Teodosije - ŽITIJA
kao žezlom podupiran stade na molitvu; i prepodobne svoje ruke podigavši sa suzama, zbog takva saveta Boga pohvali, i ljubljenom sinu reče: — Veruj mi, gospodine moj, čedo Božje, Bog koji xoće naše spasenje takvu misao do sada sakri od nas, da
duše, pa čak i ovu u Bogu i s Bogom njemu predao beše, jer takva je bila pokornost I poslušnost prepodobnoga starca ljubljenom i bogodarovanom sinu njegovu, tako da nije mislio da je čovek nego anđeo.
I doista, jer je bila poslana od dobroga i predobroga i sveslatkoga Gospoda Boga i cara Hrista svome pravom i ljubljenom, dobrom i vernom sluzi na veliku čast, sa mnogom ljubavlju.