuta... Čiča se, stavši pred Ljubicu, uozbilji, malo se nakašlja pa izgovori naredbu. — Kazao gospodin upravitelj da će sutra svi đaci ići u crkvu.
kako li ono beše. Nije Bog dao svakomu sve darove. Zatim oboje stadoše zapitkivati čas Gojka čas Ljubicu, te ovi moradoše stupiti u razgovor.
Gojko primi hartiju, razvi je i stade čitati. Odjednom preblede sav, ruke mu se zatresoše, podiže oči i pogleda Ljubicu pravo, otvoreno, oči u oči. Strašan je bio taj pogled: šinuo je Ljubicu preko srca strašnije od gujina ujeda.
Strašan je bio taj pogled: šinuo je Ljubicu preko srca strašnije od gujina ujeda. Beše u njemu, u tome kratkom, nemom, otvorenom pogledu čitav bezdan prekora,
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Jednu, onako jevropejsku, da obrnem s domaćicom »mitmonđa-asmonđa?« (Tako je Mića uvek dirao Ljubicu zato što je nekad bila Mađarica). — Ima vreme, pobratime, ima vreme!
Svet pije, peva, veseli se! Svršiše igru. Ćata se elegantno ponaša. Dovede Ljubicu do ćir-Đorđeva stola, pa se fino pokloni; zagrebe u klanjanju desnom nogom kao najveštiji »tencer« kod gospodina Blagoja
ženske trče za bleskom, sjajem i šarenilom, pa se bojao da i Mića »Oficir« svojim pandurskim bleskom ne zanese taštu Ljubicu, pa će onda đavo biti kriv.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
godine.) U početku više vezan za Ljubicu no ona za njega, Miloš je ubrzo pokazao da ume da se, isto tako lako, vezuje za druge žene kao što najbolje, ipak, ume
svoje neprijatelje, bila obuzela velika moć, uzimao je sve što mu je pružalo zadovoljstvo: tada se već jasno videlo da Ljubicu gotovo kao i da ne primećuje. Nije moralo da bude baš tako, mogla je da ga zadrži i za sebe.
Među njima je počela ona vrlo stara igra koja je za Ljubicu bila i nova i više no igra: možda baš zato, tu je igru igrala sa mnogo pogrešaka.
Svetlosni treptaj je uzmicao ali ne natrag, ka njoj, nego negde pored, u provaliju. Miloš je gledao Ljubicu, a ona je osećala da je ne vidi: ili joj se to samo pričinjavalo?
Jer, iznenada je podigla glavu i uhvatila njegov pogled. (Ili je taj pogled uhvatio nju.) Dva oka su zurila u Ljubicu, žuta i pomalo razrogačena. Ta dva oka nisu bila nimalo smerna i nimalo ljubazna: to su bila dva zla, vučja oka.
Kad god je trebalo obaviti diplomatsku misiju nedovoljno pogodnu za Kneza ali sasvim pogodnu za Kneginju, Miloš je slao Ljubicu a Ljubica se pokazivala dorasla svakoj ulozi.
Knez se, u slaboj odbrani, povukao do Beograda a onda prebegao u Zemun. Crna Kneginja, kako su sad zvali Ljubicu, sama je samcata, u poslednjim okršajima, hrabrila pristalice Obrenovića koje su bežale na sve strane.
I Vučić je u Beogradu, 16. maja, na dan kada su u Novom Sadu sahranjivali Ljubicu, priredio veličanstvenu zabavu, u Topčideru, za mlade vojnike.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
HIII Diko moja, Gde si poniknula — Među smiljem Ili međ bosiljem. Uz ljubicu, ili uz ružicu, Među krinom, Il’ međ ruzmarinom? XIV Ljubim li te...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Al’ ja pevam, hvalim vsuje blagu, Plačnoglasni bijem u gitar, Vsuje molim Ljubicu mi dragu: Delija mi budi, ne Kesar!
Nastasijević, Momčilo - PESME
U tihu sobicu moju đurđevak unese neko. JUTRO 1 Ljubicu, smerni cvet, pokropi rosom zora. A neljubljenoj san darova plav. 2 Što bosa tvoja noga razbija rosu, lepojko?
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
ima veću magičnu snagu nego sve drugo cveće: »Kad bi znale djevojčice Što je miris od ljubice, Sve bi cv̓jeće potrgale, Ljubicu bi poljevale« (Vuk, Pjesme, 1, 320). Mak.