Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nadala se sreći bar u ovoj, vanbračnoj, ljubosti. Božič stalno uzdiše za svojom, prvobračnom, suprugom kao i taj matori, Montenuovo.
Nikad se nije pretvorio u pravi, neprolazni, oganj ljubosti, prema sapatnicima, nego je bio kolebljiv, kao što se granje, starih, vrba, lako ljulja, na vetru.
Nju, kaže, vezuju, za Isakoviče, jače veze od potpisa Stritceskoga – veze, srca, ljubosti, sretnih dana. A ako joj ne bude bilo dobro, sa mužem, bez oca, umeće ona da se vrati ocu, i sama.