Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Mladi naraštaji su pokrenuli veliki broj listova i časopisa u Zagrebu, Splitu, Ljubljani, pa čak i u Pragu. U njima je provejavala ova misao: „Mi smo Južni Sloveni; separatističkih naziva treba da nestane
slovenačka porodica smatra za potrebno da učestvuje u radu rodoljubivih društava, a izdanja književnog društva Matice u Ljubljani svuda su rasprostranjena.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1813, francuski pisac Šarl Nodje, koji je sa službom bio u Ljubljani, predlagao je generalu grofu Bertranu, guverneru Ilirije, da se stvori »Slobodna ilirska akademija«.
1808. godine izišla je u Ljubljani njegova gramatika slovenačkog jezika, Grammatіk der ѕlavіѕchen Sprache іn Kraіn, Kärnthen und Steyermark.
Još dok je bio u Ljubljani on je znao za srpsku narodnu poeziju, i stalno je tražio čoveka među Srbima koji će ga izbliže sa njome upoznati.
ALEKSA ŠANTIĆ Rođen u Mostaru 27. maja 1868. Tu je svršio osnovnu, a u Trstu i Ljubljani učio je trgovačku školu.* Šantić je počeo pevati još vrlo mlad, 1887, dečjim pesmama u listu Golubu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Matko Rojnić, upravitelj Sveučilišne knjižnice u Zagrebu; dr Mirko Rupel, upravnik Narodne i Univerzitetske knjižnice u Ljubljani; dr Georgije Mihailović, lekar iz Inđije; Uprava Biblioteke Srpske pravoslavne crkvene opštine u Pančevu; i dr