Jakšić, Đura - PROZA
Zabulila se belom maramom, pa zaliva cveće; zasukala rukave do više lakata, a one bele ručice, ljubljene sunčevim zracima, rekao bi da su izrezane od kararskog mermera, u koji je Kanova¹ i rumene krvi pomešao; a kroz tanku
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Niko ne može samrtnika, koji se rešio da ide sa ovoga sveta, zadržati, i na svoju stranu privući. Bez ljubljene žene, eto i ti si.
Kao što to biva, u mladosti, Petra je bila obuzela, toga dana, slutnja smrti, i ljubomora, prema onome, ko pored njegove ljubljene žene ostaje, živ.
Teodosije - ŽITIJA
Kako da te ponesemo? Kako da te poput koplja ili oštra mača predamo roditeljima i braći? O, vlasi ljubljene glave, srcu i očima privijane na utehu roditelja, kako da vas poput omče ovima damo?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A imali su veliku salu ovde još nepoznatih Rembranta. Taj tužni sanjalo, koji je, posle smrti ljubljene žene, izgubio svaku vezu sa javom, zalivao je svojom zlatnom maglom mesec dana život Pariza.
Rakić, Milan - PESME
i rima, Ustupam mesto onom što je pev̓o Roksani nekad, neka mesto mene Otpeva opet pesmu svoju staru, I neka kaže čar ljubljene žene U svom starinskom ljubavničkom žaru.
da onog časa, kad na mene Padnu kose tvoje i poljubac jedan, Budem kao nekad bezazlen i čedan, Da prvi put poznam čar ljubljene žene; I da sav u tvojoj beskonačnoj moći.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
one bile tako najmlađe u familiji, pa tako na ovim veselima, svadbama bivale od svih muških najviše jurene, milovane i ljubljene, na sav glas, razdragano, dirale su Mileniju: — A Milenijo! Ah ti, mori, maznušo! Ti bajagi nećeš! Ti li?
Petrović, Rastko - PESME
Ko na grudi ljubljene Zažudim da spustim glavu. Moja je glava tračka; Velika su kola zaškripala seljačka. Na točak. Neka točak smrvi me, kad
Prosjak prosi: daj mi paru, Tako ti očnjeg vida i ljubljene ti dečice! Veruj dragi, užasno je - manometar - srce moje Zatreptalo; i plakalo, tako dugo u fabrici.