Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
u vodu stupa, Daću mojoj ja svirjeli udarenja tupa, Da se slažu, nek' osjeti, s pljeskanijem volna, I da duša tu nečija ljubvom taje bolna.
strune prsti, Načnem prvu, ljubov nađem već u drugoj vrsti; Vratim pjesnu, vještajući da se od nje čuva, Ako stupa s ljubvom, gluva, ako sluša, suva.
Opet ruža u gradini cveta! Opet karanfil Kiti devojke kipeća prsa ljubvom, Stidljivoželjno pogleda na mlada i lepa junaka, Da ga nedram’ grli, u kojima veselo Srce kuca.
Ah, hoće li božje oko Srba ozariti, Hoće li se kadgod sunce opet nam roditi, Ljubvom, slogom i junaštvom krst i obraz belit, I kroz silne ove muke večnom slavom svetlit?
kao tako često kod Vidakovića, peva jedna ličnost u romanu: „Osobito je Ljubivoj”, — veli Sterija — „mladi Jugović, za ljubvom disao, često je on u samoći svoju Milku oplakivao, kojoj je serce posvetio, često je u liru udarao i od uzdisaja