Obradović, Dositej - BASNE
čuvstvuje i ljubi, nek me ovde dođe poslušati gdi potoci po dolinam šušte, čisti zefiri luge prohlađuju i raznose miris ljubičice, gdi se livade s poljskim cvećem krase i privlače svakog oči na se.
Dučić, Jovan - PESME
Noć ovud svugde smrću zaspe; Ali već jutrom, dan bez glasa Sve ljubičice Parme raspe, I svetle ruže iz Širasa. Ima i na tlu očajnome Uvek kap Božja koja kapi, I krvožedni krik Salome, I
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Onda devojke postaju sumorne. Šta ćemo, kad sve po sreći ide! Sirota Alka ide u baštu da traži ljubičice. Početak uskršnjeg posta. Cvet ljubičice, dika mirisnog proleća! Alka bere ljubičice, kiti se krinom njenim i uzdiše.
Šta ćemo, kad sve po sreći ide! Sirota Alka ide u baštu da traži ljubičice. Početak uskršnjeg posta. Cvet ljubičice, dika mirisnog proleća! Alka bere ljubičice, kiti se krinom njenim i uzdiše.
Sirota Alka ide u baštu da traži ljubičice. Početak uskršnjeg posta. Cvet ljubičice, dika mirisnog proleća! Alka bere ljubičice, kiti se krinom njenim i uzdiše.
Kad ljubičicu bere, tiho no iz srca popeva: „Ljubičice ja bih tebe brala, Nemam dragog, kome bih te dala. Ako bih te ja juratu dala, Taj jurat je ponosito cveće, Pa na tebe
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Slova na spomeniku nisu više mogla da se raspoznaju, a u malom kvadratu zemlje, ostavljenom za cveće, precvetavale su ljubičice i u noć pružali svoja mrka tela tamnozeleni bokori šimšira, izjednačeni sa sutonom.
Radičević, Branko - PESME
grune: Glavu diže, al' ne može sretna Da podigne od goleme zabune; Ja je zglednu pa obori lice Na tu zemlju punu ljubičice.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Drvari ga tad viđaju po planinama gde se pentra po gudurama i osojima tražeći ljubičice i kukureka. Pa kad dosta nakupi, onda se vraća i svakoj kući u mahali daje po nekoliko stručaka.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Tri-jelena-tri-košute. GRK Jetkim jutrom, u cezuri, s rujne trešnje prut drhturi. Sa bregova preko Save ljubičice tek zaplave. Slepi Filip, u neonu, izoštruje kost čeonu.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
GINA: Blagoje! BLAGOJE: Kad je gledam, osećam se ko soba... GINA: Ko šta? BLAGOJE: ...ko soba u koju su uneli ljubičice! GINA: Ne treba ti da piješ ni bozu, akamoli rakiju! SIMKA: Kako ti muškarci uopšte nemaju kriterijum!
JELISAVETA (Blagoju): Da l se i sada osećaš kao soba? BLAGOJE: Ko šta? JELISAVETA: Ko soba iz koje su bacili ljubičice? (Zatamnjenje) VI SLIKA DROPČEVI TRAGOVI (Dvorište, iste večeri. Pun mesec.) GINA: Ne, nimalo me ne grize savest!
Ima padavicu — daš mu list kantariona, koren božura! Ima bolesnu krv — daš mu koren ljubičice, list kadulje! Na uboje i čireve stavljaš bokvicu, je li tako? DROBAC: Bokvicu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Danica Marković CLVI APRILSKA ELEGIJA Prošle su ljubičice! I moja kratka i nestalna sreća Sa dahom njinim u nepovrat minu; April u cvetu i u sjaju sinu, I sve, o druže, što me
Svele su ljubičice! Nad sudbom će mi kami da protuže, Uvele moje da oplaču snove: Jer tebe večnost u zagrljaj zove I smrt bolji ti svet
Popa, Vasko - KORA
belinu Časovi sa kojima sam samovao Dižu se pred tobom Sa snežnih stolica 28 Pod očnim kapcima Spavaju ti ljubičice Pretvaram se sav u sunce Nad tvojim ružnim snom Otvaraš mi širom Sve prozore na čelu Berem za tebe bele Lokvanje iz
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
I ĐAVO 43 U SVATOVI JEDNE SRPKINjE 48 NOĆ 50 DIVNA ZVEZDA 52 LAKU NOĆ 54 ZALUTAO ANĐEO 55 ZA POTOKOM 57 STRUČAK PLAVE LjUBIČICE 59 PORODIČNA SLIKA 61 VOLEO BIH ZGREŠITI... 63 IMAM JEDNU VOĆKU... 65 U GROZNICI... 67 KONjANIK-DIVLjAK, STRAHOTNIK...
