Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A ti idi dvoru bijelome, za te nije onaka đevojka“. 72 BAJO PIVLjANIN I BEG LjUBOVIĆ Knjigu piše beže Ljuboviću u lijepu selu Nevesinju, te je šalje Pivi kamenitoj, na koljeno Pivljaninu Baju: „Čuješ, more, Pivljanine Bajo!
sitna knjiga dođe, i kad viđe što mu knjiga kaže, on uzima divit i hartiju, te on begu knjigu otpisuje: „Gospodaru, beže Ljuboviću, šteta tebi poginut od mene, meni žao umrijet od tebe; nego hajde da se pomirimo: ako sam ti brata pogubio, mene jeste
Kada knjiga Ljuboviću dođe, i kad viđe što mu Bajo piše, tad on Baju drugu knjigu piše: „Ao Bajo, pivljansko kopile, ja se s tobom pomiriti
knjigu primi, knjigu čati Pivljanine Bajo, glavom maše, zubima škrguće, pa on begu drugu otpisuje: „Čuješ, more, beže Ljuboviću!
Bajo, kako dođe, on pod šator uđe; kako uđe, on na zemlju sjede; kako sjede, onda boga nazva: „Dobro jutro, beže Ljuboviću! U zao čas po me ili po te!
Kad to viđe beže Ljuboviću, on poskoči na noge lagane, dovati se sablje okovane: „Ao Bajo, pivljansko kopile, što će meni rišćanski mačevi ta kod
Kada viđe beže Ljuboviću đe će doznat Pivljanine Bajo, on zagrli Njegošević-Mata, pa ga ljubi u bijelo lice: „Bogom brate, Njegošević-Mato, nemoj
Kud udara beže Ljuboviću, kud udara Pivljanina Baja, prosijeca svilu i kadivu, a iz svile crna krvca lije i komadi odlijeću mesa; ljuto bješe