Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Stanko, rano moja!... Stanko oči moje!... — zapevala je Petra padajući sinu oko vrata i ljubeći ga... I ljubiše se i grliše se... Ona mala dečica obisnula oko pasa njegova vičući: — Čijo!... Čiko!... On je ljubio sve...
Svi se nasmejaše. — Da se vratimo u šarampov! Kad se vratiše dočekaše ih ne može lepše biti. Vojvode se ljubiše s njima. Čupić da je mogao u nedrima bi im mesta pravio.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Evo kako se, prema rečima Stjepana Mitrova Ljubiše, u Crnoj Gori tokom razvoja podučavaju radu muška deca: „Tek momčić da hvati šestu godinu, damo mu da čuva vrtla od
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Njegoš je sve to učinio, i zato je tako veliki pisac. I ako se hoće paralela između Ljubiše i Njegoša, moglo bi se reći da je Ljubiša odista Njegoš, ali ne Njegoš Gorskog vijenca no Njegoš Kule Đurišića i Čardaka
Ti njegovi poslovi privukli su pažnju Stjepana M. Ljubiše, koji ga nagovori da se ogleda u pripoveci. 1879. izišla je njegova prva zbirka pripovedaka 3imnje večeri, koja je imala
u pravcu i tonu »Vukove škole« i njenih folklorno-filoloških interesovanja, vrlo slične pripovetkama Stjepana Mitrova Ljubiše, ali sa još manje umetnosti no u bokeljskog pripovedača.
On je došao u zgodan čas, kada se na pripoveci malo i slabo radilo, odmah posle smrti Đure Jakšića i Stjepana Mitrova Ljubiše, a pre no što su se javili Janko Veselinović i Simo Matavulj.
On danas piše jezikom Njegoša i Ljubiše, svežim, neiscrpnim gorštačkim jezikom, punim snage, poleta i slikovitosti, i u tom pogledu stoji nad svima suvremenim
Radovan Perović Nevesinjski (1878*), rodom Hercegovac, oživeo je staru folklornu pripovetku Stjepana Mitrova Ljubiše.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ostade još samo desetak čatala između njega i Ljubiše. Bliže se nije smelo. I zlikovac vide da se mora ginuti, pa, da bi sagledao Ljubišu, poče da odmiče iz zaklona, držeći