„Srce moje — on sad veli — Rodu, svojti poklanjam.“ »Novi Trebević« 1892. STRUČAK PLAVE LjUBIČICE Stručak plave ljubičice Međ’ travom je pupoljao; Mirisaće u svom kutu, — Ma ga niko ne uzbrao.
„Srce moje — on sad veli — Rodu, svojti poklanjam.“ »Novi Trebević« 1892. STRUČAK PLAVE LjUBIČICE Stručak plave ljubičice Međ’ travom je pupoljao; Mirisaće u svom kutu, — Ma ga niko ne uzbrao.
Al’ ja srdu molit’ neću, — Ma do veka jadovao“. Stručak plave ljubičice Već se puno rascvetao; Miris mu je sve na svetu, — Ma ga niko i ne znao.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Primi i pesmu ovu, Prikloni k njima lice, — Ta pesma ova mala Sestra je ljubičice. HHI „Može l’ sunce sjati I u crnoj noći?“ Odgovor će dati Tvoje crne oči.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Tvoji su mi prsti Rane gorke dali, Ljubve rane, živog Mene da ugušu. Tvoje stope lake Brže neg’ vilovne Ljubičice, ruže Za kojima niču, Gdigod ostavljaju Plitke male trage.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
vile vode kolo (Sofrić, 69). Vodom u kojoj je skuvano lišće od v., trešnje, jagode i ljubičice ispiraju glavu oni kojima opada kosa (SEZ, 13, 1909, 361). V.
Ljubičica ima svoju ulogu u etimološkoj magiji: i žena daje svome mužu, i devojka svome suđeniku, ljubičice da bi je uvek ljubio (u narodnoj pesmi: Vrčević, Pomanje, 31; TRĐ, NNŽ, 3, 118).
Kad sam prvu večeru donela, U večeri devetora bilja: Milodua — da se milujemo, Kalopera — da me ne otera, Ljubičice — da me svagda ljubi, Karanfila — da se ne karamo, Čubra cveća — da me dobro čuva, Bosioka — da m̓ ne smeće s oka, A
Ilić, Vojislav J. - PESME
) 141 VEKOVNI STRAŽAR 142 U SPOMENICU PRIJATELjU J. M. M. H. 145 POSTANAK LjUBIČICE 146 OBUĆAR I NjEGOV SIN 147 MOJOJ MUZI 149 DANAJA 151 (DOSADA, MAGLA I TAMA...
E, tako i ti razvedri anđelsko lice, I budi srećna u divljoj i pustoj strani Kô plavi cvet pitome ljubičice, Strpljenjem svojim što sebe štiti i brani! 1882.
1890 POSTANAK LjUBIČICE Junona, dojeći sina na svome oblaku plavom, Oseti nad glavom svojom glas svoga ljubljenog muža I pogled obrati gore.
nežna kô njeno lice Izniče stabljika tanka u mladoj proletnjoj travi, I na njoj zeleni listak i cvetak azurno plavi Nevine ljubičice. 1890.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
„crne zmije“ u planinskom pejzažu), a motivi su usmereni na svet prirode („Tice u gori“, „Proletnje jutro“, „Laste“, „Ljubičice“, „Oblaci“ i dr.) i vedre slike detinjstva („Nestašni dečaci“, „Besposlen pastir“, „I njen sin je đak“ i sl.).
se sa melanholijom i slutnjom smrti, a motivi su usmereni na svet prirode („Tice u gori“, „Proletnje jutro“, „Laste“, „Ljubičice“, „Oblaci“ i dr.) i slike detinjstva („Nestašni dečaci“, „Besposlen pastir“, „I njen sin je đak“ i sl.).
Šantić, Aleksa - PESME
23 Što tako lepe ruže blede, O, reci, draga, što žute?! Što ljubičice suzno glede I bolno u travi ćute? Što sada tako pesme setne U nebu ševa poje?
Pa da se udaljim od takoga cveta, To najveća glupost beše ovog sveta. 30 Oči su joj ljubičice rane, Lice rujne ruže neuzbrane, Ruke male do dve bele lale; Još sve cveta moje čedo belo, Samo svelo srce joj je